Upravljanje Rizikom

UNIVERZITET SINGIDUNUMDoc. dr Lidija Barjaktarović UPRAVLJANJ E RI ZI KOM Prvo izdanje Beograd, 2009. UPRAVLJANJE RIZIKOM Autor: Doc. dr Lidija Barjaktarović Recenzent: Prof. dr Milovan Stanišić Prof. dr Milivoje Cvetnović Izdavač: UNIVERZITET SINGIDUNUM Beograd, Danijelova 32 www.singidunum.ac.rs Za izdavača: Prof. dr Milovan Stanišić Tehnička obrada: Novak Njeguš Dizajn korica: Aleksandar Mihajlović Godina izdanja: 2009. Tiraž: 300 primeraka Štampa: Mladost Grup Loznica ISBN: 978-86-7912-225-4 III Predgovor PREDGOVOR Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Međutm, kao naučna oblast u ekonomiji, ima prilično kratku istoriju. Sama ideja da neizvesnost i rizik mogu bit važni za ekonomiju, datra od 1921. godine, u radu Franka H. Knight-a „Risk, Uncertainity and Proft“. Međutm, dalji razvoj naučne oblast upravljanje rizikom je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu, i deregulacijama u fnansijskom poslo- vanju odnosno globalizacijom fnansijskog tržišta. Posledice fnansijskih kriza su bile katastrofalne za pravna i fzička lica, koja su usled bankrota poslovnih banaka bila direk- tno ili indirektno pogođena krizama. Isto, je uslovilo da se insttucionalizovano priđe rešavanju problema, i najviše se otšlo u razvoju upravljanja rizikom u bankarstvu, gde je Bazelski komitet defnisao adekvatnost kapitala odnosno zahtevani minimalni nivo kapitala, koji banke ostavljaju po strani kao amortzer za potencijalne gubitke kod da- vanja kredita, valutnog rizika, zbog nedostatka poznavanja bančinih komitenata, prakse na strani regulatora i dr. Trebalo bi imat u vidu da je osnovna delatnost banke kreditno-depozitna, što govori da banka upravlja tuđim sredstvima i osnovna funkcija banke je upravljanje rizikom i prinosima. Osnovni rizik koji banka preuzima jeste: kreditni, tržišni, valutni, kamatni, likvidnosni i operatvni. Trgovinska preduzeća, kao klijent banke imaju različite potrebe u svakodnevnom poslovanju vezano za osnovnu delatnost kojom se bave, i zadovoljavajući njihove zahteve banka ostvaruje odgovarajuću zaradu. Napominjemo da trgovinska preduzeća naplatu prodate robe vrše u novcu preko računa otvorenog kod banke. Zaradu odnosno cenu usluge banka formira u skladu sa rizikom koji preuzima u određenoj transakciji. Bitno je naglasit da rešavajući različite potrebe svojih klijenata – trgovinskih preduzeća, ili uvažavajući želju samih klijenata da u konkretnim poslovima deo rizika preuzme banka ili druga ugovorna strana, banka razvija nove proizvode i usluge za klijente, kojima se rizik prenosi na treća lica. Rizik i upravljanje rizikom su u ovom udžbeniku obrađeni u dobrom delu, kroz prizmu uspostavljenih mehanizama za upravljanje rizikom u banci, obzirom da je u našoj zemlji isto najviše razvijeno u segmentu bankarstva. To iz razloga: što je Narodna banka Srbije, kao nadzorno i regulatorno telo, forsirala imple- Š mentaciju Bazelskog sporazuma u svakodnevni rad banaka kroz odgovarajuća zakonska akta, odluke i redovnu kontrolu poslovanja banaka, i što su inostrane banke, kao vlasnici domaćih banaka, insistrale na usposta- Š vljanju jake korporatvne kulture u upravljanju bankom, i jakoj nezavisnoj fu- nkciji upravljanja rizikom banke. IV Upravljanje rizikom Takođe, trebalo bi imat u vidu da su banke najviše otšle u procesu transformacije u Srbiji, i da je država uspostavila veliki broj kontrolnih mehanizama u redovnom poslo- vanju pravnih i fzičkih lica, preko poslovnih banaka uz podršku Narodne banke Srbije. Htela ili ne htela trgovinska preduzeća su indirektno izložena kontroli države i preko svoje poslovne banke. Istovremeno, poslovne banke da bi zadržale dugoročne odnose sa svojim klijentma, vrše i odgovarajući konsaltng odnosno savetovanje trgovinskih preduzeća koje instru- mente da koriste za naplatu svojih potraživanja odnosno koja obezbeđenja da traže od svojih poslovnih partnera da bi bili sigurni da će za prodatu robu odnosno uslugu dobit očekivana novčana sredstva. Osnovna metodologija koju fnansijske i nefnansijske insttucije koriste u identfko- vanju i upravljanju rizikom jeste metodologija rizične vrednost VaR (Value at Risk), koju kombinuju sa drugim metodologijama (kao što su npr. testranje ekstremnih događaja, testranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi što uspešnije na dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim met- odologijama. Knjiga je koncipirana na sledeći način: U prvom delu knjige će bit data defnicijsko pojmovna objašnjenja rizika u f- Š nansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom u fnansijskom poslo- vanju sa kratkim osvrtom na proces upravljanja rizikom u bankarskom poslo- vanju u Srbiji u skladu sa važećom zakonskom regulatvom. U drugom delu knjige će bit obrađen proces upravljanja tržišnim rizikom, kao Š osnovnim rizikom u fnansijskom poslovanju, uključujući odgovarajuću me- todologiju za kvantfkovanje tržišnog rizika.Takođe, će bit dat osvrt na Bazels- ki komitet i Bazelski sporazum, koji korist VaR metodologiju za kvantfkovanje rizika i utvrđivanje koefcijenta adekvatnost kapitala. U trećem delu će bit obrađeno upravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim Š rizikom u poslovanju banke ali i trgovinskog preduzeća. Potom će bit dat osvrt na analizu kreditne sposobnost klijenta, koja uključuje analizu klijenta i anali- zu transakcije. Treći deo će bit završen izradom konkretnog primera obrade kreditnog zahteva klijenta u banci, uključujući sve elemente neophodne za donošenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izveštavanju po tom osnovu. U četvrtom delu će bit posebno obrađeni kamatni rizik, valutni rizik i rizik Š likvidnost. Takođe, će bit ponuđena moguća rešenja za zašttu od tržišnih rizika upotrebom odgovarajućih fnansijskih instrumenata kao što su forvard, opcija, svop i fučers. Istovremeno će pažnja bit posvećena i instrumentma platnog prometa koji mogu služit kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po konk- retnom spoljnotrgovinskom poslu. U petom delu će bit analiziran operatvni rizik, kao najkasnije prepoznat rizik Š u poslovanju banaka, ali i trgovinskih preduzeća, a čija realizacija ima značajan utcaj na kapital banke, odnosno trgovinskog preduzeća. V Predgovor Udžbenik „Upravljanje rizikom“ je namenjen pre svega studentma Poslovnog fakulte- ta Univerziteta Singidunum. Udžbenik je takođe namenjen svima onima koji imaju inte- res za problematku upravljanja rizikom u fnansijskom i trgovinskom poslovanju. Autor korist ovu priliku da se posebno zahvali recezentma i drugim saradnicima čije su ideje i korisne sugestje doprinele unapređenju kvaliteta knjige. Takođe, autor će sa zahvalnošću prihvatt sve dalje sugestje i dobronamerne kritke koje bi mogle doprinet da ova knjiga u svojim narednim izdanjima još bolje ispuni svrhu kojoj je namenjena. Beograd, jun 2009. Autor VII Sadržaj SADRŽAJ PREDGOVOR III I - UPRAVLJANJE RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU Uvodne napomene 2 1. DEFINIcIJA RIZIKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU I NUŽNOSt UPRAVLJANJA RIZIKOM 3 1.1. Defnicija rizka u fnansijskom poslovanju 3 1.2. Neophodnost upravljanja rizikom u fnansijskom poslovanju 5 1.3. Osnovni rizici u fnansijskom poslovanju 6 1.3.1. Kreditni rizik 8 1.3.2. Kamatni rizik 8 1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici) 12 1.3.3.1. Tržišni rizik 12 1.3.3.2. Devizni rizik 21 1.3.4. Rizik izloženost banke 23 1.3.5. Rizik ulaganja banke 24 1.3.6. Rizik zemlje 25 1.3.7. Operatvni rizik 27 1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik 29 1.3.9. Rizik likvidnost 30 2. PROcES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU 33 2.1. Struktura i administriranje procesa upravljanja rizikom 39 2.2. Informaciona rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika 40 2.3. Strategija upravljanja rizikom banke 41 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama 42 2.4. Važnost upravljanja rizikom u fnansijskim insttucijama 46 Pitanja za diskusiju i vežbe 47 Literatura 47 Internet sajtovi 49 VIII Upravljanje rizikom II - UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM Uvodne napomene 52 1. tRADIcIONALNO MERENJE tRŽIŠNOg RIZIKA 53 2. MERENJE tRŽIŠNOg RIZIKA SAVREMENIM MEtODAMA 54 3. MEtODA RIZIčNE VREDNOStI (VAR) 58 3.1. Vrste VaR metoda 58 3.1.1. Parametarska VaR 59 3.1.2. Istorijska simulacija 67 3.1.3. Monte Karlo simulacija 70 4. MERENJE VOLAtILNOStI 74 5. MERENJE KORELIRANOStI 77 6. UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM SA VAR MEtODOM 78 7. DOSADAŠNJA ISKUStVA U PRIMENI VAR MEtODE U SVEtU 78 8. BAZELSKI SPORAZUM 80 8.1. Karakteristke Bazela II 81 8.2. Tri stuba Bazela II 84 8.2.1. Prvi stub Bazelskog sporazuma - Zahtev za minimalnim iznosom kapitala 84 8.2.1.1. Kreditni rizik 86 8.2.1.2. Tržišni rizik 90 8.2.1.3. Operatvni rizik 91 8.2.2. Drugi stub Bazelskog sporazuma - Proces suprevizijskog pregleda 95 8.2.3. Treći stub Bazelskog sporazuma - Tržišna disciplina 98 8.2.4. Šta znači Bazel II za sve zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda? 100 Pitanja za diskusiju i vežbe 102 Literatura 102 Internet sajtovi 104 III - UPRAVLJANJE KREDItNIM RIZIKOM Uvodne napomene 106 1. UPRAVLJANJE KREDItNIM RIZIKOM 107 1.1. Politka, standardi i procedure kreditranja 108 IX Sadržaj 1.2. Odgovornost učesnika u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke 111 1.3. Kvalitet aktve i kredita u korišćenju 112 2. OSNOVNI PRINcIPI ANALIZE KREDItNE SPOSOBNOStI KLIJENtA 113 2.1. Analiza klijenta 116 2.1.1. Kvalitatvna analiza klijenta 120 2.1.2. Kvanttatvna analiza klijenta 124 2.2. Analiza transakcije 137 Pitanja za diskusiju i vežbe 163 Literatura 163 Internet sajtovi 165 IV - UPRAVLJANJE KAMAtNIM RIZIKOM, VALUtNIM RIZIKOM I RIZIKOM LIKVIDNOSTI Uvodne napomene 168 1. UPRAVLJANJE KAMATNIM RIZIKOM 169 2. UPRAVLJANJE VALUtNIM RIZIKOM 172 2.1. Upravljanje rizikom u deviznom poslovanju privrednih subjekata 175 2.2. Mogući načini zaštte od rizika u fnansijskom i robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata 186 3. UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOStI 189 Pitanja za diskusiju i vežbe 192 Literatura 192 Internet sajtovi 193 V - UPRAVLJANJE OPERAtIVNIM RIZIKOM Uvodne napomene 196 1. DEFINIcIJA OPERAtIVNOg RIZIKA 197 1.1. Zakonski rizik 200 2. OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPERAtIVNIM RIZIKOM 201 2.1. Strategija upravljanja operatvnim rizikom 201 3. PROcES UPRAVLJANJA OPERAtIVNIM RIZIKOM 204 3.1. Identfkacija rizika 206 X Upravljanje rizikom 3.1.1. Interne baze podataka 205 3.1.2. Eksterne baze podataka 206 3.2 Izloženost operatvnom riziku 206 3.2.1. Merenje izloženost banke u skladu sa Bazelskim sporazumom II 208 3.3. Kontrolni okvir 210 3.4. Tretman operatvnog rizika 211 4. INFRAStRUKtURA 212 5. OKRUŽENJE 212 Pitanja za diskusiju i vežbe 213 Literatura 213 Internet sajtovi 214 PRILOZI Prilog br. 1 Primer politke upravljanja rizicima banke 217 Prilog br. 2 Primer politke complaince (usklađenost) 237 Prilog br. 3 Primer programa complaince 245 Prilog br. 4 Primer kreditne politke banke 251 Prilog br. 5 Primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica 262 Prilog br. 6 Primer pravilnika o nadležnostma za donošenje odluka 267 Prilog br. 7 Uputstvo za izradu kreditne aplikacije 274 Prilog br. 8 Primer minimalnih kreditnih stndarda odnosno uputstvo za odobravanje kredita 285 Prilog br. 9 Primer kataloga kolaterala 292 Prilog br. 9a Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtnga klijenta 310 Prilog br. 10 Primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranje rezervi 318 Prilog br. 11 Primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta 329 Prilog br. 12 Primer politke kamata, naknada i provizija 333 Prilog br. 13 Primer opšth odredbi i uslova za odobravanje kredita 343 Prilog br. 14 Primer metodologije za promenu deviznog kursa dinara 358 Prilog br. 15 Primer politke upravljanja likvidnošću banke 368 REčNIK 385 LItERAtURA 389 I - DEO UPRAVLJANJE RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU 2 Upravljanje rizikom Uvodne napomene Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Ekono- mske krize u svetu su rezultrale katastrofalnim gubicima za sve učesnike na fnansijskom tržištu. Isto je uslovilo da se priđe insttucionalizovanom rešavanju problema upravljanja rizikom. Stoga ćemo u ovom poglavlju dat defnicijsko pojmovna objašnjenja rizika u fnansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je rizik u fnansijskom poslovanju?  Odgovorite na pitanje zašto je neophodno upravljat rizikom u fnansijskom poslovanju?  Znate osnovne rizike u fnansijskom poslovanju  Opišete strukturu i administriranje procesa upravljanja rizikom  Navedete i opišete funkcionisanje informacionih rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika  Navedete i opišete strategiju upravljanja rizikom banke  Znate da opišete sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama  Navedete važnost upravljanja rizikom u fnansijskim insttucijama 3 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju 1. DEFINIcIJA RIZIKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU I NUŽNOSt UPRAVLJANJA RIZIKOM 1.1. DEFINIcIJA RIZKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU Rizik je sastavni deo života ljudi. Svuda gde postoji ljudska aktvnost vezana za kre- tanje, proizvode, tehnologije, mašine, objekte ili investranje prisutan je i rizik. Pod riz- ikom se podrazumeva takva situacija u budućnost kod koje postoji više alternatvnih rešenja sa određenom verovatnoćom realizacije odnosno u datoj situaciji postoji neiz- vesnost u pogledu ishoda i verovatnoće da ishod bude nepovoljan (izloženost gubitku). Postoje različite defnicije rizika, međutm zajednički element svih defnicija rizika su: neodređenost ishoda i gubitak kao jedan od mogućih ishoda. „Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost negatvnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Stoga možemo reći da bi rizik postojao u fn- ansijskom poslovanju mora da: bude moguć, izaziva ekonomsku štetu, bude neizvestan i bude slučajan.“ (Vaughan Emmet i Vaughan Therese) 1 Rizik se može klasifkovat na različite načine, najčešća podela je na: 2 1. Finansijski i nefnansijski rizik – fnansijski rizik obuhvata situacije u kojima postoji neizvesnost fnansijskog (novčanog gubitka), dok u slučaju nefnansi- jskog rizika nema nikakvih fnansijskih posledica. 2. Dinamički i statčki rizik – dinamički rizik je onaj koji nastaje zbog promena u ekonomiji (promene u nivou cena, ukusu potrošača, prihoda i rashoda i teh- nologije). Tokom dužeg vremenskog perioda ide u korist društva. Statčki rizik obuhvata gubitke koji bi nastali čak i kada ne bi bilo promena u ekonomiji – opasnost iz prirode i nepoštenje pojedinca (nije izvor dobrobit za društvo; određeni stepen pravilnost pojavljivanja statčkog rizika tokom vremena se može uočit). 3. Fundamentalni i posebni rizik – koji se zasniva na posledici i poreklu gubitka. Fundamentalni rizik obuhvata gubitke koji su po poreklu i posledici bezlični (ekonomske, društvene, politčke i prirodne pojave), i pogađa velike segmente čak i celokupnu populaciju. Posebni rizik obuhvata gubitke koji nastaju usled pojedinačnih događaja i koje pojedinci više uočavaju nego cela grupa (odgov- ornost pojedinca). 1 Cit. defnicija iz knjige: Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995., str. 4-6. 2 Opširnije o klasifkaciji rizika pogledat knjigu: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8-10. 4 Upravljanje rizikom 4. Čist i špekulatvni rizik – špekulatvni rizik je situacija gde postoji mogućnost gubitka, ali isto tako i mogućnost dobitka. Čist rizik je situacija koja obuhvata samo mogućnost gubitka ili nikakav gubitak. U kategoriju čisth rizika spada: Lični rizik – mogućnost gubitka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezul- ƒ tat gubitka sposobnost da se prihod zaradi. Mogućnost zarade izložena je sledećim opasnostma: prevremena smrt, zavisnost usled starost, bolest ili nesposobnost, i nezaposlenost. Imovinski rizik – svako ko poseduje imovinu suočen je sa imovinskim riz- ƒ ikom, pošto se posedi mogu uništt ili ukrast. Postoje dva tpa gubitka: direktni i indirektni odnosno gubitak imovine i gubitak prihoda zbog nemogućnost upotrebe imovine. Rizik od odgovornost – je namerna ili nenamerna povreda drugih osoba ili ƒ šteta naneta njihovoj imovini. Rizik zbog grešaka drugih - kada drugo lice preuzme obavezu da za nekoga ƒ izvrši uslugu, ono preuzima obavezu za koju se vi nadate da će bit izvršena. Kada navedeno lice ne izvrši preuzetu obavezu što ima za posledicu vaš fnansijski gubitak u tom slučaju rizik postoji (npr. propust izvođača radova da izgradi građevinski objekat prema planovima, zaboravnost dužnika da izvrši plaćanje prema dogovoru, itd.). Finansijska teorija, shodno prethodno navedenom, posmatra rizik kao devijaciju neočekivanih ishoda usled kolebanja fnansijskih promenljivih, koje rezultraju novčanim gubitkom za privredni subjekt. U suštni fnansijski rizik je rizik koji se odnosi na novac, odnosno na moguće gubitke na fnansijskom tržištu (npr. zbog promene deviznog kursa, zbog promene kamatnih stopa, zbog promene cene berzanske robe, itd.). U praksi se privredni subjekt najčešće susreću sa tržišnim, kreditnim i poslovnim rizikom, koji ima efekat i na privredni subjekt (najčešće banku) i na njihove poslovne partnere odnosno klijente (koji su korisnici proiz- voda i usluga). Delovanje pomenuth rizika je nekada samostalno, a nekada sinergetsko. Suštna je da se posledice izloženostma ovom riziku ne mogu u potpunost predvidet od strane privrednog subjekta (uključujući i fnansijsku insttuciju) u slučaju različith ekonomskih i fnansijskih kriza. Svedoci smo svetske ekonomske krize koja je počela krajem 2007. godine, kao rezul- tat nekontrolisanog odobravanja hipotekarnih kredita i trgovanja porteljima hipoteka- rnih kredita u Americi, čiji su se efekt proširili na ceo svet. Svetski analitčari kažu da će kriza trajat maksimalno devet mesci u slučaju optmistčkog scenarija, odnosno pet godina u slučaju pesimistčkog scenarija računajući od kraja 2007.godine (dosadašnje iskustvo kaže da su krize trajale između 15 i 18 kalendarskih kvartala). U poslednjih 20-ak godina značajne inovacije na svetskom fnansijskom tržištu su dovele do krupnih promena u bankarstvu (koje još uvek traju; velike banke prolaze pro- ces međusobnih preuzimanja, spajanja i konsolidacije). Jak proces globalizacije počinje 5 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju nakon usvajanja Financial Service Act-a (Zakona o fnansijskim uslugama) u SAD 1999. godine, koji je američkim bankama omogućio obavljanje široke lepeze fnansijskih usluga koje im ranije nisu bile dozvoljene (pre svega investciono bankarstvo, koje je bilo zabran- jeno od 1933. godine), kao i spajanje sa ostalim fnansijskim insttucijama, kao što su: osiguravajuća društva, brokerske kuće, investcioni fondovi, itd. Tehnološki napredak, jaka i izražena konkurencija među poslovnim bankama, kao i izlazak iz lokalnih na regionalna i međunarodna tržišta, s jedne strane, i povećani zahtevi klijenata privrednih subjekata za novim, feksibilnijim proizvodima, nižim cenama usluga i “transferom rizika” na banke, s druge strane, su dovele do povećanog značaja i potreba razumevanja rizika, kao i daljeg razvoja alata za merenje, upravljanje i kontrolu rizika. Globalizacija svetskog tržišta kapitala, rezultra tme da često prilikom izbijanja kriza u jednom regionalnom području dolazi do širenja na druga područja. Takođe, kriza na jednom segmentu tržišta, dovodi do pojave krize u drugim segmentma tržišta. Stoga možemo reći da je pojava globalnih kriza nametnula potrebu da se sa još većom pažnjom pristupi upravljanju, odnosno modeliranju i kontroli rizika u kriznim situacijama. 1.2. NEOPHODNOST UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU Globalizacija svetskog fnansijskog tržišta i negatvne posledice fnansijskih kriza, koje su rezultrale bankrotom mnogih fnansijskih insttucija, privrednih subjekata i građana, nametnule su potrebu za sprovođenjem odgovarajućih mera za upravljanje rizikom. Isto nalaže fnansijskim insttucijama da investraju u određene metode, alate i procese, kako bi bile usklađene sa zahtevima koje nameće upravljanje rizikom. Razvoj fnansijskog sektora donosi i dosta novost na planu upravljanja rizikom, a posebno na modeliranju tržišnog, kreditnog i operatvnog rizika. Glavna metodologija za upravljanje rizikom je metoda rizične vrednost (Value-at-risk, VaR), koja se u praksi korist sa drugim tehnikama za minimiziranje rizika u poslovanju, kako bi se postgli opt- malni rezultat u poslovanju. Trebalo bi imat u vidu, da su i pojedine svetske regulatorne insttucije uvidele neo- phodnost implementacije mera za upravljanje rizikom. Tako da je, na mestu Banke za međunarodno poravnanje, oformljen Bazelski komitet, od strane guvernera centralnih banaka članica G10, koji je doneo odgovarajuće Bazelske sporazume (I i II), koji se odnose na primenu standarda za utvrđivanje adekvatnost kapitala banke (što podrazumeva: od- branu banke u slučaju neočekivanih gubitaka, osnov za dalji rast i razvoj, i sigurnost u bankarskom sistemu), proces supervizijskog pregleda i tržišne discipline u bankarskom poslovanju. Generalno, dešavanja na svetskom tržištu kapitala i novca su inicirala da svetske regulatorne insttucije, pokrenu razvoj minimalnih standarda za upravljanje rizikom za potrebe i drugih fnansijskih i nefnansijskih insttucija. 6 Upravljanje rizikom 1.3. OSNOVNI RIZIcI U FINANSIJSKOM POSLOVANJU „Finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novčani gubitak odnosno mogućnost gu- bitka na fnansijskim tržištma“ (Vaughan E. i Vaughan T.). 3 Faktori koji utču na pojavu rizika sa kojima se suočava neki privredni subjekt i nje- gove poslovne aktvnost su: spoljašnji Š (eksterni) - kategorije eksternih faktora su: ekonomsko, pravno, tehnološko, ekološko, sociološko i demografsko okruženje. Okruženje u kome posluje privredni subjekt može bit na nivou grane ili tržište, neposredno, in- tergransko, nacionalne privrede i međunarodno. unutrašnji Š (interni) – kao što su na primer: defnisana strategija rasta, kreirana situacija u privrednom subjektu, profl dosadašnjeg rasta, kadrovski potenci- jal i motvacija, geografska disperzija aktvnost, adekvatnost proizvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se korist za proizvodnju, itd. mešovit Š . Ukoliko krenemo dalje da ih analiziramo, možemo ih kategorisat na: poslovne rizike Š - poslovni rizik je rizik koji privredni subjekt preuzimaju na sebe kako bi ostvarili novčani dobitak (npr. tehnološki rizik, rizik uspešnog oglašavanja proizvoda, rizik uspešnog plasiranja proizvoda, fnansijski rizik, itd.). opšte rizike Š - opšt rizik je rizik nad kojima privredni subjekt nemaju direktnu kontrolu (npr. pravni rizik, rizik države, strateški rizik, itd.). Možemo reći da je opšt rizik nepredvidiv i da ne postoji adekvatna zaštta od njega. Obzirom da su banke otšle najviše u upravljanju rizikom, posebno ćemo se poza- bavit bankarskim rizikom. Bankarski rizik se može podelit na više načina u zavisnost od principa podele, pa otuda u teoriji postoji više vrsta rizika. Po jednoj podeli, bankarski rizik se može svrstat u dve grupe: 4 fnansijski rizik Š u koji spada dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnost i devizni rizik, poslovni rizik Š u koji spada kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, opera- tvni rizik, robni rizik i rizik vezan za fnansijske proizvode. 3 Cit. defnicija iz knjige: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8. 4 Opširnije o vrstama rizika u bankarskom poslovanju pogledat knjigu: „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identfcaton Quantfcaton Aggregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 34-55 i Jović, Z., „Menadžment fnan- sijskih insttucija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 46. Domaći propisi koji regulišu vrste rizika kojima je banka izložena su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine (član 29.), Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008, Odluka o načinu i uslovima identfkacije i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke i upravljanja tm rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 i Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008. 7 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Po transakcijskom principu bankarski rizik se može podelit na: rizik plasiranja, rizik trgovanja i bilansni rizik. Dugo vremena banke su smatrale da je upravljanje kreditnim rizikom, najvažniji za- datak u poslovanju same banke, ali sa razvojem bankarstva, tržište je postalo komplek- snije i promenljivije, i razvila se svest i potreba da se upravlja u svakodnevnom poslo- vanju i drugim rizikom, kao što je tržišni rizik, operatvni rizik i rizik likvidnost. Faktori koji su od presudnog utcaja na rizik poslovanja banaka u savremenim uslovima su: 5 T – rizik tehnologije, R – rizik promene propisa, I – rizik kamatne stope, c – rizik korisnika, K – rizik adekvatnost kapitala. Slika 1.3. Finansijski rizik i faktori koji utču na njihov intenzitet 5 Podsećanje: Banka je i korporacija i fnansijska insttucija. Osnovna delatnost banke je kreditno-depozit- na. Upravljanje bankom je podeljeno između akcionara, menadžera banke i regulatornog tela koje štt sigurnost i likvidnost banke odnosno sredstva i interese poverilaca banke i zajednice. U tom konceptu bankarski poslovi (koji su usmereni na stvaranje profta) ne mogu se obavit a da se efkasno ne upravlja rizikom kome su izloženi. 8 Upravljanje rizikom U našoj zemlji važeći Zakon o bankama i Odluka o upravljanju rizicima banke, defniše sledeće vrste rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju: 1. kreditni rizik, 2. kamatni rizik, 3. devizni rizik i ostali tržišni rizici, 4. rizik izloženost banke, 5. rizik ulaganja banke, 6. rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, i 7. operatvni rizik. Navedene vrste rizika su detaljnije obrađene u nastavku ovog poglavlja. 1.3.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik iz tpičnog bankarskog (obično njenog najproftabilnijeg) posla i kao takav najveći rizik za banku. „Kreditni rizik je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.“ (Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik neće moći ili htet da otplat glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor pretrpet gubitak. 6 Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana -korisnik kredita neće podmirit obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika kredita, i potencijalne izloženost banke neplaćanju na određeni datum u budućnost. U trećem poglavlju knjige Upravljanje kreditnim rizikom biće više reči o utvrđivanju kreditne sposobnost korisnika kredita, utvrđivanju kreditnog rejtnga korisnika kredita, utvrđivanju nivoa rezervacija po konkretnoj kreditnoj partji, mogućim strukturama za ublažavanje kreditnog rizika, itd. 1.3.2. Kamatni rizik „Kamatni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promena kamatnih stopa, a banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi.“(Odluka o upravljanju rizicima banke) Znači, možemo reći da kamatni rizik predstavlja rizik pada tržišne vrednost portelja usled neizvesnost promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novčana sredstva (kredite) 6 Cit. Zakon, član 31. Opširnije o kreditnom riziku videt knjige: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str. 419 - 635; Basel Commitee on Banking Supervision:“Internatonal Convergence of Capital Measure- ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004., str. 15 - 136; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37 - 45 i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 135 - 166. 9 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju klijentma odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultra iz kretanja aktvnih i pasivnih kamatnih stopa. Kamatni rizik proistče iz: 7 razlika između vremena promena kamatnih stopa i vremena protoka novčanih Š sredstava (rizik od promene cena). Primer: Banka je plasirala Subotčkoj mlekari a.d. Subotca dinarski kredit u iznosu od 10mio RSD na period od godinu dana po fksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre šest meseci (gde je osnov bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75%p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije je porasla na 18,75%p.a. što znači da će banka bit na gubitku kamate u narednom period minimum 0,75%p.a. na preostali iznos duga. merenja odnosa kamatnih stopa među različitm krivuljama prinosa, koje utču Š na aktvnost banke (rizik osnove). Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sred- stva u visini od 10mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća fksnu kama- tu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentma, po fksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana. menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa). Š Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sred- stva u visini od 10mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promen- ljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentma, po fksnoj ka- matnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Međutm, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu i banka može gu- bit oko 5% p.a. na iznos već plasiranih sredstava u periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korišćenja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj fksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) – Š odnosno izbor fksne ili promenljive kamatne stope je opcija za banku. Uko- liko se banka opredeli za fksne kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znači da se kamatne stope ne menjaju za vreme trajanja kred- ita odnosno vreme trajanja oročenja depozita. Ukoliko se banka opredeli za 7 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 12. Opširnije videt o kamatnom riziku sledeće: Bessis, J., cit.knjiga, str. 152 - 179; Greuning, H., Brajović- Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006., str. 249 - 260; OeNB&FMAA, cit. delo, str. 48 - 49 i Basel Commitee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998., str. 9 – 18.    10 Upravljanje rizikom promenljive kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znači da se kamatne stope menjaju za vreme trajanja kredita odnosno vreme trajanja oročenja depozita u skladu sa aktuelnim uslovima na svetskom i domaćem fnansijskom tržištu. Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sred- stva u visini od 10mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promen- ljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentma, po promen- ljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava. Međutm, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu. Banka automatski korist opciju povećanja aktvnih kamatnih stopa minimum na 26%p.a kako bi imala u preo- stalom periodu korišćenja kredita zaradu od minimum 1%p.a na iznos plasiranih sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju. Pristupi problematci kamatnog rizika: a) sa pozicije knjigovodstvene vrednost – rizik se posmatra u smislu njegovih efekata na pojedine bilansne pozicije banke odnosno da li će kamatonosni prihodi po osnovu odobrenih kredita bit veći od kamatonosnih rashoda po os- novu prikupljenih depozita komitenata (u slučaju banke), što je već objašnjeno u prethodnim primerima ovog dela. b) sa pozicije tržišne vrednost – rizik se posmatra u smislu njegovog utcaja na tržišnu vrednost portelja odnosno da li je banka uspela da plasira sred- stva komitentma po višim ili nižim kamatnim stopama od tržišnih, što je već objašnjeno u prethodnim primerima ovog dela. Komponente kamatnog rizika, ukoliko razmatramo pristup knjigovodstvene vred- nost, su: a) bazni rizik – rizik od mogućih promena u razlici između aktvnih i pasivnih kamatnih stopa (spread/raspon). U osnovi poslovanja banke aktvne kamatne stope bi trebalo da budu veće od pasivnih kamatnih stopa. Svedoci smo takve trenutne situacije u kojoj banke plaćaju veću kamatnu stopu na prikupljene depozite klijenata (pasivna kamatna stopa), nego što zarađuju plasirajući ista sredstva drugim klijentma (aktvna kamatna stopa). Razlog tome su dešavanja na svetskom fnansijskom tržištu, koja rezultraju nedostatkom novčanih sredstava, što otežava zaduživanje naših banaka u inostranstvu (nedostatak novčanih sredstava na domaćem tržištu inače postoji i bez svetske ekonomske krize) po povoljnijim uslovima tj. nižim kamatnim stopama. b) rizik od promene uslova – rizik od promene cena (nastaje iz razlika u tempi- ranju dospeća fksnih i određivanja fuktuirajućih stopa aktve banke/fksna i  11 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju promenljiva kamatna stopa, ročna transformacija sredstava) i rizik krive prinosa (pomaci na gore ili dole, krive prinosa, rezultraju negatvno na prihod banke). U svakodnevnom poslovanju banke bi trebalo da iz kratkoročnih izvora fnan- siranja (depozita) vrše plasiranje kratkoročnih kredita odnosno iz dugoročnih izvora fnansiranja vrše plasiranje dugoročnih kredita klijentma. U slučaju sta- bilnog tržišta dešava se da banke iz kratkoročnih izvora (depozita) plasiraju dugoročne kredite, odnosno vrše ročnu transformaciju sredstava. Budući da obaveze i potraživanja nemaju iste rokove dospeća, eventualne promene kamatnih stopa mogu izazvat negatvne efekete na poslovanje banke, što je objašnjeno kroz prethodne primere u ovom delu. c) rizik opcionalnost – znači da su svi važniji uzroci kamatnog rizika opcije uključeni u većinu stavki bilansa banke, ali i u ugovore koje banka zaključuje sa svojim komitentma – privrednim subjektma (opcija daje pravo ali ne i oba- vezu…). Primeri su: ukoliko Naučni insttut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada slobodna Š novčana sredstva u iznosu od 500.000,00 EUR oroči na tri meseca po ka- matnoj stopi od 8%p.a., ima mogućnost da sredstva podigne i pre isteka oročenja, pri čemu dobija kamatu po viđenju od 2%p.a. ukoliko Valorplast d.o.o Beograd podigne kredit u iznosu od 200.000,00 Š EUR sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrat ist uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava. ukoliko Jugohemija a.d. Beograd podigne dinarski kredit sa valutnom klau- Š zulom u eurima, ima mogućnost da ist vrat u eurima (valut za koju je vezan dinarski kredit) ili u dinarskoj protvvrednost strane valute (u našem slučaju euro) za koju je kredit vezan, itd. Možemo zaključit da klijent - privredni subjekt i građani uvek mogu pre roka da vrate kredit koji koriste ili podignu novčana sredstva sa računa, pri čemu se remet poslovanje banke tj. stvaraju se novčani gubici po konkretnim poslovima koji su veći od naknade koju klijent banke plaća banci u slučaju iskorišćenja opcije. Suštna bankarskog poslovanja je u prikupljanju i plasiranju sredstava privrednim subjektma i građanima, tako da banka sva slobodna sredstva korist za dalje oplođivanje i svako korišćenje opcije iz ugovora od strane klijenta - privrednog subjekta i građana ima za posledicu novčane gubitke za banku.  12 Upravljanje rizikom 1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici) 1.3.3.1. Tržišni rizik „tržišni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapi- tal banke usled promena vrednost portolija fnansijskih instrumenata, a uključuju devizni rizik i ostale tržišne rizike.“ (Odluka o upravljanju rizicima) Tržišni faktori rizika su: rizik promene cena hartja od vrednost, kamatni rizik, valutni rizik, rizik promene cena roba i drugi. 8 Tržišni rizik se može podelit na: Š deo rizika koji zavisi od smera kretanja fnansijskih promenljivih (npr. kretanje kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena deonica, cena roba, itd.). Š ne zavisi direktno od smera kretanja fnansijskih promenljivi - komponente su volatlnost, nelinearne izloženost i izloženost hedž pozicijama. Zakonodavac, kao što smo videlu u uvodnoj defniciji ovog poglavlja, ne defniše tržišni rizik, već samo njegove najznačajnije komponente – kamatni („rizik mogućnost nas- tanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa“ /Odluka o upravljanju rizicima/) i devizni („rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa“/odluka o upravljanju rizicima/) rizik, obavezujući banku da efkasno upravlja i tm rizikom. Primer: BS Procesor uzima kratkoročni revolving kredit dinarski sa valutnom klau- zulom u iznos od 100.000,00 EUR, sa rokom otplate godinu dana, i promenljivom kamatnom stopom od 3mesečni EURIBOR + 10%p.a.(margina) što u momentu ugo- varanja iznosi 2,9%p.a.+ 10%p.a.=12,9%p.a. od Volks banke a.d. Beograd. U momentu puštanja kredita u tečaj 1 EUR se mogao kupit za 100,00 RSD odnosno klijent je raspolagao dinarskim sredstvima u iznosu od 10 miliona. Visinu EURIBOR-a, kao baznog dela aktvne i pasivne kamatne stope, defniše cen- tralna banka Evropske Unije u zavisnost od kretanja na svetskom fnansijskom tržištu (što znači da je promenljiva kategorija), a marginu defniše poslovna banka. 9 Margina od 10%p.a. se sastoji (u slučaju da se kredit odobrava pravnom licu iz kreditne linije odobrene iz inostranstva) iz sledećih komponent: 8 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 13. Opširnije o tržišnom riziku pogledat knjige: Bessis, J., cit.delo, str. 359-416; Basel Commitee on Bank- ing Supervision, cit. delo iz 1998., str. 10-14; OeNB&FMAA, cit. delo, str. 46-47 i Greuning, H., Brajović- Bratanović, cit.delo, str.231 - 248. 9 U slučaju formiranja kamate na valutni depozit klijenta banka primenjuje formulu (1mes/3mes/6mes) EURIBOR – margina (koja u sebi sadrži zaradu banke i pokriće troškova koje poslovna banka ima). U praksi je margina kamatne stope za depozite niža od margine kamatne stope za kredite. U slučaju čisth dinarskih kredita i depozita banka kao osnovni ili bazni deo kamatne stope korist ili referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije ili BELIBOR.  13 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Cost of funding odnosno troškovi pribavljanja novčanih sredstava – obično Š 1,3% p.a. (toliko su iznosili u period od 2006. do kraja prve polovine 2008. godine). U pitanju je promenljiva kategorija koja zavisi od kretanja i fnansijski i nefnansijski promenljivih. Funding spread odnosno margina plasiranja novčanih sredstava zajmodavca, Š u koju su uključeni troškovi rizika zemlje i odgovarajuće optmalne premije (za Srbiju početkom 2009. godine troškovi rizika zemlje iznose oko 5%). U pitanju je promenljiva kategorija koja zavisi od kretanja nefnansijski promenljivih.Za potrebe primera kredita BS Procesora funding spread nije računat odnosno iznosi 0%. Poreza (tax) u slučaju postojanja dvostrukog oporezivanja sa zemljom iz koje Š stžu novčana sredstva (zemlja banke kreditora), što ne zavisi od smera kretan- ja fnansijskih promenljivih. On iznosi 20% u slučaju Austrije odnosno u našem slučaju 0,84% na 4,2% (3 mesečni EURIBOR + cost of funding). trošak obavezne rezerve od 40% , odnosno u našem slučaju 2,016% [(3mesečni Š EURIBOR + cost of funding + tax)*40%], što zavisi od smera kretanja fnansi- jskih promenljivih. 10 zarade banke u koju su uključeni: a) troškovi pokrića rizika za kredit (tzv. stan- Š dard risk costs), u slučaju da banka dođe u situaciju da ne može da naplat kredit tj. potraživanje od klijenta, i b) zarada banke po konkretnom poslu. Obe komponenete zavise od smera kretanja fnansijskih promenljivih – zavise od kreditne sposobnost klijenta, same transakcije koja se kreditra i kolaterala koji se uzima kao sredstvo obezbeđenja. U navedenom primeru to znači 3% za pokriće troškova rizika i 2,844% zarada banke. Bitno je napomenut da prve četri komponente margine zajedno sa visinom EU- RIBOR-a predstavljaju cenu koštanja kredita tzv. break-even (koje domaća banka treba da plat ino-banci od koje je pozajmila sredstva) i banka ne bi trebalo da plasira sredstva po nižoj ceni od break-even-a (obzirom da je to cena sa kojom domaća banka ne ostvaruje ni dobitak ni gubitak). U navedenom primeru kamata koju će BS Procesor platt Volks banci na kraju pe- rioda korišćenja kredita može bit 12.900,00 EUR (po inicijalnom kursu puštenog kredita, obaveza BS Procesora u dinarima bi bila 1,29mio), koliko BS Procesor inicijalno planira, ali isto tako može bit i viša (npr. 15.000,00 EUR/po inicijalnom kursu puštenog kredita 1,5mio RSD) i niža (npr. 10.000,00 EUR što mu ide u prilog/ po inicijalnom kursu puštenog kredita 1mio RSD) od 12.900,00 EUR u zavisnost od kretanja fnansijskih i nefnansijskih promenljivih na tržištu u zemlji i inostran- stvu. Takođe, tokom perioda korišćenja i otplate kredita, devizni kurs može rast 10 NBS je donela odluku u decembru 2008.godine, kojom se u toku 2009. godine neće obračunavat trošak obavezne rezerve, obzirom da nema dovoljno novčanih sredstava za kreditranje pravnih i fzičkih lica u zemlji. Inače, NBS je meru izdvajanja obavezne rezerve uvela kako bi se smanjilo prekomerno zaduživanje pravnih i fzičkih lica u zemlji (u periodu pre svetske ekonomske krize). 14 Upravljanje rizikom i opadat tj.da BS Procesoru treba manje dinara za kupovinu eura (npr. 1 EUR se može kupit za 90,00 RSD što mu ide u prilog/u tom slučaju obaveza po glavnici bi bila 9mio RSD) odnosno više dinara za kupovinu eura (npr. 1 EUR se može kupit za 110,00 RSD/u tom slučaju obaveza po glavnici bi bila 1,1mio RSD). Bitno je kon- statovat da za vreme trajanja kredita promene kamatnih stopa i deviznog kursa mogu ići u istom, ali i suprotnom pravcu, tako da se kumulatvni efekat tek može sagledat pošto se celokupni kredit vrat banci. Znači, BS Procesor će tek po izmirivanju celokupne obaveze ka Volks banci posle 12 meseci znat da li su mu promene kretanja kamatnih stopa i deviznog kursa išle u prilog ili na štetu. Isto važi i za Volks banku. cenovni rizik „cenovni rizik je rizik po kapital ili zaradu banke, koji rezultra iz promene vrednost portelja fnansijskih instrumenata banke.“ (Odluka o adekvatnost kapitala) Ovaj rizik proistče iz aktvnost trgovanja različitm proizvodima – devize, akcije, robne, hartje od vrednost, itd. 11 Rizik u inostranoj jurisdikciji „Rizik u inostranoj jurisdikciji je rizik koji nastaje kada banke posluju kroz strukture koje nemaju ili onemogućavaju transparentnost. Banke mogu da odluče da posluju u određenoj jurisdikciji (po pitanju određenih vrsta poslova) ili mogu da uspostave složene strukture često za legitmne i odgovarajuće poslovne svrhe (kroz osnivanje odgovarajućih kompanija). Poslovanje u takvim jurisdikcijama ili kroz takve strukture može stvarat fn- ansijske, pravne i reputacione rizike banci, ometat sposobnost top menadžmenta da os- tvaruje odgovarajući nadzor poslovanja, i može da sprečava efektvnu kontrolu banaka.“ (J.Gorčić) 12 Primer strukture koja ne omogućava transparentnost: Mnoge domaće banke sa inostranim kapitalom, su osnovale investcione fondove u Holandiji tokom 2004. i 2005. godine (npr. Hypo Alpe Adria banka a.d. Beograd je osnovala Hypo Interna- tonal Fund Holland), kako bi odobravale kreditne linije iz inostranstva tzv. cross border zajmove, direktno domaćim pravnim licima po nižim kamatnim stopama nego da plasiraju ista sredstva direktno iz zemlje (Srbije). Formiranjem takve struk- ture, cena za korisnika kredita (visina kamatne stope) ne uključuje: troškove obavezne rezerve (koju defniše Narodna banka Srbije/trebalo bi imat Š u vidu da je usled nedostatka likvidnost na domaćem tržištu krajem 2008. go- dine Narodna banka Srbije donela odluku da se privremeno obavezna rezeva ne obračunava na kreditne linije iz inostranstva) i 11 Cit. Odluka o adekvatnost kapitala, III deo Opširnije o cenovnom riziku videt: Bessis, J.,cit.delo, str. 510-511. 12 Citrana defnicija iz knjige: Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama – sistem, organi, standardi i procedure“, Beograd, 2006., str. 62.  15 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju troškove dvostrukog oporezivanja sa matčnom zemljom kreditora (banke ili Š druge fnansijske insttucije - zajmodavca) ukoliko ih ima (npr. Srbija nema zaključen međudržavni sporazum sa Austrijom o izbegavanju dvostrukog opor- ezivanja, tako da se na cenu kredita obračunava i naplaćuje porez od 20%; u slučaju Holandije takav aranžman između Srbije i Holandije postoji, tako da se primenjuje stopa poreza 0%), koje inače regularno domaća banka ima i naplaćuje ih od klijenata tj. cena kredita je za navedeni iznos viša. troškove rizika zemlje Srbije, nego troškove rizika zemlje kreditora (koji su mno- Š go niži od troškova rizika zemlje Srbije). Primer poslovanja u određenoj jurisdikciji: U praksi se može desit, da kod zaključenja ugovora o kreditu sa domaćim pravnim licem (npr. Frikom a.d. Beograd) domaća banka u vlasništvu austrijske banke (npr. Hypo Alpe Adria ban- ka a.d. Beograd) navede da je merodavno zakonodavstvo Velike Britanije umesto Srbije, kako bi lokalna banka mogla da vrši prodaju tog potraživanja trećim licima (pretpostavka da važeća zakonska regulatva isto dozvoljava). Rizik rasta „Banke su osnovane da bi dugoročno ostvarivale proft, obavljale svoju poslovnu delatnost, da bi se razvijale i ostvarivale ciljeve rasta i ekspanzije. Shodno tome, rast je pozitvan i kao takav je uslov stabilnost, a ako je i kvalitatvan, to je ujedno i najveća zaštta od izloženost banke riziku. Zbog toga vrhovno rukovodstvo banke mora stalno da analizira utcaj rasta na izloženost banke riziku, a naročito u ključnim kategorijama kao što su kvalitet sredstava, zarade, kapital i likvidnost. Brži rast može štett banci.“ (J. Gorčić) 13 Razlozi za zabrinutost u vezi sa rizikom rasta banke su: rast plasmana nije u skladu sa defnisanim poslovnim ciljevima banke i strateškim planom, rast koji je znatno veći od rasta konkurentskih banaka slične veličine, rast koji nije praćen adekvatnim nivoom kontrole upravljanja rizikom i njenim unapređenjem, rast koji rezultra višim rizičnim pro- flom od targetranog, opadajući nivo kapitala, ili koefcijenata, što je rezultat rastuće nekvalitetne aktve; oslanjanje na kratkoročne izvore fnansiranja deponenata da bi se podržao rast; i rast koji je najvećim delom rezultat transakcija preko berze. Primer rizika rasta: U praksi se često dešava da vrhovno rukovodstvo banke jureći volumene (kredita, depozita i drugih poslovnih kategorija) i tržišno učešće (po svaku cenu) ne vodi računa o kvalitetu plasmana i depozita, i fokus su mu veći klijent i veći plasmani odnosno depozit, kako bi u što kraćem roku ostvarili budžetrane volumene (primer Erste banke a.d. Novi Sad u prvim mesecima trans- formacije odnosno krajem 2005. godine i početkom 2006. godine). Međutm, u slučaju propast jednog velikog klijenta odnosno ne naplate potraživanja većeg kredita, banka sebi stvara veliki problem u poslovanju (npr. krajem 2008. godine sličan problem je imala Agrobanka sa plasmanom ELP-u). 13 Citrana defnicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 63.   16 Upravljanje rizikom Ist, problem je i u slučaju velikih depozita klijenata, koji utču na dnevnu likvidnost banke ukoliko se depozit povuku pre najave ili dođe do blokade računa klijenta od strane drugih poverilaca i banka ne može da raspolaže tm sredstvima (odnosno ne može da ih dalje plasira ili korist za servisiranje obaveza drugih klijenata/primer Mobtela kao depozitara Astra banke krajem 2001. godine).Stoga je diversifkacija rizika neophodna tj. u portoliu banke (i kreditnom i depozitnom) bi trabalo da bude što veća diversifkacija portelja i klijenata (što više manjih klijenata sa man- jim iznosima depozita i kredita kod banke), kako bi eventualni gubici bili manji za banku odnosno kako bi banka gubitke lakše pokrila iz redovnog poslovanja i na- stavila nesmetano da posluje. Informacioni rizik i rizik internet bankarstva „Većina poslovnih odluka banke zavisi od pouzdanost i nivoa razvijenost informacionih sistema. Banke, ukoliko žele da ponude nove proizvode, moraju uložit i u unapređenje svojih informacionih tehnologija, jer su im one neophodne kao podrška za kompletnu prodaju proizvoda. Sofver i telekomunikacije, obrada podataka, računarske mreže i inte- rnet su moguće komponente informacionog sistema jedne banke. Izuzetno je bitno da informacioni sistem bude pouzdan, obezbeđuje pravovremene, tačne i sigurne informa- cije odnosno produkuje adekvatne izveštaje (tačne, potpune i relevantne).“(J.Gorčić) 14 Glavne osobine informacionog sistema banke su: 15 1. masovan i stalan obuhvat, koji podrazumeva veliku propusnu moć kanala i kon- trolora, 2. integrisanost poslovnih podataka, što zahteva korišćenje baze podataka, 16 3. odgovor na upit u realnom vremenu, podrazumeva neprekidnu komunikaciju između mesta na kome se upit postavlja i računara gde se nalaze traženi podaci. Ova osobina implicira adekvatna hardverska i sofverska rešenja, uz zašttu po- dataka, kontrolu autorizacije, brzinu itd. 4. razuđenost poslovne mreže se bazira na razgranatoj i efkasnoj komunikacionoj mreži, 5. tpizirano izveštavanje sa ustaljenom periodikom, implicira upotrebu alata za neproceduralno programiranje kao i postojanje brzih i pouzdanih štampača, 6. stalna obezbeđenja i masovna i brza pretraživanja, su nemoguća bez dovoljno eksterne memorije i jakih sofverskih alatki za back-up i recovering procedure, 14 Cit.defnicija iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str.80. Opširnije o informacionom riziku i riziku internet bankarstva videt knjigu Gorčić, J., cit. delo, str. 80 – 85 i Chorafas, N.D., „Operatonal Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Buterworth Heinemann, Oxford, 2004.,str. 90 - 113. 15 Opširnije o informacionim sistemima u bankarstvu pogledat sledeći izvor: Barjaktarović, L., „Implikacije razvoja tehnologije SWIFT na bankarsko poslovanje“, magistarski rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2002., str. 27-33 16 Termin baza podataka podrazumeva specifčnu tehnologiju čuvanja i obrade podataka i defniše se kao kolekcija međusobno povezanih podataka, usklađenih sa minimumom redundanse, koju koriste zajednički svi procesi obrade podataka u nekom informacionom sistemu. 17 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju 7. standardizovani propisi, koji se često donose van poslovnog sistema (država, udruženje banaka, međunarodni propisi) zahtevaju aplikatvna rešenja podesna za brzo ažuriranje i sa što više tpskih elemenata, uz korišćenje široko raspros- tranjenih sofverskih alatki. Kontnuirano, efektvno i efkasno planiranje poslovanja (godišnje budžetranja za period od 3 do 5 godina, odnosno godišnje praćenje i revidiranje postavljenih ciljeva u akcionim planovima banke) je osnova za održavanje ili obnavljanje poslovnih procesa banaka, kada dođe do neočekivanih poremećaja. Ciljevi akcionih planova su da se svede na minimum fnansijski gubitak insttucije, da se nastavi opsluživanje klijenata i učesnika fnansijskog tržišta, i da se ublaže negatvni efekt koje različit poremećaji mogu imat na strateške planove, ugled, poslovanje, likvidnost, kreditni kvalitet, tržišni položaj i na sposobnost da posluje u skladu sa važećim propisima. Primeri realizacije informacionog rizika se najčešće dešavaju u slučaju migracije ili uvođenja novog sofverskog rešenja u banku, kada dolazi do pada sistema ili do nekontrolisane obrade podataka (sektor informacione tehnologije /IT/ banke i odgovarajuće stručne službe ne mogu da isprate knjiženja automatski nego moraju ručno stavku po stavku da proveravaju i evenutalno preknjižavaju), pa se ne realizuju nalozi klijenta ka drugim poveriocima iako ih je klijent doneo na vreme (klijent može da plat penale poveriocima ali isto tako može i da ostane bez robe ili usluge ukoliko druga strana ne prihvat kasniju uplatu tj. posle roka dospeća). Isto tako može se desit da sam IT sistem izvrši prebacivanje novčanih sredstava sa računa jednog klijenta na račun drugog klijenta bez adekvatnog naloga za prenos. U tom slučaju banka manuelno ispravlja grešku, a klijent se obeštećuje tme što banka za buduće poslove naplaćuje niže tarife ili besplatno izdaje platnu poslovnu kartcu ili omogućava besplatno elektronsko bankarstvo, ili na neki drugi način kako se dogovori sa klijentom. U slučaju realizacije informacionog rizika, i sama je banka izložena negatvnim efektma u dnevnom poslovanju odnosno može se desit da i banka ne realizuje platne naloge koji su bitni i dogovoreni sa drugim poslovnim bankama a tču se prebacivanja ugovorenih novčanih sredstava. Rizik se može ublažit ako se pad sistema desi u toku radnog vremena pre 14 časova, i banka može u papirnom formatu da isporuči naloge Narodnoj banci Sr- bije fzički pre kraja radnog vremena na realizaciju kako bi plaćanje bilo izvršeno istog dana tj. u skladu sa ugovorenim valutama plaćanja. „Internet bankarstvo se odnosi na sisteme koji obezbeđuju pristup računima i opštm informacijama o proizvodima i uslugama banaka preko ličnog računara ili nekog drugog inteligentnog uređenja.“ (J.Gorčić) 17 Banke donose svoje odluke da ponude internet bankarstvo na osnovu zahteva klije- nata – privrednih subjekata, ponude konkurencije, uštede troškova, geografskog dome- ta i demografskih problema klijenata. Na našem tržištu se koriste dve osnovne vrste web sajtova internet bankarstva: 17 Cit. defnicija iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str.84  18 Upravljanje rizikom informatvni koji obezbeđuje pristup opštm informacijama o banci, njenoj Š mreži, ponudi proizvoda, i transakcioni koji omogućava klijentu da realizuje naloge ili vrši upite. Š U svetskoj praksi se najčešće realizuje transakcioni rizik internet bankarstva tj. neovlašćeno raspolaganje novčanim sredstvima od strane trećih lica (tzv. hakeri). U našoj praksi se za sada takvi slučajevi nisu desili jer poslovne banke smatraju da su raz- vile dobre dvostruke sisteme kontrole u korišćenju internet bankarstva. Bitne komponente sigurnost internet sistema banke, koje pomažu održavanju vi- sokog nivoa javnog poverenja u okolnostma otvorene mreže su: sigurnost, verifkacija, poverenje, nemogućnost nepriznavanja, privatnost, i mogućnost korišćenja. Rizik upravljanja investicionim portfeljom (HOV) „Banke, da bi upravljale aktvom i pasivom odnosno da bi diversifkovale bazu aku- muliranih sredstava, zašttle likvidnost i zadovoljile zahteve garancija, poseduju inves- tcione hartje od vrednost (HOV) i sredstva sa tržišta novca.“ (Odluka o adekvatnost kapitala) 18 Vrhovno rukovodstvo banke ima glavnu ulogu u monitoringu investcionih aktvnost banke. Takođe, oni defnišu strateške pravce i granice tolerancije rizika, utvrđuju profl rizika, vrše reviziju aktvnost portelja, evaluiraju uspeh i prate da li se u poslovanju poštuju utvrđene granice rizika. Investcioni poslovi su za banku drugi veliki izvor prihoda. Oni bi trebalo da generišu kvalitetne zarade, omogućavaju banci da diversifkuju svoj portolio sredstava i obez- bede likvidnost. Domaće poslovne banke su u prethodnom periodu (naročito pre 2001. godine) bile akcionari mnogih privrednih subjekata svojih klijenata i stoga su posedovale akcije u svom portelju (npr. Novosadska banka a.d. Novi Sad, kupljena od strane austrijske Erste banke, je imala u svom portelju akcije osiguravajuće kompanije DDOR a.d. Novi Sad), koje su dolaskom stranih vlasnika prodale drugim zainteresovanim stranama (npr. Er- ste bank a.d. Novi Sad je akcije DDOR-a prodala Italijanskoj osiguravajućoj kompaniji). Vremenom su se propisi menjali, a i novi strani vlasnici su uvodili svoje procedure i standarde u poslovanje banke, tako da su se banke pojavljivale na tržištu hartja od vred- nost, kao kupci: obveznica stare devizne štednje, različith zapisa Ministarstva fnansija, itd. Poslednjih godina banke najviše trguju hartjama od vrednost koje izdaje Narodna banka Srbije (tzv. repo-poslovi) i na njima zarađuje najviše. Narodna banka Srbije je da bi povukla iz optcaja dinare (u cilju kontrolisanja deviznog kursa), pokrenula repo-poslove i kamate koje plaća na prikupljena dinarska sredstva banaka (obično su u visini referent- ne kamatne stope Narodne banke Srbije) su mnogo veće od onih koje banke naplaćuju plasirajući sredstva klijentma. Interesantno je da u strukturi bilansa poslovnih banaka 18 Cit. Odluka o adekvatnost kapitala, III i IV deo. Opširnije o riziku upravljanja investcionim porteljom pogledat u knjigama: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 150-157, i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 221-230. 19 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju u Srbiji (segment plasmana), čak 30% plasmana banke predstavljaju plasmani u repo- poslove (prema zvaničnim podacima za 2007. i 2008. godinu), a smanjuje se učešće plasmana pravnim i fzičkim licima (što nije dobro pre svega za privredu koja generiše prihode za državu i fzička lica koja su zaposlena u domaćim frmama u Srbiji). Na kraju možemo zaključit da bi sistem banke za upravljanje rizikom bi trebalo da bude u stanju da procenjuje kako promene tržišnih faktora, kao što su promene kama- tnih stopa, mogu utcat na vrednost bančinog investcionog protelja. Takođe, sistem bi trebalo da bude takav da prat i kontroliše druge rizike svojstvene investcionim ak- tvnostma. Rizik usklađenosti „Rizik usklađenost poslovanja banke nastaje kao posledica propuštanja uskla- đivanja poslovanja banke sa zakonom, podzakonskim aktma, internim aktma banke, procedurama o sprečavanju pranja novca i fnansiranju terorizma, kao i s pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etkom banke, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i od fnansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik“ (Odluka o riziku usklađenost poslovanja banke) 19 . Vrhovno rukovodstvo banke bi treba- lo da: zna koji zakoni i propisi regulišu poslovanje banke, utvrdi gde se nalazi kompetent- nost u banci, zna kako se obezbeđuje poštovanje zakona, i dobija pouzdane izveštaje o usklađenost sa zakonom i o svakoj bitnoj neusklađenost. Rukovodstvo banke bi treba- lo da obezbedi da banka poštuje pravila (zakonska i dobre bankarske prakse) i da je društveno odgovorna u svim bitnim duštveno – ekonomskim oblastma. U prilogu knjige se nalazi primer politke complaince (prilog br. 2) i program com- plaince (prilog br.3). Primeri realizacije rizika usklađenost: Banka je bila u obavezi da uskladi svoje poslovanje sa odlukama Narodne Š banke Srbije do 30.09.2006. Međutm, upravni odbor banke je sva dokumenta koja su pratla usklađivanje poslovanja banke, usvojio 15.11.2006. Narodna banka Srbije je došla u kontrolu i kaznila poslovnu banku pošto nije na vreme usvojila odluke o poslovanju banke u skladu sa novim zakonskim propisima ve- zanim za poslovanje banke. Izrečena kazna je u konkretnom slučaju novčana. Narodna banka Srbije je predvidela da svi članovi upravnog i izvršnog odbora Š banke dostave Narodnoj banci Srbije informaciju o imovini i novčanim sredst- vima koja su stekli pre obavljanja funkcije člana izvršnog odnosno upravnog odbora banke. Međutm, novi članovi odbora isto nisu dostavili. Narodna ban- ka Srbije je došla u kontrolu poslovne banke i kaznila je novčano što tražena dokumentacija o članovima upravnog i izvršnog odbora nije dostavljena. 19 Cit. Odluka o riziku usklađenost poslovanja banke. Opširnije o riziku usklađenost pogledat sledeće knjige: Gorčić, J., cit. delo, str. 104-105 i Chorafas, N.D., cit. delo, str. 66-69.  20 Upravljanje rizikom Rizik insajderskih aktivnosti „Poverenje privrednih subjekata (klijenata i neklijenata) u poslovanje i stanje banke bazično je za njenu sposobnost da privuče i zadrži komitente. Banka bi, kao kon- zervatvna insttucija, trebalo da ima ugled u smislu poštenja i integriteta. Zloupotrebe insajdera visoko se kotraju na list uzroka propast banaka. Vrhovno rukovodstvo banke bi trebalo da usvoji i sprovodi jaku politku u pogledu insajdera i zaposlenih banke, koja će se primenjivat na odnos banke prema insajderima, zaposlenim i njihovim interesima. Propust da se kontrolišu navedene aktvnost može izložit banku pre svega reputaci- jskom riziku, zatm strateškom riziku i na kraju poslovnom riziku.“ (J.Gorčić) 20 Posebno se procenjuje rizik insajderske aktvnost u vezi sa izloženošću banke ak- cionarima (povezanim licima) koji imaju znatno ili kontrolno učešće u banci. S tm u vezi trebalo bi obratt pažnju i na: rizik izloženost banke prema jednom licu ili povezanim licima koja imaju znatno ili kontrolno učešće u kapitalu banke, i rizik ulaganja kapitala, što će bit obrađeno u narednim delovima ovog poglavlja. Primer realizacije rizika insajderskih aktvnost: Agencija za privatzaciju je ob- javila tender za prodaju 70% akcija A pivare u Novom Sadu. Uslov tendera je da zainteresovani kupci polože novčani depozit (dinarski ili devizni) na račun bilo koje poslovne banke u Srbiji koji bi trebalo da bude veći minimum 10% od knjigovodst- vene vrednost A pivare (knjigovodstvena vrednost za 70% akcija je 100 mio RSD). Firma B i frma C su zainteresovan za kupovinu A pivare, i otvaraju namenske račune u istoj poslovnoj banci. Firma B prva uplaćuje novčani depozit od 120mio RSD. Zaposleni u banci, pošto je u dobrim odnosima sa frmom C, javlja frmi C koji je iznos uplatla frma B na ime kupovine A pivare. Firma C uplaćuje veći iznos na namenski račun kod poslovne banke - 125mio RSD, i Agencija za privatzaciju odlučuje da je frma C kupac A pivare. Zaposleni u banci je imao pristup informaciji koju nije smeo da iznese iz banke a to je uradio. Ukoliko frma B isto sazna može tužit banku za izgubljeni tender, ali isto tako može i osporit tender kod Agencije za privatzaciju. U oba slučaju banka je na gubitku i novčano (negatvan efekat na poslovni rezultat banke) i reputacijski (negatvan efekat i novčano i nenovčano na poslovni rezultat banke). Zaposleni će bit kažnjen – novčano, suspenzijom ili otkazom, u zavisnost od težine prestupa i odluke same poslovne banke. 20 Cit.defnicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 105-106. Podsećanje: Insajder je lice koje ima saznanja ili pristup vrednim poverljivim informacijama o korpo- raciji. Insajderi su akcionari, direktori i rukovodioci u korporaciji.  21 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju 1.3.3.2. Devizni rizik „Devizni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.“ (Zakon o bankama) On može zbog nepovoljnog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se nalazi u aktvnostma inve- stranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim slučajevim kada su banka ili drugi privredni subjekt suočeni sa neravnotežom u valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valut, a izvori ili obaveze u drugoj valut. 21 Osnovni devizni rizik koji se najčešće pojavljuje: računovodstveni Š – se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione de- love u inostranstvu, pa je za potrebe izveštavanja neophodna konsolidacija odnosno ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valut. Primer: Raifeisen banka a.d Beograd je u vlasništvu austrijske frme Raifeisen In- ternatonal Vienna (koja ima mrežu od dvadesetak banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi). Lokalna banka, Raifeisen bank a.d. Beograd za potrebe izveštavanja u Srbiji, a u skladu sa važećim lokalnim propisima svoje godišnje izveštaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u dinarima, dok ih za potrebe svog osnivača priprema i dostavlja u eurima, primenjujući kurs koji je važio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira što se u toku kalen- darske godine i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fuktuirao (Raifeisen Internatonal dostavljene izveštaje korist za konsolidovano prikazivan- je poslovnog rezultata cele Raifeisen grupe). 22 transakcijski Š – se odnosi na moguće buduće međuvalutne dobitke ili gubitke na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denormirane u stranoj valut. Primer: Firma Polimark d.o.o. Beograd korist kratkoročni kredit tzv. pozajmicu po tekućem računu, dinarsku sa valutnom klauzulom od 100.000,00 EUR kod poslovne banke. Polimark d.o.o. je povukao tranšu od 10.000,00 EUR. Kupac Idea d.o.o. Beograd mu je uplatla pre roka dospeća, kupljenu robu, i Polimark razmatra opciju da li da vrat povučeni iznos kredita danas po prodajnom kursu od 95,00 RSD za 1,00 EUR ili da sačeka da vrat narednog dana po kursu koji će važit taj dan (može bit niži a može bit i viši od današnjeg). Gledajući tendencije koje su bile prethodnih dana Polimark se ipak odlučuje da vrat povučeni kredit 21 cit. Zakon, član 32 U vezi sa deviznim rizikom videt sledeće: Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 261-280; Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 23-25 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 23-26. Podsećanje: Devizni rizik se izuzetno nalazi ograničeno u aktvnostma u zemlji tj. u poslovima koje je moguće naplatt u stranoj valut, kao što su: kupovina zemljišta, kupovina nekretnine i rentranje stam- benog odnosno poslovnog prostora. 22 Izvor: web site Raifeisen Internatonal Vienna   22 Upravljanje rizikom po kursu od 95,00 RSD za 1,00 EUR tj. da vrat 950.000,00 RSD svojoj poslovnoj banci. Narednog dana kurs je porastao pa je za 1,00 EUR bilo neophodno izd- vojit 97,00 RSD (odnosno Polimark bi trebalo da vrat banci povučeni kredit u iznosu od 970.000,00 RSD). Uvažavajući prethodno navedeno Polimark je zaradio 20.000,00 RSD, tme što je povučeni kredit vrato po kursu 95,00 RSD za 1,00 EUR odnosno banka je izgubila 20.000,00 RSD tme što je Polimark vrato povučeni kredit dan ranije. ekonomski Š – nastaje kao posledica promena vrednost intervalutnih kurseva i domaće valute, dolazi do promena vrednost budućih prihoda i troškova, kao i konkurentnost privrednog subjekta na tržištu. Pomenutu kompleksnu izloženost je najteže uočit, ocenit i sprečit, a povezana je sa makro ekono- mskim rizicima: promenu valutnih kurseva obično prat promena kamatne stope i infacije. Ekonomska izloženost je rizik od promene vrednost privre- dnog subjekta (merena kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova) zajedno sa promenom valutnih rizika. Primer: Alfa banka a.d. Beograd, je u većinskom stranom vlasništvu Alfa banke iz Grčke. Obzirom da strani vlasnik želi da poveća tržišno učešće lokalne banke u Sr- biji, neophodno je da je dokapitalizuje odnosno poveća kapital tme što će uplatt značajna eurska sredstva na račun u Srbiji (npr. 100mio EUR). Prema važećim pro- pisima domaća banka je u obavezi da kapital drži u dinarima tj. moraće da proda 100 mio EUR po kupovnom kursu na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1 EUR je 97,00 RSD dok je kupovini kurs za 1 EUR iznosio 95,00 RSD na dan konverzije). U prvom koraku domaća banka gubi 200 mio RSD u momentu konverzije (odnosno 2,1mio EUR). Imajući u vidu trenutnu situaciju na tržištu, najviše joj se isplat da plasira sredstva u repo transakcije (hartje od vrednost koje izdaje Narodna banka Srbije /NBS/), koje nose prinos od 17,5%p.a. Lokalna Alfa banka se odlučuje da investra deo sredstava od 100mio RSD u repo poslove, očekujući da će zaradit 17,5 mio RSD svaki put kada bude investrala sredstva do kraja kalendarske godine (kalkulišući da će kurs ostat ist; što će reći da je zarada po konkretnoj transakciji 184.210,00 EUR). Međutm, NBS narednog dana po oročenju odlučuje da spust referentnu kamatnu stopu na 15%p.a. čime će na narednim oročenjima (u drugom koraku) Alfa banka a.d. Beograd zaradit manje novca tj. 15mio RSD (157.895,00 EUR) na uloženih 100mio RSD (izgubiće 2,5mio RSD odnosno 26.315,00 EUR po transakciji u odnosu na ono što je planirala do kraja godine). Takođe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge transakcije investranja u repo, pa je za 1 EUR neophodno izdvojit 100 RSD, tako da Alfa banka a.d. Beograd (u trećem koraku) zarađuje drugom transakcijom 15mio RSD (150.000,00 EUR) odnosno ostvaruje negatvne kursne razlike (novčani gubitak) u iznosu od 7.895,00 EUR po drugoj transakciji. Proizilazi da je ukupan novčani gubitak u navedene tri transakcije za Alfa banku a.d. Beograd, 2.134.210,00 EUR (odnosno 2,1mio EUR uvećano za 26.315,00 EUR i EUR 7.895,00 EUR).  23 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju 1.3.4. Rizik izloženost banke Rizik izloženost banke je precizno defnisan Zakonom o bankama, koji kaže da je „izloženost banke prema jednom licu ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (kredit, ulaganja u dužničke hartje od vrednost, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.)“. 23 Grupa povezanih lica su pravna i/ili fzička lica povezana kapitalom, vlasništvom, menadžmentom ili rodbinskim vezama. Primer. gospodin Željko Mitrović je vlasnik Pink d.o.o. Beograd (RTV Pink, Pink plus, Pink moves), Pink Media group i City records d.o.o. (produkcijska kuća) Beograd, tako da oni zajedno predstavljaju povezana lica. Obzirom da je Željko Mitrović vlasnik preduzeća Pink d.o.o. u Crnoj Gori (Pink M), Bosni (Pink BH), Hrvatskoj i Sloveniji, predmenta grupa kompanija takođe ulazi u grupu poveza- nih lica koju će banka nazvat Pink grupa i koja će kao takva bit prikazana u različitm izveštajima banke (kao što su: otvaranje računa, obavljanje platnog prometa, korišćenje kredita i vanbilansnih proizvoda, itd.). 24 Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala banke. Izloženost banke prema povezanom licu sa bankom ne sme preći 20% kapitala banke. Povezano lice sa bankom može bit bilo koji akcionar banke, član upravnog odbora banke, član izvršnog odbora banke, bilo koji direktor ili zaposleni u banci, kao i privredna društva čiji je osnivač odnosno suvlasnik banka. Primer: gospodin Aleksandar Vlahović, suvlasnik Eki investmenta d.o.o. iz Beogra- da, je član upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad i stoga je i on kao fzičko lice i kao pravno lice, Eki investment d.o.o. iz Beograda, povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad i u slučaju realizacije bilo kog kreditnog zahteva dostavljenog od strane Aleksandra Vlahovića ili Eki investmenta Erste banci a.d. Novi Sad, neophodna je prethodna saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za realizaci- ju takvih aranžmana. U sledećem koraku bitno je ispoštovat koji je maksimalni mogući kredit povezanim licima banke u skladu sa važećim Zakonom o bankama. Vrlo je bitno vodit računa ako je već jednom povezanom licu sa bankom odobren maksimalni mogući iznos kredita, ostala povezana lica neće moći koristt kredite kod Erste banke a.d. Novi Sad, dok se ranije odobreni kredit na otplat delimično ili u celost. U slučaju delimične otplate kredita, drugom ili istom povezanom licu sa bankom može bit odobren samo iznos kredita koji je otplatlo povezano lice banke korisnik kredita. U slučaju otplate kredita u celost, postoji mogućnost odobrenja maksimalno mogućeg iznosa kredita jednom ili svim povezanim licima banke do zakonski defnisanog maksimuma. 25 23 Cit.Zakon, član 33. 24 Izvor: web site Agencije za privredne registre i web site Pink d.o.o. Beograd 25 Izvor: web site Narodne banke Srbije i web site Agencije za privredne registre  24 Upravljanje rizikom Takođe, S leasing d.o.o. iz Beograda je povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad (ist suosnivač banke i lizinga – Staermerkische iz Graza). S leasing se obrato Erste banci a.d. Novi Sad sa zahtevom za kredit za fnansiranje lagera vozila distributera Auto trenda iz Beograda, u vrednost 1mio EUR, na godinu dana. Erste banka a.d. Novi Sad prvo utvrđuje stanje plasiranih kredita povezanim licima banke (pov- ezana lica Erste bank a.d. Novi Sad su, takođe, po zajedničkom suvlasniku S-rent d.o.o. Beograd, Immorent d.o.o. Beograd, Synergy capital a.d. Beograd i Erste invest a.d. Beograd), i ukoliko postoji prostor za plasman S leasingu (npr. kredit povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad u korišćenju su 2mio EUR), traži saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za odobrenje konkretnog zahteva (obzirom da postoji prostor za 1,3mio EUR prema trenutnoj visini kapitala banke i visini kredita u korišćenju povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad). Mogući iznos kredita (u konkretnom slučaju je traženi iznos kredita /1mio EUR/ manji od mak- simalno mogućeg u sadašnjem trenutku /1,3mio EUR/) bi bio odobren S leasingu u skladu sa važećim Zakonom o bankama (odnosno visinom kapitala i visinom odobrenih kredita u korišćenju povezanim licima banke). U praksi se može desit da je i maksimalni mogući iznos kredita povezanim licima banke iskorišćen, i da S leasing d.o.o. Beograd neće moći u željenom trenutku da korist kredit Erste banke za fnansiranje lagera vozila. NBS propisuje da zbir svih velikih izloženost banke, ne može bit manji od 400% nit veći od 800% kapitala banke. Takođe, ako lice (pravno ili fzičko) bez prethodne saglasnost NBS stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava, NBS će naložit tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utče na upravljanje bankom ili na poslovnu politku banke. 1.3.5. Rizik ulaganja banke Zakon o bankama defniše da „ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u fnansi- jskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke“. Takođe, precizira da ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u fnansijskom sektoru i osnovna sredstva banke ne smeju preći 60% kapitala banke. 26 Primer: Mnoge domaće banke su vlasnici ili suvlasnici različith privrednih društava iz fnansijske sfere. Raifeisen banka a.d. Beograd je suvlasnik Raifeisen leasinga d.o.o. Beograd, Uniqua a.d. Beograd (osiguranje), Raifeisen Investments d.o.o. Beograd (investcioni fond), Raifeisen Futura d.o.o. Beograd (penzioni fond), Raif- feisen Invest d.o.o. Beograd, itd. Učešće Raifeisen banke a.d. Beograd u vlasništvu navedenih frmi je defnisano Zakonom o bankama, kao i način konsolidacije i sastavljanja fnansijskih izveštaja Raifeisen banke a.d. Beograd i povezanih lica banke (vlasništvom). 27 26 Cit. Zakon, član 34. 27 Izvor: web site Agencije za privredne registre  25 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Ukoliko bi se Raifeisen banka a.d. Beograd odlučila da otvori agenciju za prodaju nekretnina, turistčkih aranžmana ili pak za prodaju kolaterala, onda bi morala da vodi računa da u zbiru njeno učešće u povezanim licima van fnansijskog sektora ne bude veće od 10%. 1.3.6. Rizik zemlje „Rizik zemlje je rizik negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnost banke da naplat potraživanja od lica, iz druge zemlje porekla prema kome je banka izložena, iz razloga koji su posledica politčkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica“ (Odluka o upravljanju rizicima). 28 U teoriji upravljanja rizikom se mogu susrest i sledeće defnicije: „Rizik zemlje se odnosi na situaciju kada promene u poslovnom okruženju Š značajno utču na operatvni proft ili vrednost imovine u određenoj zemlji“ (Wikipedia). 29 „Rizik koji se odnosi na transakcije koje se obavljaju preko granice uključujući Š i rizik pravnog sistema i politčki rizik“ (Forexcourse). 30 „Potencijalna volatlnost stranih hartja od vrednost, ili potencijalni gubitak Š stranih državnih obveznica zbog neplaćanja izazvanog politčkim i / ili fnsijs- kim teškoćama te zemlje“ (Investorwords). 31 „Mogućnost gubitka zbog ekonomske i / ili politčke nestabilnost u zemlji Š kupca, što prozrokuje nemogućnost isplate ostvarenog uvoza“ (Business- dictonary). 32 Kao što se vidi iz prethodnih defnicija, rizik zemlje se može posmatrat iz tri ugla koja su međusobno komplementarna: 33 komercijalnog p Š osla (izvoza) - kao komercijlni rizik (bankarski rizik i rizik indu- strije), dužničko - poveraličkog odnosa - kao pitanje kreditne sposobnost dužnika Š (transakcioni rizik i sistemski rizik), politčkog i ekonomsko - fnansijskog rizika i usko je povezano sa tpom krize Š koja vlada u konkretnoj zemlji (prema kojoj je banka izložena odnosno prema kojoj poverilac ima potraživanje). 28 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 21. 29 Citrana defnicija iz sledećeg izvora:htp://en.wikipedia.org/wiki/Country_risk 30 Citrana defnicija iz sledećeg izvora: www.forexcourse.com/forex-glossary.html 31 Citrana defnicija iz sledećeg izvora: www.investorwords.com/1170/country_risk.html 32 Citrana defnicija iz sledećeg izvora: www.businessdictonary.com/defniton/country-risk.html 33 Gautrieaud, S., „Le risque pays : approche conceptuelle et approche pratque“, ATER – Centre d’Economie du Développement – Université Montesquieu Bordeaux IV, 2001. 26 Upravljanje rizikom Moguća opšta jednostavna defnicija bi mogla bit, da rizik zemlje, predstavlja prem- iju koju privredni subjekt iz jedne zemlje ostvaruje obavljanjem neke fnansijske operacije u drugoj zemlji uzimajući u obzir ekonomske, politčke, sociološke i fnansijske uslove koji vladuju na tržištma zemlje dužnika po toj fnanijskoj operaciji. Dakle, rizik zemlje, pred- stavlja cenu razmene između dva privredna subjekta koja se nalaze u različitm zemljama, odnosno premiju koju privredni subjekt iz zemlje davaoca ostvaruje za svoje ulaganje u privredni subjekt zemlje primaoca. Na cenu razmene između dva privredna subjekta (kupca/investtora i prodavca) iz različith zemalja utče niz faktora koje možemo da grupišemo u sledeće rizike: Politčki rizik, Š Rizik bankarskog sistem u zemlji primaoca, Š Pravna regulatava u zemlji primaoca u odnosu na pravo svojine, Š Restrikcije za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, Š Carinska i fskalna politka (kakav je carinski i poreski sistem i da li su neke od Š stopa / ili sve veće u odnosu na zemlju davaoca), Ekonomsko okruženje u zemlji primaoca (da li je izvesno da zbog otežanih uslo- Š va poslovanja dođe do štrajkova i zaustavljanja normalne poslovne aktvnost), Stabilnost vlade u zemlji primaocu (da li je izvesno i u kom rok da dođe do pre- Š vremenih izbora) , Sposobnost vlade da sprovodi odgovornu makroekonomsku politku (da li pos- Š toji mogućnost da zbog pogrešnih odluka vlade dođe do recesije, infacije, ne- dostatka čvrste valute za izmirivanje obaveza prema inostranstvu, itd.). Sve pomenute faktore možemo grupisat u tri katogarije koje najbolje objašnjavaju rizik zemlje: politčki (uključujući i rizik vlade), bankarski i sistemski rizik. Možemo konstatovat da se rizik zemlje odnosi na ekonomska i politčka kretanja zem- lje porekla lica, prema kome je banka poslovno izložena. Ispoljava se u oblicima: rizika neplaćanja Š – predstavlja mogućnost da dužnik nije u stanju da ostvari dovoljan priliv novčanih sredstava da izmiri obavezu, ili određene politčke mere kao što su npr. izolacija ili sankcije izrečene prema zemlji dužnika da dužnik ne može da iservisira obavezu ka ino-patneru. Sličnu situaciju je Srbija imala tokom 90 ih godina prošlog veka, kada je bila pod sankci- jama i sva direktna plaćanja iz sprskih banaka na račune banaka u Evropskoj Uniji i Am- erici, rezultrala su blokadom novčanih sredstava. Zbog toga su se banke i kompanije dovi- jale da ne izvršavaju plaćanja ka ino-partnerima iz Srbije, već iz drugih zemalja (osnivajući posebna pravna lica za tu namenu van granica Srbije) u Evropi koje nisu imale sankcije, kao što su: Kipar, Rusija, Makedonija, itd. rizika transfera Š – podrazumeva okolnost u kojima dužnik nije u mogućnost da dođe do određene valute za otplatu duga, stoga lokalna banka (u zemlji dužnika) i ino-banka (banka poverioca) pokušavaju da reše problem otvaranjem odgovarajućih računa i u jednoj i u drugoj zemlji, pod uslovom da imaju druge klijente koji obavljaju poslovanje u obe zemlje, pa sredstva mogu da podignu sa računa po odgovarajućim zakonskim osnovima. 27 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Primer: Firma A iz Moskve, duguje frmi Energoprojekt a.d. Beograd iz Srbije, po osnovu izvedenih građevinskih radova 100.000,00 USD. Firma iz Rusije je obezbe- dila novčana sredstva u rubljama, ali ne može da kupi od poslovne banke u Rusiji dolare kako bi izmirila obavezu prema Energoprojektu. Poslovne banke obe ugo- vorne strane stupaju i kontakt, i srpska banka pokušava da vidi sa Energoprojek- tom da li ima šanse da ostvarena sredstva iskorist u Rusiji za buduće poslove koje tamo bude imao odnosno proverava sa drugim građevinskim frmama u Srbiji koje izvode radove u Rusiji da li im odgovara da kupe ruske rublje za dolare (u protv- vrednost 100.000,00 USD kako bi se izmirila obaveza ka Energoprojektu). Ukoliko je pozitvan odgovor od strane bilo koje srpske frme, srpska banka će otvorit račun kod poslovne banke frme A u Rusiji u rubljama kako bi njeni klijent mogli tamo da raspolažu sredstvima npr. za dnevnice ili kupovinu građevinskog materijala u Rusiji. Međutm, može se desit da je odgovor negatvan i na Energoprojektu je da odluči šta će uradit: da li će primit uplatu u rubljama (čime bi bila zatvorena obaveza frme A) i iskorist ih za naredne poslove u Rusiji ili će čekat da frma A kupi dolare i izvrši obavezu tj. imaće nenaplaćeno potraživanje od frme A do daljnjeg (ne zna se u kom će momentu bit naplaćeno potraživanje od ino-partnera). rizika garancije Š – predstavlja mogućnost da banka emitent ne izvrši obavezu umesto glavnog dužnika odnosno da ino-partneru ne bude prihvatljiva gara- ncija koju je izdala banka dužnika, zbog ekonomske ili politčke situacije u zemlji dužnika i da zahteva kontra-garanciju neke svetske renomirane banke kako bi obezbedila naplatu potraživanja. Primer: Tokom 90-ih godina zbog sankcija koje je imala Srbija od strane Evropske Unije i Amerike, mnogi ino-partneri su tražili da garancije koje su izdavale naše banke (npr. Jugobanka ili Beobanka) budu konfrmirane (potvrđene) od strane svetski priznath banaka (npr. Dresner banke ili Commerz banke iz Nemačke). 1.3.7. Operatvni rizik „Operatvni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.“ (Zakon o bankama) Ova defnicija isključuje sistemski rizik, pravni rizik i rizik od reputacije, ali uključuje zakonski rizik. 34 Upravljanje operatvnim rizikom podrazumeva upravljanje organizacijom rada i poslovanja (procesa) , kadrovskim resursima i tehničkom podrškom u banci, u skladu sa važećom regulatvom i usvojenom poslovnom praksom. Vrlo je bitno da se svaki zahtev klijenta realizuje adekvatno odnosno brzo, tačno, pravovoremeno i pouzdano, uz što niže troškove. 34 cit. Zakon, član 35. Opširnije o operatvnom riziku videt u sledećim knjigama: Chorafas, N.D., cit. delo, str. 26-47; OeNB&FMAA, cit. delo, str.50-51 i Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 137-149.   28 Upravljanje rizikom Bazel II defniše da operatvni rizici, zajedno sa kreditnim i tržišnim, predstavljaju os- nov za utvrđivanje reputacionog rizika banke i za određivanje bilansne sume. Primer operatvnog rizika usled propusta u radu zaposlenih: Klijent fzičko lice, Petar Petrović se obraća banci sa zahtevom za odobrenje pozajmice po tekućem računu u iznosu od 10.000,00 RSD na rok od 12 meseci. Petar je podneo odgovarajuću dokumentaciju, i bankarski službenik je utvrdio da može klijentu odo- brit traženi iznos pozajmice. Bankarski službenik podatke unosi u sistem, i usled nepažnje odobrava pozajmicu u iznosu od 100.000,00 RSD, tako da Petar dobija više sredstava nego što mu njegova mesečna primanja dozvoljavaju. Petar odlazi na bankomat da podigne odobrenu pozajmicu u gotovom – 10.000,00 RSD i upit stanja mu pokazuje da raspolaže sa 100.000,00 RSD pozajmice. On odlučuje da podigne celokupni iznos sa računa u naredna tri dana. Bankarski službenik posle tri dana uočava grešku. Petar će vratt banci više podignuta sredstva po isteku perioda korišćenja pozajmice tj. za 12 meseci. Primer operatvnog rizika usled neodogovarajućih unutrašnjih procedura i pro- cesa: u maju mesecu 2008. godine, blagajnik Raifeisen banke u Kragujevcu, je poznajući manjkavost internih procedura podigao neovlašćeno sa računa banke 1,1mio EUR. Novac, koji je blagajnik neovlašćeno podigao sa računa, je naknadno morao da vrat banci. Primer operatvnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i dru- gim sistemima: banke koriste posebne sofvere za procesuiranje platnih kartca u odnosu na osnovni (bazični) informacioni sistem, i dešava se u praksi da klijentu legne plata na račun i da on istovremeno može da podigne novčana sredstva i sa bankomata i na šatleru i da otera svoj tekući račun u minus, obzirom da se knjiženje prve transakcija ne evidentra odmah. Npr. Marko Marković je pri-mio platu u iznosu od 10.000,00 RSD u petak u 14h. Marko odlazi na bankomat i podiže svih 10.000,00 RSD u 14:00, a potom odlazi na šalter u 14:05 i podiže ponovo 10.000,00 RSD jer bankarski službenik vidi kroz sofversku aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolaže sa 10.000,00 RSD (pri čemu Marko nema odobren doz- voljeni minus kod svoje poslovne banke). Bankarski službenik kasnije u toku dana ili tek narednog dana (u zavisnost od toga kako su povezana oba informaciona sistema) može da vidi da je račun Marka Markovića oteran u nedozvoljen minus. Marko Marković će nedozvoljeni minus pokrit sa uplatom plate na tekući račun sledećeg meseca. Primer operatvnog rizika usled nepredvidivih eksternih događaja: Izbilo je strašno nevreme, koje je izazvalo poplavu u ekspozituri EFG Euro banke i prekid rada električnih instalacija. Klijent pravno lice, Zastava auto d.o.o. Kragujevac, dolazi u banku odmah posle nevremena da realizuje plaćanje ka ino-partneru u iznosu od 100.000,00 EUR (obzirom da ima pripremljena novčana sredstva za iz- mirenje obaveze) u suprotnom ako ne izvrši plaćanje platće penal ino-partneru u iznosu od 5.000,00 EUR. Bankarski službenik obaveštava Zastavu da banka nije u mogućnost da izvrši plaćanje, jer ne funkcioniše informacioni sistem (sofver- ska aplikacija). Obzirom da Zastava auto ima jedino otvoren račun u EFG banci,     29 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju obaveza banke je da nadoknadi Zastava autu štetu tj. da plat penal ino-partneru ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana. 1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik Iskustva iz prakse pokazuju da je moguće da se smanji vrednost imovine ili pak da se povećaju obaveze, zbog neadekvatnog zakonskog akta ili zakonom defnisane do- kumentacije. “Rizik reputacije predstavlja utcaj negatvnog javnog mnjenja na kapital i zaradu banke.“ (Odluka o usklađenost poslovanja banke) Prema zakonodavcu reputacioni rizik nastaje, ako banka postupanjem defnisanim kod rizika usklađenost (navedenom u ovom delu knjige) naruši svoj poslovni ugled i poverenje klijenta. Reputacioni rizik utče na mogućnost banke da uspostavi nove odnose sa klijentma (privrednim subjektma) ili da nastavi da sarađuje sa postojećim klijentma (privrednim subjektma) odnosno može izložit banku novčanim gubicima ili smanjenju broja klijenata. Potče iz nepoštovanja zakona, propisa i drugih aktvnost u indirektnoj vezi sa zakonskim propisima, posebno u segmentu čuvanja podataka o klijentma. 35 Banke, kao što je već ranije rečeno, svoje poslovanje baziraju na poverenju klijenata (privrednih subjekata) i naročito na poverenju akcionara i depozitara (privrednih sub- jekata). Ukoliko banka stekne lošu reputaciju na tržištu kao banka kojom se loše ruko- vodi, to dovodi do poslovanja sa gubitkom i problematčne aktve. Ukoliko govorimo o zakonskom riziku, možemo reći da je Bazelski komitet defnisao sledeće oblast: 36 aktvnost banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće Š se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik neodgovarajućih ili nedovoljnih evidencija (propust zaposlenih), rizik greške pri uzimanju instrumenta obezbeđenja po plasiranim kreditma, itd. neizvesnost u odnosu na zahteve (regulatora) i rezultate primene zakona – Š dvosmislenost zakonskih normi, praktčni problemi u primeni zakona, nepo- voljne promene zakonskih odredbi u različitm sferama (kao što su zaštta potrošača, poreska politka, supervizija, itd.), odsustvo harmonizacije propisa (što je najčešće problem za međunarodno aktvne banke), specijalni zakoni kao izvor specifčnog zakonskog rizika, itd. neefkasnost pravnog sistema zemlje u celini - stepen realizacije zakonskog riz- Š ika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću pravnog okvira i njegove obuhvatnost, efkasnošću njegovih zakonskih rešenja i sudske prakse, i opšte pravne sigurnost. 35 Cit. Odluka o usklađenost poslovanja banke. Opširnije o riziku reputacije videt knjigu: OeNB&FMAA, cit. delo, str. 51-52. 36 Opširnije o zakonoskom riziku pogledat izvor: Bessis, J., cit. delo, str.510 i Chorafas, D., cit. delo, str. 49-69. 30 Upravljanje rizikom Primer realizacije reputacionog rizika je ukoliko banka sarađuje sa narko dile- rima, prodavcima oružja, frmama koje se bave pranjem novca, itd. U našoj praksi je poznat primer da su bankarski službenici samoinicijatvno skidali pare sa računa klijenata, falsifkujući potpis klijenta na nalogu. Bilo je slučajeva gde su bankarski službenici u saradnji sa svojim prijateljima ubijali klijente banke, za koje su prethodno procenili da imaju dosta štednje na računu, koju su zatm neovlašćeno podigli sa računa tog klijenta. Primer banke kojom se loše rukovodi na našem tržištu se desio početkom 2006. godine kada je u banci smenjeno više članova izvršnog odbora, obzirom da su se rukovodili isključivo ličnim interesima u obavljanju posla (a ne interesima banke). Banka je nerentabilno poslovala i imala nekvalitetnu aktvu (60% plasmana pravnim licima je završilo u lošim plasmanima banke, tj. nisu mogli da se naplate ni glavnica ni kamata). 1.3.9. Rizik likvidnost „Rizik likvidnost je rizik po zarade ili kapital koji proistče iz nesposobnost banke da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju odnosno odnosi se na mogućnost pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno. Banka svojOm imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze (solventnost). “(Zakon o bankama) 37 Trebalo bi razlikovat: likvidnost pojedinog potraživanja Š - zavisi od kreditne sposobnost dužnika (privrednog subjekta), od prinosa koji konkretan bankarski proizvod donosi, kao i od funkcionisanja fnansijskog tržišta na kome se posluje. Primer: banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom klijentu u iznosu od 50.000,00 EUR sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a. (povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita). Obezbeđenje za kredit je novčani depozit na namenskom računu klijenta kod banke u iznosu od 55.000,00 EUR na koji banka plaća kamatu 1% p.a. Klijent za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita re- gularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita. Klijent posle isteka 6 meseci nije u mogućnost da vrat kredit. Banka se naplaćuje odmah aktviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo likvidno. 37 Cit. Zakon, član 30. Opširnije o riziku likvidnost videt knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit. delo, str. 167-188 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 49-50.    31 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Međutm, da je klijent ponudio banci kao sredstvo obezbeđenja hipoteku na poslovnu zgradu tržišne vrednost 100.000,00 EUR (umesto novčanog depozita u vrednost 55.000,00 EUR), banka ne bi imala toliko likvidno potraživanje odnosno trebalo bi joj više vremena da proda hipoteku i naplat svoje potraživanje odnosno ne bi brzo mogla da dođe do novca. likvidnost aktve Š – podrazumeva neometan proces pretvaranja slobodnih novčanih sredstava banke (depozit privrednih subjekata) u investcije (novac, hartje od vrednost, itd.) i obrnuto planiranom dinamikom. Primer: Banka je odobrila pravnim licima 100mio EUR kredita zaključno sa 31.12. prethodne godine. Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoročni (80mio EUR), a 20% dugoročni (20mio EUR) kredit. Polovina kratkoročnih kred- ita dospeva krajem marta (40mio EUR) tekuće godine, a druga polovina dospe- va u oktobru tekuće godine (40mio EUR). Ukoliko banka želi da zadrži volumen kratkoročnih plasmana, moraće da zaključno sa martom tekuće godine plasira novim klijentma ili starim klijentma minimum 60mio EUR, kako bi ostala na volu- menu od 40mio EUR kratkoročnih kredita. Ist napor mora da učini i zaključno sa oktobrom mesecom tekuće godine, kako bi na dan 31.12. tekuće godine volumen kratkoročnih kredita ostao minimum80mio EUR. likvidnost ukupnog poslovanja Š – raspoloživa novčana sredstava koja banka izračunava kao razliku između raspodele dospelih potraživanja i raspodele do- spelih obaveza. Trebalo bi imat u vidu da banke: svoja potraživanja pretvaraju u novac u odgovarajućoj kombinaciji vero- ƒ vatnoće - npr. iskustva vezana za naplatu kredita: koliko klijenata plaća obavezu na vreme (obično u normalnim uslovima poslovanja 95% kli- jenata banke), koliko klijenata plaća obavezu sa zakašnjenjem od dva dana (obično 4% klijenata banke), koliko klijenata plaća obavezu pre roka dospeća (obično u normalnim uslovima poslovanja 1% klijenata banke), odnosno dobijanje kamate po osnovu uloženih novčanih sredstava u drugu banku – uobičajeno na vreme tj. valutu dospeća, itd., ali i svoje obaveze izvršavaju u ugovorenim rokovima prema dospeću, a za ƒ sredstva po viđenju se može izračunat verovatnoća da će vlasnici (privred- ni subjekt i građani) zatražit njihovu isplatu (obično se u normalnim uslo- vima poslovanja računa da će maksimalno 2/3 sredstava po viđenju klijent podići sa računa ili iskorist za plaćanje nekih obaveza u toku jednog radnog dana). Primer: Banka na današnji dan raspolaže depozitma klijenata u vrednost od 100mio EUR. Struktura depozita je: 60% kratkoročni (60mio EUR) i 40% dugoročni (40mio EUR) depozit. Banka na današnji dan ima odobrenih kredita u korišćenju 50mio EUR, od čega je 80% kratkoročnih (40mio EUR) i 20% dugoročnih (10mio EUR) kredita.   32 Upravljanje rizikom Obzirom da je banka utvrdila dnevnim i mesečnim izveštajima o likvidnost da će danas iskoristt 5mio EUR za plaćanje različith dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novčanih sredstava može da investra tj. plasira klijentma (od preostalih 95mio EUR) i koliko joj je neophodno za dalje redovno poslovanje. Uvažavajući iskustva vezana za podizanje novca sa računa svojih klijenata banka konstatuje da danas može da odobri maksimalno 16,6mio EUR kredita, čija će ročnost zavisit od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoročni plasmani. Banka je došla do iznosa od 16,6mio EUR za odobravanje kredita (na današnji dan) na sledeći način: slobodan novčani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je Š 45mioEUR odnosno 95mio EUR novčanih sredstava depozita klijenata uma- njenih za 50mio EUR kredita u korišćenju; kratkoročni depozit iznose 60mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3 Š novčanih depozita iznos koji ostaje na računu klijenta dnevno što iznosi 40mio EUR, što je već plasirano klijentma kao kratkoročni kredit, tako da se postojeći depozitni potencijal ne može iskoristt za plasiranje kratkoročnih kredita; devizni depozit iznose 40mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih Š depozita iznos koji ostaje kod banke tj. na računu klijenta do isteka perioda oročenja novčanih sredstava, što iznosi 26,6mio EUR, od čega je već plasirano klijentma 10mio EUR, što znači da banka ima na raspolaganju 16,6mio EUR za plasiranje preferencijalno u dugoročne kredite. Međutm, sama vrsta plas- mana će zavisit od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslovanja samog klijenta. 33 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju 2. PROcES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU Rizik je nepoželjan i neprijatan. Racionalna priroda čoveka navodi da se nešto preduz- me odnosno upravlja rizikom. „Risk menadžment ili upravljanje rizikom je, u širokom smislu, umetnost donošenja odluka u nepredvidivom okruženju. Upravljanje rizikom znači optmizaciju troškova rukovođenja rizikom na način pri kome niko neće bit oštećen. Upravljanje rizikom, obuhvata poslovnu flozofju, kulturu i klimu organizacije, kao i neke poslovne funkcije fnansijske insttucije. Upravljanje rizikom je centralni deo strateškog menadžmenta i korporatvnog upravljanja bilo kog privrednog subjekta.“ (Vaughan E. i Vaughan T.) 38 Fokus dobrog upravljanja rizikom je na identfkaciji i mitgaciji (regulisanje, elimin- isanje) rizika. Ciljevi upravljanja rizikom su: 1. da privredni subjekt može da preživi gubitke i posle toga ostvari rast odnosno maksimizira proft, 2. da efkasno posluje u rizičnom okruženju, 3. da usklađuje poslovanje sa zakonskim propisima. Trebalo bi imat u vidu da je upravljanje rizikom i zanimanje tzv. risk manager - menadžer za upravljanje rizikom. 90-ih godina nastaje funkcija CRO – Chief Risk Ofcer u privrednim subjektma odnosno glavni menadžer za upravljanje rizikom koji proučava rizike kojima je izložen privredni subjekt i upravlja njima. Upravljanje rizikom su tehnike koje koriste građani i privredni subjekt za područje rizika od koga se možemo i ne možemo osigurat (sadrži u sebi upravljanje poslovnim rizikom). U privrednom subjektu je važno upravljanje čistm rizicima. Upravljanje rizikom je neprekidan i stalno razvijajući proces koji se provlači kroz organizacionu strategiju i kroz implementaciju te strategije. Upravljanje rizikom je dinamičan proces. Svaki privredni subjekt razvija sopstveno interno uputstvo za upravljanje rizikom, koje je odobreno i usvojeno od strane nadležnih organa upravljanja privrednim subjek- tom. Primer Politke upravljanja rizikom u banci se nalazi u prilogu knjige (prilog br. 1). 38 Opširnije o upravljanju rizikom videt knjige: Vaughan Emmet i Vaughan Therese, cit. delo, str. 29-42 (uključujući defniciju na str. 30); OeNB&FMAA, cit. delo, str. 28-34; Davidson, F., “Managing Risk in Or- ganizatons – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str.32-176 i Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999., str- 468-482. 34 Upravljanje rizikom Proces upravljanja rizikom se sastoji iz šest koraka: 1. Utvrđivanje ciljeva – program rukovođenja rizikom, gde se precizno odlučuje šta privredni subjekt očekuje od tog programa. Primarni cilj je sačuvat efkas- nost privrednog subjekta. Sekundarni cilj je primarna zaštta zaposlenih od povreda. Ostali ciljevi su vezani za npr. smanjenje troškova, društveno odgov- orno ponašanje, dobre odnose sa javnošću, itd. 2. Identfkacija rizika – pre nego što se bilo šta učini risk menadžer privrednog subjekta mora bit svestan rizika. Risk menadžer, mora otkrit rizike kojima je izloženo poslovanje kompanije. Stoga, jedan važan aspekt identfkacije rizika je sagledavanje izloženost riziku, odnosno potencijalnim štetama koje su pov- ezane sa određenim tpom rizika, kod sledećih kategorija: fzička sredstva (im- ovina – pokretna i nepokretna), fnansijska sredstva (sopstvena i tuđa), ljudski resursi i odgovornost. Identfkacija rizika je faza upravljanja rizikom u kojoj se, pored preciziranja rizika u opštem klasifkacinom sistemu i defnisanja subjekata, utvrđuju i uzročno-posledične veze pojedinih rizika. Bitno je naglasit da se identfkacija rizika bavi percepcijom rizika. Percpecija se odnosi na sposobnost da se uoči potencijalna situacija u kojoj nastaje šteta, tj. da se zapazi rizik koji može bit aktvni uzrok štete, kao i da se uoče opasnost koje mogu pojačat delovanje tog rizika. Znači, identfkacija rizika predstavlja proces identfkovanja izloženost nekog privrednog subjekta neizvesnostma. Opis rizika ima za cilj da se prezentuje identfkovani rizik u strukturiranom formatu, najčešće korišćenjem tabele. Trebalo bi imat u vidu da se, kombinovani pristup primenjuje u identfkaciji rizika – poznavanje klijenta, upitnici za analizu rizika, dijagrami, analiza fnan- sijskih izveštaja, pregled rada istorijski i intervjui (lista pitanja). Osnovna klasifkacija rizika u odnosu na poslovanje privrednog subjekta je: kritčan rizik - dovodi do bankrotstva privrednog subjekta, ƒ važan rizik – ugrožava likvidnost privrednog subjekta, ali se mogu nega- ƒ tvni efekt apstrakovat (bilo kreditom poslovne banke bilo povećanjem napora za naplatu dospelih potraživanja dužnika), i nevažan rizik – efekt istog ne utču bitno na poslovanje privrednog sub- ƒ jekta tj. ne ugrožavaju likvidnost i solventnost privrednog subjekta. 3. Procena rizika – je opšt proces analize rizika i ocenjivanja rizika. Stručnjaci kompanije određuju potencijalni gubitak i verovatnoću nastanka gubitka. Analiza rizika se sastoji od identfkacije rizika, opisa rizika (opisano u koraku dva) i procenjivanja rizika (treći korak). Procenjivanje rizika može bit kvalitatvno, kvanttatvno i polu-kvanttatvno u pogledu verovatnoće pojavljivanja rizičnog događaja i mogućim posledicama. 35 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Različite tehnike se mogu koristt za analize rizika. Rezultat analize rizika se mogu koristt za dobijanje profla rizika koji daje ocenu značajnost za svaki rizik i obezbeđuje instrumentarijum za defnisanje prioriteta u regulisanju rizika odnosno omogućava da se svaki identfkovani rizik rangira tako što mu se dodeljuje relatvna važnost. Pošto je završen proces analize rizika, važno je uporedit procenjeni rizik sa kri- terijumima rizika koje je banka (odnosno privredni subjekt) ustanovila (defn- isala). Evaluacija rizika je bitna za donošenje odluka o značajnost rizika za privredni subjekt i da li određeni rizik treba da bude regulisan ili prihvaćen. Takođe, vrlo je važno da kompanija uspostavi sistem internog i ekster- nog izveštavanja o postojanju rizika. Interno izveštavanje je za potrebe menadžmenta, različith organizacionih delova privrednog subjekta i zapos- lenih. Eksterno izveštavanje podrazumeva redovno izveštavanje stejkholdera kompanije. 4. Razmatranje alternatva i izbor sredstava za upravljanje rizikom – podrazume- va dva rešenja: kontrolu rizika ƒ , koja je usmerena na minimiziranje rizika gubitka kome je privredni subjekt izložen, i fnansiranje rizika ƒ , odnosno usklađivanje raspoloživih sredstava namenjenih regulisanju gubitaka, koji proizilaze iz rizika koji preostaju nakon primene tehnike kontrole rizika. Znači, regulisanje (mitgacija) rizika je proces izbora i implementranja mera za modi- fkovanje rizika. Svaki sistem regulisanja rizika, kao što je rečeno u uvodnom delu ovog poglavlja, ima za cilj: efektvno i efkasno poslovanje privrednog subjekta, efektvnu in- ternu kontrolu i usaglašenost poslovanja sa važećom zakonskom regulatvom i privred- nom praksom. Uvažavajući prethodno izneta rešenja, metode za upravljanje rizikom su: 39 Metode za kontrolu rizika Š – su: izbegavanje, preventva i smanjivanje rizika odnosno sprečavanje i kontrola gubitka, i minimiziranje različith gubitaka ako do njih dođe. Metoda izbegavanja rizika Š znači da lice ne želi da prihvat rizik. To se postže ne angažovanjem u akciji koja može da dovede do rizika, što je negatvan pristup u rešavanju rizika. Primer: Klijent MNL d.o.o. Beograd se obrato sa kreditnim zahtevom svojoj banci – Privrednoj banci a.d. Beograd. Neophodan mu je investcioni kredit u iznosu od 1mio EUR (dinarski sa valutnom klauzulom) za kupovinu mašine, koja će mu omogućit proizvodnju velike dodatne količine štapića za sladoled, čime će bit 39 Opširnije o oblicima upravljanja rizikom videt knjigu Vaughan, E., Vaughan, T., cit. delo, str. 11-13 i Dorf- man, M., „Introducton to risk management and insurance“, 9th editon, Pearson Educaton, Inc., New Jersey, 2008., str. 52-60.  36 Upravljanje rizikom monopolista na tržištu. MNL d.o.o. Beograd je ranije koristo kredit banke, ali ga nije vrato na vreme jer mu je kupac štapića sladoleda Rich Ice d.o.o. Subotca kasnio sa plaćanjem. U međuvremenu, MNL d.o.o. Beograd je proširio listu kupaca štapića za sladoled i obEzbedio bolju naplatu svojih potraživanja, korišćenjem različith instrumenata obezbeđenja. Takođe, fnansije MNL d.o.o. Beograd su se drastčno poboljšalje. Međutm, banka je odlučila da odbije zahtev frme MNL d.o.o. Beograd, uvažavajući svoje prethodno iskustvo. Metoda smanjenja rizika Š se sastoji u primeni savremenih metoda preventve. Preventva predstavlja skup aktvnost koje su usmerene ka sprečavanju nastanka štetnog događaj tj. smanjenju mogućnost da do njega dođe i da, ako do njega dođe, posledice budu što manje. Primer: Klijent banci dostavljaju naloge plaćanja na izvršenje. Banka je u obavezi pre izvršenja naloga da proveri da li su nalozi potpisani od strane ovlašćenog lica klijenta (privrednog subjekta) i ukoliko su dostavljeni u papirnom formatu da li imaju odgovarajući pečat klijenta. Klijent banci prilikom otvaranja računa dostavljaju statusnu dokumentaciju i odgovarajuće kartone deponovanih potpisa u papirnom formatu u organizacionom delu koji je najbliži njihovom sedištu. U praksi se dešava da zbog hitnost nalog plaćanja klijent ne dostavljaju organiza- cionom delu gde su otvorili račun. Banka da bi izbegla rizik, koji se može desit usled slanja kartona deponovanih potpisa (spesimena) putem faksa ili elektronsko skeniranih iz organizacionog dela gde je račun otvoren u organizacioni deo gde nalog treba da se izvrši, se odlučuje (preventvne mere) da skenira celokupnu statusnu dokumentaciju (uključujući i karton deponovanih potpisa) klijenta u odgovarajućem elektronskom fajlu koji je sastavni deo elektronskog foldera (najčešće nazvanom registar računa) dostu- pnom svim zaposlenim u banci. Rizik koji imaju i banka i klijent u slučaju da nema navedene preventvne mere jeste realizacija naloga koji nije potpisan od strane ovlašćenog lica zaposlenog kod klijenta banke. Može se desit da ukoliko se spesimen faksira ili elektronski dostav- lja iz jednog organizacionog dela (ili od strane klijenta) u drugi organizacioni deo koji izvršava nalog, da kopije depo kartona nisu dobro vidljive ili da je spesimen krivotvoren odnosno na kopiji dokumenta (spesimena) klijenta se ispravljaju po- daci i potom ispravljena kopija se dostavlja drugom organizacionom delu (putem faksa ili skenirano) kao validna odnosno osnov za verifkaciju (izvršenje) naloga (kroz informacioni sistem banke). Metode za fnansiranje rizika Š – podrazumevaju zadržavanje i prenos rizika. Zadržavanje može bit udruženo sa specifčnim alokacijama u budžetu za pokrivanje neosiguranih gubitaka i može bit podržano prikupljanjem sredstava. Prenos može bit ostvaren kroz ugovorne odredbe, kroz obveznice, pred-ugovore tzv. neosigurani trans- fer, kroz osiguranje, itd.  37 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Metoda zadržavanja rizika Š – predstavlja uobičajeni metod rešavanja rizika, kada lice ne preduzima ništa (svesno ili nesvesno) da izbegne, umanji, ili prenese rizik. Rizike niskog iznosa i niskog potencijalnog gubitka bi trebalo zadržavat. Primer: Banka izvršava dinarske naloge svojih klijenata (privrednih subjekata) kako ih klijent dostavljaju u banku (elektronski ili u papirnom formatu) tokom meseca, a proviziju za realizaciju naloga naplaćuje na kraju tog meseca. Klijent prilikom otvaranja računa daje ovlašćenje banci za zaduženje računa za iznos nas- talih provizija. Međutm, može se desit da na kraju meseca klijent nema para na računu i da banka čeka po nekoliko dana na naplatu svojih potraživanja ili ih u najgorem slučaju ne naplat uopšte. Obzirom da se radi o malim iznosima dugo- vanja prema banci i relatvno dobrim iskustvima vezanim za naplatu provizija po osnovu domaćeg platnog prometa banke svesno ili nesvesno ne preduzimaju ništa da promene praksu tj. da naplate svoja potraživanja tačno poslednjeg dana u mesecu. Metoda prenosa rizika Š – rizik se može prenet sa jednog lica na drugo lice koje je spremnije da snosi rizik (proces osiguranja od gubitka, gde se pojedinac zaštćuje od rizika gubitka kupovinom ili prodajom nekog dobra za koji se pro- cenjuje da neće imat gubitak). Primer: Marko Marković je vlasnik stana na Novom Beogradu, površine 50m 2 čija je trenunta cena 2500/m 2 EUR (Marko je kupio stan kada je cena bila 1500/m 2 EUR). Nenad Nenadović je zainteresovan da kupi stan od Marka Markovića jer smatra da će cena stana na toj lokaciji i dalje rast tj. da će stći do 4000/m 2 EUR i da će ga u narednoj godini prodat po toj ceni. Marko smatra da je bolje sada da proda stan po maksimalnoj ceni od 2800/m 2 EUR i kupi u Borči stan od 100m 2 čija je cena 1100/m 2 EUR i da mu ostane nešto para za predstojeće dane. Marko i Nenad su se dogovorili oko cene, zaključili ugovor i obavili kupo-prodaju stana u roku od 15 dana. Marko je uspeo da sa dobijenim novcem kupi stan u Borči koji je želeo i ostalo mu je novca. Nenad na žalost nije uspeo da proda stan za godinu dana po ceni od 4000/m 2 EUR, jer je došlo do pada cena u celom gradu kao rezu- ltat ekonomske krize u zemlji. Tako da je sadašnja vrednost njegovog stana 2000/ m 2 EUR. U konkretnom primeru Marko je preneo rizik pada vrednost nepokre- tnost na Nenada. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, možemo zaključit da su osnovna pravila za upravljanje rizikom: 40 Ne riskiraj više nego što možeš sebi dopustt da izgubiš ƒ – u pitanju je rizik sa kojim se nešto mora učinit – prenet ili izbeći. Pravilo ne govori šta treba uradit sa datm rizikom, jer se radi o nastanku maksimalno mogućih gubitaka, čija se potencijalna veličina ne može smanjit, a mogu se pokrit iz novčanog toka ili iz novčanih rezervi privrednog subjekta ili iz kredita banke. 40 Mehr i Hedges su predložili osnovna pravila za upravljanje rizikom. Opširnije o osnovnim pravilima za upravljanje rizikom videt knjigu Vaughan, E., Vaughan, T., cit. delo, str. 34-36.   38 Upravljanje rizikom Uzmi u obzir i slučajnost ƒ – rizik ne bi trebalo prenosit jer je verovatnoća gubitka odnosno potencijalna veličina gubitka ako do njega dođe, vrlo vi- soka. Suštna je odredit verovatnoću nastanka gubitka, i u skladu sa tm donet odluku. Ne riskiraj puno za malo ƒ – Stvarni stepen zadržavanja svakog pojedinačnog rizika se sastoji u sagledavanju odnosa troškova (prinosa) i korist (vrednos- t koja se prenosi). Bitno je pronaći razumnu vezu između troškova i korist. Postoje mnogi slučajevi npr. gde potencijalni gubitak ne mora rezultrat bankrotom, ali kod koga je prenos poželjan. 5. Primena odluke – administratvni postupak primene odluke koja se odnosi na zadržavanje ili prenošenje rizika sa ili bez rezervi odnosno formiranja novčanih fondova (rezervi). 6. Procena i ponovno ispitvanje – je stalna funkcija menadžera za upravljanje rizikom, koja podrazumeva stalno ocenjivanje i korigovanje operacionalizacije upravljanja rizikom, obzirom da se rizik vremenom menja odnosno nestaje ili se stvara novi. Takođe, se greške mogu javit prilikom upravljanja rizikom i treba ih korigovat. Slika 2. Proces upravljanja rizikom 39 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Nadgledanje i kontrola procesa upravljanja rizikom znači da efektvno upravlja- nje rizikom podrazumeva određenu strukturu izveštavanja i kontrole radi obezbeđenja da rizik bude pravovremeno identfkovan i procenjen, kao i da su implementrane odgovarajuće kontrole kao odgovor na rizični događaj. Dobro rukovođenje privrednim subjektom zahteva da privredni subjekt usvoji metodičan pristup upravljanju rizikom, koji: štt interese akcionara, Š osigurava da izvršni odbor izvršava svoje obaveze usmerene na realizaciju Š strategije, izgradnje vrednost privrednog subjekta i unapređenje performansi privrednog subjekta, osigurava da su ustanovljene adekvatne upravljačke kontrole, i da funkcionišu Š na zadovoljavajući način. 2.1. StRUKtURA I ADMINIStRIRANJE PROcESA UPRAVLJANJA RIZIKOM Politka upravljanja rizikom defniše pristup i sklonost privrednog subjekta ka riziku, kao i njegove pristupe riziku. Takođe, defniše odgovornost za upravljanje rizikom, kao i zakonske obaveze i zahteve koji se odnose na odredbe politke. Efektvno upravljanje rizikom podrazumeva proces u kome su: 41 izvršni direktori i menadžment privrednog subjekta orjentsani ka dobrom re- Š zultatu korporacije (vrlo je važno da menadžment radi u interesu privrednog subjekta, a ne svom ličnom), jasno podeljenje nadležnost i odgovornost unutar privrednog subjekta, Š alociranje odgovarajućih resursa za obuku i povećanje svest o riziku kod svih Š stejkholdera. Upravni odbor privrednog subjekta defniše strateški pravac privrednog subjekta, i formira okruženje i strukture za upravljanje rizikom radi efektvnog i efkasnog funkcio- nisanja privrednog subjekta. Organizacioni delovi privrednog subjekta imaju bazičnu odgovornost za upravljanje rizi- kom u dnevnom poslovanju. Uloga menadžera za upravljanje rizikom ili sektora za upravljanje rizikom u privrednom subjektu podrazumeva: defnisanje i sprovođenje politke i strategije za upravljanje rizikom, odgovornost za upravljanje rizikom na strateškom i operatvnom nivou, obuke i prezentacije za promovisanje kulture svest o riziku u privrednom subjektu, kreiranje i implementaciju 41 Opširnije o strukturi, organizaciji i administraciji procesa upravljanja rizikom videt: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Bessis, J., cit.delo, str. 67-74; OeNB&FMAA, cit.delo, str.74- 77 i cit.Zakon (IV deo). 40 Upravljanje rizikom internih politka za upravljanje rizikom na nivou organizacionog dela (obično poslovne funkcije) ili vrste proizvoda, kreiranje i kontrola procesa za upravljanje rizikom na nivou privrednog subjekta i na nivou organizacionih jedinica, monitoring i izveštavanje proc- esa upravljanja rizikom na nivou privrednog subjekta. Uloga interne revizije u procesu upravljanja rizikom je usmerena na: kontrolisanje i davanje preporuka za minimiziranje rizika u svim organizacionim delovima odnosno poslovnim aktvnostma privrednog subjekta, praćenje ispunjenja preporučenih mera od strane organizacionih delova odnosno odgovarajućih ovlašćenih lica u privrednom subje- ktu, obezbeđuje aktvnu podršku i uključenost u proces upravljanja rizikom, izveštava upra- vni odbor o riziku, preporučenim merama, itd. Ključni resurs za implementaciju procesa upravljanja rizikom su zaposleni odnosno njihova svest o riziku i obučenost da upravljaju njime. Zatm, operatvni procesi i informa- cioni sistem privrednog subjekta i ugrađeni mehanizmi kontrole odnosno minimiziranja rizika u obavljanju dnevnih aktvnost organizacionog dela. I na kraju, ne najmanje važan proces budžetranja odnosno izdvajanja određenih novčanih sredstava za pokrivanje riz- ika poslovanja privrednog subjekta. 2.2. INFORMAcIONA REŠENJA ZA MERENJE, ANALIZU I KONTROLU RIZIKA Upravljanje rizikom se u osnovi odnosi na ljude (kako razmišljaju, kako razgovaraju, kako razmenjuju ideje i informacije), dok su informaciona rešenja instrumentarijum za upravljanje rizikom. Adekvatan pristup je krenut sa defnisanjem strategije za upravljanje rizikom, a na- kon toga sagledat koja sofverska rešenja da se uključe u proces upravljanja rizikom. Sofverska rešenja se mogu iskoristt za različite kalkulacije, merenje transakcija, krive kamatnih stopa, volatlnost i korelaciju, ugrađivanje modula za kontrolu rizika u svakoj aplikaciji koju privredni subjekt korist, ne samo u aplikaciji za upravljanje rizikom. 42 Sofver za upravljanje rizikom omogućava: integrisani pogled na rizike kojima je izložen privredni subjekt, praćenje proftabilnost u odnosu na politku rizika privrednog subjekta, izveštavanje regulatornog tela i merenje rizika u poslovanju. Komponente so- fvera, o kojima će bit više reči u narednim poglavljima, za upravljanje rizikom su: merenja kreditnog rizika, modeli, i simulacija izloženost, Š merenja tržišnog rizika, modeli, i simulacija izloženost, Š merenja pronevera (krađa), modeli, i simulacije izloženost, Š 42 Opširnije o informacionim rešenjima za merenje, analizu i kontrolu rizika videt: Cvetnović, M., “Upravl- janje rizicima u fnansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 123 – 143; Rejda, G., cit. delo, str. 75-77 i cit.Odluka o upravljanju rizicima. 41 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju VaR, istorijska simulacija, Monte Karlo simulacija, Š “greek” kalkulatori rizika (beta, delta, gama, i dr.), Š generisanje modeliranja i scenarija, Š testranje ekstremnih događaja. Š Poznato sofversko rešenje za upravljanje rizikom u svetu je GRC – Governance, Risk, Controls, koje u potpunost pokriva glavne faze u upravljanju rizikom. JP Morgan je raz- vio specijalizovane sofverske pakete za rizik, a provajder je Risk Metrics group. Poznat modeli za kvantfkaciju kreditnog rizika su: Credit Metrics, Credit Risk +, Credit Portolio View TM. U našoj praksi informaciona rešenja za upravljanje rizikom su više razvijena kod domaćih banaka sa inostranim kapitalom, gde se koriste grupna sofverska rešenja i modeli odnosno outsource sofverska rešenja. U slučaju slabije razvijenih lokalnih bana- ka upravljanje rizikom se svodi na upotrebu excela. 2.3. StRAtEgIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE Rizik je tržišna kategorija. Upravljanje rizikom je važna komponenta konkurentnost svakog privrednog subjekta, pa i banke kao fnansijske insttucije. Novac, je „roba“ ko- jom banka upravlja i raspolaže odnosno „trguje“. Stoga, možemo reći da je novac tržišna kategorija. 43 Banka bi trebalo da ima sposobnost da sagleda verovatnoću da se rizični događaj realizuje, da utče poslovanje banke i njegove posledice ukoliko se desi. Banka mora adekvatno da reaguje, preduzimajući odgovarajuće preventvne mere da spreči, ili ako se već rizični događaj desio, da minimizira njegov utcaj na poslovanje banke. Proizilazi da banka mora da poseduje organizaciju, ljudske resurse i rezervisana sredstva, kako bi se uspešno nosila sa rizikom. Sektor za upravljanje rizikom je u funkciji održavanja rizika u tolerantnim okvirima delovanja za šta je esencijalno obezbedit: pouzdane informacije i tačne izveštaje, o pretnji, nastanku ili dejstvu rizika, Š merenje dejstva rizika (svakog pojedinačno i u međusobnom utcaju) u Š novčanom ekvivalentu - izraženo kroz smanjenje zarade (profta) banke ili kroz štete koje se nanose sredstvima banke, adekvatne strategije, programe i planove za sprečavanje i suzbijanje dejstva Š svakog rizika kroz odgovarajuće poslovne politke, procedure i standarde. 43 Opširnije o strategiji upravljanja rizikom banke videt: Bessis, J., cit.delo, str. 113-127; Gorčić J., cit. delo, str. 110 – 120; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58 i cit. Odluku o upravljanju ri- zicima. 42 Upravljanje rizikom Banka prihvata rizik i posluje sa njegovim posledicama, obzirom da upravlja i raspolaže tuđim sredstvima - stejkholdera. Dejstvo rizika ograničava postavljanjem kontrolnih limita izloženost ili primenjuje neku od ranije navedenih strategija, ali i vodi poslovnu politku diversifkacije pojedinog rizika i ukupnog rizika. Banka izdvaja određena rezervna (novčana) sredstva za pokriće mogućih gubitaka kako u određenom poslu, tako i u celini, ukoliko ulazi u poslove preuzimajući odgo- vornost za rizike. Konkretan iznos sredstava za pokriće rizika ukupnog poslovanja banke (koefcijent adekvatnost kapitala, koefcijent rizičnog kapitala, ekonomska aktva, itd.) zavisiće od fnansijske sposobnost banke. Banke u svom poslovanju koriste standardne metode procene rizika, koje obezbeđuju informacije o ukupnoj snazi banke, fnansijskim i operatvnim slabostma ili nepovo- ljnim trendovima, problemima ili pogoršavajućim uslovima, i o praksama upravljanja rizikom. Iskustvo govori, da su uobičajeni nedostaci u upravljanju bankom: suviše agresivna aktvnost borda, nejedinstven ili nepažljiv bord direktora, negatvan utcaj insajdera ili menadžmenta, zavisnost sektora za upravljanje rizikom od izvršnog odbora banke (vrlo je važno da je funkcija upravljanja rizikom bude nezavisna od izvršnog odbora banke kako bi se poslovi realizovali u interesu banke a ne pojedinaca – članova izvršnog odbora) i ostalo (npr. suviše izuzetaka u realizaciji transakcija, nekontrolisano kreditranje, kredit- ranje na bazi obezbeđenja bez analize realnih izvora prihoda, akcenat na špekulatvnim zaradama, itd.). 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama Nezavisnost sistema upravljanja rizikom banke od odnosa stejkholdera, koji podra- zumeva unutrašnji i spoljašnji nadzor i kontrolu poslovanja banke, je zahtev Zakona o bankama. 44 Potpuni sistem upravljanja rizikom je postavio Zakon o bankama. Znači, Zakon o bankama je defnisao osnove sistema – rizike, organe i njihovu odgovornost, vrstu pro- cedure u upravljanju rizikom zahtevajući da sama banka defniše i konsttuiše sve ostalo u tom okviru. Takođe, Zakon o bankama zahteva od banke da ima adekvatan sistem informa- cione tehnologije (sofverske podrške), sistem unutrašnje kontrole i sistem trezorskog poslovanja. Shodno tome, ova tri podsistema bi trebalo da budu postavljena tako da obavljaju svoje funkcije odvojeno od poslovne funkcije, i odvojeno za potrebe upra- vljanja rizikom. 44 Opširnije o sistemu upravljanja rizikom banke videt : Gorčić J., cit. delo, str. 125 – 201; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 368-381, cit. Zakon i cit. Odluku o upravljanju rizicima. 43 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju U poslovanju banke se primenjuju dva osnovna sistemska zakona, kojima se uređuju i dovode u sklad dve vrste upravljanja i interesa, međusobno povezanih i rizičnih: 1. čisto komercijalni interes akcionara (proft) - sistem proftabilnost, i 2. interes stejkholdera (sigurnost i likvidnost banke) - sistem zaštte stejkholdera. Okosnicu obuhvatnog sistema upravljanja bankom čini funkcija upravljanja rizikom, što je u skladu sa njenom osnovnom ulogom fnansijskog posrednika. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva: da se defnišu organi koji su nadležni za pojedine vrste rizika, Š da se ustanove odgovarajućim aktma banke procedure i postupci za upravl- Š janje rizikom u skladu sa važećom regulatvom i praksom struke, Da se defnišu vrste rizika, identfkuju, kvantfkuje njihovo dejstvo, da se ran- Š giraju (po važnost utcaja na poslovanje banke) i oceni njihovo dejstvo (kao poželjno, tolerantno ili ne). Tabela br. 2.3.1. Matrica rizika u banci – vrste rizika u banci i nadležnost odgovarajućih organa u banci za pojedine vrste rizika Nosioci rizika Vrste rizika Stra- teški Likvi- dnost Kre- ditni Kama- tni Valu- tni Izlože- nost Uskla- đenost Ula- ganja Zemlje Ope- ratvni Repu- tacioni Upravni odbor + + + + + + + + + + + Izvršni odbor + + + + + + + + + Odbor za reviziju + + + + + + + + + Kreditni odbor + + + + + Odbor za rizike + + + + + + + Unutrašnja kontrola + + + + + + + + + Odelj. za rizike + + + + + + + + + Odelj. za usklađ. poslov. + + + + + + + + + Komplajens menadžer + Odelj. za unutraš. reviziju + + + + + + + + + 44 Upravljanje rizikom U skladu sa Zakonom o bankama, nadležni organi za upravljanje rizikom u banci su sledeći: 45 upravni odbor, Š izvršni odbor, Š odbor za reviziju, Š kreditni odbor, Š odbor za rizike, Š unutrašnja kontrola, Š odeljenje za rizike, Š odeljenje za usklađenost poslovanja, Š komplajns menadžer, Š 46 odeljenje za unutrašnju reviziju, Š menadžer za pranje novca. Š U poslovanju banke se primenjuje model tradicionalnog upravljanja, koji podra- zumeva hijerarhijski uređen sistem odgovornost. Na samom vrhu upravljačke piramide nalazi se Bord direktora (Izvršni odbor), koji bi trebalo da: odobri Politku i strategiju za upravljanje rizikom na nivou banke, Š periodično vrši njegovu reviziju, Š se uveri da je Politka predmet efektvne i obuhvatne interne revizije, koja je Š nezavisna, a obavljaju dobro obučeni i kompetentni kadrovi. Najodgovorniji za proces upravljanja bankom i proces upravljanja rizikom su upravni i izvršni odbor banke. Sledeći nivo čini stariji menadžment banke, koji je odgovoran za konzistentnu pri- menu Politke na svim nivoima u banci, kao i da svi zaposleni dobro razumeju odgo- vornost koju nose procesi upravljanja rizikom u kome učestvuju. Veoma je važno da i stariji menadžment od samog početka da podršku uspostavljanju efkasnog sistema upravljanja rizikom. U praksi najveći problem jeste shvatanje odgovornost, pojedinačne i kolektvne, u procesu upravljanja rizikom. Glavni menadžer za upravljanje rizikom (CRO) je istovremeno i član borda ili stari- jeg menadžmenta banke. Odgovoran je za primenu politke upravljanja rizikom koju je usvojio Bord direktora, ali radi i na drugim važnim poslovima, kao organizator ili odgo- vorno lice ili oba. 45 Organizacija i upravljanje bankom se utvrđuje statutom banke. Statutom banke se utvrđuju delovi banke koji imaju određena ovlašćenja u pravnom prometu i obim th ovlašćenja. Pošto se banka obavezno osniva kao akcionarsko društvo to za upravljanje važe pravila upravljanja ak- cionarskim društvom. Organi upravljanja bankom su skupštna, upravni odbor i izvršni odbor. Kontrola bankarskog poslovanja se vrši eksterno od strane državnih insttucija nadležnih za to, pre svega Narodne banke Srbije, i interno, u samim bankama (služba interne revizije). Prezentovana matrica rizika preuzeta iz knjige Gorčić J., cit. delo, str. 129. 46 Podsećanje: Komplajns menadžer je zadužen za praćenje usaglašenost poslovanja banke sa važećim zakonskim propisima. 45 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Menadžeri linije poslovanja su odgovorni za operatvnu primenu strategije upravlja- nja rizikom u banci. Njihova odgovornost za rizik je u donošenju dnevnih odluka koje se odnose na poslovanje sa klijentma, operatvne procese i tehnologiju, upravljanje kadrovima i ekstremnim izloženostma. Linijski menadžeri su obavezni da prate rast izloženost riziku i da daju preporuke u vezi sa tm u okviru svojih nadležnost. Oni su koordinatori između linija poslovanja za koje su odgovorni i jedinice za nadzor, kao što su jedinice za kontrolu rizika. Prezentovanom organizacionom šemom (piramidom upravljanja) uspostavljen je sistem odgovornost u dva nivoa – linijsko i korporatvno upravljanje rizikom, između kojih postoji jasna formalna i suštnska linija ragraničenja u pogledu odgovornost. Važnost linijskog aspekta rukovođenja je u neposrednom praćenju i kontroli rizika po uzrocima, izvorima, učestalost i veličini gubitka u svakodnevnom poslovanju banke. U fokusu korporatvne funkcije su standardi i aktvnost koje prevazilaze nivo lini- je poslovanja. Shodno tome, omogućuje donošenje odluka baziranih na analizi rizika i trendova na nivou banke, koji uz korišćenje podataka iz eksternih baza, omogućuju razmenu iskustava i najbolje prakse, određivanje graničnih veličina, predstavljaju osnovu za izračunavanje kapitalnih troškova i konsolidovano izveštavanje top menadžmenta. Savremeni modeli upravljanja rizikom na nivou banke se oslanjaju na prezentovanu upravljačku strukturu. Reč je o upravljačkim tokovima u dva nivoa: odozgo na dole (top – down) – od vrhovnog rukovodstva do zaposlenih – nep- Š osrednih izvršilaca transakcija, odozdo na gore (down – top) – povratna informacija koja ide od zaposlenih ka Š vrhovnom menadžmentu banke. Možemo zaključit da je ovim cela upravljačka struktura banke uključena u dnevno odlučivanje, što priroda rizika kojima je banka izložena, i zahteva. Slika 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama 46 Upravljanje rizikom 2.4. VAŽNOSt UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKIM INStItUcIJAMA Globalizacija i nestabilnost fnansijskih tržišta, kao i sve oštrija i jača konkurencija među bankama i drugim privrednim subjektma koji su ušli u sferu fnansija, izlaže banke novom riziku i izazovima zahtevajući kontnuirane inovacije u načinu upravljanja poslovanjem i rizikom. Nespremnost učesnika, na svetskim fnansijskim tržištma, na neočekivane gubitke u prethodnom periodu, je utcala da se mnogo sistematčnije i ozbiljnije pristupi uprav- ljanju rizikom u privrednim subjektma,pre svega fnansijskim insttucijama, kako bi se izbegle ili ublažile buduće krize na različitm svetskim tržištma. Povezanost i uslovljenost različith fnansijskih i nefnansijskih rizika, utče na sveo- buhvatno i sistematčno upravljanje rizikom u fnansijskom poslovanju. Dugoročno i stabilno poslovanje fnansijskih insttucija podrazumeva potpuno ra- zumevanje okoline i rizika koji je okružuju. Ukoliko pogledamo mere Narodne banke Srbije koje su bile sprovedene u bankar- skom poslovanju u periodu od 2001. godine do današnjih dana, možemo konstatovat da je njihova sveobuhvatnost i rigoroznost utcala, da bankarski sektor u Srbiji, spre- mno dočeka svetsku fnansijsku krizu krajem 2008. godine. Domaće banke su dobro kapitalizovane, i svoj rast kredita su bazirale na adekvatnom odnosu novčanog kapitala, depozita klijenata i odgovarajućih rezervisanja za plasmane klijentma. S druge strane, ostaje otvoreno pitanje koliko su privredni subjekt - klijent banke spremni da odgovore izazovima svetske ekonomske krize. 47 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Pojam i defnicija rizika. ; Osnovni pojmovi povezani sa rizikom. ; Objasnit pojam stepena rizika. ; Klasifkacija rizika. ; Objasnit fnansijski i nefnansijski rizik. ; Objasnit dinamički i statčki rizik. ; Objasnit fundamentalni i posebni rizik. ; Objasnit čist i špekulatvni rizik. ; Oblici upravljanja rizikom. ; Proces upravljanja rizikom. ; Pravila upravljanja rizikom. ; Instrument menadžmenta rizikom pri-vred- ; nog subjekta. Određivanje rizika u fnansijskom poslovanju. ; Osnovni rizik u fnansijskom poslovanju. ; Vrste rizika u fnansijskom poslovanju. ; Objasnite pojam operatvnog rizika. ; Objasnite pojam kreditnog rizika. ; Objasnite pojam tržišnog rizika. ; Objasnite pojam kamatnog rizika. ; Objasnite pojam valutnog rizika. ; Objasnite pojam rizika likvidnost. ; Objasnite reputacioni rizik i zakonski rizik. ; Objasnite rizik zemlje. ; Objasnite rizik investcionog portelja (HOV). ; Proces upravljanja rizikom u fnansijskom ; poslovanju. Informaciona rešenja za merenje, analizu i ; kontrolu rizika (osnovni element). Strategija upravljanja rizikom banke. ; Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o ; bankama. PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE Avdalović, V., „Menadžment rizikom u 1. osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., 2. „Poslovno bankarstvo“, Univerzitet Singi- dunum, FFMO, Beograd, 2005. Basel Commitee on Banking Supervision: 3. „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: 4. „Amendement to the Capital Accord to In- corporate Market Risks“, Manusscript, Up- date April 1998. Basel Commite on Banking Supervision: 5. „Credit Risk Modelling Current Practces and Applicatons“, Manuscript, April 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 6. „A New Capital Adequacy Framework“, consultatve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 7. „Sound Practces for the Management and Supervision of Operatonal Risk“, February 2003. Basel Commitee on Banking Supervision: 8. „Internatonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004. Bessis, J., “Risk management in banking 9. ”, McGraw-Hill, 2002. LITERATURA 48 Upravljanje rizikom Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osig- 10. uranja – Upravljanje rizicima“, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995. Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osig- 11. uranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Ana- 12. liza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima 13. banke prema Zakonu o bankama – sistem, organi, standardi i procedure“, Beograd, 2006. Grupa autora, „Osnovi osiguranja 14. “, udžbe- nik, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. Guidelines on Bank Wide Risk Manage- 15. ment, Identfcaton Quantfcaton Ag- gregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. Davidson, F., “Managing Risk in Organiza- 16. tons – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003. Dorfman, M., „Introducton to risk man- 17. agement and insurance“, 9th editon, Pear- son Educaton, In.c,, New Jersey, 2008. Jović, Z., „Menadžment fnansijskih in- 18. sttucija“, Univerzitet Singidunum, Be- ograd, 2008. Krstć, B., „Bankarstvo 19. “, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević- 20. Boljanović, J., „Menadžment – principi, koncept i procesi“, Univerzitet Singi- dunum, Beograd, 2007. Mishkin, S.F., “The economics of Money, 21. Banking, and Financial Markets”, eight edi- ton, Pearson Educaton, Boston, 2007. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco- 22. nomics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999. Rejda, G., “Principles of Risk Management 23. and Insurance”, 10 th Editon, Addison Wes- ley, Boston, USA, 2008. Riter, L., Silber, W., Udell, G., “Principi 24. novca, bankarstva i fnansijskih tržišta”, jedanaesto izdanje, Pearson Educaton, Boston, 2007. Skipper, H.D., Kwon, W.J., “Risk Manage- 25. ment and Insurance, Perspectves in Glo- bal Economy”, Blackwell Publishing, Mal- den, Ma, USA, 2007. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing 26. credit risk in Corporate bond portolios – a practtoner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. The professional risk manager’s hand- 27. book - A comperhensive guide to the cur- rent theory and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig, The ofcial book for the PRM certfcaton / PRIMA- Publicatons / PRIMA Risk managers 2004., Volume I: Finance theory, fnancial instru- ments and markets Hadžić, M.,“Bankarstvo“, Univerzitet Singi- 28. dunum, Beograd, 2008. Cvetnović, M.,“Upravljanje rizicima u fn- 29. ansijskom poslovanju“, Univerzitet Singi- dunum, Beograd, 2008. Chorafas, N.D., „Operatonal Risk, Control 30. with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Buterworth Heinemann, Oxford, 2004. Vuković, D., „Korporaciono upravljanje 31. u bankama“, Novo bankarsko zakonod- avstvo, Zbornik radova za savetovanje, Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14. april 2006. Vuković, D., „Međunarodna fnansijska ar- 32. hitetktura“, Udruženje banaka Srbije, Ban- karstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006. Zavišić, A., „U susret jedinstvenom fnan- 33. sijskom tržištu Evropske unije“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. 49 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju Agencija za privredne registre www.apr.gov.rs Banka za međunarodno poravnanje, www.bis.org/ Narodna banka Srbije, www.nbs.rs Business Dictonary www.businessdictionary.com/definition/ Investor Words, www.investorwords.com/ Forex Course, www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ INTERNET SAJTOVI Trifunović, A., „Principi korporatvnog up- 34. ravljanja u bankama u svetlu pravno-regu- latornog okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. Zakon o bankama i drugim fnansijskim 35. organizacijama, Službeni glasnik Repub- like Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl. 36. glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008. Odluka o načinu i uslovima identfkacije 37. i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke i upravljanja tm rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 38. 129/2007 i 63/2008. II - DEO UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM 52 Upravljanje rizikom Uvodne napomene Proces upravljanja tržišnim rizikom, kao osnovnim rizikom u fnansijskom poslovanju je predmet analize ovog poglavlja. Osnovna metodologija koju koriste privredni subjekt u identfkovanju i upravljanju riz- ikom jeste metodologija rizične vrednost VaR (Value at Risk), koju kombinuju sa drugim metodologijama (kao što su npr. testranje ekstremnih događaja, testranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi što uspešnije na dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim metodologijama. Kada pročitate ovaj deo knjige trebalo bi da:  Objasnite tradicionalno merenje tržišnog rizika  Objasnite merenje tržišnog rizika savremenim metodama  Odgovorite na pitanje šta je VaR metoda i kakva su dosadašnja iskustva u primeni VaR metode u svetu  Navedete prednost i nedostatke VaR metode  Objasnite proces upravljanja tržišnim rizikom primenom VaR metode  Objasnite potrebu za risk menadžmentom u bankama  Odgovorite na pitanje šta je Bazelski komitet i koje su karakteristke Bazela II  Objasnite karakteristke Bazela I  Objasnite karakteristke Bazela II  Navedete koja su to tri stuba Bazela II  Objasnite prvi stub Bazelskog sporazuma - zahtev za minimalnim iznosom kapitala  Objasnite karatkeristke kreditnog rizika po Bazelu II  Objasnite karakteristke tržišnog rizika po Bazelu II  Objasnite karakteristke operatvnog rizika po Bazelu II  Objasnite drugi stub Bazelskog sporazuma - proces supervizijskog pregleda  Objasnite treći stub Bazelskog sporazuma - tržišnu disciplinu  Odgovorite na pitanje šta znači Bazel II za zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda? 53 Upravljanje tržišnim rizikom 1. tRADIcIONALNO MERENJE tRŽIŠNOg RIZIKA Tradicionalno merenje tržišnog rizika polazi od toga da je vrednost svih kamatnih fnansijskih proizvoda sadašnja vrednost budućih novčanih tokova koji sačinjavaju instrument odnosno proizvod banke. Shodno tome, sadašnja vrednost (SV) svakog novčanog novčanog toka je zavisna od roka dospeća novčanog toka i odgovarajuće ka- matne stope (prinosa, dobit) za taj rok dospeća (n – broj godina, r – godišnja kamatna stopa u procentma). 12 novčani tok • faktor diskontovanja = sadašnja vrednost Faktor diskontovanja= 1 (1+r) n Primer: Banka je odobrila kratkoročni dinarski kredit sa valutnom klauzulom preduzeću Imlek a.d. Beograd u iznosu od 10.000,00 EUR na period korišćenja 12 meseci uz kamatnu stopu od 10%p.a. Faktor diskontovanja= 1 = 0,91 (1+10) Sadašnja vrednost kredita = 10.000 EUR• 0,91 = 9.100 EUR Problemi u slučaju svođenja kreditnog portelja banke na sadašnju vrednost se ogledaju u različitm rokovima dospeća plasmana, različitm kamatnim stopama na plasirana sredstva klijentma, različitoj valutnoj strukturi plasmana klijentma, različitoj vrst odnosno nameni odobrenog kredita i različitm eksternim faktorima koji mogu da dovedu do promene strukture kreditnog portelja. U praksi banke navedene proble- me rešavaju aproksimacijom ponašanja svih prinosa uzeth objedinjeno. Modele koje banke koriste za aproksimaciju su bazirani na prethodnom iskustvu i slobodnoj proceni stručnjaka iz odgovarajućih oblast u banci. 1 Opširnije o tradicionalnom merenju tržišnog rizika može se videt u knjigama: Vernimmen, P., „Corpo- rate Finance – Theory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 290-304; Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., chapter 4; Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999., str. 24-29 i Cvetnović, M.,“ Upravljanje rizicima u fnansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str.42-45. 2 Tradicionalna teorija portelja polazi od sledećih postulata: investtori preferiraju veći u odnosu na man- ji prinos, pri čemu osnovni način za povećanje prinosa je preuzimanje većeg rizika, a pri tome diversi- fkacijom se može umanjit rizik.  54 Upravljanje rizikom Tradicionalno merenje tržišnog rizika ima smisla ako fnansijska insttucija odnosno banka trguje sa minimalnim brojem instrumenata (proizvoda banke). Lako su razum- ljiva tradicionalna merenja tržišnog rizika, ako se uzima u razmatranje jedno po jedno merenje rizika. Međutm, svaka grupa proizvoda može imat jednu ili više mera rizika, što može rezultrat velikim brojem mera rizika potrebnih za merenje svih tržišnih rizika kojima su izložene aktvnost fnansijske insttucije na fnansijskom tržištu odnosno teško je agregirat rizike duž područja poslovanja sa merilima zasnovanim na tradicionalnom pristupu merenja tržišnog rizika i upoređivat stepen rizika jedne poslovne aktvnost u odnosu na drugu. Takođe, trebalo bi imat u vidu da tradicionalna merenja rizika ne daju osećaj verovatnoće da će neka određena količina novca bit izgubljena u budućem peri- odu, kao što ne opisuju nit kvantfkuju diversifkaciju unutar portelja proizvoda banke ili fnansijske insttucije. 2. MERENJE tRŽIŠNOg RIZIKA SAVREMENIM METODAMA Rad „Portolio selecton“ Harry M.Markowitz objavljuje 1952. godine, što je jedan od važnijih trenutaka u savremenoj analizi hartja od vrednost i upravljanju porteljom. Predmet rada je model optmalnog ulaganja u hartje od vrednost, odnosno kreiranje optmalnog portelja u uslovima neizvesnost tržišta. 3 Markowitzev model prvi uzima u obzir efekat diversifkacije prilikom donošenja od- luke o investranju. Prethodni modeli su se bazirali na fundamentalnoj analizi pojedinih hartja od vrednost u portelju. Pored efekta diversifkacije, Markowitzev model uzima u obzir odnos između prinosa (r) i rizik portelja (a), i međuzavisnost pojedinačnih hartja od vrednost koje sačinjavaju portelj (ρ). Markowitz poentira da je izbor hartije od vrednosti u funkciji njenog budućeg prinosa i njenog rizika, a ne samo prinosa kako je do tada bio slučaj. Takođe, proizilazi da je bazični razlog kreiranja portfelja diversifikacija rizika investitora. Stoga, izbor adekvatnog portfelja je determinisan očekivanom stopom prinosa rizika pojedinih hartija od vrednosti, korelacijom između pojedinih hartija od vrednosti (i prinosom) i preferencijom investitora (odnosno njegovom sklonosti, averziji ili neutralnosti prema riziku). 3 Opširnije o merenju i upravljanju tržišnim rizicima savremenim metodama može se videt u knjigama: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str. 77-97, 339-356, 389-392 i 461-478; Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Editon, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. , str. 408-437; Vernimmen, P., cit. delo, str. 396-458; Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000., str. 138-140, Markowitz, H., „Portolio selecton: Efcient Diversifcaton of Investments“, John Wiley & Sons, New York, 1959. i Whaley, R., „Derivates – markets, valuaton and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 93-104. 55 Upravljanje tržišnim rizikom Savremena teorija portfelja omogućava racionalnim investitorima da kreiraju svoj portfelj na način kojim će minimizirati rizik i maksimizirati prinos. Polazne pretpostavke savremene teorije portfelja su: investtori preferiraju sigurnost i imaju averziju prema riziku, Š ponašanje investtora određuje funkcija korisnost, Š pri odluci o investranju, investtori se ponašaju racionalno, Š odlučujući parameter je portelj kao celina, a ne pojedinačna hartja od vred- Š nost unutar njega. Savremena teorija portelja pretpostavlja da investtori imaju averziju ka riziku. Sto- ga, će takav investtor uvek izabrat hartju sa manjim rizikom između dve hartje od vrednost sa istom stopom prinosa. Trebalo bi imat u vidu da će racionalni investtor uvek izabrat onaj portelj koji za njega ima najvišu funkciju korisnost. Shodno tome, in- vesttor će uvek prema iznosu prinosa koji očekuje, upoređivat i vršit izbor između dve ili više investcija. Racionalno ponašanje investtora podrazumeva da će uvek izabrat opciju koja mu nudi više, a ukoliko se desi da mu dve opcije nude isto, odlučiće se za onu koja je manje rizična. Uvažavajući prethodno izneto, za investtore (pre svega privredne subjekate) je vrlo važno merenje tržišnog rizika, obzirom da njegovi efekt direktno utču na visinu prinosa. Imajući u vidu da se radi o širokom i zahtevnom području, razvijeno je dosta alatki za merenje i upravljanje tržišnim rizikom, a najpoznatji i najrasprostranjeniji su pristupi merenju tržišnom riziku po C. Marrisonu: 4 Analiza osetljivosti Š – podrazumeva posmatranje promene vrednost port- felja (P) usled promene određenog faktora rizika (f), ukoliko do njega dođe. Najčešći faktori tržišnog rizika su: kamatne stope, valutni kursevi, cene roba, tržišni indeksi, volatlnost i forvard cene svakog od ovih faktora. Osetljivost se može kvantfkovat relatvnom promenom vrednost portelja (P) prilikom male promene faktora rizika (ε), podeljeno sa promenom u faktoru rizika: Osetljivost= P(f+ ε)-P(f) ε U slučaju malih promena faktora rizika za portelj novčanih sredstava (u inos- tranoj ili lokalnoj valut), terminske kupoprodaje deviza (terminske ugovore) i za opcije, mera osetljivost se može uspešno primenit. Shodno tome, line- arna mera osetljivost ne daje zadovoljavajuće rezultate u slučaju velikih fna- nsijskih kriza (promene u faktorima rizika su velike), i tada se njena upotreba izbegava. 4 Pristupi merenja tržišnog rizika po Chrisu Marissonu-u na bazi sledećeg izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 46-84 56 Upravljanje rizikom Testiranje ekstremnih događaja Š – omogućava ocenu potencijalnih gubi- taka na tržištma koja se ne ponašaju normalno odnosno gde dolazi do ve- likih promena faktora rizika. Važno je utvrdit koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan od drugog prilikom testranja ekstremnih događaja, kako bi rezultat testranja bili što realniji u potpunom vrednovanju portelja i pro- ceni gubitaka fnansijske insttucije. Takođe se, veličine promene faktora rizika standardizuju, kako bi se mogle simulacije sprovodit jednoobrazno u svim or- ganizacionim delovima fnansijske insttucije. Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testranje ekstremnih događaja u kombi- naciji sa rizičnom vrednost (VaR) . Trebalo bi imat u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravl- janja rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politčki sukobi još uvek van domašaja statstčkog predviđanja. Testiranje scenarija Š – kao i tesitranje ekstremnih događaja, korist predodređene promene u faktorima rizika, koje su subjektvno determinisane kako bi opisivale određeni razvoj događaja na fnansijskom tržištu, kako bi ocenilo promene vrednost posmatranog portelja. Pri kreiranju tržišnog sce- narija, koji je primeren određenoj vrst tržišnog rizika, primenjuju se subjek- tvna mišljenja, kako bi se testrao skup „najgorih“ scenarija tzv. worst case scenario. 5 Osnov modeliranja scenarija su događaji iz prošlost, tako da se testranjima daje odgovor, šta bi se desilo sa vrednošću portelja ukoliko bi se t događaji danas ponovo odigrali. Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testranje scenarija u kombinaciji sa drugim metodama za merenje rizika. CAPM model Š (Capital Asset Pricing Model) - se korist za oređivanje teoretski odgovarajuće stope prinosa u fnansijskom poslovanju (return rate). Model, baziran na savremenoj teoriji portelja, pretpostavlja da na efkasnom tržištu, investtor može investrat u diversifkovani portelj, koji smanjuje ili potpuno uklanja sav rizik osim sistemskog rizika. Stoga, ako investtor ima dobro diversi- fkovan portelj, jedino treba da brine zbog nivoa sistemskog (tržišnog) rizika. 6 U CAPM modelu se koriste sledeći parametri: očekivani prinos tržišta, očekivani prinos od teoretski bezrizičnog sredstva i koefcijent beta (β). 5 Scenario se defniše kao hipotetčan redosled događaja konstruisan u svrhu stavljanja u fokus pažnje uzročnih procesa i tačke odlučivanja. Odgovara se na dve vrste pitanja: 1. Kako se precizno može doći do neke hipotetčke situacije, korak po korak?, 2. Koje alternatve postoje za svakog učesnika na svakom koraku da spreči, preusmeri ili podrži proces? Scenario je interno konzistentan pogled na očekivanu budućnost. Najbitnija stvar u koncipiranju scenarija je izbor ključnih varijabli koje će utcat na rezultate posmatranog portelja odnosno privrednog subjekta. 6 Zaslužni za razvoj CAPM modela su: Harry Markowitz, James Tobin, William Sharpe, John Lintner i Rob- ert C. Merton (koji su ujedno i nosioci Nobelove nagrade za ekonomiju). Opširnije o CAPM modelu pogledat sledeće izvore: Doherty, N., cit. delo, str. 145-157 i Whaley, R., cit. delo, str. 104 – 117. 57 Upravljanje tržišnim rizikom CAPM model baziran na Markowitzevoj pretpostavci da je očekivani prinos na određenu hartju od vrednost (i), E(r i ) je funkcija sledećih promenljivih: bezrizičnog prinosa r f , očekivanog (prosečnog) prinosa na tržištu E(r m ) i ko- relacije između hartje od vrednost i tržišta, što se može prikazat sledećom formulom: E(r i )=r f + β(E(r m ) - r f ) σ i,m σ i = β σ m β - osetljivost prinosa hartje od vrednost (hov) na prinos tržišta, σ i,m - koefcijent korelacije između hartja od vrednost (i) i tržišta, σ i - standardna devijacija hartja od vrednost (i), σ m - standardna devijacija tržišta (m), (E(r m ) - r f ) - tržišni ili rizični premijum. U CAPM modelu beta koefcijent (β) je ključni parametar, koji meri onaj deo statstčke varijanse sredstava (hartja od vrednost) koji se ne može izbeći di- versifkacijom portelja, a sastoji se od dosta rizičnih sredstava, jer je u kore- laciji sa prinosima ostalih sredstava u portelju. Ukoliko je β=0, može se kreirati portfelj hartija od vrednosti bez rizika odnosno ne postoji korelacija između hartija od vrednosti. U stvarnom svetu, postoji korelacija između hartija od vrednosti naročito izražena u okviru istih industrijskih sektora, čiji korelacioni rizik meri beta. Samo tržište ima vrednost β=1 (po definiciji), dok se pojedinačne hartije od vrednosti rangiraju u skladu sa veličinom odstupanja od tržišta. Trebalo bi imati u vidu da veće vrednosti beta za hartije od vrednosti označavaju veću volatilnost i na taj način su rizičnije, ali potencijalno mogu doneti i veće prinose odnosno manje beta vrednosti označavaju manji rizik i manji prinos za vlasnika hartije od vrednosti. Na kraju možemo napomenuti da se beta može koristiti i kao indikator za izračunavanje poželjnog ili traženog nivoa povraćaja investicije (tzv. ROI – Required returns on investments). Rizična vrednost (VaR) Š – je metodologija merenja kreirana kako bi merila i bila osnov za upravljanje različitm rizičnim pozicijama celokupne fnansi- jske insttucije odnosno privrednog subjekta. VaR metoda kombinuje osetlji- vost portelja na promene na tržištu sa verovatnoćom nastanka određenog događaja. Trenutno je najbolja dostupna tehnika za merenje rizika i kao takvu je prihvato i Bazelski komitet, čime je postala industrijski standard za merenje tržišnog rizika. 58 Upravljanje rizikom 3. MEtODA RIZIčNE VREDNOStI (VAR) „VaR, kao statstčka mera rizika, ocenjuje kolika se maksimalna količina novca može izgubit na nekom portelju tokom nekog datog perioda vremena, sa nekim datm nivoom poverenja“ (C. Marrison). 7 VaR, je merilo koje može bit primenjeno na sve fnansijske proizvode predmet trgovine i omogućava direktno poređenje rizika koji nastaju u različitm područjima poslovanja privrednog subjekta. Bitno je naglasit da, VaR metoda prilikom merenja rizika, uzima u obzir i efekte diversifkacije koji postoje u portelju. VaR se u praksi izračunava na jednodnevni period, poznat kao period držanja (vrednost), i standardno se izračunava sa 95%-nim poverenjem, što znači da postoji (prosečno) 95% verovatnoća da gubitak na portelju bude manji od izračunate vrednost VaR-a. Trebalo bi imat u vidu da jedino u uslovima kada se tržište ponaša normalno, VaR efektvno meri tržišni rizik. Bitno je konstatovat da se VaR metoda kombinuje sa drugim metodologijama kako bi se dobilo adekvatno oruđe za upravljanje tržišnim rizikom. Inače, VaR metoda je našla široku primenu u svetu. Poznate svetske fnansijske insttucije su na osnovu VaR metode razvile interne modele za merenje tržišnog rizika. J.P. Morgan je osamdeseth godina prošlog veka kreirao poznat Risk Metrics model. Risk Metrics model, baziran na savre- menoj teoriji portelja, korist procene standardnih devijacija i koefcijenata korelacije hartja od vrednost za procenu tržišnog rizik. 3.1. VRSTE VAR METODA Stvoreni su brojni načini izračunavanja tržišnog rizika razvojem VaR metode merenja rizika, ali su se posebno izdvojili sledeći pristupi merenju VaR-a: 1. Parametarska VaR, 2. Istorijska simulacija, 3. Monte Karlo simulacija. U praksi različite VaR metode, često daju različite rezultate, ali su im zajednička neka ograničenja i karakteristke. 7 Citrana defnicija VaR-a C. Marrisona iz knjige: Cvetnović, M., cit.delo, str. 51. VaR metoda se obično primenjuje za vremenski period od jednog dana, obzirom da primena VaR me- tode daje najpouzdanije rezultate. 59 Upravljanje tržišnim rizikom Zajedničke karakteristke svih metoda VaR su: koriste faktore rizika, ali nedovoljan broj Š (npr. valutne kurseve, kamatne stope, volatlnost, itd.). da bi odredile odgovarajuću raspodelu za dobijene podatke koriste istorijsku Š raspodelu promena cena na tržištu. Problem sa kojim se susreću sve tri me- tode jeste izbor vremenskog razdoblja iz koga će se koristt istorijski podaci. Trebalo bi koristt dovoljno dugo istorijsko razdoblje kako bi podaci sadržali i retke ekstremne događaje koji prouzrokuju gubitke. Takođe, je neophodno koristt i najnovije tržišne podatke kako bi se predvidela buduća raspodela prinosa. ključni upravljači metoda su: volatlnost, period zadržavanja i diversifkacija Š portelja. Ograničenja odnosno nedostaci VaR metode će bit defnisani pošto budu prezento- vani izdvojeni pristupi merenju VaR-a u ovom poglavlju. 3.1.1. Parametarska VaR metoda Parametarska VaR metoda za tržišne rizike se izračunava na bazi dva osnovna param- etra: srednja vrednost dobitka/gubitka (ili stope prinosa) posmatranog portelja i stan- dardne devijacije posmatranih podataka. Pretpostavka za implementaciju parametarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara nekoj od teorijskih raspodela npr. nor- malnoj raspodeli. Trebalo bi imat u vidu da se parametarskom metodom dobija niska vrednost VaR. Vrednost koja se rizikuje odnosno potencijalni gubitak na poziciji tokom jednod- nevnog perioda se može izračunat na sledeći način: V•P=VaR V – volatlnost, 8 P – pozicija vrednost. Trebalo bi imat u vidu da je kovarijansa za pojedinačnu poziciju jedna od osnovnih metoda za izračunavanje VaR. Jedna od osnovnih pretpostavki pri izračunavanju VaR-a, kao što smo već rekli, korišćenjem kovarijanse je da prinosi na fnansijskim tržištma imaju približno normalnu raspodelu. Praktčno to znači da volatlnost može da bude opisana u smislu standardnih devijacija (SD). “Volatlnost se opisuje u vidu procentual- nih promena, pri čemu je standardno merilo promenljivost (nestalnost) procentualna promena koja je jednaka jednostrukoj standardnoj devijaciji” (M.Cvetnović). 9 8 Podsećanje: Volatlnost je karakteristka hartje od vrednost, robe ili tržišta da cene rastu ili padaju ubrzano u kratkom vremenskom intervalu. 9 Citrana defnicija volatlnost iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 56. 60 Upravljanje rizikom Primer: Marko Petrović želi da formira portelj investcionih sredstava i počinje sa kupovinom nafe u vrednost 100.000,00 USD. Marko želi da zna koliko novca može da izgubi na ovoj poziciji tokom perioda od jednog dana. Neophodna informacija za izračunavanje potencijalnog jednodnevnog gubitka je volatlnost promena cena nafe. Jednodnevna volatlnost promena cena nafe je data sa 0,55% (za cenu nafe u USD). 100.000 USD • 0.0055 = 550 USD = VaR Odgovor je da će Marko na poziciji od 100.000,00 USD nafe možda izgubit 550,00 USD tokom jednodnevnog perioda. Sledeća stvar koju Marko možda želi da zna jeste koji stepen poverenja može ima- t u dobijenu brojku 550,00 USD odnosno kakvo poverenje može imat da buduće promene cena nafe neće bit veće od navedene volatlnost. Nivo poverenja se defniše statstčki i zahteva razumevanje raspodele frekvencija cenovnih promena. Merilo volatlnost od jednostruke devijacije daje nivo poverenja od 68% da apso- lutna vrednost cenovnih promena neće premašit datu volatlnost. Ova 1,65 – struka standardna devijacija daje nivo poverenja (interval poverenja) od 90%. Znači da 5% cenovnih promena na niže će bit izvan 1,65-struke standardne devi- jacije, a isto tako 5% cenovnih promena na više će bit izvan 1,65-struke standardne devijacije. Stoga, negatvna procentualna cenovna promena koja odgovara 1,65-strukoj standardnoj devijaciji daje 95% poverenje da cenovna promena naniže neće nadmašit tu brojku. Bitno je naglasit, da kada merimo VaR mi dobijamo informaciju vezanu za po- tencijalne gubitke, ali ne i za profte. Iz tog razloga, mi razmatramo samo procenutalne cenovne promene na niže koje nisu pokrivene strandardnim devijacijama koje se ko- riste. 10 U primeru nafe, prethodno navedenom, volatlnost je data sa 0,55%. To je zapra- vo kvota standardne volatlnost, tj. mera standardne devijacije. Stoga, možemo imat nivo poverenja od 84% (jednostruka standardna devijacija je 68% svih ce- novnih promena; uzimajući samo pomeranje na niže jednostruka standardna devijacija je 84% svih cenovnih promena) da gubitak neće premašit 550,00 USD. Većina banaka kada izračunava VaR korist jednokraki interval poverenja od 95% ili više. Nivo poverenja od 95% je dat sa 1,65-strukom standardnom devijacijom, dok je nivo poverenja od 99% dat sa 2,33-strukom standardnom devijacijom. Shodno tome, ukoliko Marko želi VaR brojku sa 95%-tnim intervalom poverenja (za prethodni primer) neke pozicije od 100.000,00 USD u nafi, trebalo bi pomnožit volatlnost sa 1,65. Ovo daje VaR od 907,50 USD odnosno 910,00 USD za jedan dan. 1.65 • 0,0055 • 100.000 USD = 907.50 USD = VaR 10 Statstčke tablice preuzete iz izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 56-57 i Whaley, R., cit. delo, str. 861- 868.  61 Upravljanje tržišnim rizikom Dobijeni rezultat kaže da će Marko na poziciji nafe od 100.000,00 USD možda maksimalno izgubit 910,00 USD u toku 24h odnosno sa 95% poverenjem možemo reći da potencijalni gubitak na poziciji nafe neće premašit 910,00 USD tokom jednog dana. Kao što je već rečeno u uvodnom delu parametarske VaR metode, pretpostavka za implementaciju parametarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara teorijskoj normalnoj raspodeli. Stoga, karakteristke normalne raspodele u mnogome pojedno- stavljuju računanje VaR-a odnosno neophodno je znat samo aritmetčku sredinu i sta- ndardnu devijaciju određene pojave kako bi se poznavao ceo oblik normalne krive. Trebalo bi imat u vidu da su ograničenja normalne raspodele sledeća: samo dva parametra su neophodna za njeno opisivanje, što često može da Š rezultra podcenjivanjem rizika kome je portelj izložen u rubnim delovima raspodele; stope prinosa portelja mogu poprimit bilo koju vrednost od +∞ do - ∞, što Š teoretski može da znači situaciju koja u stvarnost nije moguća, a to je da in- vesttor može više da izgubi nego što je uložio; potrebno je oslonit se na teoremu ekstremnih vrednost pri računanju krajnj- Š ih (ekstremnih) vrednost pošto pretpostavke normalnost raspodele ne vrede u tom slučaju; koefcijent korelacije u kriznim situacijama ne daju tačne vrednost jer se Š značajno menjaju tj. konvergiraju ka vrednost jedan. Matematčki posmatrano, slučajna promenljiva (x), sa aritmetčkom sredinom (μ) i standardnom devijacijom (σ), je normalno distribuirana ukoliko funkcija verovatnoće f(x) dozvoljava da promenljiva (x) poprimi vrednost X. Sledeća funkcija verovatnoće to definiše: 2 1 1 exp ( ) 2 2 x f x µ σ σ π ( − | | ∗ − ∗ = ( | \ . ( ¸ ¸ Standardna vrednost promenljive – z (Z-score) se primenjuje radi utvrđivanja po- ložaja određene vrednost u nizu podataka. Ako se obeležje X linearno transformiše u µ+zσ=X, svaka pormenljiva (x) može se svest na standardnu. „Standardno obeležje predstavlja odstupanje vrednost promenljive (x) od aritmetčke sredine te promenljive izraženo u jedinicama standardne devijacije. i i x z µ σ − = , i=1,2,...N Standardizovano obeležje (z) je linearna transformacija vrednost promenljive (x), što proizilazi iz prethodne jednačine. Standardizovana promenljiva (x) ima aritmetčku sredinu jednaku nuli (μ =0), a standardnu devijaciju jedan (σ=1). Vrednost (z) može imat pozitvne i negatvne vrednost. U većini postojećih sistema, vrednost numeričkih 62 Upravljanje rizikom promenljivi najčešće se nalaze unutar tri standardne devijacije na levu ili desnu stranu od aritmetčke sredine te se u tom rasponu nalaze gotovo sve vrednost određene promenljive. Prema pravilu Čebiševa raspon od μ+/-2σ obuhvata najmanje 75% svih vrednost pormenljive (x), a raspon od μ+/-3σ, najmanje 88,89% svih vrednost promenljive (x)“. (M.Cvetnović) 11 Trebalo bi imat u vidu da normalna raspodela omogućava jednostavan odgovor na pitanje kolika je verovatnoća događaja pri određenom kvantlu. Postupak izračunavanja VaR-a je pojednostavljen zahvaljujući pretpostavci da su prinosi normalno distribuirani. Prednost normalne raspodele u odnosu na ostale teoretske raspodele su: u uslovima kada se može primenit teorema centralne tendencije je reprezen- Š tatvna, obezbeđuje jednostavne formule za kumulatvne verovatnoće kao i za vred- Š nost kvantla: “Kumulatvna gustoća normalne raspodele izračunava verovatnoću da ƒ vrednost promenljive (x) bude jednaka ili manja od unapred zadate vred- nost X” (M.Cvetnović). Verovatnoća se izračunava sledećom formulom: 2 1 1 exp ( ) ( ) 2 2 x x dx f x x X µ σ σ π −∞ ( − | | ∗ − ∗ = = ≤ ( | \ . ( ¸ ¸ ∫ “Vrednost kvatnila izračunava kvantl (vrednost x-a) koji odgovara nivou ƒ verovatnoće s (s je najniža vrednost promenljive koja se može očekivat uz odgovarajuću verovatnoću), tj. Xs=µ+αsσ “ (M.Cvetnović). 12 Aritmetčka sredina i varijansa su potrebni parametri za određivanje normalne raspodele. 13 Analizirajući elemente prethodno navedenih formula za kvanttatvnu gustnu nor- malne raspodele i vrednost kvantla, možemo konstatovat da aritmetčka sredina prinosa portelja, pod uslovom da je pozitvna (μ›1), direktno utiče na smanjenje VaR-a. Trebalo bi imati u vidu da napredni sisemi merenja rizika pomoću VaR-a, poput J.P. Morgan-ovog Risk Metrics-a, uzimaju za vrednost aritmetičke sredine (μ) nulu, što jeste u skladu sa teoremom centralne tendencije i aritmetičkom sredinom standardnog obeležja. Ukoliko modeli za merenje rizika bazirani na VaR-u uzimaju vrednosti aritmetičke sredine veću od nula, znači da je pretpostavka formiranja portfelja hartija od vrednosti da prinosi portfelja u proseku rezultiraju pozitivnom razlikom za investitora. Trebalo bi imati u vidu da vrednost VaR-a za portfelj sa pozitivnom aritmetičkom sredinom, bez obzira na relativni iznos standardne devijacije, u dužim razdobljima držanja (N) će biti manja od portfelja sa aritmetičkom sredinom nula i manjom standardnom devijacijom. 11 Citrana defnicija standardnog obeležja i Čebiševog pravila iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 58 12 Citrana defnicija o kumulatvnoj gustoći normalne raspodele i vrednost kvantla iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 58-59. 13 Opširnije o elementarnoj statstci pogledat izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 779 – 818. 63 Upravljanje tržišnim rizikom Ukoliko želimo da se izračunavanje VaR-a prilagodi proizvoljno definisanom vremenu neophodna je modifikacija formule za izračunavanje VaR-a. “Vrednost artmetčke sredine stope prinosa portelja (μ) za određeno razdo- Š blje od (N) vremenskih jedinica (npr. dana) biće: µr(N)=Nxµ. Vrednost standardne devijacije stopa prinosa (μr) za razdoblje (N) biće: Š 2 2 ( ) r r N Nx σ σ = sledi ( ) r N Nx σ σ = . Modifkovani izraz za izračunavanje VaR-a za određeno razdoblje (N) i nivo Š verovatnoće (s) glasi: ( , ) s r r VaR N s Nx N α σ µ = − .” (M.Cvetnović) 14 Proizilazi da vrednost VaR-a, za μ›0, raste sa povećanjem verovatnoće i u početnim fazama raste sa dužinom razdoblja držanja portfelja, da bi u kasnijim iteracijama počeo opadati. U prvom izrazu formule zbog porasta μ vrednost VaR-a raste produženjem perioda držanja, a opada zbog drugog izraza u formuli. Sagledavajući prethodno izneto, možemo konstatovati da je izbor perioda držanja od ključne važnosti za izračunavanje VaR. „Period držanja predstavlja period vreme- nski tokom koga se izračunavaju potencijalni gubici na portfelju.“ VaR se povećava sa povećanjem perioda držanja obzirom da volatilnost raste približno proporcionalno sa kvadratnim korenom perioda držanja. (M.Cvetinović) 15 Banke najčešće koriste za period držanja jedan dan, obzirom da na dnevnom osnovu rade saldiranje tj. skraćeni bilans uspeha poslovne funkcije. Postoji mišljenje odnosno argument da period držanja u banci treba da bude duži od jednog dana odnosno da bude jednak periodu naplate različitih instrumenata odnosno proizvoda bančinog portfelja. Uvažavajući prethodni stav, period držanja se može definisati kao vreme neopho- dno da se hedžuje bančin tržišni rizik, što jeste rezultat različitih perioda dospeća različitih instrumenata, odnosno proizvoda banke. Treći način za definisanje perioda držanja polazi od sagledavanja perioda vremena tokom koga sastav portfelja ostaje skoro potpuno konstantan. U praksi banke biraju period držanja u zavisnosti od toga za koju namenu dobijene cifre koriste, tako da se period držanja kreće od jednog dana do jedne godine, sa odgovarajućim objašnjenjima kada koji period držanja upotrebljavaju za merenje i upravljanje tržišnim rizikom u dnevnom poslovanju. Treći bitni činilac za izračunavanje VaR-a je diverisfikacija portfelja. „Diversifikacija portfelja opisuje obim u kome je rizik portfelja smanjen održavanjem raznolikosti sredstava koja se investiraju“ (M.Cvetinović) odnosno rizik investiranja se smanjuje u nekom portfelju ako se investiranje rasporedi na više sredstava. U pitanju je dobro 14 Citrana vrednost aritmetčke sredine, vrednost standardne devijacije i izraz za izračunavanje VaR-a iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 59. 15 Citrana defnicija perioda držanja iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str.60. 64 Upravljanje rizikom poznati, ranije pomenuti koncept u delu kreditnog rizika, da se „ne stavljaju sva jaja u istu korpu. 16 Rizik portelja predstavlja mogućnost da se ne ostvari planirani prinos na sredstva uložena u određeni skup hartja od vrednost (odnosno u proširenom značenju na bilo koji portelj: novca, nekretnina, berzanske robe, itd.). Praktčno ukoliko računamo VaR za portelj, to znači da kvantfkujemo potencijalni gubitak na nekom portelju uzimajući u obzir diversifkaciju rizika u portelju, uzrokovanog održavanjem pozicija u nekoliko instrumenata odnosno proizvoda fnansijske insttucije. Takođe, uzimamo u obzir povezanost promena cena između instrumenata u formi korelacije između instrumenata: postojanje korelacije od +1 između dva instrumenta znači da se cene dva in- Š strumenta pomeraju usklađeno jedan sa drugim, postojanje korelacije od -1 između dva instrumenta znači da se cene dva in- Š strumenta pomeraju u suprotnom smeru jedan od drugog. Trebalo bi imat u vidu da kako se korelacija smanjuje između dva instrumenta diver- sifkacioni efekat se povećava tj. rizik se smanjuje. „Ukoliko se portelj P sastoji od N hartja od vrednost i ako sa P 1 označimo stopu prinosa prve hartje od vrednost, sa P 2 označimo stopu prinosa druge hartje od vred- nost, i tako redom, a sa P K stopu prinosa k-te hartje od vrednost, tada je stopa prinosa portelja jednaka: x 1 P 1 +x 2 P 2 +...+x N P N pri čemu je: x 1 +x 2 +...+x N =1 (odnosno 100%) x 1 +x 2 +...+x N su ponderi portelja, tj. učešća pojedinih hartja od vrednost u ukupnim investcijama. Ako je x i >0, investtor kupuje i-tu hartju od vrednost (ima dugu poziciju). Ako je x i <0, investtor prodaje i-tu hartju od vrednost koju ne poseduje (ima u njoj kratku poziciju). 16 Defnicija diversifkacije portelja iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str.61. Upravljanje porteljom sačinjavaju tri osnovna segmenta: a) postavljanje i ostvarivanje ciljeva invest- ranja – obezbedit takvu strukturu portelja koja će omogućit optmalni balans rizika i prinosa. Za formi- ranje optmalnog portelja preporučljivo je koristt Markowitz-evu teoriju portelja (savremena teorija portelja), koja podrazumeva: određivanje osnovne politke ulaganja u hartje od vrednost, sastavl- janje optmalnog portelja, mitgaciju (regulisanje) rizika, i merenje uspešnost investranja u odnosu na preuzet rizik. b) defnisanje investcione strategije – može bit pasivna i aktvna strategija. c) merenje performanse portelja – rizik portelja se meri varijansom i standardnom devijacijom. Očekivana stopa prinosa celog portelja se izračunava kao ponderisana suma očekivanih prinosa pojedinih hartja od vrednost koje čine portelj. Konstrukcijom portelja fnansijskih instrumenata investtor ima mogućnost za diversifkaciju prinosa i smanjenje ukupnog rizika.U Srbiji za dobijanje optmalnog portelja (u skladu sa savremenom teorijom portelja), je neophodno suzit izbor sa celog tržišta hartja od vrednost na manji skup. Kriterijumi za izbor manjeg skupa su: likvidnost,fundamentalni pokazatelji, industrijske grane i poređenje sa svetskim trendovima. 65 Upravljanje tržišnim rizikom U savremenoj fnansijskoj teoriji i analizi investcija u hartje od vrednost pretposta- vlja se da je stopa prinosa slučajna promenljiva. Posmatrajmo za svako pojedinačno sredstvo (hartju od vrednost) stanja od 1 do M (npr. različite situacije privrede jedne zemlje). Neka je E(P i ) očekivana stopa prinosa instrumenta i, tada je: , 1 ( ) M i j i j j E P y P = = ∗ ∑ gde je: prinos za instrument (i) slučajna promenljiva koja uzima vrednost P i,j , y j – verovatnoća za stanje j, y 1 +y 2 +...+y M =1 (odnosno 100%). Očekivana stopa prinosa celog portelja E(P) se izračunava kao ponderisana suma očekivanih prinosa pojedinih hartja od vrednost koje čine portelj. 1 ( ) ( ) N i i i E P x E P = = ∗ ∑ gde je: E(P) – očekivana stopa prinosa na portelj, x i – procentualni udeo hartje od vrednost (i) u portelju, E(P i ) – očekivana stopa prinosa hartje od vrednost (i). Varijansa portelja se izračunava na sledeći način: 2 2 2 , 1 1 1 N N N i i i j i j i i j x x x Cov σ σ = = = = + ∑ ∑∑ gde je: 2 i σ – varijansa i-te hartje od vrednost, i σ – standardna devijacija i-te hartje od vrednost, 2 1 ( ( )) M i ij j j P E P y σ = = − ∗ ∑ ij ρ – koefcijent korelacije između hartja od vrednost (i) i (j), , i j Cov – kovarijansa, pri čemu važi: , , i j i j i j Cov ρ σ σ = . Kovarijansa između dve investcije označava u kom stepenu se očekuje da iste varira- ju jedna sa drugom umesto da to čine odvojeno. Stoga, kovarijansa ukazuje da li prinosi na investcije zajedno rastu ili su u padu i koliko iznosi ta promena. U realnom svetu se ρ za hartje od vrednost nalazi između 0 i 1. „“ (M.Cvetnović) 17 17 Citrane teorijske postavke savremene teorije portelja na bazi izvora: Cvetnović, M., str. 22-23 66 Upravljanje rizikom Ukoliko postoji savršena pozitvna koreliranost (koefcijent iznosi 1) prinosa na dve akcije to nije dobro sa stanovišta diversifkacije i smanjenja rizika. Prinosi su nezavisni, ukoliko je koefcijent korelacije jednak 0. Takođe, u praksi se retko sreće savršena nega- tvna koreliranost (koefcijent korelacije iznosi -1). Možemo zaključit da se vrednost ko- relacije uvek kreće između -1 i +1. Primer: Portolio menadžer raspolaže porteljom koji se sastoji samo od dve vrste akcija, M i N. Portelj može sadržat bilo koji procenat stavke M ili N. Stavka N je dvostruko rizičnija u odnosu na stavku M, ali zato nudi dvostruku dobit. Posta- vlja se pitanje kako će portolio menadžer investrat. Ukoliko portolio menadžer investra 100% sredstava u stavku M, znači da želi da poveća potencijalni dobitak portelja ali ne želi da poveća značajnije rizik na portelju. Isto tako portolio menadžer može izvršit diversifkaciju portelja tj. odlučit da određeni procenat sredstava investra u akcije M i određeni procenat u akcije N, kako bi se smanjio rizik. I ako je stavka N dvostruko više rizičnija od stavke M, rizik portelja se može značajno smanjit kako se udeo stavke N povećava – sve do iz- vesne prelomne tačke koja zavisi od korelacije. Kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja diversifkacioni efekat se povećava kako se korelacija smanjuje. 18 Prilikom izračunavanja VaR-a, menadžeri za upravljanje rizikom se obično bave je- dino izračunavanjem varijanse, ili volatlnost, portelja koji je predmet trgovine. U prak- si, portolio menadžeri i trgovci će primenjivat Markowitz-ev model kreiranja portelja radi maksimiziranja svojih očekivanih dobit za neki dat nivo rizika (na bazi prethodnog iskustva). Shodno tome, „izračunavanje VaR za bilo koji portelj je volatlnost portelja odnosno kada izračunavamo VaR nekog portelja mi želimo da objedinimo raspodelu promena cena svakog instrumenta, u jedinstvenu raspodelu promena vrednost portelja. VaR portelja, koji se sastoji iz instrumenata A i B, može se izračunat na sledeći način: 2 2 2 2 2 P A B AB A B a b ab σ σ σ ρ σ σ = + + gde je: σ p – volatlnost portelja, a, b – srazmere instrumenata A i B u portelju, σ A , σ B – volatlnost instrumenata A i B, ρ AB – korelacija između stavke A i stavke B. 18 Portolio menadžeri koriste dijagram kako bi ocenili odnos rizika i prinosa na konkretnom portelju odnosno dijagram prikazuje različite kombinacije rizika (VaR) nasuprot očekivanom prinosu za različite korelacije (između instrumenata), koje su poznate kao „granice minimalne varijanse“. Maksimalni očekivani dobitak za portelj će se javit duž granice minimalne varijanse koja ima pozitvan nagib. „Efkasna granica“ predstavlja deo krive koji pokazuje maksimalni očekivani dobitak na portelju za bilo koji zadat nivo rizika.  67 Upravljanje tržišnim rizikom Uočimo da je u jednačini a•σ A =VaR pojedinačnog sredstva A. Iz prethodne jednačine može se videt da će treći član bit jednak 0 ukoliko korelacija između dva sredstva bude jednaka 0 (tj. sredstva A i B budu nezavisni jedno od drugog). U praksi, ipak, VaR za neki portelj se izračunava korišćenjem sledeće matrične formule: T P VaR V C V = ∗ ∗ gde je: VaR p - VaR portelja, V - vektor vrste VaR-ova za svaku pojedinačnu poziciju, C – matrica korelacije, V T – transponovana matrica V.“ (M.Cvetnović) 19 Primer: Marko Marković raspolaže sa tri instrumenta A, B i C sa vrednostma pozicija 2.000,00 USD; 3.000,00 USD i 1.000,00 USD respetkivno. Uzmimo da su pojedinačne volatlnost (%) instrumenata 0,9128; 0,9920 i 1,8498 sa 95% pov- erenja. Marko želi da zna koja je verovatnoća da gubitak ne bude veći od dobijene VaR. { } 182,56;297,61;184,98 V = 182.56 = 2.000 USD · 0,009128 1 0,0404 0,0912 C= 0,0405 1 0,0479 0,0912 0,479 1 | | | | | \ . Primenom gore navdene jednačine dobija se da je VaR p = 41,00 USD. To znači da Marko može očekivat za svoj portelj da će gubitak veći od 41,00 USD bit u 5% dana, odnosno u jednom danu od 20,00 USD. Uvažavajući iznete kritke na sistem procene tržišnog rizika pomoću parameta- rskog VaR-a, J.P.Morganov Risk Metrics sistem unapređuje svoju metodologiju, tako da istraživanja idu u pravcu agregacije portelja tj. direktnog modeliranja prinosa portelja umesto izračunavanja varijansi i kovarijansi pojedinih hartja od vrednost, procesa koji je sličan istorijskoj simulaciji. 3.1.2. Istorijska simulacija Istorijska simulacija je glavni predstavnik neparametarskog pristupa, koji nije ba- ziran na modelu. Ujedno predstavlja najjednostavniju metodu za izračunavanje VaR, zbog čega je široko rasprostranjena. 19 Citrano izračunavanje VaR-a za portelj na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 63  68 Upravljanje rizikom Inače, istorijska simulacija pri proceni VaR-a ne postavlja pretpostavke o raspodeli prinosa, što jeste karakteristka neparametričnih metoda. Konkretno za izračunavanje VaR-a istorijska simulacija korist empirijske raspodele koje se dobijaju iz posmatranih podataka. 20 Pretpostavka modela, koja je ujedno i najveća zamerka neparametarskom pristupu, jeste da će budućnost bit veoma slična nedavnoj prošlost, stoga se pomoću podataka iz nedavne prošlost može predvidet rizik u bliskoj budućnost. Ključna komponenta za primenu istorijske simulacije jeste izbor vremenskog horizonta iz prošlost na osnovu koga će se izračunat VaR za portelj u budućnost. Praksa je pokazala, shodno prethodnom stavu, da su istorijske simulacije za merenje tržišnog rizika mnogo pogodnije za tržišta kapitala zemalja u tranziciji od parametarske metode. Prema rezultatma mnogih istraživanja istorijska simulacija daje zadovoljavajuće re- zultate (bolje od parametarske VaR). 21 “Izračunavanje VaR-a pomoću istorijske simulacije podrazumeva da se posmatra portelj sredstava u nekom određenom vremenskom momentu a zatm se re-evaluira portelj određeni broj puta (tokom vremena), korišćenjem istorije cena instrumenata u portelju. Re-evaluacija portelja daje raspodelu profta i gubitaka koji se mogu ispitat radi određivanja VaR-a portelja sa nekim odabranim nivoom poveranja. Kao što se može pretpostavit, ovaj pristup postaje veoma računski zahtevan kada neki portelj sadrži ve- liki broj proizvoda i kada se korist neka razumna dužina praćenja istorijskih cena. Postoje nekoliko različith načina za izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske simu- lacije. Najjednostavniji način je da se re-evaluira portelj korišćenjem neke određene istorije cena. Vrednost portelja se zatm izračunava za svaki dan. Vrednost portelja se zatm mogu pretvorit u procente. VaR se zatm može očitat iz procenta koji odgovara zahtevanom nivou poverenja. Problem sa ovim pristupom je da, kako se vrednost portelja menjaju, procentualne promene vrednost u portelju više ne ukazuju na polaznu vrednost portelja. Takođe, tokom neke date istorije (pregled dešavanja), cene sredstava koja sačinjavaju portelj će se menjat u određenoj vezi jedna sa drugima. Ovo znači da će se sastav portelja menjat tokom korišćene istorije cena. Re-evalucija portelja korišćenjem akutelnih cena sredstava neće dat korektan rezultat. Ono što je ovde potrebno je istorija promena vrednost portelja zasnovanih na aktuelnom portelju sa postojećom vrednošću i sas- tavom portelja.“(M.Cvetnović) 22 20 Empirijski je dokazano da volatlnost u vremenu nije ravnomerna pojava, odnosno nije nezavisna i jed- nako distribuirana, već se pojavljuje u vremenskim segmentma, tj. razdoblja povećane volatlnost se grupišu u skupove. Za pretpostavku se uzima stav u teoriji da su prinosi međusobno vremenski nekore- lirani tj. da prinos jednog razdoblja ne zavisi o prinosima prethodnih razdoblja, što je u skladu sa teori- jom efkasnog tržišta (gde sadašnja cena hartje od vrednost odražava sve informacije važne za cenu te hartje od vrednost). 21 U praksi postoje različit modeli istorijske simulacije, koji se u osnovi mogu podelit na standardne i ponderisane modele. 22 Citrano izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske siumlacije na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 67 69 Upravljanje tržišnim rizikom Pravilan metod izračunavanja VaR-a korišćenjem istorijske simulacije jeste up- otrebom istorije procenutalnih promena cena na postojeći (aktuelni) portelj, realizaci- jom sledećih koraka: cenu za svaki instrument ili faktor rizika neophodan za reevaluaciju portelja Š pronaći iz serije procenutalnih promena, generisat jednu istorijsku seriju promena vrednost portelja primenom cen- Š ovne promene na portelj, u procentma sortrat serije promena vrednost portelja, Š promena vrednost koja odgovara zahtevanom nivou poverenja je VaR port- Š felja. Kao što je već ranije rečeno u ovom poglavlju, ključna pitanja u pogledu defnisanja potrebnih serija istorijskih cena su: koju dužinu trajanja serija cena treba koristt i šta treba radit za proizvode za koje ne postoji istorija cena. U praksi, kao što smo već rekli, banke koriste različite dužine istorije cena od tride- set dana do nekoliko godina. U slučaju novih proizvoda banke se odlučuju da iskoriste iskustva nekog postojećeg proizvoda sa sličnim karakteristkama, dok se ne oformi adekvatna istorija cena. Pošto se kreira istorija procenutalnih promena cena za svaki činilac portelja, promene cena se onda mogu koristt za svaki činilac portelja radi dobijanja istorije promena vred- nost portelja. Kalkulacija se svodi na zbir proizvoda (množenja) procentualne promene instrumenta i vrednost instrumenta za sve dane iz posmatranog perioda i za sve instru- mente u portelju. Formula za promenu vrednost portelja, korišćenjem istorijske simulacije, je: ( ) , i i i V f δ α = ∑ gde je: V – promena vrednost portelja, f – funkcija koja određuje vrednost činioca portelja [za direktne instrumente do vrednost činioca se dolazi prostm množenjem cene sa količinom (u broju je- dinica tog instrumenta); za ostale proizvode se koristt neki model vredno- vanja]. α i – osetljivost komponente portelja na faktor rizika i, δ i - procentualna promena cene u faktoru rizika i. Pošto je generisana serija promena vrednost portelja, može se odredit i VaR. U pr- voj fazi se promene vrednost portelja sortraju u procentma, tako što jedan procenat sadrži 1% promene vrednost. Bitno je napomenut da je vrlo važan redosled aktvnost u smislu da promene vrednost portelja moraju prvo bit sortrane, a zatm izražene u pro- centma. Takođe, istorijska simulacija će težit da rezultra višim VaR nego parametarska metoda, obzirom da ne polazi od normalne raspodele portelja. 70 Upravljanje rizikom Uvažavajući sve navedene prednost istorijske simulacije, možemo konstatovat da je ovaj metod stekao zavidnu popularnost. Međutm, glavni nedostatak istorijske simulaci- je je što izračunava istorijsku raspodelu frekvencija prinosa portelja dodeljujući svakom simuliranju istu težinu (ponder), koja iznosi 1/broj opservacija. Pretpostavka ovakvog načina ponderisanja je da su faktori rizika, a tme i istorijski simulirani prinosi nezavisno i jedanko distribuirani kroz vreme. 3.1.3. Monte Karlo simulacija Monte Karlo simulacija je nastala kao rezultat odgovora na primedbu istorijskoj simu- laciji, da je istorija aktuelnih cena ograničeni skup događaja iz kojih se izvodi VaR. “Monte Karlo simulacija uključuje veštačko generisanje veoma velikog skupa događaja iz kojih se izračunava VaR, što će reći da pokriva širok spektar mogućih vrednost fnansijskih promenljivih, pri čemu se u potpunost uzimaju u obzir njihove međusobne korelacije. Takođe, metoda korist iste suštnske pretpostavke o ponašanju tržišta, kao i parametarski pristup tj. da su promene cena stavki instrumenata normalno raspoređene.” (M.Cvetnović) 23 Vrednost VaR-a se izračunava uzimanjem najvećeg gubitka uz određeni nivo vero- vatnoće. “Matrica varijansi i kovarijansi za faktore rizika se izračunava na ist način kao i kod parametarskog pristupa, ali za razliku od parametarskog pristupa matrica se zatm dekompozira pomoću Cholesky dekompozicije ili Eigen-vrednost dekompozicije (Mar- rison). Dekompozicija matrice se vrši da bi se osiguralo da su faktori rizika međusobno koreliralni u svakom scenariju koji se generiše. Proces generisanja scenarija počinje od aktuelnog stanja na tržištu i po koracima se generišu novi scenariji za svaki slEdeći dan kako bi se njihovim nelinearnim vrednova- njem dobile moguće vrednost portelja za kraj svakog dana.“ 24 Proizilazi, da Monte Karlo simulacija: korist nelinearne modele vrednovanja portelja, Š može generisat beskonačan broj scenarija i testrat mnogobrojne moguće Š događaje, podrazumeva duže vreme za izračunavanje VaR Š (i do 1000 puta duže od parametarske, što jeste nedostatak metode), pretpostavlja da su prinosi normalno ili log-normalno distribuirani Š , kao što je rečeno u uvodnom delu ovog poglavlja (što jeste nedostatak metode). 23 Citrano o Monte Karlo simulaciji na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 77. Podsećanje: Pretpostavka normalne raspodele je razumna pretpostavka za mnoge instrumente porte- lja u stabilnim uslovima poslovanja tržišta. Međutm, postoje instrument, na novonastajućim tržištma (emerging markets), kod kojih je ova pretpostavka manje validna. 24 Citran C. Marrison-ov stav na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 83-84. 71 Upravljanje tržišnim rizikom Uvažavajući prethodno izneto na temu Monte Karlo simulacije, možemo konstato- vat da se proces generisanja nekog skupa događaja za vrednovanje portelja najbolje sagledava u dve faze: 1. faza je generisanje skupa normalno raspoređenih cenovnih promena sa korekt- nom volatlnošću za instrument u portelju, koja uključuje sledeće korake: generisanje slučajnih brojeva (podrazumeva defnisanje opsega unutar koga Š se generišu slučajni brojevi, između 0 i 1). pretvaranje (slučajnih brojeva) u skup normalno raspoređenih cenovnih pro- Š mena. Neki standardni skup slučajnih brojeva će se uniformno rasporedit duž odabranog intervala brojeva od 0 do 1. Odabran interval brojeva podrazume- va da su slučajni brojevi tačke na nekoj kumulatvnoj normalnoj raspodeli. Po- tom se skup slučajnih brojeva pretvara u normalno raspoređeni skup slučajnih brojeva primenom inverzne funkcije kumulatvne normalne raspodele na svaki slučajan broj. „Inverzna funkcija kumulatvne normalne raspodele je široko dostupna u raznim programima i programima za tabelarna izračunavanja, uključujući i Excel. Ona se može ocenit sa tačnošću od četri decimale korišćenjem Abramowitz i Stegun (1972) formule (za Monte Karlo simulaciju kreće od N(x) i potrebno je naći x): za ( ) 2 3 0: ( ) 1 ( ) x N x N x a k b k c k ≥ = − ∗ ∗ + ∗ + ∗ za 0: ( ) 1 '( ) x N x N x 〈 = − gde je: ( ) N x – vrednost kumulatvne normalne raspodele za x, ( ) 1/2 2/2 '( ) 2 x N x e π − = ∗ (standardna normalna raspodela), ( ) 1 ; 0,33267;a=0,4361836;b =-0,120676; c =0,9372980 1 k y y x = = + ∗ . Proces opisan u prethodnom delu obično podrazumeva standardnu normalnu raspodelu. Stoga, generisane cenovne promene će imat standardnu devijaciju (vola- tlnost) jedanku 1. Generisane serije cenovnih promena moraju pokazivat istu vola- tlnost kao i sredstva koje modeluju. Stoga, generisane cenovne promene moraju bit pomnožene standardnom devijacijom sredstava koja se posmatraju u portelju.“ (M.Cvetnović) 25 Uvažavajući prethodno navedeni aspekt, proces je identčan metodu istorijske simulacije. Stoga je, VaR procentualna promena vrednost portelja koja odgo- vara potrebnom nivou poverenja. VaR izračunat Monte Karlo simulacijom bi trebalo da bude identčan onome izračunatom kovarijantnim pristupom za linearne portelje. Potencijalni problem, koji može da se javi, je da simulacija ne daje istu vrednost svaki put kada se pokrene. Stoga 25 Citrana inverzna funkcija kumulatvne normalne raspodele na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 80 72 Upravljanje rizikom mogući način da se problem prevaziđe odnosno obezbedi neka razumna procena VaR-a, izračunatog iz svakog pokretanja simulacije, je da se korist veliki broj događaja (kao ref- erentni broj događaja se često uzima 10.000 događaja). Proizilazi da bi rezultate konver- gencije trebalo proveravat izvođenjem određenog ponavljana simulacije na tpičnom portelju (standardna greška veličine 1% se obično uzima kao dovoljno tačna). 2. faza je generisanje koreliranih promena cena instrumenata u portelju, što se može učinit korišćenjem sopstvenih vrednost i stopstvenih vektora (eigenvec- tors). Korelisane cene u portelju se podrazumevaju za portelje sa višestrukim brojem instrumenata. „Korelisane cenovne promene se dobijaju matematčkom teh- nikom zasnovanom na sopstvenim vrednostma i sopstvenim vektorima. Proces uključuje sledeće korake: izračunavanje sopstvenih vektora i sopstvenih vrednost, ƒ generisanje korelisanih cenovnih promena za sve instrumente. ƒ Sopstveni vektori i sopstvene vrednost opisuju ponašanje u smislu kako se cenovne promene neke grupe faktora rizika menjaju usklađeno jedna sa drugom. Sopstveni vektori su osnovne komponente korelacione matrice.“ (M. Cvetnović) „Sopstveni vektori i sopstvene vrednost se mogu obezbedit za sve korelacione ma- trice, pa ipak, neke korelacione matrice će davat negatvne sopstvene vrednost i takve matrice moraju da budu „prečišćene“ pre nego što se mogu koristt za generisanje serija cenovnih promena. Negatvne sopstvene vrednost ukazuju da je korelaciona matrica man- jkava ili neosetljiva. Neosetljive matrice nastaju usled pogrešnog merenja korelacija.“ (M. Cvetnović) 26 „Neka serija koreliranih slučajnih cenovnih promena se generiše za svako sredstvo, korišćenjem sledeće jednačine: k x Z norm ki k i i x v λ σ = ∑ gde je: k x – korelirana slučajna cenovna promena za sredstvo k u portelju sa normal- nom raspodelom i volatlnošću sredstava k, i λ - kvadratni koren sopstvene vrednost za i-to sredstvo portelja, norm x - slučajna cenovna promena iz normalno raspoređenih serija, ki v – k-t element sopstvenog vektora za i-to sredstvo, k σ - volatlnost k-tog sredstva. 26 Citrane korelisane cenovne promene na bazi izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 81 73 Upravljanje tržišnim rizikom Generisane korelirane cenovne promene se zatm primenjuju na portelj sredstava na ist način kao kod istorijske simulacije.“ (M. Cvetnović) Možemo zaključit da bi „VaR izračunat pomoću Monte Karlo simulacije za neki port- felj koji ne sadrži opcije, trebalo bi da bude identčan sa onim izračunatm sa parametar- skim pristupom. Proizilazi da je izračunavanje VaR-a pomoću kovarijantne tehnike do- bra provera tačnost primene Monte Karlo simulacije. Ukoliko dve metode daju različite rezultate za neki portelj koji ne sadrži opcije onda postoji greška sa primenom jedne ili možda obe metode“. (M. Cvetnović) 27 27 Citrano generisanje korelisanih slučajnih cenovnih promena iz izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 81-82. 74 Upravljanje rizikom 4.MERENJE VOLAtILNOStI Postoje različit načini za kvantfkovanje volatlnost, pri čemu se svaki od njih ponaša različito i tme direktno utče na VaR model. Najčešći modeli u upotrebi su: 1. Standardna devijacija – meri disperziju raspodele tj. prosečno rastojanje promene cena od srednje vrednost, tj.: ( ) X m µ σ − = ∑ pri čemu je: X – serija cenovnih promena (%), tj. X=x 1 ,x 2 ,...,x n , µ – srednja vrednost serije, n – broj cenovnih promena u seriji, m n = (za celu populaciju) ili 1 m n = − (za uzorak populacije). 2. Prost pokretni prosek – je ist kao metod standardne devijacije s tm što je pret- postavka metoda da je srednja vrednost μ jednaka 0, što je kod mnogih serija cenovnih promena upravo slučaj.” (M.Cvetnović) 28 3. Procentualni metod / istorijska simulacija – je najjednostavniji metod, koji ne uzima u obzir bilo koju jednačinu nit bilo kakvu formu raspodele serije podataka. Serija procentualnih cenovnih promena se prvo sortra, a potom podeli u pro- centma. Volatlnost se razmatra kao ona cenovna promena koja korespondira traženom nivou poverenja. Pretpostavka ovog modela je da je volatlnost kon- stantna u vremenu, što znači da model dodeljuje jednake pondere za svakod- nevne prinose. 4. BRW model - modeli simulacije ponderisani vremenom – je generalizovan oblik istorijske simulacije. 29 Opservacijama prinosa iz bliske prošlost BRW model dodeljuje relatvno visoke pondere koji vremenom eskponencijalno opadaju, a njihova suma iznosi 1. 1 t i t i x x λ − − − = 1 1 N t i i x − = = ∑ gde je: i x – ponder u trenutku i, λ – faktor opadanja. 28 Citrana standardna devijacija i prost pokretni prosek iz izvora: Cvetnović, M., cit. delo, str. 85 29 Model gnerealizovane istorijske simulacije je nazvan po tvorcima rada „The best of both worlds: A hy- brid approach to calculatng Value at Risk“ – Boudoukh, Richardson i Whitelaw, koji pretpostavljaju da su podaci iz bliske prošlost reprezentatvniji za budući rizik portelja nego vremenski udaljenija posma- tranja odnosno zapažanja. 75 Upravljanje tržišnim rizikom U slučaju eksponencijalnog ponderisanja eksponencijalnom faktoru opadanja (λ), se dodeljuju „vrednost između 1 i 0, gde x(1) predstavlja ponder najnovijeg istorijskog prinosa na portelj. Opservaciji koja prethodi najnovijoj opservaciji biće dodeljen po- nder x(2), koji iznosi x(2)=λx(1)x(2) ,i tako do broja n kada važi x(n)=λ n-1 x(1). Pošto su podacima prinosa dodeljeni ponderi, VaR se izračunava na bazi empirijske raspodele prinosa korigovane za dodeljene pondere. Zatm se VaR, pri određenom ni- vou verovatnoće, može aproksimirat iz empirijske kumulatvne raspodele vremenski ponderisanih prinosa P t-1 ,...,P t-N . Standardni oblik istorijske simulacije predstavlja specijalni slučaj BRW modela kada je faktor opadanja (λ) jednak 1.“ (M.Cvetinović) 30 Međutim, BRW model zbog svoje osnovne pretpostavke vezane za blisku prošlost, brže i bolje reaguje na nagle tržišne promene, u odnosu na standardnu istorijsku simulaciju. Nedostaci BRW modela su: nagle promene na tržištu u kratkim pozicijama portelja neće rezultrat Š adekvatnim promenama VaR-a, kao i potpuno zanemarivanje dešavanja sa pozitvnim prinosima. Š 5. Metoda eskopnencijalno ponderisanih pokretnih proseka (EWMA) – je mod- el kondicionalne varijanse prinosa, koji „snažnije naglašava novije opservacije korišćenjem eksponencijalno ponderisanih pokretnih proseka ostvarenih prinosa i njihovih varijansi“ (M.Cvetnović). 31 U zavisnost od vremena nastanka opservaci- je EWMA pristup im dodeljuje različite težine. Obzirom da se težine opservacija eksponencijalno smanjuju, najnovije (adekvatne i pravovremene) informacije do- bijaju mnogO veću težinu od starijih. Volatlnost odnosno standardna devijacija portelja, se prema formuli EWMA modelu izračunava na sledeći način: ( )( ) 2 2 1 1 1 t t t x σ λσ λ µ − − = + − − ili ( ) 1 1 2 (1 ) t s t t s s t k x σ λ λ µ − − − = − = − − ∑ gde je: s x – prinos u trenutku (s), µ – prosečni dnevni prinos, najčešće je jednak nuli, 2 1 t σ − – varijansa portelja iz razdoblja t-1, dobijena metodom EWMA, λ – faktor opadanja, koji određuje stopu po kojoj opada važnost varijanse prinosa, kako se udaljava u prošlost. 30 Citrano o BRW modelu iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 87-88. Risk metrics sistem je prihvato BRW metodu u svom parametarskom modelu. 31 Citrano o EWMA modelu iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 89. 76 Upravljanje rizikom Obzirom da suma pondera konvergira ka jedan, dovoljno je koristt skupove od sto- tnak opservacija za izračunavanje volatlnost primenom EWMA modela. Svrha EWMA modela je da obuhvat kratkoročna kretanja u volatlnost prinosa. Proizilazi iz formule da je eksponencijalno ponderisani prosek svakog dana kombinacija dva bazična elementa: prognoze varijanse prethodnog dana kojoj se dodeljuje težina λ. Trebalo bi Š imat u vidu da što je niža vrednost faktora λ, brže će se smanjivat utcaj prošlih opservacija i više će se pažnje poklanjat aktuelnim prinosima na tržištu. ponderisanog prinosa prethodnog dana, kojem se dodeljuje težina (1-λ). Š 6. GARCH – je model merenja promene kondicionalne varijanse (generalizovani autoregresivni kondicionalni heteroskedastčni model). „Heteroskedastčnost se može zapazit u vremenskim serijama u kojima je vidljivo agregiranje volatlnost odnosno menjaju se razdoblja visoke i niske volatlnost. GARCH (p,q) modeli se zasnivaju na pretpostavci da se na bazi prinosa (p) i volatl- nost (q) iz prethodnih razdoblja može prognozirat buduća volatlnost. Pri tome je posmatrano p prethodnih prinosa i q prethodnih vloatlnost. Tako se predviđanje varijanse sledećeg razdoblja, bazirano na opservacijama prinosa i volatlnost pre- thodnog perioda, pomoću GARCH (1,1) odvija se na sledeći način: 2 2 2 1 1 t t t t σ ω αε βσ + − = + + 1 α β + ≤ gde su: α, β, ω– konstante 2 1 t σ + – varijansa sledećeg razdoblja ω – srednja vrednost prinosa t ε – rezidual (neočekivani deo prinosa) u vremenskom trenutku (t) 2 1 t t σ − – GARCH procesom predviđena varijansa za momenat (t) na osnovu informacija iz momenta (t-1). “ (M.Cvetnović) 32 Osnovni GARCH model je zbog dobrih rezultata prognoziranja buduće volatlnost postao veoma popularan, pa je zato doživeo dosta izmena, tako da se danas upotreblja- va više desetna različith oblika GARCH modela, kao što su EGARCH, AGARCH, IGARCH, GJR GARCH, itd. Možemo zaključit da EWMA i GARCH modeli kvantfkuju sadašnju varijansu prinosa kao funkciju prethodne varijanse i prethodnih kvadriranih prinosa. 32 Citrano o GARCH iz knjige: Cvetnović, M., cit. delo, str. 90-91. Prvi ARCH model (autoregresivna kondicionalna heteroskedastčnost) postavio je Robert F.Engle 1982. godine, a kasnije je model uopšto i usavršio Tim Bollerslev 1986. godine. Opširnije o heteroskedastčnost pogledat izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 861-868. 77 Upravljanje tržišnim rizikom 5.MERENJE KORELIRANOStI Korelacija označava stepen diversifkacije portelja i označava se putem koefcijenta korelacije. Izuzetno je važno da se cenovne promene dva instrumenta posmatraju u isto vreme da bi se dobila logična korelacija cenovne promene dva instrumenta. Vremenska greška može predstavljat ozbiljan problem kod portelja većih obima, koji se najčešće rešava izračunavanjem korelacije zasnovane na cenovnim promenama u periodu od pet radnih dana. Postoje različit načini izračunavanja korelacije, međutm, mi ćemo se zadržat na me- todama koje pretpostavljaju linearni odnos između dva instrumenta. Bazična jednačina za korelaciju dva instrumenta (i) i (j) je: , , i j i j i j Cov ρ σ σ = gde su σ i σ j volatlnost instrumenata (i) i (j) respektvno. Matematčka kovarijansa se izračunava sledećom formulom: ( )( ) , 1 1 N i j i i i Cov X X Y Y n = ( = − − ¸ ¸ ∑ gde X I i Y I predstavljaju cenovne promene instrumenata (i) i (j), a ( X ) i ( Y ) njihove očekivane vrednost respektvno. J.P.Morgan korist za korelaciju meru eksponencijalnih pondera, koja se izračunava na sledeći način: ( ) , 1 1 n t i j T T t Cov X Y λ λ = = − ∑ gde su T X i T Y procentualne cenovne promene na dan t za instrumente (i) i (j). Bitno je naglasit da su srednje vrednost raspodele instrumenata (i) i (j) nula. Na kraju možemo zaključiti da se VaR izračunava iz pozicija, korelacija i volatilnosti instrumenata koji sačinjavaju portfelj. Njihova kvantifikovanja su podložna statistički procenjenim greškama, koje, zajedno sa pretpostavkom normalnosti, potencijalno donese greške u izračunavanju VaR-a. Povratnim testiranjem tzv. back testing-om se meri tačnost VaR-a, što znači da model VaR-a može biti prihvaćen ili odbačen. 33 33 Opširnije o povratnom testranju pogledat sledeći izvor: Basel Commitee on Banking Supervision: „Su- pervisory framework for the use of backtestng in conjucton with the internal models approach to market risk requirements“, 1996. 78 Upravljanje rizikom 6. UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM SA VAR METODOM Cilj upravljanja rizikom je da se privredni subjekt zaštt od potencijalnih gubitaka. Tolerancija rizika tzv.risk apette privrednog subjekta je njegova spremnost da uđe u rizik (odnosno da prihvat novčani gubitak po konkretnom instrumentu odnosno proiz- vodu), kao i infrastruktura za limitranje rizika. 34 Tolerancija rizika banke je količina novca koju je spremna da izgubi po vrst instru- menta (proizvoda) odnosno ukupno po rizičnim poslovima kako na nivou organizacion- og dela tako i na nivou banke. Imajući u vidu da menadžment banaka želi da uveća proft, ali ne po svaku cenu, postoji limitrani iznosa rizika koji je banka spremna da prihvat (o čemu je bilo reči u prvom delu knjige). Trebalo bi imat u vidu da VaR sa 95% poverenja predstavlja iznos koji je banka spremna da izgubi na dnevnoj osnovi. Takođe, VaR sa 99% poverenja je gubitak koji može bit izgubljen u toku lošeg meseca baziran na targetranom godišnjem prihodu. Gubitak koji je banka spremna da izgubi zauvek je “ekstremna tolerancija”, ident- fkovana na bazi stres testova odnosno testova ekstremnih događaja. 35 Risk menadžer bi trebalo na osnovu limit VaR-a i testova ekstremnih događaja, da defniše limite koji bi zašttli banku od gubitaka većih od postavljenih nivoa tolerancije rizika banke. 7. DOSADAŠNJA ISKUStVA U PRIMENI VAR METODE U SVETU Osnovna svrha implementranja VaR metode je bila kvantfkacija tržišnog rizika, koji je prvi identfkovan u poslovanju fnansijskih insttucija – pre svega banaka. Negatvna strana fokusiranja samo na jednu vrstu rizika je u tome što su privredni subjekt počeli da sele svoje investcije iz područja tržišnog rizika u druga područja kojima je mnogo teže upravljat. 34 Bazelski komitet je ustanovio prihvatljive vrednost VaR-a odnosno nivoe poverenja za gubitke na dnevnoj odnosno mesečnoj osnovi za banke. Opširnije o toleranciji rizika videt u knjigama: „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identfca- ton Quantfcaton Aggregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 30-31 i Basel Commitee on Banking Supervision: „Amende- ment to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update 1988., str. 44-45. 35 Opširnije o stres testu videt u knjigama: OeNB&FMAA, cit.delo, str. 67, Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 46-47 i Basel Commitee on Banking Supervision: „Internatonal Con- vergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004., str. 89. 79 Upravljanje tržišnim rizikom VaR metodologija je, kao što je već rečeno, prvenstveno bila razvijena za uprav- ljanje tržišnim rizikom. Međutm, Bazelski komitet je proširio primenu na integrisani pristup vrednovanja tržišnog rizika, kreditnog rizika i operatvnog rizika u poslovanju banke. Bitno je naglasit da je VaR potrebno uvek nadopunit kontrolama i postavljan- jem limita, kako bi rezultat bili adekvatni. 36 VaR je uzet kao osnov za Bazelski sporazum, čija je uloga jačanje stabilnost međunarodnog bankarskog sistema putem utvrđivanja minimalnih standarda za izračunavanje garantnog kapitala i postavljanjem jednakih pravila za sve učesnike na fnansijskim tržištma. Uvažavajući sve izneto u prethodnim poglavljima knjige, možemo zaključit da dobar savremeni menadžer za upravljanje rizikom mora posedovat vrhunsko znanje o fna- nsijskim tržištma i proizvodima (instrumentma), vrednovanju hartja od vrednost, računovodstvu, statstci i matematci. Implementacija VaR metode je utcala da viši menadžment postane svesniji odno- sa između ostvarenih rezultata i preuzetog rizika, zahvaljujući svojoj jednostavnost i konzistentnost u kvantfkovanju rizika različith pozicija i faktora rizika. VaR uzima u obzir koefcijente korelacije između različith faktora rizika i omogućuje upoređivanje instrumenata koji do primene VaR nisu bili uporedivi. Takođe, se VaR može koristt za postavljanje sveukupnog profla rizika konkretnog privrednog subjekta. Možemo kon- statovat da VaR nudi konzistentan i integralni pristup upravljanju tržišnim rizikom, što vodi ka celokupnom boljem i sigurnijem poslovanju. VaR metoda ima i određene nedostatke, kao što su: preuzete pretpostavke iz fzike i matematke Š za sam VaR, koje su direktno pri- menjene na fnansije, ne uzimajući u obzir važne osobine društvenih sistema. previše neprecizna Š , obzirom da različit VaR modeli daju veoma različite pro- cene rizika, koristeći iste podatke. intencije brokera da traže prilike za investranje u instrumente koji prikazuju Š mali iznos VaR-a u odnosu na stvarni rizik. Time će doći do transfera većih iznosa novca u rizičniju imovinu, a o kojoj VaR modeli ne daju pravu predstavu rizika. nezadovoljavanje sub-aditvnost Š , odnosno može se desit da iznos VaR-a uku- pnih pozicija portelja ne bude veći od sume VaR-a samostalnih pozicija koje čine portelj. 36 Trebalo bi imat u vidu da VaR sve više koriste i značajne nefnansijske insttucije, kako bi upravljale rizikom u svom poslovanju. 80 Upravljanje rizikom 8. BAZELSKI SPORAZUM Bazelski komitet je osnovan krajem 1974. godine od strane guvernera centralnih banaka zemalja članica G-10, na lokaciji Banke za međunarodno poravnanje. Komitet se sastaje redovno četri puta godišnje. Članovi Komiteta su predstavnici Belgije, Ka- nade, Nemačke, Italije, Japana, Luksemburga, Holandije, Španije, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. 37 Funkcija Bazelskog komiteta je da formuliše opšte standarde i smernice supervizije, i predlaže primere najbolje bankarske prakse u očekivanju da će zakonodavni organi u pojedinačnim zemljama preuzet mere za njihovu implementaciju tako da najbolje odgovaraju specifčnostma domicilnog sistema. Na ovaj način, Komitet podstče da sve zemlje članice poštuju opšte principe i standarde poslovanja bez direktnog pokušaja harmonizacije tehnika koje koriste nadzorni organi. Tek nakon usvajanja u nacionalnim zakonodavstvima, preporuke Bazelskog komiteta postaju obavezujuće i pravosnažne za zemlje koje su odlučile da ih implementraju. 38 Bazelski komitet izveštava guvernere centralnih banaka zemlja članica G-10 i od njih dobija saglasnost u vezi sa svojim incijatvama. Takođe, odluke koje donosi Komitet predstavljaju obavezivanje i mnogih drugih država van okvira zemalja G-10, s obzirom da se u njemu nalaze i predstavnici drugih država. Ove odluke se odnose na različite fnansijske oblast, s tm što se jedna od najvažnijih oblast odnosi na usaglašavanje ra- zlika koje postoje u međunarodnim okvirima supervizije s ciljem da se ostvari primena dva osnovna principa: da ni jedna međunarodno aktvna banka ne može da izbegne superviziju; i da proces nadzora bude adekvatan. 1988. godine Komitet je odlučio da uvede sistem za merenje adekvatnost kapitala, popularan kao Bazelski sporazum. Do 1992. godine, ovaj sistem je omogućio imple- mentaciju okvira za merenje kreditnog rizika pri čemu je minimalni standard kapitalne adekvatnost 8%. Od 1998. godine primena Bazela I ostvarena je u svim zemljama u kojima posluju međunarodno aktvne banke (preko 100 zemalja). 1996. godine Komitet je objavio dodatak na Sporazum o kapitalu iz 1998. godine koji, pored kreditnog riz- ika, svoj fokus proširuje i na kapitalne zahteve koji pokrivaju izloženost banke tržišnom riziku. U junu 1999. godine Komitet je objavio predlog novog revidiranog Sporazuma o kapitalu koji bi trebalo da zameni onaj iz 1998. godine. Na osnovu iscrpne saradnje sa bankama i drugim fnansijskim insttucijama, 26. juna 2004. godine Komitet je objavio novi sporazum o kapitalu, poznat kao Bazel II. 37 Opširnije o nastanku Bazelskog komiteta pogledat sledeći izvor: Basel Commitee on Banking Supervi- sion, cit. delo iz 2004., str.1-6. 38 Nacionalni regulator za bankarsko poslovanje u našoj zemlji je prvo Narodna banka Srbije, zatm Mini- starstvo fnansija i druga relevantna ministarstva u Republici Srbiji. 81 Upravljanje tržišnim rizikom 8.1. KARAKtERIStIKE BAZELA II Revidiran sporazum o kapitalu, opšte prihvaćen i poznat kao Bazel II, je zvanično usvojen 26. juna 2004. godine od strane članova Komiteta. Cilj je da se Bazel II prihvat u nacionalnim zakonodavstvima do kraja 2006. godine, do kada se planira i paralelna primena postojećeg i novog sporazuma o kapitalu. Takođe, je plan da se od kraja 2007. godine implementraju najnapredniji pristupi za merenje potrebnog nivoa kapitala. Ovaj dokument predstavlja novi set standarda za utvrđivanje minimalne kapitalne adekvatnost za banke. 39 Opšte je prihvaćeno da sva zakonodavstva zahtevaju od fnansijskih insttucija da održavaju minimalni nivo kapitala, pri čemu je osnovna funkcija tog kapitala da služi kao osnov za dalji rast i razvoj, i kao odbrana u slučaju nastanka neočekivanih gubitaka. Banke sa adekvatnim nivoom kapitala i dobrim menadžmentom imaju mogućnost da u svim fazama ekonomskog ciklusa, uključujući i periode sa negatvnim trendom, pod- nose gubitke i kreditraju privredne subjekte. Iz ovoga proizilazi da održavanje adekvat- nog nivoa kapitala promoviše opštu sigurnost u bankarski sistem. Glavni tehnički problem i za banke i za nadzorne organe je utvrđivanje prave mere kapitala koja je potrebna za pokriće neočekivanih gubitaka. Ukoliko banka održava veoma nizak nivo kapitala moguće je da neće uspet da amortzuje visok nivo gubitka. Izuzetno nizak iznos kapitala povećava rizik od bankrotstva što s druge strane, utče na rizičnost depozita koji se drže kod banke. Ukoliko, pak banka ima izuzento visok nivo kapitala može se desit da ne može da ostvari maksimalnu efkanost upotrebe sredstava koje poseduje, što može direktno utcat i na kreditnu sposobnost banke. Uvažavajući navedene razloge, Bazelski komitet je 1988. godine defnisao prvi spo- razum o kapitalu koji je predstavljao veoma jednostavan standard primenljiv u mnogim bankama i mnogim zakonodavstvima. Ovaj standard je zahtevao od banaka da svoje plasmane svrstaju u široke klase koje će obuhvatt slične vrste korisnika kredita. Tako su se, na primer, plasmani preduzećima svrstavali u istu klasu za koju je potrebno izdvojit određeni nivo kapitala, bez obzira na moguće razlike u bonitetu i stepenu rizičnost koju ima pojedinačni klijent (privredni subjekt). Razvojem tehnologije, metodologija za upravljanje rizikom i samih fnansijskih tržišta, sporazum o kapitalu iz 1988. godine postao je manje svrsishodan za mnoge banke, pre svega iz razloga što nije omogućavao diferenciranje fnansijskih insttucija i stepen njihove rizičnost. Naime, mnoge vodeće banke razvile su značajno naprednije tehnike kontrole i upravljanja pre svega kroz unapređenje internih procesa i primenu najnaprednijih tehnika za merenje rizika i sofstciranih metoda za upravljanje rizikom. Nadzroni organi u mnogim državama i razvijene bankarske insttucije došle su do zaključka da su statčna pravila koje predviđa Bazel I neodrživa u odnosu na savremene tokove na fnansijskim tržištma pre svega iz razloga što ne refektuju karakteristke poslovanja pojedinačnih banaka. 39 Republika Srbija bi trebalo početkom 2011. godine da implementra Bazel II. 82 Upravljanje rizikom Osnovna razlika između prvobitnog i revidiranog sporazuma o kapitalu odnosi se na činjenicu da Bazel II izračunava kapitalnu adekvatnost tako što refektuje konkretne rizike karakteristčne za pojedinu banku, a istovremeno daje inicijatvu za poboljšanje procesa upravljanja rizikom. Bazel II predstavlja nadogradnju na sporazum iz 1988. go- dine u toliko što preuzima osnovnu infrastrukturu za izračunavanje nivoa potrebnog kapitala, ali tako što povećava osetljivost na rizike kojima je banka izložena. Ovo se prvenstveno postže kroz bliže usaglašavanje kapitalnih zahteva sa rizikom od gubitaka po pojedinačnom plasmanu i kroz uvođenje novog zahteva za izdvajanjem kapitala za izloženost riziku koji je prouzrokovan nedostacima u svakodnevnim operacijama banke (operatvni rizik). Pored ovoga, osnovna novina Bazela II odnosi se na uvođenje novih aktvnost koje se nadovezuju na zahtev za minimalnim nivoom kapitala a to su: funkci- ja nadzora (supervizije) i tržišne discipline, kojima se podstče unapređenje upravljanja rizikom. Možemo zaključit da je osnovni razlog za uvođenje novog sporazuma o kapitalu u potrebi za većom feksibilnošću i osetljivošću na rizik, dok se suštnske razlike između starog i novog sporazuma mogu sumirat u formi tabele 8.1. Takođe, proizilazi da su primenom Bazela II ostala nerešena sledeća pitanja: u potpunost nije defnisana Š tehnologija merenja rizika, složeno pitanje rizika kupovine hartja od vrednost koje se odmah priključuju Š postojećem portelju, kako posmatrat poslovni ciklusu pojedinačne banke i njegov utcaj na zahteve Š u pogledu adekvatnost kapitala, kompetencije kontrole Š , odnosno kompetencija nadzornih insttucija. 40 40 Trebalo bi imat u vidu da implementacija Bazela II podrazumeva da i banke i regulatorna tela moraju da poseduju ne samo formalnu, zakonsku nego i profesionalnu kompetenciju. Za to će im bit potrene nove generacije bankara s visokim i specijalizovanim znanjima i kvalifkacijama iz matematke i statstke, kao i kreatvnim sposobnostma da ih primenjuju. Uvođenje profesionalnih licenci iz menadžmenta rizika kao što su Professional Risk Manager (PRM) licenca koju izdaje Professsional Risk Managers Internatonal Associaton (PRMIA) i Financial Risk Manager (FRM) koju izdaje Global Associaton of Risk Managers (GARP) – jedan je od pravaca standardizovanja znanja neophodnih za naredni period. Drugi pravac ak- tvnost jeste reforma obrazovnih programa u okviru matematčkih i ekonomskih studija, uključujući tu i razvoj studija iz kvanttatvnih fnansija i menadžmenta rizika. 83 Upravljanje tržišnim rizikom Tabela br. 8.1. Razlike između starog i novog Sporazuma o kapitalu Bazel I Bazel II Fokus na jedinstvenoj meri rizika Naglasak na internim metodama pojedinačne banke, supervizija nadzornih organa i tržišna disciplina Univerzalan pristup: jedna mera za sve Fleksibilnost, mogućnost izbora metodologija i inicijatva za usavršavanje procesa upravljanja rizikom Opšta struktura Veća osetljivost na rizik Novi Bazelski sporazum obuhvata tri međusobno povezana stuba, koji zajedno treba da doprinesu povećanju sveopšte stabilnost i sigurnost fnansijskih sistema. Pri tome prvi stub ima zadatak da značajno poboljša metodologiju za utvrđivanje minimalne adekvatnost kapitala, dok drugi i treći stub predstavljaju inovacije u procesu supervizije rada banaka: Stub 1: Zahtev za minimalnim iznosom kapitala Š , koji uključuje kreditni, tržišni i operatvni rizik, Stub 2: Proces supervizijskog pregleda Š , koji postavlja okvire za nadzornu funkciju bankarskog sistema, Stub 3: Tržišna disciplina Š , koja predstavlja okvir za javno publikovanje poslovnih podataka banaka. Iako mnogo kompleksniji i zahtevniji sa aspekta implementacije, troškova i primene savremenih znanja, novi Bazelski sporazum pruža bankama mogućnost da značajno un- aprede sigurnost, stabilnost i efkasnost svog poslovanja, ukoliko poseduju sigurnije i preciznije metode za merenje rizika. 84 Upravljanje rizikom 8.2. tRI StUBA BAZELA II Oblast primene Bazela II ili popularno nazvano tri stuba Bazela II, kao što smo rekli u prethodnom delu, su: 41 1. Zahtev za minimalnim iznosom kapitala, 2. Proces suprevizijskog pregleda, 3. Tržišna disciplina. Slika 8.2. Tri stuba Bazela II Oblast primene Bazelskih sporazuma podrazumeva postojanje odgovarajućih baza podataka kod poslovne banke, kao i korišćenje adekvatnog sofvera koji omogućava automatzovano poslovanje banke i pripremanje odgovarajućih izveštaja vezanih za poslovanje i upravljanje rizikom banke. 8.2.1. Prvi stub Bazelskog sporazuma - Zahtev za minimalnim iznosom kapitala Prvi stub novog Bazelskog sporazuma defniše načine za utvrđivanje minimalnog iznosa kapitala tako što svakoj pojedinačnoj banci daje mogućnost da taj iznos prilagodi stvarnom nivou rizika od ekonomskih gubitaka kojem je banka izložena. 42 41 Opširnije o tri stuba Bazela II pogledat sledeći izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.7-11. 42 Opširnije o prvom stubu Bazelskog sporazuma videt u knjizi: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004, str.12-157. 85 Upravljanje tržišnim rizikom Novi okvir zadržava sadašnju defniciju kapitala i racio za izračunavanje minimalnog iznosa kapitala, u kojem se u odnos stavljaju ukupan kapital banke i mera rizika kojima je banka izložena, ne sme bit manji od 8%. Osnovna razlika između novog i starog okvira se upravo odnosi na meru rizika, koja se naziva rizikom ponderisana aktva i koja kod postojećeg okvira prepoznaje samo kre- ditni i tržišni rizik, dok novi okvir prepoznaje i posebno analizira i operatvni rizik. Pored ovoga, stub 1 novog Bazelskog sporazuma uvodi i mnogo kompleksniji način tretmana kreditnog rizika, što takođe važi i za operatvni rizik. Tretman tržišnog rizika ostaje ne- promenjen. Adekvatnost kapitala se izračunava na sledeći način: Ukupni kapital = Koefcijent adekvatnost kapitala Rizikom ponderisana aktva za kreditni rizik + kapitalni zahtev za tržišni rizik + operatvni rizik što predstavlja meru kapitala koji se mora alocirat za kreditni, tržišni i operatvni rizik. Tabelom 8.2. je dat paralelni prikaz izračunavanja racia adekvatnost kapitala po Bazelu I i Bazelu II. Tabela 8.2. Paralelni prikaz izračunavanja racia adekvatnost kapitala po Bazelu I i Bazelu II Racio adekvatnost kapitala (min 8%) = ukupan kapital banke rizikom ponderisana aktva Bazel I i Bazel II Bazel I: Kreditni rizik + Tržišni rizik Bazel II: Kompleksiniji tretman kreditnog rizika + Tržišni rizik + Operatvni rizik Uvažavajući prethodno navedeno, možemo zaključit da je dovoljnost kapitala iznos kapitala koji zahteva zakonodavac za posao koji banka obavlja ili namerava da obavlja. Može imat različite oblike. U praksi će zakonodavac odredit zahtevani minimum kapi- tala za banke i rizične pondere. 86 Upravljanje rizikom Bazel II predviđa tri osnovna modela kvantfkacije izloženost riziku (banke) u okviru kapitalne adekvatnost (koji se razlikuju po svojoj osetljivost na rizik i nivou sofstcira- nost), a to su: Pristup baznog indikatora Š (BIA – Basic Indicator Approach), Standardizovani pristup Š (TSA – The Standardized Approach) – osnovni i alter- natvni, Napredni pristup merenja Š (AMA – Advanced Measurement Approach) – osnovni (interno merenje, model distribucije gubitka) i napredni pristup (sco- reboard metod). Tabela br. 8.3. Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnost banke Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnost Kreditni rizik tržišni rizik Operatvni rizik Standardizovani pristup /TSA/ Standardizovani pristup /TSA/ Pristup osnovnog indikatora /BIA/ Osnovni pristup zasno- van na internom merenju (FIRB) /AMA/ Pristup internih modela /AMA/ Standardizovani pristup /TSA/ Napredni pristup zasno- van na internom merenju (AIRB) /AMA/ Napredni pristup merenja zasnovan na internom merenju /AMA/ Izbor metode za merenje svakog pojedinačnog rizika zavisi od stepena razvoja banke i infrastrukture fnansijskog okruženja u kome banka posluje. 8.2.1.1. Kreditni rizik Postoje tri osnovna pristupa merenju kreditnog rizika: 1. Standardizovani pristup, 2. Osnovni pristup zasnovan na internom merenju, 3. Napredni pristup zasnovan na internom merenju, pri čemu su poslednja dva pristupa zasnovana na internim sistemima procene, odno- sno merenja osnovnih faktora rizika. 87 Upravljanje tržišnim rizikom Standardizovani pristup Standardizovani pristup predstavlja najjednostavniji pristup, koji je konceptualno ist kao i postojeći okvir iz 1988. godine, ali omogućava veću osetljivost na rizik. U okviru ovog pristupa, banka je obavezna da podeli sve svoje plasmane u određene kategori- je zajmoprimaca, koje su defnisane od strane Komiteta (država, banka, privreda, sta- novništvo, itd.), a u skladu sa jasnim karakteristkama konkretnog plasmana. Za svaku kategoriju plasmana se primenjuje propisani ponder rizika, dok zbir th proizvoda daje ukupan iznos aktve ponderisane rizikom. Bazel II, za razliku od postojećeg okvira, daje mogućnost da se za jednu kategoriju plasmana/zajmoprimca primeni više propisanih pondera, koji se utvrđuju na osnovu klasifkacije klijenta od strane nezavisnih rejtng agencija, koje moraju da zadovolje veo- ma stroge kriterijume kako bi mogle da posluju. To zapravo znači da se, na primer, ume- sto fksnog pondera 100% za sve plasmane preduzećima, mogu primenjivat ponderi 20%, 50%, 100% i 150% u zavisnost od klasifkacije priznath eksternih rejtng agencija. Proizilazi da je moguće izdvojit 1,6%, 4%, 8% ili 12% kapitala za različite plasmane pre- duzećima umesto da se za sve korporatvne plasmane formira kapitalno rezervisanje u iznosu od 8% od vrednost plasmana u korišćenju. Važna inovacija u odnosu na okvir iz 1988. godine se vezuje za specifčan tretman plasmana stanovništvu, koji generalno podrazumevaju niže iznose pondera, kao i mo- gućnost da se mala i srednja preduzeća prepoznaju kao plasman stanovništvu pod uslo- vom da su ispunjeni strogi kriterijumi koje postavljaju kontrolni organi. Stoga, ovo znači mogućnost za niži iznos kapitalnog izdvajanja i veću osetljivost na karakteristke rizičnog profla banke. Takođe, standardizovani pristup merenja kreditnog rizika prihvata i proširenu listu prihvatljivih kolaterala kojima se umanjuje nivo kredinog rizika tzv. credit risk mitgants, i defniše različite mogućnost za određivanje stepena smanjenja u zavisnost od tržišne vrednost prihvaćenog instrumenta obezbeđenja. Pristup zasnovan na internom merenju Jedan od najnovijih aspekata novog sporazuma o kapitalu odnosi se upravo na mere- nje kreditnog rizika zasnovanog na internoj klasifkaciji klijenata i obuhvata dve osnovne varjante: osnovnu i naprednu. Za razliku od standardizovanog pristupa, bančine interne procene ključnih faktora rizika predstavljaju osnovni input za izračunavanje kapitalnog izdvajanja. Upravo iz ovog razloga, moguće je utvrdit onu meru kapitala koja najviše odgovara nivou kreditnog rizika kojem je banka izložena. Ipak, ovaj pristup ne dozvoljava bankama da samostalno procenjuju sve elemente koji su potrebni za izračunavanje kapitalne adekvatnost. Nasu- prot, ponderi rizika i sam iznos zahtevanog kapitala utvrđuju se kombinacijom kvantta- 88 Upravljanje rizikom tvnih inputa koje obezbeđuje banka i formula koja defniše Komitet. Upravo te formule se baziraju na modernim tehnikama upravljanja rizikom koje uključuju statstčke, a sa- mim tm, i kvanttatvne procene rizika. U okviru ovog pristupa, banke su obavezne da, pored defnisanja ključnih faktora ri- zika, klasifkuju svoje polasmane u šest osnovnih kategorija aktve, pri čemu svaka ima različite karakteristke kreditnog rizika, odnosno kod kojih je rizik gubitka različit. Ukratko, ovo znači, da banke samostalno vrše klasifkaciju svojih klijenata, odnosno određuju njihov bonitet, u skladu sa internim metodama koje su razvijene za svaku po- jedinačnu vrstu plasmana. Rezultat klasifkacije prevodi se u procenu iznosa potencija- lnog budućeg gubitka koji služi kao osnova za izračunavanje minimalnog nivoa kapitala potrebnog za pokrivanje tog gubitka. Drugim rečima za svaki od plasmana, u zavisnost od kategorije aktve kojoj pripada, moraju se defnisat četri ključna faktora rizika: 1. Verovatnoća neispunjenja obaveza klijenta (Probability of Default) – PD, kojim se meri verovatnoća da klijent neće bit u mogućnost da izvrši otplatu svojih dugovanja. 2. Gubitak nastao usled nemogućnost klijenta da izvršava svoje obaveze (Loss Given Default) – LGD, kojim se meri deo plasmana koji će predstavljat gubitak u slučaju da klijent ne može da izvršava svoje obaveze. 3. Iznos plasmana u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze (Ex- posure at Default) – EAD, koji kod kreditnih linija meri iznos plasmana koji će najverovatnije bit povučen u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze. 43 4. Ročnost (Maturity) – M, kojom se meri preostala ekonomska ročnost plasma- na. S obzirom da se ovaj pristup merenja kreditnog rizika u potpunost zasniva na inte- rnim procesima procene, neophodno je da se obezbedi konzistentnost i uporedivost među bankama koje koriste ovaj metod. Iz tog razloga, Komitet je defnisao minimalne kvalifkacione kriterijume koje svaka banka mora da ispuni pre nego što joj se dozvoli da korist ovaj metod izračunavanja kapitalne adekvatnost za kreditni rizik. Ispunjavanjem minimalnih kvalifkacionih kriterijuma, banka je obezbedila razumljivost i integritet svo- jih internih procesa za procenu kreditnog rizika. 43 Podsećanje: “Default klijent” znači klijent koji ne ispunjava obaveze na vreme. Defnicija “default”-a uključuje sledeće: banka smatra da je malo verovatno da će dužnik u potpunost izmirit obavezu prema njoj; dužnik je u docnji duže od 90 dana po osnovu bilo kog potraživanja prema banci; stečaj dužnika; značajno pogoršanje kreditne sposobnost dužnika koje može prouzrokovat da dužnik ne može da izmiri svoje obaveze (glavnica, kamata, naknada) u potpunost; restrukturiranje duga, potpuni ili delimični otpis potraživanja ili izdvajanje tzv. account - specifc provisions (spcijalnih rezervacija po računu); za preduzeća default se mora primenit na nivou svih potraživanja (čak i onih koja nisu dospela); za stanovništvo moguće je primeni default na nivou proizvoda. 89 Upravljanje tržišnim rizikom A) Izloženost prema preduzećima, bankama i državnim insttucijama U okviru kategorija plasmana preduzećima, bankama i državnim insttucijama, osnov- na razlika između osnovnog i naprednog pristupa merenja kreditnog rizika sastoji se u vrst faktora rizika koje kao inpute za izračunavanje kapitalne adekvatnost samostalno precenjuje banka i onih čije vrednost određuju nadzorni bankarski organi. Pregled je dat u formi tabele. 8.4. Tabela br. 8.4. Faktori koji određuju kapitalni zahtev za konkretan plasman Kategorije plasmana/ faktori rizika Preduzeća, banke i državne insttucije Specijalizovano kreditranje Osnovni Napredni Osnovni / Napredni PD Banka Banka Obezbeđuje banka samo u slučaju da može da zadovolji stroge kriterijume ili klas- ifkacijom plasmana u jednu od 5 kategorija kvaliteta koje je defnisao Komitet LGD Propisane vrednost Banka EAD Propisane vrednost Banka M Propisane vrednost ili u skladu sa nacio- nalnom regulatvom (banka) Banka, na osnovu sopstvenih procena Veoma važan element metoda zasnovanog na internom merenju odnosi se na tre- tman kolaterala koji umanjuju nivo kreditnog rizika određenog plasmana. Sam po sebi, metod internog merenja, odnosno faktor rizika LGD, pruža veliku feksibilnost u pro- ceni vrednost kolaterala ili drugih instrumenata umanjenja kreditnog rizika. Tako, kod osnovnog pristupa, propisane vrednost LGD-a refektuju prisustvo određenih prihvalji- vih instrumenata smanjenja kreditnog rizika. Napredni pristup ima još veću feksibilnost u proceni vrednost različith vrsta kolaterala kojima se umanjuje nivo kreditnog rizika. Pored redovnog korporatvnog kreditranja, Bazel II prepoznaje i posebnu kategoriju aktve koju naziva specijalizovano kreditranje, koje obuhvata vrstu projektnog fnansira- nja kod koga je mogućnost otplate u potpunost zavisna od performansi koje taj projekat može da ostvari ili od mogućnost realizacije instrumenta obezbeđenja. Izračunavanje kapitalne adekvantost za ovu vrstu plasmana moguće je izvršit u skladu sa metodom internog merenja, ukoliko je banka u mogućnost da zadovolji stroge kriterijume za pri- menu ovog pristupa, ili klasifkacijom plasmana u jednu od pet kategorija kvaliteta koje je defnisao Komitet. 90 Upravljanje rizikom B) Izloženost prema stanovništvu U slučaju plasmana fzičkim licima moguće je primenjivat samo napredni pristup zasnovan na internom merenju. Osnovni input za merenje kreditnog rizika su ključni faktori rizika (PD, LGD, EAR i M), pri čemu se svi parametri samostalno procenjuju od strane banke na osnovu njenih internih sistema merenja. Kod fzičkih lica se vrednost utvrđu-ju za klasu sličnih vrsta plasmana odnosno pojedinačne vrste proizvoda. Klase se određuju na osnovu zajedničkih pokazatelja gubitaka utvrđenih na istorijskim osnova- ma. Stoga se plasmani fzičkim licima mogu podelit u tri osnovne klase: Plasmani koji su obezbeđeni hipotekom nad nepokretnostma u privatnom Š vlasništvu, Kvalifkovani revolving plamsani stanovništvu, koji se odnose na nepokrivene Š revolving kredite, odnosno kreditne kartce, Ostali plasmani koji nisu obezbeđeni hipotekom i u koje mogu da budu uvršćeni Š i plasmani malim i srednjim preduzećima. 44 Na kraju možemo reći da je Komitet defnisao posebnu formulu za izračunavanje kapitalne adekvatnost za svaku klasu plasmana stanovništvu. 8.2.1.2. tržišni rizik Bazelski komitet za bankarsku superviziju je u januaru 1996. godine izdao „Dodatak na sporazum o kapitalu koji inkorporira tržišne rizike“. Ovaj dokument pruža detaljan pregled metodologije za izračunavanje nivoa kapitala koji se mora izdvajat kako bi se banka osigurala za tržišne rizike, pri čemu se tržišni rizik defniše kao rizik od gubitaka koji mogu nastat u okviru aktvnost trgovanja na berzi. Od 1. januara 1988. godine, od banaka u državama članicama G-10 se zahteva da izdvajaju propisani kapital za pokri- vanje tržišnog rizika. Tržišni rizik, kao što je rečeno u prethodnim poglavljima ovog dela knjige, se obično meri VaR metodologijom. 45 Dodatak koji se odnosi na tržišni rizik predviđa dva pristupa merenju tržišnog rizika: standardizovani pristup i pristup internih modela. Standardizovani pristup, prvi put predložen 1993. godine, usvaja temeljni pristup za fnansijske instrumente koji se odnose na kamatnu stopu i obične akcije i razlikuje izdvajanje kapitala za specifčni rizik od izdvajanja kapitala za opšt tržišni rizik. Zahtevi za izdvajanje kapitala za specifčne rizike namenjeni su zaštt od pada cena hartja od vrednost, to jest, odnose se na faktore koji utču na izdavaoce hartja od vrednost. Iz- dvajanje kapitala za opšte tržišne rizike ima za cilj zašttu protv rizika gubitka koji nastaje usled pada tržišnih cena. 44 U slučaju Srbije, to mogu bit plasmani privatnim preduzetnicima. 45 Opširnije o tržišnom riziku i njegovoj kvantfkaciji videt knjigu: Basel Commitee on Banking Supervi- sion, cit. delo iz 1988.,str. 10-14 i str. 44-45. 91 Upravljanje tržišnim rizikom Banke koje preferiraju korišćenje internih modela za izračunavanje kapitalne ade- kvatnost za tržišne rizike, nivo kapitala utvrđuju na osnovu dva faktora: Vrednost izloženoj riziku (VaR) prethodnog dana, Š Prosek dnevne vrednost izloženoj riziku za proteklih 60 dana pomnoženim sa Š minimalnim faktorom tri. Imajući u vidu ranije iznete karakteristke VaR metodologije, možemo ponovit da ne postoji jedinstven metod za izračunavanje VaR-a. U bankarskoj praksi su se izdvojile tri popularne metode: Model varijanse – kovarijanse (Variance - Covariance Models), Š Istorijska simulacijska metoda (Historical Simulaton Method), Š Monte Karlo simulacijska metoda (Monte Carlo Simulaton Method). Š 8.2.1.3. Operatvni rizik Uvođenjem operatvnog rizika u novi Bazelski sporazum, Komitet potvrđuje svoju nameru da posvet sve veću pažnju na osetljivost banaka na sopstveni profl rizika, kao i na saznanje da i ostali rizici, pored kreditnog i tržišnog mogu bit značajni i da se za njih mora posebno izdvajat određen nivo kapitala. U okviru Bazela II, operatvni rizik se defnše kao rizik direktnog ili indirektnog gu- bitka koji nastaje zbog neodgovarajućih ili pogrešnih internih procesa, ljudskih resursa i sistema, ili kao rezultat utcaja spoljnih faktora. Ova defnicija uključuje zakonski rizik (izloženost kaznama, sankcijama i sl.). Osnovni cilj Komiteta je da podstakne razvoj internih metoda za procenu operatvnih rizika i motviše banke da uključe operatvni rizik u upravljanje rizikom banke. Komitet je želeo da pruži osnovu za usavršavanje metoda za ocenjivanje operatvnog rizika na taj način što će podstaći fnansijske insttucije da razvijaju odgovarajuće tehnike i pri- kupljaju podatke koji se odnose na upravljanje operatvnim rizikom. Isto je postgnuto defnisanjem tri osnovna pristupa pomoću kojih bi se uobičajeno izdvajanje kapitala banaka smanjilo na nivo koji u potpunost odgovara nivou rizika koji banka preuzima. Za razliku od kreditnog i tržišnog rizika kod kojih su jasno utvrđeni načini za njihovo kvan- tfkovanje, operatvni rizik predstavlja oblast u kojoj treba da prođe još dosta vremena da bi se dostgao taj nivo. Upravo iz tog razloga, Bazelski komitet i fnansijski sektor rade na prikupljanju statstčkih podataka o operatvnim gubicima kroz uspostavljanje baza podataka za operatvni rizik na osnovu kojih će se unapredit načini kvantfkovanja op- eratvnog rizika i opšte poboljšat merenje i upravljanje rizikom. Tri osnovne metodologije za merenje operatvnog rizika su: Pristup osnovnog indikatora (Basic Indicator Approach), Š Standardizovani pristup (Standardized Approach), Š 92 Upravljanje rizikom Napredni pristup merenja zasnovan na internom merenju (Advanced Mea- Š surement Approach). Prva dva pristupa namenjena su bankama koje su manje izložene operatvnom riz- iku, dok se međunarodno aktvnim bankama ili bankama čije je poslovanje značajno izloženo operatvnom riziku preporučuje da koriste napredniji pristup jer je on mnogo kompleksniji i može da odražava pravu meru rizika kojem je banka izložena. Vrlo važno je spomenut pravilo koje je vezano za princip evolutvnost, odnosno mogućnost banke da počne od primene najjednostavnije ka najnaprednijoj metod- ologiji merenja, s tm što kada jednom primeni napredniji pristup ne može se vraćat na jednostavniji bez saglasnost nadzornih organa. Za primenu drugog i trećeg metoda merenja operatvnog rizika, banke moraju da ispune jedinstvene kriterijume koji su pro- pisani od strane Komiteta i to: Opšte minimalne standarde, Š Posebne kvalifkacione standarde. Š Trebalo bi imat u vidu da je bankama dozvoljena i parcijalna primena određenih metoda na taj način što će za određene aktvnost koristt jednostavnije pristupe, a za ostale poslovne aktvnost koristt viši pristup merenja operatvnog rizika. Pristup osnovnog indikatora Pristup osnovnog indikatora polazi od ideje da se kapitalno izdvajanje za operatvni rizik utvrđuje na osnovu određenog indikatora rizika na nivou cele banke. Komitet je utvrdio da se dobit iz redovnog poslovanja banke (neto prihodi iz po- slovanja) prihvat kao pokazatelj obima bančinog poslovanja, a samim tm, i kao mera operatvnog rizika kojem je banka izložena. neto prihod od kamata + neto nekamatonosni prihod = indikator ukupnog prihoda Kod ovakvog pristupa, adekvatnost kapitala se određuje kao proizvod fksnog procen- tualnog iznosa (faktor α) i indikatora rizika, odnosno prosečne poslovne dobiti banke u prethodne tri godine. Nakon obimnih konsultacija sa finansijskim sektorom, prihvaćeno je da faktor α bude 15%, što znači da se kapitalna adekvatnost utvrđuje kao 15% od prosečne dobiti iz redovnog poslovanja. Pretpostavka pristupa je da je ukupan prihod uporediv između različith jurisdikcija. bruto prihod  15% = rezerva u kapitalu Bitno je napomenut da banka ne mora da ispuni neke posebne uslove da bi koristla pristup baznog indikatora. 93 Upravljanje tržišnim rizikom Standardizovani pristup Standardizovani metod predstavlja kompleksniju varjantu pristupa osnovnog indika- tora u toliko što umesto da se izračunava kapitalni zahtev za operatvni rizik na nivou cele banke, izračunavaju se kapitalni zahtevi za pojedinačne vrste delatnost, odnosno linije poslovanja. S druge strane, za svaku liniju poslovanja Komitet je utvrdio poseban fksni faktor β, koji predstavlja procenat neto prihoda određene vrste bankarske delatnosti. Ukupan iznos kapitala za operativni rizik izračunava se kao prost zbir kapitala izdvojenog za svaku liniju poslovanja, izražen kao: K = β  neto prihod Pri čemu je K zahtevani iznos kapitala za određenu liniju poslovanja, a β označava zadati faktor za svaku vrstu delatnosti. Naime, sve bankarske aktivnosti su podeljene u osam linija poslovanja i za svaku od njih Komitet je procenio zadato β (što je prikazano tabelom br. 8.5.). Tabela br. 8.5. Linije poslovanja kojima je dodeljen beta faktor Linije poslovanja kojima je dodeljen β (beta) faktor Finansiranje privrede (β1) 18% Plaćanja i obračun (β5) 18% Trgovina i prodaja (β2) 18% Agencijske usluge (β6) 15% Poslovi sa stanovništvom (β3) 12% Usluge upravljanja imovinom (β7) 12% Komercijalno bankarstvo (β4) 15% Brokerske usluge stanovništvu (β8) 12% Ukoliko banka želi da primeni standardizovani pristup neophodno je da pored opšth minimalnih standarda zadovolji i posebne kvalitatvne uslove, odnosno da ima: Razvijen sistem za upravljanje rizikom, Š Razvijenu bazu podataka, Š Redovno izveštavanje o izloženost operatvnom riziku, Š Dokumentovane kriterijume za izradu šeme, odnosno mapiranje aktvnost u Š osam linija poslovanja. Viši pristup merenja zasnovan na internom merenju Napredni pristup predstavlja najsofstciraniju metodu računanja kapitalnih rezervi za operatvne rizike i adekvatnost kapitala banke. Prilikom razvoja i implementacije modela koji se koriste unutar ovog sastava banka mora poštovat rigorozne procedure, a modeli moraju proći nezavisnu procenu. 94 Upravljanje rizikom Opšt minimalni zahtevi koje banke moraju da obezbede ukoliko žele da koriste viši pristup merenja zasnovan na internom merenju: Kvalitatvne uslove, koji su ist kao i za standardizovani pristup, Š Kvanttatvne kriterijume, kao što su: postojanje interne baze podataka stare Š najmanje pet godina, eksterni podaci o operatvnim gubicima koji su nastali u drugim bankama, scenario analiza kojom se utvrđuje izloženost banke visoko rizičnim događajima, i analiza poslovnog okruženja i faktora koji mogu da utču na profl rizičnost banke. Za razliku od ostalih metoda, napredni metod merenja operatvnog rezultata priznaje i mere smanjenja rizika u vidu osiguranja, ali pod strogo propisanim uslovima. Procedura za izračunavanje potrebnog nivoa kapitala, nezavisno od konkretnog in- ternog modela koji se primenjuje, je sledeća: Sve oblast poslovanja banke su kategorizovane u određen broj vrsta aktvnost Š koje su zatm kategorizovane u širu listu vrsta operatvnih gubitaka koji mogu nastat u okviru svake od vrsta aktvnost. Za svaku od komibnacija (vrsta aktvnost – vrsta operatvnog gubitka), nad- Š zorno telo precizira odgovarajući indikator izloženost EI (exposure indicator). Na bazi podataka o internim gubicima banke, unutar svake kombinacije mere Š se parametri koji određuju verovatnoću nastanka događaja koja uzrokuje gu- bitak PE (probability of loss event) i gubitak uzrokovan samim događajem LGE (loss given event). Na osnovu navedenih parametara (indikatora izloženost, verovatnoće nasta- Š nka događaja i gubitaka uzrokovanih samim događajem) moguće je izračunat očekivani gubitak za svaku vrstu aktvnost (expected loss, EL): EL = EI PE  LGE pri čemu zahtevani nivo kapitala predstavlja sumu očekivanih gubitaka za sva- ku od mogućih kombinacija vrsta aktvnost – vrsta operatvnih gubitaka. Možemo zaključit da je kod obračuna kapitalnog zahteva primenom višeg pristupa merenja zasnovanog na internom merenju najvažnije defnisat događaje i oblast koje mogu prouzrokovat operatvni gubitak. Bazel II predviđa sledeće ključne kategorije događaja: Interno krivotvorenje, koje obuhvata nedozvoljene aktvnost, krađe i prevare, Š Eksterno krivotvorenje, koje obuhvata zakazivanje sistemskih obezbeđenja, Š kao i krađe i prevare učinjene od strane trećih lica, Proces zapošljavanja i sigurnost na radu, odnosno događaje koji mogu da prou- Š zrokuju štetu za zaposlene nastalu zbog zloupotrebe položaja, nepoštovanja zakona o sigurnost na radu ili diskriminacionog ponašanja, 95 Upravljanje tržišnim rizikom Klijent, proizvodi i poslovna praksa koji se odnose na gubitke proistekle iz ne- Š namernih ili nemarnih propusta da se ispune profesionalne obaveze prema klijentma ili gubici nastali zbog prirode ili strukture određenog proizvoda, Oštećenja materijalne imovine usled prirodnih nepogoda ili drugih događaja, Š Prekid poslovanja ili otkazivanje sistema, Š Upravljanje procesima, isporuka i izvršenje transakcija, odnosno gubici koji Š mogu nastat zbog propusta u procesuiranju transakcija, propusta u samim procesima poslovanja ili u odnosima sa dobavljačima. 8.2.2. Drugi stub Bazelskog sporazuma - Proces suprevizijskog pregleda Prema novom Bazelskom sporazumu proces nadzora ili supervizijskog pregleda za- sniva se na seriji smernica koje ukazuju na neophodnost da banke procenjuju svoju adekvatnost kapitala u odnosu na sveukupne rizike kojima su izložene, kao i na potrebu da nadzorni organi vrše pregled th procesa i sprovode određene mere kao odgovor na adekvatnost metoda procene. To znači da proces supervizijskog pregleda nije usmeren samo na obezbeđivanje adekvatnost kapitala kojom se osigurava preuzimanje rizika od strane banke, već i na motvisanje banaka da razvijaju i koriste savršenije tehnike u procesu upravljanja rizikom banke. 46 Proces nadzora podrazumeva obavezu menadžmenta banke da razvije interene procese procene adekvatnost kapitala i defniše ciljeve u vezi sa nivoom kapitala koji odgovara specifčnostma rizičnog profla banke kao i okruženju kontrole u kome banka posluje. Od organa nadzora se očekuje da izvrši ocenu ispravnost načina na koji banka vrši procenu svog kapitala i preuzme odgovarajuće mere intervencije, kad god je to neo- phodno. Smisao ovakve interakcije je da se obezbedi aktvan dijalog između banaka i nadzornih organa koji će omogućit sprovođenje brzih i odlučnih mera u cilju smanjenja nivoa rizika kojem je banka izložena ili povećanja nivoa kapitala, u slučajevima kada se utvrdi da nije zadovoljena adekvatnost kapitala. Postoje tri osnovne oblast kojima bi trebalo posvett posebnu pažnju u okvirima drugog stuba Bazelskog sporazuma: 1. Rizik koji je formalno obuhvaćen prvim stubom Bazelskog sporazuma, ali ne predstavlja sastavni deo procesa koji je uspostavljen tm stubom Bazelskog sporazuma, kao što je koncentracija kreditnog rizika. 2. Rizik koji uopšte nije obuhvaćen prvim stubom, kao što je rizik kamatnih stopa u bilansnim pozicijama banke, poslovni i strateški rizik. 3. Eksterni rizik za banku, kao što su efekt poslovnih ciklusa. 46 Opširnije o drugom stubu Bazelskog sporazuma videt u knjizi: Basel Commitee on Banking Supervi- sion, cit. delo iz 2004., str.158-174. 96 Upravljanje rizikom Važan aspekt procesa nadzora odnosi se na procenu i praćenje usaglašenost banke sa minimalnim standardima i obaveznom količinom informacija za obelodanjivanje, na- ročito u slučajevima primene naprednijih metoda iz prvog stuba Bazelskog sporazuma. Bazelski komitet za bankarsku superviziju identfkova je četri osnovna principa su- pervizijskog pregleda odnosno nadzora. Ovi principi su u svemu usaglašeni sa iscrpnim setom principa i standarda kojima se defniše proces supervizije, a koje je ustanovio Bazelski komitet. Dva najvažnija dokumenta iz ove oblast su: Core Banking Principles for Efectve Banking – sveobuhvatni set osnovnih Š principa za efektvni bankarski nadzor, Core Principles Methodology – sažet prikaz preporuka, smernica i standarda Š za bankarsku superviziju. Tabela br. 8.6. Proces supervizijskog pregleda Metode Instrument Mere Procedure odobravanja za 1. stub Pregledi na licu mesta Pojačan proces nadzora Najbolja praksa za upravljanje rizikom (risk management) Pregledi van banke na osnovu zahtevane dokumentacije Dodatni zahtevi za risk menadžment kojima se usavršavaju interni sistemi Usaglašavanje sa minimalnim zahtevima 1. stuba Formalni razgovori sa menadžmentom banke Dodatni zahtev za kapitalom Adekvatnost ekonomskog kapitala Izveštaji eksternih revizora Rizik kamatnih stopa u banking book-u (bilansnim pozicijama banke) Redovno izveštavanje Rizik koji nije pokriveni 1. stubom Princip broj 1 Banke moraju defnisat interni proces procene adekvatnost kapitala u odnosu na specifčnost sopstvenog profla rizičnost i strategije za održavanje određenog nivoa kapitala. Banke moraju da imaju sposobnost da dokažu da su postavljeni ciljevi u vezi sa nivoom kapitala opravdani, kao i da su t ciljni nivoi u svemu usklađeni sa nivoom rizika koje banka preuzima i opštm uslovima u kojima banka posluje. U procesu procene kapi- talne adekvatnost, menadžment banke mora da uzme u obzir fazu poslovnog ciklusa u kome banka trenutno posluje. Moraju se sprovodit rigorozni testovi izdržljivost (oprav- danost adekvatnost kapitala) u izmenjenim tržišnim uslovima koji mogu bit nepovoljni za rad banke. 97 Upravljanje tržišnim rizikom Postoji pet osnovnih karakteristka dobrog procesa procene adekvatnost kapitala: Učešće vrhovnog rukovodstva u procesu procene određivanja adekvatnost Š kapitala. Sveobuhvatan i stabilan proces procene koji podrazumeva defnisanje procesa Š za identfkaciju, merenje i izveštavanje o svim materijalnim rizicima, proce- sa kojima se nivo kapitala dovodi u direktan odnos sa nivoom rizika, procesa kojima se defnišu ciljevi u vezi sa kapitalnom adekvatnošću, procese interne kontrole kojima se obezbeđuje integritet procesa upravljanja. Sveobuhvatna procena rizika kako onih koji su obuhvaćeni prvim stubom tako Š i onih koji nisu, kao što su koncentracija kreditnog rizika. Sistem praćenja i izveštavanja za izloženost prema riziku i nivoima kapitala koji Š su potrebni za dat nivo rizika. Interna kontrola procesa procene adekvatnost kapitala. Š Princip broj 2 Nadzorni organi bi trebalo da izvrše reviziju i ocenu internog procesa procene adekvatnost kapitala kao i sposobnost banke da prat i obezbedi usaglašenost svoje adekvatnost sa obaveznom zakonskom regulatvom. Ukoliko nisu zadovoljni rezultatma svoje supervizije, nadzorni organi moraju sprovest adekvatne intervencije. Sam proces nadzora zavisi od prirode, veličine i stepena razvoja same banke. Nad- zorni organi bi trebalo posebno da: Osiguraju da su u analizu banke bili uključeni svi materijalni rizici. Trebalo bi da Š se uradi posebna revizija kvaliteta procesa upravljanja rizikom i sistema kon- trole, uključenost vrhovnog rukovodstva banke u program procene adekvat- nost kapitala i obim rutnskog korišćenja procene adekvatnost kapitala u pro- cesu donošenja odluka. Utvrde da li su postavljeni ciljevi banke vezani za nivo i strukturu kapitala oprav- Š dani i prihvatljivi u odnosu na poslovno okruženje u kome se banka nalazi; da li vrhovno rukovodstvo vrši nadzor i kontrolu adekvatnost kapitala, da li je trenutni nivo i struktura zadovoljavajuća u odnosu na vrstu i obim poslovnih aktvnost banke. Supervizori bi takođe trebalo da uzmu u obzir i nivo kapitala koji je predviđen za pokrivanje neočekivanih događaja. Princip broj 3 Nadzorni organi bi trebalo da očekuju da banke posluju sa nivoom kapitala koji je iznad zakonske regulatve, kao i da imaju sposobnost da zahtevaju da banka održava nivo svog kapitala iznad zakonskog minimuma. 98 Upravljanje rizikom U primeni ovog principa, nadzorni organi će uzet u obzir faktore rizika koji su specifčni za konkretnu banku, zakonodavstvo u kome banka posluje, kvalitet načina na koji se upravlja rizikom i adekvatnost tretmana rizika koji nisu obuhvaćeni prvim stubom Bazelskog sporazuma. Nadrzorni organi imaju na raspolaganju veliki broj opcija kojima mogu da sprovode ovaj princip supervizije. U svakom posebnom slučaju, neophodno je da se banci objasne razlozi za primenu određene opcije. Ove opcije uključuju: Zahtev da sve banke u nacionalnom bankarskom sistemu ispunjavaju kapital- Š nu adekvatnost iznad 8%. Utvrdit ciljni racio za konkretnu banku u skladu sa rizičnim proflom banke i Š sposobnost da upravlja svojim rizikom. Procenit proces utvrđivanja ciljnog racia adekvatnost same banke (koji u sva- Š kom slučaju treba da bude iznad onog koji je zadat u okviru prvog stuba) i prihvatanje tog procesa. Princip broj 4 Nadzorni organi moraju da intervenišu u ranim fazama problema kako bi sprečili da kapital banke padne na nivo koji ne zadovoljava karakteristke rizika te banke. U isto vreme, nadzorni organi bi trebalo da zahtevaju primenu brzih mera ozdravljenja kojima bi se obezbedilo održavanje ili povraćaj kapitala na zadovoljavajući nivo. Nadzorni organi bi trebalo da uzmu u obzir čitav spektar različith mera koje bi mogle da se primene ukoliko banka ne ispunjava zahtev za adekvatnošću kapitala iskazan u bilo kom od ovih principa. Ove mere uključuju intenziviranje kontrole nad bankom, zabranu isplate dividendi, zahtev da banka napravi i sprovede prihvatljiv plan uspostavljanja zadovoljavajuće adekvatnost kapitala, kao i zahtev da banka u najkraćem roku izvrši povećanje svog kapitala. Nadzorni organi imaju diskreciju izbora mera koje najbolje odgovaraju okolnostma u kojima se banka nalazi. Iako dugoročno povećanje kapitala nije najbolje rešenje za probleme u kojima se banka nalazi ponekad je neophodno zahtevat povećanje kapitala kao prelazno rešenje dok se uspostavljaju trajne mere poboljšanja pozicija banke. Čim se uspostave novi sistemi, moguće je ukinut zahtev za dodatnim povećanjem kapitala. 8.2.3. Treći stub Bazelskog sporazuma - Tržišna disciplina Osnovna namena uspostavljanja trećeg stuba Bazelskog sporazuma je da učvrst procese utvrđivanja kapitalne adekvatnost i supervizijskog pregleda. Naime, prilikom uspostavljanja trećeg stuba, Bazelski komitet imao je za cilj da poboljša tržišnu disci- plinu kroz uspostavljanje sistema obaveznog obelodanjivanja poslovnih podataka koji 99 Upravljanje tržišnim rizikom će omogućit tržišnim učesnicima da izvrše pravilnu ocenu osnovnih pokazatelja poslo- vanja fnansijskih insttucija kao što su: kapital, rizičnost plasmana, obim delovanja, up- ravljanje rizikom i utvrđivanje kapitalne adekvatnost. Na ovaj način učesnici na tržištu mogu bolje da razumeju profl rizika jedne banke i adekvatnost nivoa kapitala koji ona drži kao pokriće za određeni nivo rizika. Komitet smatra da je javno obelodanjivanje poslovnih podataka od izuzetne važnost u okvirima novog Bazelskog sporazuma jer on najvećim delom počiva na diskreciji banaka da samostalno utvrđuju interne metode za određivanje svoje kapitalne adekvatnost. 47 U principu, podaci koje će banka da obelodani trebalo bi da budu konzistentni sa na- činom na koji menadžment banke procenjuje i upravlja svojim rizikom. Obelodanjivanje određenog seta poslovnih podataka trebalo bi da: obezbedi efkasnije informisanje javnost o vrstama i obimu rizika kojima je ba- Š nka izložena i omogući usaglašenu i jasnu osnovu za upoređivanje, koja će rezultrat u napre- Š dnijem sistemu upravljanja rizikom i većoj sigurnost na fnansijskom tržištu. Novi sporazum postavlja konkretne zahteve koji se odnose na otkrivanje poslovnih podataka u svim oblastma rizika koje je defnisao Bazel II (struktura kapitala, adekva- tnost kapitala, kreditni rizik, tržišni rizik, operatvni rizik, rizik kamatnih stopa u bilansnim pozicijama banke) i daje konkretne preporuke za obelodanjivanje u skladu sa metodama koje se koriste za utvrđivanje adekvatnost kapitala. U prethodnih nekoliko godina, Komitet je obavio obimne konsultacije sa različitm tržišnim učesnicima i nadzornim organima kako bi utvrdio pravu količinu i vrstu poda- taka koja bi imala smisao za učesnike na tršištu, a kako bi se izbeglo zatrpavanje tržišta suvišnim informacijama koje nemaju suštnski značaj u razumevanju rizičnog profla neke banke. Potpuno je razumljivo da će primena trećeg stuba Bazelskog sporazuma bit veoma uslovljena lokalnom zakonskom regulatvom i pravilima koje imaju kontrolni organi u do- micilnom bankarskom sistemu. U skladu sa tm, oblici u kojima će se zahtevat javno obelodanjivanje poslovnih podataka kretaće se od informacija koje predstavljaju sastavni deo nekog obaveznog izveštavanja do informacija koje će se tražit po osnovu preporuka za obelodanjivanje. Važan segment vezan za obelodanjivanje odnosi se na usaglašavanje zahteva Bazela II sa nacionalnim računovodstvenim standardima, čiji je obim delovanja, po pravilu, mnogo širi od samih zahteva vezanih za adekvatnost kapitala. Iz tog razloga, Komitet je načinio velike napore da osigura da se zahtevi za obelodanjivanje odnose isklučivo na procenu kapitalne adekvatnost i da ni na koji način nisu u suprotnost sa sveobuhvatni- jim zahtevima za računovodstvenim obelodanjivanjem. Na kraju možemo zaključit da se osnovna pravila obelodanjivanja baziraju na kon- 47 Opširnije o trećem stubu Bazelskog sporazuma videt u knjizi: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.175-190. 100 Upravljanje rizikom ceptu materijalnost, koji kaže da se neka informacija smatra materijalnom samo ako bi njeno izostavljanje ili iskrivljeno prikazivanje moglo da utče na procenu ili odluku onih kojima je ta informacija neophodna da bi doneli racionalnu ekonomsku odluku. Po pravilu, obaveza obelodanjivanja podataka je polugodišnja osim ukoliko se t podaci već ne obelodanjuju u formi nekih drugih izveštaja čija je frekventnost veća. 8.2.4. Šta znači Bazel II za sve zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda? 1. Šta znači Bazel II za kreditnu aktivnost banke? Faktori rizika su jasno defnisani, mogu se bolje merit i kvantfkovat u procesu odo- brenja i monitoringa plasmana. Faktori rizika bi trebalo da određuju odnosno defnišu uslove pod kojima se kredit odobrava klijentu tzv.”risk adjusted pricing”. 48 Takođe, specifčni rejtng sistemi bi trebalo da poboljšaju i učine objektvnim pro- cenu rizičnost klijenta prilikom donošenja odluke o kreditu i monitoringa kredita u korišćenju. Trebalo bi da se izbegne “adverse selecton” odnosno da se lošijim klijentma odo- bravaju relatvno bolji uslovi nego dobrim klijentma zbog nemogućnost preciznog kvantfkovanja rizika kod banaka koje nemaju interne metode procene, kao što je u prošlost bio slučaj. 49 I na kraju, uslovljava potrebu za većom komunikacijom sa klijentom. U okviru odre- đenih limita, banka mora da objasni klijentu primenu Bazela II, a naročito rezultat re- jtnga, uslove i mogućnost promene rizičnog profla klijenta. 2. Šta znači Bazel II za klijente? Klijent, pravna i fzička lica, će morat da daju banci veću količinu podataka prilikom podnošenja zahteva za kredit, što podrazumeva otvorenu komunikaciju sa obe strane. Mnogi klijent, pre svega, fzička lica, će bit klasifkovani po prvi put. Istovremeno, cena rizika će bit mnogo veća odnosno rezultraće odgovarajućom ka- matnom stopom na kredit, koji će klijent koristt ili će bit u korišćenju. Prethodno izn- eta konstatacija će bit pozitvno ocenjena od strane dobrih klijenata odnosno negatvno ocenjena od strane loših klijenata. 48 Podsećanje: Risk adjusted pricing znači cena u koju je ukalkulisan rizik. 49 Podsećanje: Adverse selecton znači nepovoljan izbor. 101 Upravljanje tržišnim rizikom 3. Šta Bazel II znači za menadžment banke? Kvalitetnija analiza, bolja kvantfkacija rizika i mogućnost kontrole od strane banke, odnosno menadžment banke će lakše donosit odluke uz bolju analizu i kontrolne me- hanizme. U praksi to znači efkasnija i efektvnija kontrola rizika od strane menadžmenta banke. 4. Šta Bazel II znači za marketing i javnost? Zahtevi, ciljevi i mogućnost koje pruža Bazel II moraju bit jasno prezentovani kli- jentma i široj javnost kako bi oni mogli da ih razumeju i pozitvno prihvate, od strane svih relevantnih fnansijskih insttucija (poslovnih banaka, centralne banke, udruženja banaka, itd.). Osnovno pitanje - pitanje rejtnga, mora bit prezentovano u javnost kao kvalifko- vana, objektvna i poštena kvantfkacija rizičnog profla klijenta. Primenom Bazela II, uslovi kredita bi trebalo da se usaglašavaju sa rizikom klijenta i transakcije, što jeste mogućnost za klijente (bolji rejtng klijenta niža cena kredita, i obrnuto). U javnost, strahovi od Bazela II se preuveličavaju. Neophodno je da se t strahovi neutrališu jednostavnom i prihvatljivom argumentacijom. 5. Šta Bazel II znači za organe bankarske supervizije? Bazel II predstavlja snažan instrument za kontrolu banaka, pre svega od strane cen- tralne banke. Takođe, omogućava jasnije razumevanje načina utvrđivanja uslova kred- itranja klijenta i same adekvatnost kapitala banke. Kvanttatvne i kvalitatvne metode supervizije poboljšaće banarske procese i operacije. 102 Upravljanje rizikom Mogući načini merenja tržišnog rizika ; Tradicionalno merenje tržišnog rizika ; Objasnite merenje tržišnog rizika savre- ; menim metodama Karakteristke analize osetljivost ; Objasnite metodu testranja ekstremnih ; događaja Objasnite metodu testranja scenarija ; Objasnite CAPM model ; Objasnite rizičnu vrednost – VaR (value at ; risk) Defnicija i razvoj metode VaR ; Vrste VaR metoda ; Objasnite merenje volatlnost ; Objasnite merenje koreliranost ; Merenje tačnost VaR metode ; Upravljanje tržišnim rizikom sa VaR meto- ; dom Mogućnost primene VaR metoda ; Dosadašnja iskustva u primeni VaR metoda ; u svetu Prednost i nedostaci VaR metoda ; Potreba za risk menadžmentom u banci ; Objasnite šta je to Bazelski komitet, i koje ; su karakteristke Bazela II Objasnite karakteristke Bazela I ; Objasnite karakteristke Bazela II ; Navedite tri stuba Bazela II ; Objasnite prvi stub Bazelskog sporazuma - ; Zahtev za minimalnim iznosom kapitala Objasnite kreditni rizik po Bazelu II ; Objasnite tržišni rizik po Bazelu II ; Objasnite operatvni rizik po Bazelu II ; Objasnite drugi Stub Bazelskog sporazuma ; - Proces supervizijskog pregleda Objasnite treći stub Bazelskog sporazuma - ; Tržišna disciplina Šta znači Bazel II za sve zainteresovane ; strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih ban- karskih proizvoda? PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE LITERATURA Bazel II Međunarodna saglasnost o me- 1. renju kapitala i standardima kapitala, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007. Basel Commitee on Banking Supervision: 2. „An internal model-based approach to market risk capital requirements“, 1995. Basel Commitee on Banking Supervision: 3. „Supervisory framework for the use of backtestng in conjucton with the internal models approach to market risk require- ments“, 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: 4. „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: 5. „Amendement to the Capital Accord to In- corporate Market Risks“, Manusscript, Up- date April 1998. Basel Commite on Banking Supervision: 6. „Credit Risk Modelling Current Practces and Applicatons“, Manuscript, April 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 7. „A New Capital Adequacy Framework“, consultatve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 8. „Sound Practces for the Management and Supervision of Operatonal Risk“, Februar 2003. Basel Commitee on Banking Supervision: 9. 103 Upravljanje tržišnim rizikom „Internatonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004. Bessis, J., “Risk management in banking 10. ”, McGraw-Hill, 2002. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fun- 11. damentals of Corporate Finance“, Third Editon, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. Vernimmen, P., „Corporate Finance – The- 12. ory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., 13. „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006. Guidelines on Bank Wide Risk Manage- 14. ment, Identfcaton Quantfcaton Ag- gregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. Damodaran, A., „Applied Corporate Fi- 15. nance“, Second Editon, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. Doherty, N., „Integrated risk management 16. – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh 17. Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. J.P.Morgan: „Risk Metrics TM – Technical 18. Document“, New York, 1997. Jorion, P., „Value at Risk, The New Bench- 19. mark for Managing Financial Risk“, New York, McGraw Hill, 2001. Kevin, D., „Measuring market risk“, New 20. York, JWS, 2002. Markowitz, H., „Portolio selecton: Ef- 21. cient Diversifcaton of Investments“, John Wiley & Sons, New York, 1959. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco- 22. nomics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999. Rejda, G., “Principles of Risk Management 23. and Insurance”, 10 th Editon, Addison Wes- ley, Boston, USA, 2008. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Praktkum iz 24. evaluacije i rizika“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Evaluacija i 25. rizik“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Be- ograd, 2005. Schweser: Study notes level 1/ book 4 – 26. Corporate Finance, Kaplan Inc., 2007. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing 27. credit risk in Corporate bond portolios – a practtoner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. The professional risk manager’s handbook 28. - A comperhensive guide to the current theory and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Intro- duced by David R.Koenig, The ofcial book for the PRM certfcaton / PRIMAPublica- tons / PRIMA Risk managers 2004. Volume II: Mathematcal foundatons of risk mea- surement The professional risk manager’s handbook 29. - A comperhensive guide to the current theory and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introdu- ced by David R.Koenig. The ofcial book for the PRM certfcaton PRIMA Publicatons / PRIMA Risk managers 2004. Volume III: Risk management practces Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial manage- 30. ment and analysis“, second editon, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. Cvetnović, M.,“ Upravljanje rizicima u f- 31. nansijskom poslovanju“, Univerzitet Singi- dunum, Beograd, 2008. Welch, I., „A frst course in Corporate Fi- 32. nance“ – book in development, Brown University, October 2006. Whaley, R., „Derivates – markets, valua- 33. ton and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006. Business Dictonary, htp://www.businessdictonary.com/defniton/ 104 Upravljanje rizikom Investor Words, htp://www.investorwords.com/ Forex Course, htp://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ INTERNET SAJTOVI III - DEO UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM 106 Upravljanje rizikom Uvodne napomene Upravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim rizikom u poslovanju banke ali i trgo- vinskog preduzeća, je predmet ovog poglavlja. Ukratko će bit dat osvrt na analizu kre- ditne sposobnost klijenta, koja uključuje analizu klijenta i analizu transakcije. Poglavlje se završava izradom konkretnog primera obrade kreditnog zahteva klijenta – privrednog subjekta u banci, uključujući sve elemente neophodne za donošenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izveštavanju po tom osnovu zainteresovanih stejkholdera. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je kreditni rizik u poslovanju banke?  Odgovorite na pitanje zašto je nužno upravljat kreditnim rizikom u poslovanju banke?  Opišete strukturu i administriranje procesa upravljanja kreditnim rizikom u banci  Znate koji su osnovni principi analize kreditne sposobnost klijenta  Objasnite devet pravila upravljanja kreditnim rizikom, koja su osnov Risk Met- rics pristupa 107 Upravljanje kreditnim rizikom 1. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Kreditni rizik je rizik iz tpičnog bankarskog (obično njenog najproftabilnijeg) posla i kao takav najveći rizik za banku. „Kreditni rizik je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.“ (Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik neće moći ili htet da otplat glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor pretrpet gubitak. 1 Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana – korisnik kredita neće podmirit obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika kredita, i potencijalne izloženost banke neplaćanju na određeni datum u budućnost. Realizacija kreditnog rizika je najčešći uzrok propast banaka. Stoga, minimalni stan- dardi za upravljanje kreditnim rizikom postoje u skoro svim zakonodavstvima sveta (o čemu je bilo više reču u drugom delu knjige). Prema principima za upravljanje kreditnim rizikom, propisanim od strane Bazelskog komiteta, strategija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva: 2 osiguranje primene okruženja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom; Š ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita; Š prikladan proces kreditne administracije; Š aktvno merenje, upravaljanje i nadzor kreditnog rizika; Š primerenu kontrolu izloženost riziku i Š aktvan nadzor i sudelovanje regulatornih insttucija. Š 1 Cit. Zakon o bankama, član 31. Domaći propisi koji regulišu kreditni rizik su: Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008, Odluka o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008, Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008 i Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. Opširnije o kreditnom riziku videt knjigu: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str.419-635; Basel Commitee on Banking Supervision: „Internatonal Convergence of Capital Measure- ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004., str. 15-136; Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., 7 chap- ter; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37-45; Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str.135-166 i Jacob- son, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance, 2001. 2 Opširnije o principima za upravljanje kreditnim rizikom propisanim od strane Bazelskog komiteta pogle- dat sledeći izvor: Basel Commitee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. 108 Upravljanje rizikom Upravljanje kreditnim rizikom se, kako sam naziv kaže, odnosi na kreditni portelj odnosno na način na koji se kredit odobravaju, ocenjuju, prate i naplaćuju. Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom, kao sastavnim delom funkcije za upravljanje rizikom banke, podrazumeva ukupno upravljanje portoliom rizičnih plas- mana, sa ciljem formiranja i održavanja stabilnog i proftabilnog portolia rizičnih plas- mana. Kreditni poslovi se obavljaju sa privrednim subjektma (sektor za poslove sa pravnim licima) i građanima (sektor za poslove sa stanovništvom). 1.1. POLItIKA, StANDARDI I PROcEDURE KREDItIRANJA Kreditna politka banke, kao sastavni deo poslovne politke, za čiju realizaciju je odgovoran bord banke, defnše strukturu kreditnog portelja, kao celine, i standarde za pojedinačne odluke o kreditma. Takođe, kreditnom politkom se limitraju toleran- cije rizika i ograničenja, u skladu sa usvojenom poslovnom politkom banke. Element kreditne politke postavljaju parametre za kreditni portelj, kojim se određuje: 3 deo bančinih izvora (sredstava) fnansiranja koji se može koristt za kredit- Š ranje – defnisan poželjan racio depozita i kredita na nivou banke (u praksi se kreće između 100%-140%), kriterijum rentabilnost kreditnog posla Š , vrsta kredita koju treba odobrit Š – osnovna podela na kratkoročne i dugoročne kredite odnosno na kredite za obrtna sredstva i investcije, a potom u okviru svake kategorije dalja klasifkacija (npr. kratkoročni kredit mogu bit: revolving kredit, pozajmice po tekućem računu, kredit za likvidnost privrednog sub- jekta, kreditne kartce za menadžment privrednog subjekta, itd.), distribucija ukupnog kreditnog portelja u procentma po tpovima kredita Š – predvidet koliko u ukupnim plasiranim kreditma može bit maksimalno kra- tkoročnih odnosno koliko može bit dugoročnih kredita (u našoj praksi bana- ka obično su 80% kratkočni kredit i 20% dugoročni kredit u sumi plasiranih kredita). Takođe, može bit predviđena i struktura plasmana po industrijskim granama (npr. maksimalno 20% u jednoj industriji je dosadašnji standard naših poslovnih banaka), ili po regionalnom odnosno teritorijalnom principu privrednih subjekata (npr. Beograd i okolina maksimalno 60% učešća u uku- 3 Primer kreditne politke banke se nalazi u prilogu knjige pod brojem 4. Takođe, u prilogu knjige se mogu naći: primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica (prilog br. 5), primer pravilnika o nadležnostma za donošenje odluka (prilog br. 6), primer uputstva za izradu kreditnog zahteva (prilog br. 7), primer minimalnih kreditnih standarda (prilog 8), primer kataloga kolaterala (prilog br. 9), primer modela SANI za utvrđivanje rejtnga klijenta (prilog 9a.), primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja rezervi (prilog br. 10), primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta (prilog br. 11); primer poli- tke kamata, naknada i provizija (prilog br. 12) i primer kataloga kreditnih proizvoda sektora za poslove sa pravnim licima (prilog br. 13). 109 Upravljanje kreditnim rizikom pnom portelju banke, Vojvodina 30% učešća u ukupnom portelju banke, odnosno Centralna Srbija 10% učešća u ukupnom portelju banke). geografska područja u kojima će se kredit odobravat Š – precizno defnisano kreditnim politkama banke. U praksi banke obično defnišu po industrijskim granama strukturu kreditnog portelja koji bi trebalo da imaju tokom godine. uputstva u pogledu kreditranja van defnisanog područja plasmana Š – ukoliko se desi da neki privredni subjekt imaju izuzetno dobre fnansijske rezultate a nalaze se van targetranog područja plasmana, kreditnim politkama banke se moraju predvidet izuzeci i uslovi, po kojima će se i ovakvim fnansijski dobrim privrednim subjektma kredit odobrit. ograničenja na kupljene kredite Š – kreditnim politkama banke se defniše maksimalni iznosi kredita koji se mogu otkupit od drugih poslovnih banaka ili refnansirat na godišnjem nivou, uputstva u vezi kredita insajderima Š – kreditnim politkama banke se defniše pod kojim uslovima i uz čija prethodna odobrenja (nivo upravnog odbora ili nivo nadzornog odbora banke) se mogu odobrit kredit insajderima, uvažavajući važeće zakonske propise u segmentu maksimalno mogućeg kredita poveza- nom licu banke i uslova koje mogu imat najbolji klijent banke tj. insajderi ne mogu imat bolje uslove od najboljih (eksternih) klijenata banke, parametre koji su Š (neophodni) sastavni deo zahteva za kredit – kreditne politke banke i aktulena uputstva udruženja banaka ili regulatora predviđaju koji su minimalni neophodni element zahteva (molbe ili aplikacije) za kredit (obično su to: naziv klijenta koji aplicira za kredit, namena kredita, iznos kredi- ta, rok kredita, obezbeđenje po kreditu i prilozi – fnansijski izveštaji). ograničenja u pogledu koncentracije kredita Š – kreditne politke banke defnišu strukturu plasmana na nivou banke, u smislu koliki procenat kredita može bit odobren privredi, stanovništvu i bankama odnosno fnansijskim insttucijama. Takođe, kreditnim politkama banke se defniše koncentracija kredita po in- dustrijskim granama, po teritorijalnoj pripadnost klijenta, nameni i stepenu obezbeđenost plasiranih kredita. organe koji odobravaju kredite Š – kreditne politke precizno defnišu ko je/ su organ/i banke koji odobrava kredite odnosno ko su učesnici u procesu donošenja odluke o kreditu u banci, upravnu i sudsku praksu i procedure u vezi sa kreditma Š – kreditnim poli- tkama se isto može predvidet, usaglašavanje sa zakonima o kreditranju i podzakonskim propisima Š , poseb- no NBS – kreditne politke banke obavezno sadrže zakonske propise na osnovu kojih su sastavljene. 110 Upravljanje rizikom Sve poslovne banke bi trebalo da imaju detaljnu politku i procedure upravljanja kreditnim rizikom. 4 Bitno je naglasit da je za banku koja doživljava rast, vrlo važno da taj rast bude ko- ntrolisan, pre svega u domenu kreditnih proizvoda banke. 5 Odgovornost kreditnog odeljenja banke u procesu upravljanja kreditnim rizikom je da vodi računa o tome da kreditna politka i procedure budu formulisane, redovno ažu- rirane, dostupne i na pravi način shvaćene od strane zaposlenih involviranih u proces odobravanja i monitoringa plasmana. 6 Poslovi kreditnih i drugih plasmana su najčešće organizovani u Sektoru za poslove sa privredom (corporate banking – za privredne subjekte) odnosno Sektoru za poslove sa stanovništvom (retail banking – za građane), ali ne retko poslovne banke imaju poseban sektor ili odeljenje specijalizovano za poslove plasmana (product department ili credit department). Banka u okviru raspoloživih novčanih sredstava odobrava sve vrste kredita i izdaje garancije i druge oblike jemstava pravnim licima u zemlji i inostranstvu koji ispunjavaju uslove kreditne sposobnost odnosno defnisane kreditnom politkom banke. Osnovni kriterijumi za plasiranje sredstava privrednim subjektma su: uspešnost poslovanja i kreditna sposobnost zajmotražioca, stepen rizika (same transakcije, menadžmenta privrednog subjekta, industrijske grane u kojoj posluje privredni subjekt), ekonomska opravdanost plasmana, kao i učešće zajmotražioca u izvorima sredstava Banke. Svi kredit, garancije i drugi oblici jemstava odobravaju se u skladu sa sledećim ak- tma banke: Pravilima o odobravanju kredita, garancija i drugih oblika jemstava, Š Odlukom o kamatnim stopama, Š Odlukom o tarif naknada, Š Uputstvom o oceni boniteta, utvrđivanju kreditne sposobnost klijenta banke, Š i Postupku odobravanja kredita, otvaranju akreditva, izdavanju garancije i dru- Š gih oblika jemstava pravnim licima i građanima. Na kraju možemo zaključit da su politke, standardi i procedure kreditranja podložne promenama, koje su rezultat eksternih i internih faktora banke. 4 Politke za upravljanje kreditnim rizikom su: politka ograničavanja kreditnog rizika, politka klasifkacije aktve i politka rezervisanja za kreditni rizik. 5 Osnovna pravila kreditne politke mogu bit univerzalna i specifčna. Univerzalni principi kreditne poli- tke važe za sve banke i sve kreditne oblike, dok specifčni principi kreditne politke, važe za pojedine banke. Takođe, trebalo bi imat u vidu da bi pravnom (privrednom subjektu) ili fzičkom licu (građaninu) bio odobren kredit od strane banke, ono mora da ispuni niz opšth i posebnih uslova. 6 Postupak kreditranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vrato. 111 Upravljanje kreditnim rizikom 1.2. ODgOVORNOStI UčESNIKA U PROcESU UPRAVLJANJA KREDItNIM RIZIKOM BANKE Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva odgovarajuću kvalifka- cionu i iskustvenu strukturu zaposlenih, ali i adekvatnu organizaciju upravljanja plas- manima. Ipak, kao što je rečeno u prvom delu knjige, najodgovorniji za upravljanje kreditnim rizikom je bord banke (izvršni odbor i upravni odbor). Diversifkacija kreditnog portolia banke je cilj ka kome se teži u svim poslovnim bankama. Diversifkovani portolio, obuhvata širu bazu klijenata korisnika kredita (pra- vnih i fzičkih lica) u različitm delatnostma i geografskim oblastma, što stvara bolje šanse da portolio (u krajnjoj instanci banka) odoli nepovoljnim ekonomskim kretanjima, nego što je to slučaj kod portolia koncentrisanog na specifčne delatnost i geografska područja. Vrlo je bitno da banka u svim fazama razvoja vodi računa o diversifkovanost svog portolia, a ne da bude fokusirana isključivo na targetrane volumene u segmentu plasmana i njihovih prihoda. Obično se u praksi dešava, da vrhovno rukovodstvo banke jureći volumene po svaku cenu, vrši koncentraciju portolia na par velikih klijenata iz iste delatnost odnosno geografskog područja, što može imat za posledicu ugroženo poslovanje banke odnosno u krajnjoj instanci propast banke. Kreditno odeljenje bi trebalo, u skladu sa važećim zakonskim odredbama, da defniše limite vezane za maksimalni nivo eksponiranja u odnosu na pojedinačne klijente, dela- tnost i geografske oblast, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom. Takođe se, kreditnim politkama i procedurama defniše i način kontrole odobrenih kreditnih zahteva i kredita u korišćenju. Bord ima zadatak da usvoji mere u okviru kojih se odobravaju i prate kredit, i da osigura da banka ima odgovarajuće strukture, proce- dure i linije izveštavanja, kao i jasno defnisane odgovornost za uspešno sprovođenje usvojene kreditne politke . Svi zaposleni koji razmatraju zahteve za kredit, akreditve i garancije (nepokrivene u momentu izdavanja), moraju bit upućeni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj odgo- vornost tražioca kredita prema banci (po svim proizvodima koje korist kod banke). Bord banke donosi odluke na koji će način bit izveštavan o procesu revizije kredita i sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri). Svrha kontrole kreditnog poslovanja je da moguće gubitke banke po osnovu odo- brenih kredita u korišćenju svede na najmanju moguću meru, tme što obavlja redovnu i sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i organizacionim delovima banke (min- imum jedan put godišnje), čiji poslovi se nalaze u domenu kreditnog rizika za banku. Kreditni odbor banke je telo koje donosi odluke i čini sastavni deo višeg rukovod- stva banke. Funkcija mu je da održava i razvija stabilan i proftabilan portolio kredita i rizičnih plasmana banke. Članove kreditnog odbora imenuje upravni odbor banke. Članovi kreditnog odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke (privreda odnosno 112 Upravljanje rizikom stanovništvo), sektoru rizika i članovi izvršnog odbora nadležni za oba sektora. Ukoliko se radi o banakama u vlasništvu stranih akcionara onda u zavisnost od rejtnga klijenta, visine traženog kredita i nivoa obezbeđenost plasmana zavisi da li će u proces donošenja odluke o kreditu bit uključeni i članovi upravnog odnosno nadzornog odbora banke. Bord, kao što je već rečeno u prvom delu knjige, mora nadgledat upravljanje kredit- nim porteljom kako bi kontrolisao rizik i održavao zadovoljavajuću proftabilnost kred- itnog portelja. Upravni odbor, shodno svojoj funkciji, mora dobit predlog programa revizije kredita od izvršnog odbora koji je nezavistan od funkcije kreditnog portelja. Predlog programa treba da obezbedi okvire za održavanje kvaliteta sredstava, poštovanja kreditne politke i standarda i usaglašenost sa važećom zakonskom regulatvom. 1.3. KVALItEt AKtIVE I KREDItA U KORIŠćENJU „Rezerva (ili rezervacije) za gubitke na plasmanima je procenjena rezerva kojom se zadužuje operatvni prihod banke. Direktori se moraju postarat da rezervisanja budu razumna i da ova rezerva pokriva sve procenjene potencijalne gubitke na kreditma.“ (J.Gorčić) 7 Narodna banka Srbije (NBS), kao regulatorno telo, svojim odlukama bliže propisuje metodologiju izračunavanja adekvatnost kapitala i rizične aktve banke. „Kvalitet aktve je funkcija količine postojećeg i potencijalnog kreditnog rizika, koji prat kreditni i inves- tcioni portelj, ostale nekretnine, ostalu imovinu i vanbilansne aktvnost“ (J.Gorčić). 8 Vrlo je bitno kontrolisat vodeće pokazatelje kreditnog rizika i kvaliteta aktve, kako bi identfkovali znake porasta kreditnog rizika (npr. odnos neto gubitaka na kreditma i prosečnih kredita, odnos kredita i akcijskog kapitala, promene u strukturi portelja, po- rast kredita, odnos kredita i aktve, prinos od kredita, odnos nekurentnih kredita i uku- pnih kredita, odnos nekurentnih kredita i zajmova i akcijski kapital, odnos rezervacija i ukupnih kredita, odnos rezervacija i neto gubitaka na kreditma, odnos nekurentnih kredita i rezervacija, itd.). Za srednji menadžment banke su dostupne informacije o kvalitetu kredita iz izveštaja menadžmenta o internom rejtngu rizika, o ponovo ugovorenim i restruktuiranim kredi- tma, o odstupanjima od kreditne politke i o kreditma sa prekoračenim rokovima ot- plate, ili neakumulatvnim kreditma. Članovi borda se informišu o tpovima kredita koje banka ima i praksi kreditranja koju korist menadžment, kroz izveštaje o obnovljenim kreditma, o novim odobrenim kreditma, kupljenim i prodatm učešćima, i koncentraciji kredita. Bord i menadžment bi trebalo zajedno da ustanove ograničenja za kredite o kojima je bilo reči u datm izveštajima. 7 Cit. defnicija rezervi za gubtke iz knjige: Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Za- konu o bankama“, PRONIKOM, Beograd, 2006., str. 42 Podsećanje: Politka rezervisanja za kreditne rizike defniše nivo rezervi za apsorbovanje gubitaka usled nenaplate kreditnog portelja. 8 Cit. defnicija kvaliteta aktve iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str. 43 113 Upravljanje kreditnim rizikom 2. OSNOVNI PRINcIPI ANALIZE KREDItNE SPOSOBNOStI KLIJENtA U današnjim uslovima poslovanja procedura odobravanja i monitoringa kredita je visoko standardizovana, ali se u određenim oblastma (delovima) razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ročnost kredita, tako da dugoročni kredit name- njeni investciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najduži i najsloženiji postupak odobra- vanja. Bez obzira na dužinu trajanja, postupak odobravanja kredita se sastoji iz sledećih koraka: 9 Podnošenje zahteva (molba, aplikacija) za kredit, Š Razmatranje i obrada kreditnog zahteva, Š Rešenje banke o zahtevu za kredit (votum), Š Zaključivanje ugovora o kreditu, Š Korišćenje kredita (povlačenje odjednom ili u tranšama), Š Vraćanje kredita (u tranšama ili odjednom), Š Monitoring (nadzor, praćenje) kredita. Š Banka zahtev za kredit uzima u razmatranje i obradu, ukoliko je klijent podneo kom- pletan zahtev, što podrazumeva: Dostavljanje zvaničnog zahteva za kredit na memorandumu privrednog sub- Š jekta, koji sadrži: namenu kredita (investcija ili obrtna sredstva/dug ili kratak rok), iznos traženog kredita (u dinarima ili sa valutnom klauzulom), uslove korišćenja kredita (rok, dinamika povlačenja kredita, način otplate kredita, sopstveno učešće korisnika kredita, itd.), i instrumente obezbeđenja kredita. Obrazloženje kreditnog zahteva (svrha i opravdanost zaduživanja) sa odgo- Š varajućom dokumentacijom (ugovori, fakture, biznis planovi, itd.), Statusna dokumentacija klijenta (dokumentacija o osnivanju privrednog sub- Š jekta, povezanim licima, ovlašćenim licima), Finansijski izveštaji klijenta (privrednog subjekta) za prethodne tri kalendarske Š godine. 9 Opširnije o principima analize kreditne sposobnost klijenta pogledat knjige: Brealey, R., Myers, S., Mar- cus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Editon, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 112-155; Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 19-257, Siciliano, G., “Finance for the non-fnancial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003., str. 12-98, Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentce Hall, New Jersey 07458; Guerard, J., Schwaptz, E., “Quanttatve Corporate Finance”, Springer, Science + Busi- ness media, LLC., New York, 2007., str. 31-90 i Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Editon, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006., str. 117-121. 114 Upravljanje rizikom Obrada kreditnog zahteva, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, se vrši od strane posebne službe u poslovnoj banci. Za banku je vrlo važno da sa ekonom- skog stanovišta, utvrdi stepen kreditnog rizika: pri tome se analiziraju karakteristke za- jmotražioca i njegova spremnost da vrat kredit, kapacitet zaduženja, kapital potencija- lnog dužnika instrument obezbeđenja i opšte ekonomske prilike koje utču na uspešnost poslovanja klijenata tzv. hard (čvrste činjenice/fnansijske pokazatelje) i sof facts (meke činjenice). Većina domaćih banaka sa stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, se rukovodi pra- vilima za upravljanje kreditnim rizikom koja se koriste u Risk Metrics Group pristupu J.P.Morgana: 10 Nema povraćaja bez rizika Š - povraćaj je nagrada za one koji su spremni da preuzmu rizik, Transparentnost Š – podrazumeva da rizik treba uvek razumet u potpunost, Iskustvo Š – bitno je naglasit da rizikom upravljaju ljudi (koji takođe ist i kva- ntfkuju), Saznanje Š – kaže da uvek treba preispitvat sopstvene pretpostavke, Komunikacija Š – podrazumeva da se o riziku uvek otvoreno govori, Raznovrsnost Š – podrazumeva da višestruki rizik daje višestruki povraćaj, Disciplinovanost Š – dokazano je da dosledan i čvrst pristup uvek pobeđuje sta- lne promene u strategiji, Zdrav razum Š – je nešto bez čega ne bi moglo da funkcioniše upravljanje rizi- kom. Uvek je bolje bit približno u pravu nego u potpunost netačan. Odluke treba donosit nakon razmatranja verovatnoće rizika i povraćaja Š . Ocenu kreditne sposobnost klijenta, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog pogla- vlja, vrši Sektor za upravljanje rizikom u banci. Ciljevi ocene kreditne sposobnost klijenta i same transakcije koja se kreditra su: shvatt rizike koje određena transakcija nosi sa sobom, Š obezbedit osnovu za donošenje kreditne odluke, Š pomoći u razvoju strukture koja će umanjit rizik, Š uverit se da cena odgovara riziku. Š Alat banke za ocenu kreditne sposobnost klijenta su: analiza klijenta Š , koja predstavlja odgovarajući miks kvanittatvne (hard facts) i kvalitatvne (sof facts) analize, i analiza transakcije Š , koja podrazumeva svrhu, strukturu i obezbeđenje transa- kcije. (Obzirom da je za odobrenje kredita ključno utvrđivanje kreditne sposo- bnost klijenta, posebno će u nastavku poglavlja bit obrađena analiza klijenta i analiza transakcije.) 10 Poznat svetski modeli za kvantfkovanje i upravljanje kreditnim rizikom su: Credit Metrics, Credit Risk+, Credit Portolio View TM, itd. Dok su najpoznatje svetske rejtng agencije (pre svega u domenu kredit- nog rizika): Moody´s i Standard&Poor´s. Osnov analize ovog poglavlja je J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997. 115 Upravljanje kreditnim rizikom Na osnovu izvršene analize sačinjava se kreditni referat (kreditna aplikacija), koji obično sadrži sledeće elemente: Naziv, sedište i delatnost zajmotražioca (privrednog subjekta), Š Kreditnu sposobnost klijenta (ustanovljena na bazi kvanttatvne i kvalitatvne Š analize), Stepen izvršenja obaveza prema banci u prethodnom periodu (na osnovu in- Š ternih podataka banke ili iz izveštaja Kreditnog biroa ukoliko klijent nije bio korisnik kredita), Iznos zahtevanog kredita, Š Namenu traženog kredita, Š Dinamiku korišćenja kredita, Š Projekciju očekivanih efekata (klijentove projekcije i projekcije banke se upo- Š ređuju). Obavezan deo referata je zaključak (votum) koji zapravo predstavlja predlog odluke za odobrenje (pozitvna odluka) ili ne odobrenje traženog kredita (negatvna odluka). Zaključak sadrži sledeće elemente: Iznos kredita, Š Namena kredita, Š Rok otplate kredita, Š Kamatna stopa, način korišćenja kredita, Š Način otplate kredita, Š Učešće klijenta, Š Obezbeđenje kredita, Š Dobre i loše strane konkretnog kreditnog zahteva na osnovu koga se donosi Š konkretna odluka o kreditu. Trebalo bi imat u vidu da se zaključak i uslovi kredita po pravilu razlikuju od onoga što je sadržano u zahtevu za odobrenje kredita, naročito u pogledu uslova kreditranja. Rešenje o kreditnom zahtevu (votum/odluka kreditnog odbora) može bit negatvno ili pozitvno. O negatvnom rešenju, uz odgovarajuće obrazloženje o razlozima za odbi- janje, klijent se obaveštava i pismenim i usmenim putem. U slučaju pozitvnog ishoda sa obaveštenjem o odobrenju kredita, klijentu se dostavljaju uslovi iz rešenja o osnovnim karakteristkama odobrenog kredita, i poziv za zaključenje ugovora o kreditu i pratećih dokumenata vezanih za realizaciju kredita. Ugovor o kreditu se sastavlja isključivo u pisanoj formi. Poslovne banke imaju tp- ski ugovor za ove svrhe u kome su sadržani svi uslovi pod kojima je odobren kredit. Zaključenjem (potpisivanjem) ugovora se stču uslovi za korišćenje kredita koji je odo- bren. Način korišćenja defnisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog kredita. Banka je u obavezi da kontroliše korišćenje kredita. Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraća banci odjednom na određeni datum ili u tranšama (koje mogu bit u ratama ili anuitetma), što je regulisano ugovorom. Uko- 116 Upravljanje rizikom liko dođe do kašnjenja u povraćaju kredita (glavnice i/ili kamate) poslovna banka prvo razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko se ustanovi da je do kašnjenja došlo iz opravdanih razloga ona produžava rok vraćanja sa novim ugovorenim rokovima vraćanja (tzv. prolongacija kredita), a to se vrši po postupku koji je istovetan odobravanju kred- ita. Ukoliko ustanovi da su razlozi kašnjenja vraćanja neopravdani može pribeći naplat kredita na osnovu aktviranja sredstva obezbeđenja ili to zahtevat od korisnika kredita pokretanjem sudskog postupka. Banka je dužna da aktvno prat poslovanje korisnika kredita (uplate preko računa, obilazak klijenta razgovor sa poslovnim partnerima korisnika kredita, praćenje štampe, itd.) kako bi mogla adekvatno da reaguje pre nego što dođe do negatvnih posledica ili da bi sanirala loše posledice do kojih je već došlo. Menadžment banke, kao što je već rečeno u uvodnom poglavlju ovog dela knjige, mora redovno da bude informisan o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika kredita. Čim banka sazna za prve znake lošeg fnansijskog položaja korisnika kredita, može pribeći izradi sanacionog plana. U nekim slučajevima, kod kojih je opravdano, se preporučuje i preduzima restrukturiranje kredita da bi se sprečio otpis kredita. Ukoliko, međutm, naplata nije izvršena i kasni se i više od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret rezervi. Međutm, to ne znači da banka kredit neće naplatt na drugi način. 2.1. ANALIZA KLIJENTA U ovom poglavlju će bit analizirani klijent koji su po svojoj pravnoj formi pravna lica (privredni subjekt), obzirom da je za njih kompleksnije ustanovit kreditnu sposobnost, a i samim bankama je data mogućnost da kreiraju sopstvene alate za utvrđivanje kred- itnog rejtnga klijenta (o čemu je bilo više reči u drugom delu knjige). 11 Izuzetno bitan element analize klijenta predstavlja njegova fnansijska snaga koja se ogleda kroz sprovođenje fnansijske politke privrednog subjekta. Finansijska politka privrednog subjekta, kao sastavni deo razvojne politke privred- nog subjekta, ima za svrhu postzanje i održavanje fnansijske snage privrednog subjekta pomoću defnisanih načela kojih se pridržava u izvršavanju svojih zadataka. U kvantta- tvnom smislu (hard facts) pod fnansijskom snagom privrednog subjekta se podrazume- va obim sredstava, dok u kvalitatvnom smislu (sof facts) fnansijska snaga obuhvata: očuvanje imovine i povećanje imovine, sposobnost plaćanja odnosno izvršavanja dospe- lih obaveza na vreme i trajnu sposobnost fnansiranja. Finansijska politka privrednog subjekta obuhvata sledeće elemente: 12 11 Kreditna sposobnost fzičkih lica se utvrđuje na bazi visine ličnih primanja korisnika kredita i može bit maksimalno iskorišćeno za otplatu rate kredita 30% ličnih primanja za potrošačke kredite odnosno do 50% ličnih primanja za stambene kredite. 12 Podsećanje: „Razvojna politka privrednog subjekta sadrži principe i kriterijume za upravljanje dugoročnim poslovanjem preduzeća (dugoročna saradnja sa poslovnim partnerima uz ostvarivanje profta). Razvojna politke počinje sa dugoročnim predviđanjem da bi tek kroz strategiju rasta i iniciranje 117 Upravljanje kreditnim rizikom a. Politku pribavljanja fnansijskih sredstava – koja je fokusirana na postzanje i održavanje konstantne ravnoteže između pribavljenih sredstava sa njiho- vim ulaganjem u sledećoj fazi. Bitno je naglasit da bi realizacijom fnansijske politke trebalo da budu obezbeđenja neophodna obrtna i osnovna sredstva. Smatra se da privredni subjekt dobro posluje ako iz dugoročnih izvora pokriva oko 70% trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva. b. Politku upotrebe fnansijskih sredstava (plasmana) – koja je fokusirana na donošenje fnansijskih odluka o rentabilnost ulaganja pribavljenih fnansijskih sredstava. Finansijskim načelima, se reguliše ulaganje fnansijskih sredstava - načelo sigurnost, načelo rentabilnost i načelo likvidnost. c. Politku likvidnost – koja podrazumeva realizaciju konstantne likvidnost pri- vrednog subjekta kao celine. Principi fnansijske politke su osnova za defnisanje načina rada radi uspešne real- izacije ciljeva fnansijske politke privrednog subjekta. Trebalo bi imat u vidu da se sva načela fnansijske politke nalaze u međusobnoj vezi jer su interaktvno i konkurentski povezana. Shodno tome, primarni zadatak fnansijske politke je otpimalno usaglašavanje načela fnansijske politke. Osnovna načela fnansijske politke bi mogla da se klasifkuju na sledeći način: Načelo fnansijske stabilnost Š – koje odražava odnos između dugoročno ve- zanih sredstava i sopstvenog kapitala povezanog sa dugoročno pozajmljenim kapitalom (trebalo bi da iznosi maksimalno 1, ili da bude manji od 1). Načelo likvidnost Š – se odnosi na sposobnost privrednog subjekta da u svakom trenutku može da izmiri dospele obaveze. Načelo rentabilnost Š – predstavlja stalnu težnju privrednog subjekta da ostvari što povoljniji rezultat poslovanja - dobit, u odnosu na angažovana sredstva. konkrentnih razvojnih projekata doživela svoju realizaciju... Upravljanje rastom i razvojem privrednog subjekta uključuje rešavanje niza pitanja i poteza koji su po svojoj prirodi strategijskog karaktera. U cilju da se uspostavi korespondencija između predmeta i načina poslovanja privrednog subjekta i njegovog okruženja, nužno je vršit manje ili više radikalne promene u pravcu, načinu i brzini reagovanja na im- pulse iz okruženja. U svom razvojnom ponašanju privredni subjekt dolazi u poziciju da čini prodore u okruženje, inicira promene u njemu, ili pak da vrši puko prilagođavanje interno izazvanim promenama u poslovnom ambijentu. Zbog toga se zahteva strategija koja će kroz izbor pravca, metoda i tempa okrupnjavanja značit konkretzaciju razvojne politke. ...Strategija rasta uključuje donošenje odluka o pravcima, metodima i tempu rasta kao i poželjnom nivou feksibilnost. U njenom formulisanju nužno je poći od razvojnih ciljeva i izvora rasta. Otuda, proces formulisanja strategije rasta uključuje sledeće aktvnost i odluke: defnisanje ciljeva rasta, identfkovanje izvora rasta (područja), utvrđivanje pravca rasta (smera), opredeljivanje metoda rasta (načina), odmeravanje tempa rasta (brzine) i opredeljivanje poželjnog nivoa i načina obezbeđivanja feksibilnost privrednog subjekta. Radi se o međusobno us- lovljenim odlukama, te ih treba simultano pripremat i donosit. Pri tome, treba uključit brojne as- pekte razvojnog ponašanja, među kojima su najznačajnije tržišne, društvene, tehnološke i konkurentske dimenzije pravca, metoda i tempa rasta...Metodi rasta privrednog subjekta su: 1. internog rasta, tj. izgradnjom sopstvenih kapaciteta i razvojem sopstvenih proizvoda, 2. eksternog rasta, tj. spajanjem ili udruživanjem sa drugim privrednim subjektma, 3. kombinovanjem ova dva metoda.“ (Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje i razvojna politka preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995., str. 189-195.) 118 Upravljanje rizikom Načelo fnansijske elastčnost Š – se ogleda u sposobnost pribavljanja jefinih iz- vora fnansiranja (tuđih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraćaju th sredstava kreditorima bez posledica na likvidnost privrednog subjekta i njegovo kontnuirano poslovanje. Načelo fnansijske nezavisnost Š – kaže da bi privredni subjekt u svom poslo- vanju trebalo da bude u što većem stepenu nezavistan od svojih poverilaca. Načelo fnansijske snage Š – obuhvata skup više načela koja se mogu grupisat na sledeći način: načelo racionalnog fnansiranja (bazira se na najpovoljnijoj kom- binaciji izvora fnansiranja i ubrzane cirkulacije fnansijskih sredstava) načelo likvidnost, načelo sigurnost, načelo rentabilnost, načelo fnansijalnost (po- lazi od realizacije pozitvnog fnansijskog rezultata koji je zasnovan na sman- jenim fnansijskim troškovima i korišćenju optmalne kombinacije fnansijskih izvora) i načelo akumulacije i mobilizacije fnansijskih sredstava (insistra na povećanju sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava preko povećane stope akumulacije, većeg koefcijenta obrta sredstava, većeg ulaganja sredstava i većeg obima zajedničkih ulaganja). Faktori koji utču na poslovnu politku privrednog subjekta, kao što smo rekli u drugom delu knjige, su: eksterni (spoljni) i interni (unutrašnji) faktori. Privredni subjekt ne može utcat na spoljne faktore fnansijske politke. Eksterni fa- ktori su objektvnog karaktera, odnosno dat su kao veličine. Stoga se privredni subjekt mora njima prilagođavat. Postoje različit eksterni faktori (npr. tržišne potrebe za proiz- vodom odnosno uslugom, intenzitet konkurencije, zakonska ograničenja, mogućnost obezbeđivanja materijalnih resursa, razvijenost drugih privrednih delatnost, destmula- tvne mere ekonomske politke zemlje, itd.) međutm posebno bitni su: privredno-fna- nsijski sistem i tržišni uslovi privređivanja. S druge strane, sva ona dejstva koja su izazvana u okviru privrednog subjekta spadaju u unutrašnje faktore fnansijske politke privrednog subjekta. Privredni subjekt o ovim faktorima samostalno odlučuju. Trebalo bi imat u vidu da su interni faktori veoma brojni (npr. defnisana strategija rasta, kreirana situacija u privrednom subjektu, pro- fl dosadašnjeg rasta, kadrovski potencijal i motvacija, geografska disperzija aktvnost, adekvatnost proizvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se korist za proizvodnju, itd.) , i da se uglavnom grupišu na sledeći način: faktori koji proizilaze iz poslovnih plano- va privrednog subjekta (aktuelni termin budžet) i faktori koji proizilaze iz organizacione strukture privrednog subjekta (koja uključuje i organizacionu klimu, organizacionu kult- uru i organizaciono ponašanje). Možemo zaključit da čitav niz faktora utče na odnos između veličine privrednog subjekta i troškova. Robinson je “snage koje određuju najbolju veličinu privrednog sub- jekta pretpostavljajući da je tržište dovoljno da apsorbuje čitavu proizvodnju najmanje jednog privrednog subjekta optmalne veličine” podelio u pet glavnih faktora: tehničke (rukovodstva) – podela rada, mogućnost korišćenja najsavremenije Š opreme (proizvodna mogućnost, svrsishodnost, sinhronizovanost i iskorišćeno- st) i balansiranje procesa. 119 Upravljanje kreditnim rizikom fnansijske – mogućnost pribavljanja fnansijskih sredstava za projektovanje i Š izgradnju kapaciteta optmalne veličine, tržišne – nabavke i plasmana, Š rizika – uvođenje funkcije upravljanja rizikom u poslovanju Š fuktuacije Š – rukovodećeg kadra i izvršioca. 13 Pravila ili norme fnansiranja su, kao što smo u prethodnom izlaganju naveli, osnova za realizaciju fnansijske politke privrednog subjekta. Stoga ćemo se u nastavku ukra- tko osvrnut na njih. Svrha poštovanja pravila fnansiranja jeste da posluže privrednim subjektma kao smernica za donošenje odluka o fnansiranju. U kvanttatvnom smislu, pravila fnansiranja određuju: 14 strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloživost, Š što čini tzv. vertkalna pravila fnansiranja. Polazna pretpostavka vertkalnih pravila fna- nsiranja je da se kroz stukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i poverio- ca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavisnost dužnika. Stoga se vertkalna pravila fnansiranja odnose na pasivu bilansa stanja i manifestuju se u formi sledećih zahteva: pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu ƒ – kao donja granica prihvatljivost za poslovanje privrednog subjekta se uzima jedna- kost sopstvenog kapitala sa pozajmljenim kapitalom. pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu ƒ –uvažavajući pravilo o jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala rezerve bi trebalo da iznose 50% od sopstvenog kapitala privrednog subjekta odnosno 25% od uku- pnog kapitala privrednog subjekta. pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu ƒ – nije defni- sano u formi čvrsth relacija, jer je različito za pojedine privredne subjekte (zavisi od delatnost privrednog subjekta, strukture imovine privrednog su- bjekta, strukture sredstava privrednog subjekta, itd.). odnosi pojedinih delova sredstava posmatranih po roku raspoloživost Š , što čini tzv. horizontalna pravila fnansiranja. Polazna pretpostavka horizontalnih pra- vila fnansiranja je da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstava obezbeđuje likvidnost. Stoga se horizontalna pravila fnansiranja odnose i na aktvu i na pasivu bilansa stanja, a manifestuju se u vidu sledećih zahteva: zlatno bankarsko pravilo fnansiranja ƒ – bazira se na težnji banaka da u sva- kom momentu održe svoju likvidnost, što se postže podudarnošću aktvnih i pasivnih kreditnih poslova. Ukoliko se bankarsko pravilo fnansiranja pri- meni na privredni subjekt, onda bi ono značilo zahtev za podudarnošću 13 Cit. Robinsonov stav o pet osnovnih faktora na bazi sledećeg izvora: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 434-435. 14 Opširnije o planiranju investcionih odluka na nivou preduzeća pogledat sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 559-590. 120 Upravljanje rizikom između vremena angažovanja (ročnost) poslovnih sredstava privrednog subjekta i trajanja raspoloživost (dospelost) pozajmljenog kapitala pri- vrednog subjekta. zlatna bilansna pravila fnansiranja ƒ – jesu modifkovana i adaptrana banka- rska pravila fnasniranja na privredne subjekte. Bilansna pravila se baziraju na zahtevu da izvori po roku raspoloživost i po visini u okviru svakog roka, moraju odgovarat uloženim (angažovanim) sredstvima. ostala pravila fnansiranja ƒ – se uglavnom odnose na dva pravila: pravilo f- nansiranja 1:1 (acid test) i pravilo fnansiranja 2:1 (current rato). U osnovi oba pravila se nalazi zahtev likvidnost, a razvijena su od strane američke bankarske prakse koja je na osnovu njih donosila svoje odluke o odobra- vanju ili odbijanju kreditnih zahteva. Možemo zaključit da poslovne banke prilikom kreditne analize klijenta – privrednog subjekta sagledavaju prvo njegovu poslovnu politku, a potom posebno analiziraju fna- nsijsku politku privrednog subjekta, korišćenjem odgovarajuće interne metodologije usaglašene sa zahtevom Narodne banke Srbije. Bitno je napomenut da banka korist i kvanttatvne (tzv. hard facts) i kvalitatvne (tzv. sof facts) metode, kako bi utvrdila kred- itnu sposobnost klijenta. Stoga je odluka o kreditu rezultat odgovarajuće kombinacije kvalitatvnih i kvanttatvnih inputa o poslovanju klijenta – privrednog subjekta. 2.1.1. Kvalitatvna analiza klijenta Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitatvnoj i kvanttatvnoj analizi klijenta. Oblast kvalitatvne analize privrednog subjekta obuhvata: vlasničku strukturu, menadžment privrednog društva, strategiju privrednog društva, analizu industrijske grane u kojoj privredno društvo obavlja delatnost, analizu tržišne pozicije privrednog društva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno društvo i SWOT analizu. 15 Izvori informacija za kvalitatvnu analizu privrednog subjekta su: publikacije kom- panije, informacije od menadžmenta, novinski članci, informacije od prodaje odnosno konkurenata, izveštaji drugih fnansijskih insttucija, izveštaji državnih insttucija, inter- net i interne baze podataka same banke. Analiza vlasničke strukture privrednog subjekta obuhvata sledeće kategorije: strukturu grupe (povezanih lica) odnosno ko je krajnji vlasnik privrednog sub- Š jekta, 15 Podsećanje: SWOT analiza omogućava analizu pretnji i šansi kao i njihovo usaglašavanje sa jakim i slabim stranama privrednog subjekta. Osnovno je da se optmizira ponašanje privrednog subjekta u odnosu na svoje mogućnost, i stanje okruženja. Naziv SWOT je nastao od početnih slova engleskih reči: Strenghts (jačina), Weaknesses (slabost), Op- portunites (šanse) i Threats (pretnje). 121 Upravljanje kreditnim rizikom mogućnost odnosno snaga upravljanja i kontrole nad privrednim subjektom, Š strategiju krajnjeg vlasnika, Š podršku vlasnika privrednom subjektu, koja može bit: fnansijska, upravljačka Š i know-how transfer. Bitno je sagledat da li je podrška vlasnika privrednog subjekta usmerena na veštačko uveličavanje troškova, ili transferne cene ili rasprodaju imovine. kakvo je bančino iskustvo sa ostalim članovima grupe (povezanim licima), Š strukturu kapitala - ukoliko je većinski kapital državni odnosno društveni raz- Š motrit izglede za privatzaciju i konačan ishod privatzacije. Kvalitet menadžmenta, predstavlja bitnu komponentu kvalitatvne analize klijenta, a podrazumeva sagledavanje sledećih karakteristka: dosadašnji rad i prethodna zapo- slenja, iskustvo u industriji u kojoj se nalazi privredni subjekt, sposobnost, ličnost, otvo- renost, obrazovanje, ujednačene veštne, lični kontakt (poznanstva), odnosi sa osni- vačem i strategija (kako samih menadžera, tako i samog privrednog subjekta u domenu upravljanja ljudskim resursima). Bitno je naglasit, da bez obzira na industriju, ili stanje u kojem se trenutno nalazi kompanija ljudi su t kojima banka daje novac (poverenje je osnov za kreditni odnos – ili se veruje ili se ne veruje menadžmentu). Takođe, bi trebalo povest računa o fazi razvoja privrednog subjekta i menadžmenta koji njime upravlja. Trebalo bi imat u vidu da rast i razvoj privrednog subjekta beleže uspone, stagnaciju, padove i revitalizaciju. Shodno tome, ciklus rasta privrednog su- bjekta meren veličinom aktve, tržišnom snagom ili brojem zaposlenih tokom vremena, obuhvata period razvoja, period stabilnost i period opadanja ili ponovnog rasta. 16 Rizik industrije u kojoj klijent obavlja delatnost je vrlo bitan za donošenje odluke o kreditu, naročitu u vreme ekonomskih kriza. Prema M. Porteru potencijal generisanja gotovine u industriji privrednog subjekta zavisi od: 17 mogućih potencijalnih ulazaka novih igrača na tržište Š (“stanje uslova ulaska”) – pretnja potencijalnog ulaska je determinisana ulaznim barijerama, reakci- jom postojećih učesnika, ekonomijom obima, zahtevima za ulaganje u konku- retnu industriju, pristupom prodajnim kanalima, pristupom tržištu nabavke, uređenošću samog tržišta i patentma. strukture i broja kupaca i dobavljača Š (“pregovaračka snaga snabdevača i pregovaračka snaga kupaca”) – Pregovaračka moć kupaca se sagledava kroz sledeće parametre: koncentracija odnosno brojnost kupaca, povezanost sa ukupnim troškovima klijenta, utcaj na proft klijenta, standardizovani proiz- vodi koji se nude, mogućnost za brzo integrisanje, rizik zakasnele integracije i dugoročni ugovori sa kupcima. 16 Opširnije o fazama u razvoju preduzeća pogledat sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit.delo, str. 173-178 i 231-233. 17 Opširnije o Porterovim bazičnim faktorima koji određuju intenzitet konkurencije i proftabilnost u grani pogledat sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 196-197. 122 Upravljanje rizikom Pregovaračka moć dobavljača se sagledava kroz: koncentraciju odnosno bro- jnost dobavljača, supsttute koji postoje, troškove zamene dobavljača i dugo- roče ugovore sa dobavljačima. Generalno, možemo zaključit da je i za sagledavanje kupaca i za sagledavanje dobavljača klijenta bitno uvažit sledeće: da li ih je mnogo ili malo, da li postoji neumerna izloženost prema jednom kupcu odnosno dobavljaču, koliko je laka zamena kupaca odnosno dobavljača, da li postoje zaključeni dugoročni ugov- ori, koji su uslovi plaćanja odnosno naplate defnisani kupoprodajnim ugovo- rima, koliko se često koriste kompenzacije za naplatu potraživanja i koliko je kupaca odnosno dobavljača na strani izvoza odnosno na strani uvoza (sagle- dat mogućnost prirodnog hedžinga). postojanja supsttuta proizvoda Š koji proizvodi ili prodaje klijent koji je predmet analize (“pritsak supsttut proizvoda”). Trebalo bi imat u vidu da je supsttut proizvod sa istom funkcijom. konkurencije u okviru industrije i nivoa rivaliteta Š među postojećim kompa- nijama (“intenzitet rivalstva među postojećim proizvođačima u grani”). Konkurencija podrazumeva sagledavanje: brojnost konkurenata, heterogeno- st odnosno homogenost konkurenata, strategije konkurenata, rasta indu- strije, kapaciteta konkurenata i stepena diferencijacije. Prilikom sagledavanja rizika industrije, bitno je da kreditni službenici banke razumeju industriju u ko- joj posluje privredni subjekt, zatm da prepoznaju u kojoj fazi životnog ciklusa se trenutno nalazi industrija i da li je izražena cikličnost odnosno sezonalnost u obavljanju delatnost. Tržišna pozicija odnosno tržišna snaga klijenta je determinisana sledećim parametri- ma: tp tržišta (monopol, oligopol, diversifkovano...), tržišno učešće, faza razvoja tržišta (da li raste, stagnira ili opada), jedinstvena prednost klijenta mora bit diferencirana nivoom tržišne regulacije, deviznim rizikom u svakodnevnom poslovanju i mogućnošću prirodnog hedžinga. 18 Poslovna strategija privrednog subjekta nam ukazuje gde smo trenutno i kuda želimo da idemo. Ukoliko bankarski službenik želi da sazna gde se trenutno nalazi privredni subjekt, trebalo bi da sagleda poziciju proizvoda (privrednog subjekta), životni ciklus proizvoda (privrednog subjekta), lanac vrednost, stvaralačku strategiju i ključne veštne privrednog subjekta. Prilikom sagledavanja pravca kretanja odnosno kuda želi da ide privredni subjekt koji je podneo zahtev za kredit, bankarski službenik bi trebalo da sagle- da instrumente za planiranje, dugoročni poslovni plan i pouzdanost projekcija (vezanih za budući rast i razvoj). 19 18 Podsećanje: Strategijske alternatve privrednog subjekta u okviru kombinovanja proizvoda i tržišta su: strategija penetracije, strategija razvoja tržišta, strategija reformulacije proizvoda, strateija širenja tržišta, strategija zamene postojećih proizvoda, strategija segmentacije tržišta i diferenciranja proiz- voda, strategija proširivanja proizvodnih linija, strategija koncentrične diversifkacije, strategija horizon- talne diversifkacije, strategija konglomeratske diversifkacije i strategija vertkalne integracije. 19 Podsećanje: BCG portolio matrica ukazuje da je u zavisnost od pokazatelja o tržišnom učešću i rastu 123 Upravljanje kreditnim rizikom U praksi bankarski službenici imaju obično sledeća pogrešna shvatanja, prilikom donošenja odluka: isuviše veliki da bi bankrotrali Š - trebalo bi imat u vidu da nije baš sve tako sjajno, jer postoje veliki klijent koji su propali, kao što su: Enron (najveća kompanija za proizvodnju električne energije), Holzmann (jedna od najvećih građevinskih kompanija u Nemačkoj), United Airlines (nekada najveći avio- prevoznik u SAD), 4 banke u Srbiji (Jugobanka, Beobanka, Beogradska i Invest banka), Fresh&Co (nekada vodeći proizvođač sokova u Srbiji), itd. vlada će se založit za njih Š - možda i hoće, ali ovo nije poenta prilikom odo- bravanja kredita, jer banka želi da joj se kredit vrat iz prihoda iz redovnog poslovanja klijenta. dobar i ambiciozan proizvodni odnosno trgovinski program Š , zanemarena li- kvidnost i fnansijski pokazatelji; apsolutno ciljni klijent Š – bez adekvatnih obrazloženja, odlični efekt unakrsne prodaje Š - otvaranje računa i promet preko računa, kupovina i prodaja deviza, oročenje sredstava, otvaranje akreditva, korišćenje platnih kartca, itd. odličan “novi” projekat, poslovna linija, proizvod, itd Š . bez sagledavanja efe- kata na buduće prihode i rashode privrednog subjekta. Bitno je da bankarski službenik shvat da za donošenje odluke o kreditu, nema zamene za zdrav razum. Poenta je da li će u slučaju lošeg plasmana država ili neko drugi stat iza poslovne banke kreditora, odnosno iz čega će banka naplatt svoje potraživanje - da li iz prihoda vezanih za redovno poslovanje privrednog subjekta (gotovina) ili akt- viranjem kolaterala (hipoteke, zaloge ili drugog prihvatljivog instrumenta obezbeđenja za banku). tržišta moguće razlikovat sledeće pozicije proizvoda odnosno proizvodnih jedinica: perspektvni proiz- vod (proizvod pod znakom pitanja – pripada rastućem tržištu sa niskim tržišnim učešćem; slučaj proiz- voda koji se uvode na rastuće tržište), tržišni lider (zvezda proizvod – visoko tržišno učešće na visoko rastućem tržištu), zreli proizvod (krave muzare – imaju relatvno visoko tržišno učešće ali je rast tržišta nizak; osnovni generatori prihoda i dobit) i stagnirajući proizvod (pas proizvod – nizak rast tržišta i nisko tržišno učešće; niska rentabilnost – gubitke na proizvodu - kandidat za eliminisanje). Shodno tome, upravljajući tempom rasta, privredni subjekt se prevashodno oslanja na antcipiranje reakcije konkurenata odnosno privrednom subjektu stoje na raspolaganju sledeće alternatve strategije ili njihove kombinacije: 1. da pre drugih uvede proizvod na tržište, 2. da sledi lidera, 3. da se osloni na strategiju modifkovanja proizvoda prema zahtevima određenog segmenta na već razvijenom tržištu, 4. da se uključi na područje inovacija oslanjajući se na superiornu proizvodnu sposoblnost i kontrolu troškova. Proizilazi da privredni subjekt u svojoj strategiji rasta korist parametre kao što su: rast tržišta i kretanje tržišnog učešća, atraktvnost i stadijum grane, istraživanje i razvoj u okviru samog privrednog subjekta, snaga (u odnosu na konkurente) i proizvodne sposobnost samog privrednog subjekta. 124 Upravljanje rizikom Kreditna sposobnost klijenta predstavlja mogućnost vraćanja fnansijske obaveze u budućnost, i podrazumeva: spremnost odnosno revnost (karakter) klijenta, Š sposobnost odnosno solventnost klijenta da potraživanja (gotovina, kapital, Š kapacitet tržišta odnosno kolateral) pretvori u novac na odgovarajući dan. Trebalo bi imat u vidu da banka ne želi da razmatra sledeća kreditranja: Kompanija ima problema sa proftabilnošću odnosno likvidnošću Š , stoga kli- jent želi da refnansira postojeće kredite u korišćenju kod drugih banaka. Pravi vlasnik (vlasnička struktura) kompanije nije poznata Š , a iz priloženih dokumenata se može zaključit da se radi o licima sa kojima banka prema važećim procedurama o pranju novca ne želi da radi ili se radi o velikim klijen- tma prema kojima je banka već stgla do gornjeg limita odnosno maksimalno mogućeg kredita prema grupi povezanih lica. Ponuđeni kolateral nije utrživ Š . Zahtev za investcioni kredit bez projekcija poslovanja privrednog subjekta Š koje bi pokrile vreme trajanja kreditnog odnosa odnosno ne obezbeđuje se dovoljni primarni izvor otplate kredita od strane privrednog subjekta. Kompanija ne želi da dostavi informaciju iz kojih izvora namerava da vra- Š t odobreni kredit, a primarni izvori otplate su nedovoljni za servisiranje obaveze po kreditu. Komapnija prikazuje nerealnu proftabilnost Š . Tržišna vrednost kolaterala je nedovoljna da pokrije traženi iznos kredita Š . Strategija menadžmenta privrednog subjekta nije prihvatljiva za banku Š ili jednostavno nije defnisana od strane privrednog subjekta. 2.1.2. Kvanttatvna analiza klijenta Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitatvnoj i kvanttatvnoj analizi klijenta. Oblast kvanttatvne analize privrednog subjekta obuhvata analizu f- nansijskog poslovanja klijenta u najširem smislu, kako bi se obuhvatle sve promene u njegovoj veličini odnosno snazi. Izvori informacija za kvanttatvnu analizu klijenta su: godišnji izveštaji privrednog subjekta (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, aneks), kvartalni izveštaji privrednog subjekta, računovodstvo troškova, projekcije privrednog subjekta, konsolidovani izveštaji privrednog subjekta, revizorski izveštaj privrednog subjekta, kvalifkovano ili nekvalifkovano mišljenje trećih lica, i reputacija revizora. Bilansi privrednog subjekta su osnova fnansijske analize (utvrđivanja kreditne spo- sobnost) koju vrši banka. Bilans je knjigovodstveni oblik prikazivanja sredstava i izvora 125 Upravljanje kreditnim rizikom sredstava u formi dvostrukog pregleda. Karakteriše ga odgovarajuća forma, sadržina i način prikazivanja. Zakonodavac propisuje formu bilansa, sadržaj i način prikazivanja. Sadržaj bilansa je prikaz sredstava i izvore sredstava. Način prikazivanja sredstava i iz- vora sredstava, karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje, odnosno bilans privrednog subjekta obuhvata i na prikladan način preko novčanih jedinica izražava ce- lokupnost stanja, promena i odnosa koji su njime obuhvaćeni. Stoga se bilans korist za izražavanje stanja i rezultata aktvnost privrednog subjekta. Bilans stanja obuhvata i izražava stanje raspoloživih i angažovanih sredstava i nji- hovih izvora po kvalitetu i strukturi na tačno određeni dan bilansiranja (obično je pos- lednji dan kalendarske godine). Bilans uspeha obuhvata i izražava nivo poslovne uspešnost u periodu za koji se uspešnost izražava (obično za period kalendarske godine). Bruto bilans obuhvata i izražava sve promene u periodu bilansiranja i to u bruto iskazu (obično kraći vremenski intervali od godinu dana). Zbog toga, bruto bilans je veoma značajan analitčki instrument. Banke preferiraju da ga pribave od klijenta tokom poslovne godine, kako bi sagledale stvarno stanje poslovanja privrednog subjekta. Uvažavajući prethodno navedeno možemo zaključit da se od bilansa zahteva da ispuni sledeće karakteristke: bilansnu jasnost, bilansnu istnitost, bilansnu kontnuel- nost, bilansnu uniformnost, bilansnu konciznost i bilansnu integralnost. Bilans stanja Bilans stanja privrednog subjekta je blic-snimak (trenutno stanje) imovine, i kapitala i obaveza kompanije. 20 Bilans se uobičajeno prikazuje u formi dvostranog računa koji je po defniciji „bi- lans“ uvek uravnotežen. Aktva (imovina) je jedna strana tog računa a pasiva (kapital i obaveze) je druga strana. Aktva bilansa privrednog subjekta pruža odgovor na pitanje koliko je sredstava angažovano u privrednom subjektu i u kom obliku se ona nalaze. Pa- siva bilansa izražava pravnu pripadnost pozicije aktve bilansa. Pasiva bilansa se deli na sopstveni i tuđi kapital. Stoga bi se moglo reći da bilans stanja izražava kvantum raspo- laganja kapitalom i oblike i izvore njihovog angažovanja. Jednakost aktve (imovine) i pasive (kapital i obaveze) znači da je svaka obaveza privrednog subjekta prema poveriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani ak- tve. Vrlo je bitno napomenut da je prilikom kreiranja bilansa stanja neophodno ispunit odgovarajuće zahteve vezano za pravilno grupisanje pozicija aktve i pasive u bilansu stanja. 20 Podsećanje: Naše zakonodavstvo je defnisalo da privredni subjekt zvanični bilans stanja sačinjava na poslednji dan kalendarske godine (31.12.), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02.naredne go- dine (za prethodnu kalendarsku godinu). 126 Upravljanje rizikom Bilansne pozicije na strani imovine ukazuju kako su iskorišćena (sopstvena i tuđa) sredstava, dok kapital i obaveze ukazuju odakle potču sredstva. Za utvrđivanje kredi- tne sposobnost privrednog subjekta, kreditnom službeniku je bitna struktura osnovnih sredstava, procenjena vrednost osnovnih sredstava, tržišna vrednost osnovnih sred- stava, savremenost tehnologije odnosno opreme koja se korist za proizvodnju, da li je oprema kupljena na lizing ili je založena kod poslovne banke za kredit i da li odgovara poslovnom riziku privrednog subjekta. Isto tako je bitno da se sagledaju i nematerijal- na sredstva privrednog subjekta, koja se sastoje iz goodwill-a, patenata, licenci, robnih marki, i istraživanja i razvoja. 21 Bilans stanja nam pruža informaciju kakav je nivo i kvalitet potraživanja odnosno stepen i brzina naplate, o koncentraciji kupaca, kao i o interkompanijskim potraživanjim ili potraživanjima vlasnika (pre svega pozajmice kapitala). Zalihe u bilansu stanja nam govore kakva je struktura zaliha (koliko je sirovina, koliko je završenih proizvoda i koji je stepen dovršenost proizvoda), kao i da li privredni sub- jekt greje ili ne greje skladište u kome se zalihe nalaze. U slučaju obaveza iz bilansa se može sagledat njihov nivo, stepen dospelih a ne plaćenih obaveza, valute plaćanja, interkompanijske obaveze (koje možda nikada neće bit ni plaćene) i nivo rezervisanja. Struktura kapitala u bilansu stanja govori koliki je nivo ukupnih obaveza, koliki je nivo fnansijskih obaveza i koliki su troškovi kapitala. Značajna stavka svih privrednih subjekata poslednjih godina, su vanbilansne obaveze po osnovu garancija i izdath menica i ovlašćenja za svoje kredite, obaveze prema dobavljačima odnosno jemstva po kreditma za poslovne partnere i/ili povezana lica privrednog subjekta. Pomenute kategorije, kreditni analitčar sagledava kao potenci- jalne obaveze privrednog subjekta, koje pogoršavaju njegovu trenutnu fnansijsku situ- aciju. Kreditni analitčar iz bilansa stanja može da dobije informacije o pokriću dugova (obaveza) imovinom, kao i o visini sopstvenog kapitala (garantne supstance) koji se može iskoristt za servisiranje svih dospelih i nedospelih obaveza privrednog subjekta (korisnika kredita). Posebno bitni pokazatelji iz bilansa stanja Š za kreditnog analitčara su: Tuđi izvori = Marža sigurnost Sopstveni izvori Tuđi izvori = Stepen pokrića Ukupni izvori 21 Prikazane stavke bilansa stanja su u skladu sa potrebama banke, tj. donošenja odluke o kreditnoj spo- sobnost klijenta. 127 Upravljanje kreditnim rizikom Sopstveni izvori = Stepen samofnansiranja Ukupni izvori Dugoročni izvori = Koefcijent fnansijske sigurnost Dugoročno vezana sredstva Na osnovu izloženog, može se zaključit da se na osnovu bilansa stanja mogu obavl- jat samo statčke fnansijske analize. Stoga, banke primenjuju sistem analize više uzas- topnih bilansa stanja, kako bi mogle pravilno da sagledaju da li se fnansijska situacija privrednog subjekta korisnika kredita poboljšala ili pogoršala (u praksi se obično vrši analiza bilansa poslednje tri kalendarske godine). Bilans uspeha Bilans uspeha izražava prihode i rashode privrednog subjekta za duži vremenski peri- od, obično godinu dana. Stoga bilans uspeha pruža odgovor na pitanje kako je privredni subjekt poslovao (ostvaren poslovni rezultat) u periodu na koji se bilans uspeha odno- si. 22 U savremenim uslovima, bilans uspeha prvenstveno ima za cilj da pruži kreditnim analitčarima relevantne informacije vezane za poslovno odlučivanje, planiranje i raz- voj privrednog subjekta. Banke, bilans uspeha posmatraju u vremenskom kontnuitetu, odnosno u nizu sukcesivnih perioda (obično poslenje tri kalendarske godine), kada se nesumnjivo predstavlja kao sasvim solidan pokazatelj poslovno - strateških i taktčkih ciljeva privrednog subjekta korisnika kredita. Bilans uspeha je u formi dvostranog računa koji se sastoji iz prihodne i rashodne strane. Na rashodnoj strani se nalaze rashodi grupisani po vrstama i utvrđeni u veličini koja se odnosi na period bilansiranja, dok se na prihodnoj strani iskazuju prihodi po istm kriterijumima. Dobitak ili gubitak za vremenski period bilansiranja, predstavlja razliku između prihoda i rashoda odnosno pokazuje koliko je tekuća aktva uvećana poslovanjem u periodu bilansiranja. Poslovni rezultat je utvrđen samo obračunski, a u stvarnost se nalazi u nekom od oblika aktve, pa shodno tome, je prisutan u raznim oblicima angažovanja sredstava. 22 Podsećanje: Naše zakonodavstvo je predvidelo da su privredni subjekt u obavezi da zvanični bilans us- peha sačinjavaju za vremenski period od godinu dana tj. od 01.01. do 31.12. kalendarske godine (jedna kalendarska godina), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02.naredne godine za prethodnu kal- endarsku godinu. Zakonodavac je propisao da se bilans uspeha sačinjava po metodi ukupnih troškova. Posmatrano iz ugla samog privrednog subjekta, metoda je prikladnija za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata, kao i za statstčko utvrđivanje ostvarene vrednost proizvodnje tj. sagledavanje ostvarenog bruto proiz- voda. 128 Upravljanje rizikom Sadržina bilansa uspeha je determinisana metodom po kojoj je sačinjen. Ukoliko je bilans uspeha sačinjen po metodu prodath učinaka, onda se na rashodnoj strani iskazu- ju poslovni rashodi, fnansijski rashodi, i neposlovni i vanredni rashodi, dok se na prihod- noj strani iskazuju poslovni prihodi, fnansijski prihodi, i neposlovni i vanredni prihodi. Pri čemu su poslovni rashodi troškovi sadržani u prodatm proizvodima. Rashodi fna- nsiranja su kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja privrednog subjekta i javljaju se povremeno. S druge strane, poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i usluga. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraživanja. Neposlovni i vanredni prihodi su prihodi koji su na- stali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno. Prihodi mogu bit bilansirani po sistemu fakturisane realizacije ili po sistemu naplaće- ne realizacije, nezavisno od metode po kojoj se sačinjava bilans uspeha. Banke prilikom donošenja odluke o kreditu sagledavaju naplaćenu realizaciju (u mnogim bankama se korist i kao osnov za segmentaciju klijenata). Kreditnom analitčaru bilans uspeha ukazuje kakav je trend prodaje privrednog su- bjekta – nivo rasta, realnost ili potcenjenost ili precenjenost prodaje, kolika je prodaja na domaćem tržištu odnosno koliki je izvoz. Takođe, ukazuje kolike je proftne stope ostvario privredni subjekt odnosno kolika je bruto marža, poslovni rezultat (EBIT), stopa poslovnog dobitka (Ordinary Income Margin) i neto proft privrednog subjekta. Uvažavajući različite aspekte fnansijske analize bilansa uspeha, treba istaći da je potrebno zadovoljit određene zahteve formalne prirode vezano za pravilno grupisanje pozicija prihoda i rashoda u bilansu uspeha. S tm u vezi, grupisanje pozicija bilansa uspeha za potrebe fnansijske analize treba da bude bazirano na realizaciji ideje o razd- vajanju komponent poslovnog rezultata (poslovnih prihoda i poslovnih rashoda) od el- emenata neposlovnog ili neutralnog rezultata (fnansijskih i vanrednih prihoda i fnan- sijskih i vanrednih rashoda). Kreditni analitčari bilans uspeha sagledavaju na pomenut način, jer smatraju da je samo poslovni rezultat pouzdana veličina koja se može koristt za potrebe rentabilnost poslovanja i ocene zarađivačke sposobnost privrednog sub- jekta (otplatnog kapaciteta za vraćanje kredita banci). Posebno Š bitni pokazatelji iz bilansa uspeha za kreditnog analitčara su: proft pre kamate i poreza, ƒ proft pre poreza, ƒ proft posle poreza, ƒ zadržani proft, ƒ stopa poslovnog dobitka, ƒ Ostvareni proft = Stopa poslovnog dobitka Angažovani kapital 129 Upravljanje kreditnim rizikom Proftna stopa  koefcijent obrta = Stopa poslovnog dobitka Proft pre poreza = Stopa poslovnog dobitka Ukupna sredstva Proft pre kamata i poreza = Stopa poslovnog dobitka Ukupna sredstva stopa neto dobitka ƒ Proft posle poreza = Stopa neto dobitka Ukupna sredstva Na kraju, možemo zaključit da su bilans stanja i bilans uspeha povezani na sledeći način: Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog povećanja sopstvenog kapitala (pri- Š hodi) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog perioda, a razlika među njima predstavlja fnansijski rezultat koji se uključuje u bilans stanja kao neto povećanje sopstvenog kapitala (dobitak), odnosno kao neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak). Bilans stanja iskazuje pojavu stanja imovine, kapitala i obaveza na dan bilan- Š siranja, pri čemu dobitak predstavlja povećanje imovine i sopstvenog kapitala, a gubitak predstavlja smanjenje imovine i sopstvenog kapitala. Izveštaj o tokovima gotovine (cash flow) Izveštaj o tokovima gotovine daje informaciju o izvorima gotovine i smanjenjima go- tovine. Korist se da bi se utvrdila raspoloživa novčana sredstva u preduzeću koja se mogu koristt u procesu otplate dospelih obaveza preduzeća. 23 Cash fow, kao deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa tj. kao suma dobitka, amortzacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine korist se kao instrument fnansijske analize. U praksi je prikladno sredstvo za procenu fnansi- jske i prinosne snage privrednog subjekta. 23 Cash fow analiza predstavlja jedan od instrumenata upravljanja fnansijama privrednog subjekta. Po- jam cash fow se korist u svoja dva osnovna značenja: 1. kao stalna reka primanja i izdavanja koja protču kroz privredni subjekt (bruto cash fow), ili kao razlika između primanja koja proizilaze iz prodaje robe i usluga i izdavanja koja se vezuju za proizvodnju roba i usluge (neto cash fow). 2. kao sume do- bitaka, amortzacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine kao deo primanja koja ostaju privrednom subjektu i služe za isplatu dividendi, fnansiranje investcija i za isplatu dugova, ili deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja. 130 Upravljanje rizikom Nemački autori su razvili metodologiju izračunavanja cash fow veličine, koja se u simplifciranoj formi, može prikazat na način prikazan u tabeli br. 1 Tabela br. 1. Cash fow koncept nemačkih autora godišnji neto dobitak + Povećanje rezervi + Amortzacija (otpis mašina) = cASH FLOW I + Povećanje dugoročnih rezervisanja (pokrića) = cASH FLOW II + Rashodi koji potču iz ranijih perioda – Vanredni rashodi - Prihodi koji potču iz ranijih perioda – Vanredni prihodi = cASH FLOW III - Isplaćene dividende = cASH FLOW IV Uvažavajući izloženi koncept izračunavanja cash fow veličine, trebalo bi istaći da po svojoj sadržini Cash fow III odgovara potrebama procene prinosne snage privrednog subjekta, dok cash fow IV odgovara potrebama procene fnansijske snage privrednog subjekta. Koncept cash fow-a se zasniva na sledećim komponentama: Poslovni rezultat (dobitak), amortzacija i dugoročna rezervisanja Š . Sve eventualne deformacije poslovnog rezultata se pokušavaju anulirat amor- tzacijom i dugoročnim rezervisanjima. Osnovne komponente cash fow veličine su: dobitak (neto proft), amortzacija Š i pozicije pokrića (rezervisanja). Po svojoj suštni, predstavljaju izvore sredstava koji su de facto „oslobođeni“ kroz poslovni proces i koji stoje na raspolaganju za potrebe fnansiranja. Pod pretpostavkom uravnotežene fnansijske situacije cash fow pokazuje sledeće: visinu raspoloživih sredstava za interno fnansiranje tj. samofnansiranje, ƒ mogućnost vraćanja zajmova na osnovu koje se utvrđuje optmalna granica ƒ zaduženja. Banke pored navedenih u kategoriju izvora gotovine privrednog subjekta svrstavaju: smanjenje obrtne imovine, povećanje zaduženost/ostalih obaveza, prodaju stalne im- ovine i dokapitalizaciju. Takođe, trebalo bi imat u vidu da na smanjenje gotovine u poslovanju privrednog subjekta utču: gubici, povećanje obrtne imovine, vraćanje dugova odnosno smanjenje ostalih obaveza privrednog subjekta, nabavka nove opreme i isplata dividendi. 131 Upravljanje kreditnim rizikom Komparacija troškova, dobitka, rentabilnost i brzini vraćanja sredstava, su os- Š nova za analizu investcionih projekata i izbor pojedinih alternatva (pri čemu se zanemaruje ukupno vreme korišćenja investcije). Upravo u ovom slučaju, cash fow služi kao veoma prikladan (koristan) instrument za analizu invest- cionih alternatva u cilju izbora najpovoljnijeg rešenja. U nastavku je prikazan izveštaj o tokovima gotovine, jednog privrednog subjekta ko- risnika kredita, pripremljen od strane domaće banke uvažavajući MRS7. 24 Tabela br. 2. Izgled tokova gotovine klijenta pravnog lica u bankarskom formatu 24 Prikazani izveštaj o tokovima gotovine privrednog subjekta je preuzet iz instrumentarijuma Raifeisen bank a.d. Beograd za utvrđivanje kreditne sposobnost klijenta – Coala iz 2005. godine. 132 Upravljanje rizikom Prikazani izgled tokova gotovine nam ukazuje, da je ispoštovan MRS7 koji novčane tokove klasifkuje prema grupama aktvnost, na: novčane tokove iz poslovnih aktvnost,novčane tokove iz aktvnost investranja i novčane tokove iz aktvnost fnan- siranja. U konkretnom slučaju: poslovna aktvnost privrednog subjekta se odražava fnalnom stavkom II -op- Š eratng cash fow (operatvni cash fow) servisiranje dugova privrednog subjekta se može videt iz fnalne stavke III - Š net operatng cash fow (neto operatvni cash fow), investciona ulaganja privrednog subjekta se odražavaju fnalnom stavkom IV Š – cash fow afer investng actvites (cash fow posle investcionih aktvnost), fnansijska zaduženja privrednog subjekta se odražavaju fnalnom stavkom V – Š cash fow afer fnancing actvites (cash fow posle fnansijskih aktvnost), mogućnost za korišćenje novog kredita privrednog subjekta odnosno otplatni Š kapatcet za novi kredit (investcioni ili kratkoročni) se vidi iz stavke VI – net increase/decrease in cash (neto povećanje/smanjenje gotovine). Proizilazi da neto novčani tok posmatranog privrednog subjekta korisnika kredita za određeni vremenski period predstavlja zbir neto novčanog toka iz poslovnih aktvnost, neto novčanog toka iz aktvnost investranja i neto novčanog toka iz aktvnost fnansir- anja. Ciklus promene gotovine je takav da se za novac kupuju sirovine od dobavljača, koji- ma se proizvodi roba (proizvodnja u toku odnosno stvaranje vrednost, gotovi proiz- vodi), koja se prodaje dalje kupcima. Obično se u našoj praksi naplatom potraživanja od kupaca gotovih proizvoda plaćaju obaveze dobavljačima za repromaterijal. Trebalo bi imat u vidu da su prilikom ciklusa promene imovine prisutni: rizik nabavke, rizik proiz- vodnje, rizik tražnje (postojanje tržišta) i rizik naplate. Ciklus promene imovine se sagledava kroz kretanje obrtnog kapitala. 25 Obrtni kapital je osnovni pokazatelj sposobnost kompanije da izmiri obaveze prema kreditorima iz cik- lusa promene imovine u gotovinu. Izračunava se na sledeći način: Obrtna imovina + Aktvna vremenska razgraničenja - - (Kratkoročne obaveze + Pasivna vremenska razgraničenja) = Obrtni kapital 25 Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) predstavljaju deo sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza koje su iskorišćene za fnansiranje obrtnih sredstava. Neto obrtni fond se utvrđuje na bazi bilansa stanja poslovnih sredstava, pri čemu bilans mora bit uravnotežen. Analiza neto obrtnog fonda uvek polazi od celine bilansa i svoje zaključke zasniva isključivo na karakteristčnim promenama celine u kretanju. 133 Upravljanje kreditnim rizikom Posebno bitni pokazatelji iz izveštaja o tokovima gotovine za kreditnog analitčara su: Neto novčani tok iz poslovanja = Koefcijent pokrivenost kratkoročnih obaveza gotovinom Prosečne kratkoročne obaveze Neto novčani tok iz poslovanja = Koefcijent pokrivenost ukupnih obaveza gotovinom Ukupne obaveze Neto novčani tok iz poslovanja - Plaćene kamata - Plaćeni porezi = Koefcijent pokrivenost kamata gotovinom Plaćene kamate Neto novčani tok iz poslovanja = Koefcijent pokrivenost dividendi gotovinom Plaćene dividende Možemo zaključit da pokazatelje koji se temelje na novčanim tokovima uvek tre- ba posmatrat u međuzavisnost sa osnovnim (klasičnim) pokazateljima performansi privrednog subjekta. Racio analiza Banka korist različite fnansijske izveštaje privrednog subjekta kao osnov za racio analizu, na osnovu koje postavljajući odgovarajuća pitanja donosi odluku o kreditu. Značaj racio analize se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji ukazuju na fnansijske performanse privrednog subjekta. Racio analiza omogućava: sagledavanje trednova u fnansijskom poslovanju privrednog subjekta, Š poređenje fnansijskih karakteristka konkretnog privrednog subjekta sa dru- Š gim privrednim subjektma u okviru iste delatnost ili privredne grane, i utvrđivanje međuzavisnost između faktora koji utču na fnansijski uspeh pri- Š vrednog subjekta. Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih fnansijskih parametara sa drugim, sagledavaju se mnogo traženiji pojedini fnansijski aspekt poslovanja privrednog subjekta, što u stvari predstavlja osnovnu suštnu racio analize. Proizilazi zaključak da je osnovna svrha utvrđivanja fnansijskih racio brojeva (pokazatelja) pružanje pomoći menadžmentu privrednog subjekta u planiranju, kontroli i odlučivanju, s obzirom da je želja svake banke dugoročna saradnja sa klijentom privred- nim subjektom. 134 Upravljanje rizikom Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izražene u prostoj matemaičkoj formuli. Bitno je napomenut, da su ove relacije od izuzetnog značaja za ocenu fnansijskog položaja (statusa) privrednog subjekta, kao i za ocenu upravljanja privrednim subjektom. U zavisnost od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifkovat u nekoliko srodnih grupa fnansijskih pokazatelja. Međutm, za potrebe fnansijske analize najčešće se koriste sledeće osnovne grupe pokazatelja koje se izvlače iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a to su: pokazatelji (racia) likvidnost Š – pod likvidnošću se smatra sposobnost privred- nog subjekta da u roku može da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Najčešće korišćeni pokazatelji likvidnost su: koefcijent trenutne likvidnost, koefcijent perspektvne likvidnost, koefcijent optmalne likvidnost, koefci- jent opšte likvidnost i koefcijent redukovane (rigorozne) likvidnost. pokazatelji (racia) solventnost Š – solventnost predstavlja sposobnost privrednog subjekta da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. Najznačajnija racia solventnost su: koefcijent strukture kapitala, koefcijent doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktve, koefcijent pokrića rashoda na ime kamata i koefcijent sigurnost dugoročnih poverilaca. pokazatelji (racia) aktvnost Š – obuhvataju sve relevantne odnose između pri- hoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, s druge strane. Najčešće se primenjuju sledeći koefcijent: koefcijent obrta dobavljača, koefcijent obrta zaliha, koefcijent obrta kupaca, koefcijent obrta ukupnih obrtnih sredstava, koefcijent neto obrtnih sredstava, koefci- jent obrta fksnih sredstava, koefcijent obrta sopstvenih sredstava, koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. pokazatelji (racia) rentabilnost Š – jesu težnja privrednog subjekta da ostvari što povoljniji fnansijski rezultat tj. dobit u odnosu na angažovana sredstva odnos- no rentabilnost predstavlja “moć zarađivanja” privrednog subjekta (parcijalni izraz efkasnost poslovanja, s jedne strane, i parcijalno merilo efkasnost up- ravljanja, s druge strane). Najčešće korišćeni pokazatelji rentabilnost su: stopa prinosa na poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva. pokazatelji (racia) ekonomičnost Š – princip poslovanja čijom se primenom u praksi ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim troškovima sva tri elementa proizvodnje – rada, sredstava za rad i predmeta rada (parcijalni izraz efkasnost poslovanja preduzeća). Najčešće korišćeni pokazatelji ekonomičnost su: pokazatelji poslovne ekonomičnost i pokazatelji ukupne ekonomičnost. 135 Upravljanje kreditnim rizikom Pokazatelji na osnovu kojih se donose odluke o kreditu u banci su: racia likvidnost ( Š efkasnost), fnansijska Š racia i racia Š proftabilnost (prinosa). 26 Racia likvidnosti (efikasnosti) Banke prilikom racio analize posebnu pažnju pridaju pokazateljima efkasnost odnosno likvidnost. Najčešće korišćena racia su: 27 Obrtna imovina = Racio tekuće likvidnost Kratkoročne obaveze Obrtna imovina - zalihe = Racio ubrzane likvidnost Kratkoročne obaveze Prosečne zalihe 365 = Period zadržavanja zaliha NVPR 27 Prosečno stanje dobavljača 365 = Period izmirenja obaveza NVPR Prosečno stanje kupaca 365 = Period naplate potraživanja Prihod od prodaje Period zadržavaja zaliha + Period naplate potraživanja = Poslovni ciklus Poslovni ciklus - Period izmirenja obaveza = Gep fnansiranja Operatvni cash fow = Marža operatvnih tokova gotovine Prodaja 26 Poslovne banke u Srbiji imaju razvijene interne modele za utvrđivanje kreditnog rejtnga klijenta. Domaće banke sa stranim kapitalom su ih preuzele od svojih matčnih banaka, tako da se kod Raifeisen banke a.d. Beograd korist Coala, kod Erste banke a.d. Novi Sad se korist Sabine, a kod UniCredit banke a.d. Beograd se korist Blana. Input za interne modele su zvanični fnansijski izvešetaji privrednih sub- jekata. 27 NVPR - Nabavna vrednost proizvoda. 136 Upravljanje rizikom Finansijska racia Finansijska racia spadaju u drugu grupu važnih pokazatelja prilikom donošenje od- luke o kreditu od strane banke. Najčešće korišćena racia su:28 Kapital = Racio kapitala (samofnansiranja) Ukupna imovina Ukupne obaveze = Koefcijent ukupne zaduženost (laveridž) 28 Neto vrednost materijalne imovine Dugoročni kredit i obaveze + Kratkoročne fnansijske obaveze - Gotovina i gotovinski ekvivalent = Koefcijent fnansijske zaduženost Kapital - Gubitak iznad visine kapitala - Nematerijalna ulaganja Dugoročni kredit i obaveze + Kratkoročne fnansijske obaveze - Gotovina i gotovinski ekvivalent = Period amortzacije duga EBTD ( Rezultat iz redovnog poslovanja + Troškovi amortzacije ) Racio profitabilnosti (prinosa) Racia proftabilnost spadaju u treću grupu važnih pokazatelja prilikom donošenja odluke o kreditu od strane banke. Najčešće korišćena racia su: Poslovni rezultat (EBIT) = Kamatno pokriće Rashodi od kamata 28 Izloženost privrednog subjekta riziku privređivanja odnosno poslovanja pretpostavlja neophodnost iznalaženja adekvatnih metoda za njegovo merenje i kvanttatvno izražavanje. Jedan od th metoda predstavlja tzv. „levridž“ pomoću koga se pokušavaju ocenit efekt poslovanja uz prisustvo pomenuth konstantnih faktora tj. fksnih rashoda. Imajući u vidu navedeno, može se govorit o: 1. poslovnom levridžu - pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene prihoda od realizacije odnosno obima prodaje, 2. fnansijskom levridžu - kvantfkuje dodatni rizik zbog fksnih fnansijskih rashoda, 3. kombinovanom levridžu - odražava efekte totalnog rizika tj. složeno dejstvo poslovnog i fnansijskog levridža na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Levridž se meri pomoću: a) faktora poslovnog rizika, b) faktora fnansijskog rizika i c) faktora ukupnog rizika. 137 Upravljanje kreditnim rizikom Rezultat iz redovnog poslovanja = Stopa dobit iz redovnog poslovanja Poslovni prihodi Neto rezultat = Neto proftna stopa Poslovni prihodi Neto rezultat = Neto prinos na aktvu Kapital Pošto utvrdi gore navedena racia, banka utvrđuje koji su racio brojevi relevantni za poslovanje. Potom utvrđuje da li postoji trend u kretanju racio brojeva (uzima se u obzir i sezonalnost delatnost kojom se privredni subjekt bavi) i zašto je došlo do promena ra- cio brojeva. U narednom koraku, banka upoređuje racio brojeve sa ostatkom industrije (u okviru koje privredni subjekt obavlja delatnost) i predviđanjima. Bitno je napomenut da racio brojevi ne daju odgovore, već samo ukazuju na pitanja koja treba postavit. Trebalo bi izbegavat analizu tpa “lif” prilikom donošenja odluka - npr. prodaja je povećana, racio tekuće likvidnost se smanjio, racio kapitala se povećao, itd. Takođe, bi trebalo izbegavat navođenje previše racio brojeva. Suštna je da se racio brojevi koriste da bi se doneo zaključak, a ne donose se zaključci korišćenjem racio brojeva (u tom slučaju su beznačajni). Prilikom analize i donošenja odluke o kreditu je važno izdvojit bitno od nebitnog, kao i ustanovit da li racio brojevi daju sliku kakvu smo očekivali nakon kvalitatvne analize. Ukoliko je odgovor ne, trebalo bi utvrdit zašto. Na kraju analize bi trebalo sagledat utcaj deviznog rizika na kretanje gotovine – u smislu da li postoji imovina/obaveze u stranoj valut, da li je izvozna prodaja denomirana u stranoj valut, da li se kompanija snabdeva iz inostranstva i da li se radi hedžing mimo “prirodnih” instrumenata. 2.2. ANALIZA tRANSAKcIJE Prvi korak u analizi transakcije je utvrđivanje svrhe kredita. Svrha odnosno namena kredita je defnisana kreditnom politkom banke (npr. za kupovinu repromaterijala, za kupovinu opreme, za izgranju poslovnog objekta, itd.). U prilogu knjige br. 13 se može videt katalog kreditnih proizvoda banke i u skladu sa tm koja je moguća svrha odnosno namena kredita. Drugi korak je utvrđivanje neohodnog iznosa kredita tj. da li je traženi iznos kredita dovoljan za traženu svrhu. U sledećoj iteraciji se sagledava utcaj transakcije na bilans stanja i bilans uspeha privrednog subjekta. 138 Upravljanje rizikom Potom se sagledava mogućnost otplate kredita odnosno koliki je raspoloživi cash fow za vraćanje zajma ili se moraju koristt drugi izvori otplate. Četvrt korak je defnisanje struktura zajma tzv. strukturiranje transakcije, koje po- drazumeva utvrđivanje dospeća, plan otplate, uslovi koji prethode otplat kredita (način puštanja kredita u tečaj i način otplate kredita) i defnisanje cene (kamatne stope) koja odgovara preuzetom riziku. Poslednji korak analize transakcije podrazumeva formiranje strukture obezbeđenja za kredit tj. koji se kolateral uzima kao obezbeđenje da bi se ublažio rizik (hipoteka, zal- oga na opremi, menica, gotovina, itd.). Sredstva obezbeđenja predstavljaju pravna sredstva pomoću kojih se obezbeđuje ispunjenje određenih obaveza. Uobičajena podela sredstava obezbeđenja je prema karakteru obezbeđenja na: Stvarna ili realna obezbeđenja Š – poverilac (banka) stče stvarno pravo na im- ovini dužnika (privrednog subjekta korisnika kredita) ili trećeg lica (jemca po odobrenom kreditu) čijom realizacijom se može naplatt u slučaju izostanka namirenja obaveze (glavnice, kamate i provizija po kreditu) od strane dužnika (korisnika kredita). Lična ili obligaciona sredstva obebzeđenja Š – dužnik (korisnik kredita) se jače obavezuje ili se pored dužnika obavezuje i treće lice: jemstvo (obično vlasnika privrednog subjekta ili povezanog lica) i bankarska garancija. Ponuđena sredstva obezbeđenja od strane klijenta banci, bi trebalo da budu u vlasništvu zajmotražioca. Ukoliko to nije slučaj neophodno je obezbedit odgovarajuće saglasnost za uspostavljanje zaloge odnosno hipoteke lica koja su vlasnici imovine. Takođe, ponuđena imovina mora bit procenjena (tržišno verifkovana) od strane neza- visnog organa o vrednost ponuđenog sredstva obezbeđenja. Takođe, banka traži od klijenata da ponuđena imovina bude osigurana i da se polisa vinkulira u korist banke. Izložen redosled sredstava obezbeđenja u radu je determinisan katalogom kolat- erala poslovnih banaka odnosno ponderima koji su im dodeljeni za ublažavanje rizika odnosno smanjenja nivoa rezervacija po plasiranom kreditu. U prilogu knjige broj 9 je dat primer kataloga kolaterala poslovne banke. Ukoliko je obezbeđenje kredita gotovina (keš), onda bi novčani depozit trebalo: da bude u istoj valut kao i odobreni kreditni limit Š (ukoliko to nije slučaj, u praksi se uzima da novčani depozit u drugoj konvertbilnoj valut bude 10% veći od vrednost kredita odnosno bankarske garancije ili akreditva), da pokriva ceo period fnansiranja Š (obično je rok važenja garancije duži od roka korišćenja kredita odnosno važenja bankarske garancije ili akreditva), da je deponovan kod banke i založen kod banke zajmodavca Š (na odgovarajućem namenskom računu, kako bi banka bila sigurna da će novčani depozit bit na računu za vreme korišćenja kredita odnosno garancije ili akreditva). 139 Upravljanje kreditnim rizikom Prisutan rizik za banku kod novčanog depozita, koji je obezbeđenje kredita, je: rizik promene kursa (obzirom da se transakcije realizuju po kupoprodajnim kursevima a ne srednjim kursevima), rizik bankrotstva privrednog subjekta i/ili rizik upravljanja. Ukoliko je bankarska garancija obezbeđenje po kreditu, trebalo bi vodit računa: da Š bude izdata od strane prvoklasne inostrane banke, rejtngu banke izdavaoca garancije i Š roku važenja garancije Š . Ukoliko je državna garancija sredstvo obezbeđenja po kreditu, trebalo bi: vodit računa o Š državnom emitentu (ukoliko postoji sumnja neophodno je mišljenje pravne službe) – može bit u pitanju kvazi državni enttet izdavalac garancije, tražit potvrdu nadležne državne insttucije, vodit računa o rejtngu zemlje i Š roku važenja bankarske garancije Š . Generalno kod garancija, koje služe kao sredstvo obezbeđenja po kreditu, trebalo bi vodit računa o: kojoj je vrst reč Š (bezuslovna, neopoziva, na prvi poziv, itd.), iznosu na koji je izdata Š (vrednost garancije bi trebala da pokrije glavnicu, ka- matu i pripadajuće troškove), valut u kojoj je izdata, Š periodu važenja garancije Š obzirom da je preporučljivije da bude duži od pe- rioda korišćenja kredita, i procedurama za pranje novca Š . Ukoliko je sredstvo obezbeđenja korporatvna garancija (corporate guarntee ili let- ter of comfort – LoC) odnosno jemstvo privrednog subjekta, trebalo bi razmotrit: da li se radi o klijentu banke ili ne; Š ukoliko je klijent druge banke tražit poslovnu izjavu matčne banke; Š rejtng klijenta; Š vlasništvo kompanije (ukoliko je vlasnik strana kompanija boljeg rejtnga onda Š će i domaći klijent imat bolji rejtng tj. preneće se rejtng osnivača); rejtng garantora (ukoliko ne postoji, utvrdit). Š Rizik prisutan za banku kod korporatvne garancije kao sredstva obebzeđenja po kreditu je: sporovodljivost iste na naplatu, mogućnost bankrotstva izdavaoca korpora- tvne garancije i/ili administratvni rizik (rok korporatvne garancije bi trebalo da bude duži od roka dospeća kredita). Prilikom prihvatanja korporatvne garancije kao sredstva obezbeđenja trebalo bi pribavit mišljenje pravne službe i sektora za upravljanje rizi- kom. 140 Upravljanje rizikom U našoj prethodnoj bankarskoj praksi, pravna lica su koristla kredite tako što su obezbeđivali jemstva drugih povezanih lica bilo osnivača, bilo poslovnih partnera u zem- lji. Praktčno bi jemci dostavljali banci menice i ovlašćenja za zaduženje računa, a negde bi i zaključivali odgovarajuće ugovore o jemstvu. Korporatvne garancije se u našoj zemlji počele da se pojavljuju dolaskom stranih kompanija koje su osnivači domaćih frmi (start up), koje nisu imale dobre fnansijske pokazatelje na početku rada jer su tek bile osnovane, i nisu se mogle pojavit kao koris- nici kredita. Matčne frme iz inostranstva bi izdavale poslovnim bankama korporatvne garancije sa prihvatljivim tekstom za domaću banku (sektor za upravljanje rizikom i prav- na služba su merodavni za prihvatljivost određene korporatvne garancije) kao sredstvo obezbeđenja za kredite koje bi koristle njihove tek osnovane (start up) kompanije u Srbiji. Ukoliko bi se desilo da su uslovi lokalnih kredita lošiji (skuplji) od inostranih, onda bi osnivač obezbeđivao kredit u inostranstvu za svoju lokalnu frmu u Srbiji ili bi vršio odgovarajuće pozajmice ili dokapitalizacije, kako bi lokalna frma poslovala sa što pov- oljnijim sredstvima. Jemstvo obezbeđuje poveriocu (banci) obligaciono pravni zahtev prema licu (vlas- nik, povezano pravno lice ili partner) koje je za drugog (korisnika kredita) preuzelo obezbeđenje duga i koje za to jemči imovinom. Davanjem izjave o jemstvu jemac pristu- pa već postojećem dugu glavnog dužnika. Jemstvo ima vremenski ograničeno dejstvo, koje je obično usklađeno sa rokovima dospelost glavnog duga. Jemstvo je subsidijrano obezbeđenje, jer poverilac (banka) ne može da se obraća jemcu za isplatu, ako se pre- thodno sa zahtevom ne obrat dužniku (korisniku kredita). Korporatvna garancija se korist kao sredstvo obezbeđenja u slučajevima kada se radi o grupi povezanih lica, odnosno osnivač ili većinski vlasnik obezbeđuju korpora- tvnu garanciju poslovnoj banci kod koje se kao korisnik kredita javlja jedno od njenih povezanih lica. Primer: Delta holding Beograd je vlasnik više preduzeća: Delta Sport d.o.o. Beo- grad, Delta Maxi d.o.o. Beograd, Delta Real estate d.o.o. Beograd i Delta Agrar d.o.o. Beograd. Delta Maxi d.o.o. Beograd se pojavljuje sa zahtevom za kredit kod Intesa banke ad Beograd. Intesa banka ad Beograd odobrava kredit Delta Maxi d.o.o. Beograd, ali kao sredstvo obezbeđenja traži korporatvnu garanciju Delta holdinga iz Beograda ili matčne frme sa Kipra. Koporatvna garancija (LoC) može bit jaka, slaba i srednja. Može bit izdata u pisa- nom i usmenom formatu. Za banke je mnogo prihvatljivija pisana varjanta korporatvne garancije i po mogućstvu jaka. Slaba korporatvna garancija Š (weak LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY frme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke. Srednja korporatvna garancija Š (mid Loc) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY frme i obaveze koju ima po kreditu kod banke A. Spremni smo da u slučaju nemogućnost da frma XY vrat kredit banci A, uzmemo učešće u traženju načina da se dospeli kredit vrat banci A.  141 Upravljanje kreditnim rizikom Jaka korporatvna garancija Š (strong LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY frme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke. Spremni smo da u slučaju nemogućnost da frma XY vrat kredit banci A, mi preuzmemo obavezu i izmirimo je. Sredstvo obezbeđenja po kreditu može bit asignacija ili cesija postojećeg potraživanja. Može bit: otvorena ili prećutna, potvrđena ili nepotvrđena, uslovljena rejtngom klijenta dužnika u poslu odnosno poverioca (budući korisnik kredita), od jednog kupca ili pak pul potraživanja, usmerena preko banke koja bi odobrila kredit (trebalo bi insistrat da bude usmerena preko računa banke koja je odobrila kredit). Rizik koji je prisutan za banku u slučaju prihvatanja asignacije odnosno cesije potraživanja je: rizik kašnjenja ili docnje, ri- zik bilateralnog prebijanja (zatvaranje obaveza bez banke), rizik multlateralne asignacije u kojoj se manipuliše nepostojećim potraživanjima, rizik opšth rokova i uslova (da se ne podudara sa odobrenim kreditom), rizik koncentracije odnosno rizik smanjivanja koncen- tracije (može se desit da se po odobrenim kreditnim poslovima kao dužnici odnosno kli- jent čije se uplate čekaju pojavi veći broj isth klijenata koji zvanično nisu korisnici kredita kod banke), i/ili rizik izbegavanja završetka posla (u slučaju budućih potraživanja). Primer asignacije odnosno cesije potraživanja u našoj praksi: frma Food land d.o.o. Beograd je proizvođač prehrambenog programa (slatko, salate, itd.) i svoje proizvode prodaje Idei d.o.o. Beograd, Metro-u d.o.o. Beograd i Maxi-ju d.o.o. Beograd. Food land se obraća poslovnoj banci Intesi iz Beograda da joj odobri kratkoročni kredit za nabavku repromaterijala u vrednost od 200.000,00 EUR (di- narski sa valutnom klauzulom), sa rokom otplate 12 meseci. Finansije frme Food land-a ukazuju da je frma na ivici otplatnog kapaciteta sa postojećim kreditma. U razgovoru sa klijentom banka saznaje da je Food land isporučio robu Idei d.o.o. Beograd u vrednost od 200.000,00 EUR u prethodna tri meseca i da će naplata po isporučenoj robi bit u narednih 12 meseci u jednakim mesečnim ratama (po osnovu zaključenog ugovora i odgovarajućoj pratećoj dokumentaciji). Uvažavajući da je Idea d.o.o. Beograd, frma, čiji osnivač iz inostranstva ima bolji rejtng, Intesa banka se odlučuje da odobri traženi kredit Food land-u (povlačenje kredita odmah, otplata u 12 mesečnih rata), ali da sredstvo obezbeđenja bude cesija potraživanja Idea d.o.o. Beograd. Idea pristaje na cesiju potraživanja i zaključuje sa Banca In- tesom i Food land-om odgovarajuće ugovore, kojim se upućuju buduća plaćanja po konkretnom poslu na Intesa banku i na račun zatvaranja obaveza po kreditu Food land-a d.o.o. Beograd. U konkretnom kreditnom poslu Intesa banka je rizik korisnika kredita prebacila na Ideu d.o.o. Beograd (dužnika Food land-a po kupo- prodajnom poslu). Banci kao sredstvo obezbeđenja može bit ponuđena asignacija akreditva. Akreditv se može naplatt nakon prezentacije i provere dokumenata (o čemu će bit više reči u četvrtom delu knjige). Izuzetno je bitno kod akreditva sagledat rejtng banke izdavaoca akreditva odnosno potvrđujuće banke, stručnost osoba u bankama involviranim u re- alizaciju akreditvnog posla (obzirom da se celokupna priča u akreditvnom poslovanju bazira na dokumentma), rok i iznos izdatog akreditva čija se asignacija nudi kao sredstvo obezbeđenja za kredit.  142 Upravljanje rizikom Isto tako, korisnik kredita može banci ponudit asignaciju osiguranja (pre svega živo- tno osiguranje, kod stambenih kredita) odnosno u slučaju da korisnik kredita iz realizacije nekog osiguranog slučaja ne može da vrat kredit, to će učinit osiguravajuća kompanija. Podrazumeva se da je osiguravajuća kompanija o istom izveštena pre nego što se pristupi zaključenju ugovora o kreditu odnosno garanciji ili akreditvu. Klijent mogu banci kao sredstvo obezbeđenja ponudit zalogu na hartjama od vred- nost, koja u zavisnost od izdavaoca ima različitu težinu odnosno ublažavajući karakter prilikom plasmana sredstava. U praksi se mogu pojavit hartje od vrednost čiji je izdava- lac država (državna obveznica, ili menica) ili privredni subjekt (akcija ili menica, izdata od strane privredne ili fnansijske odnosno uslužne korporacije ). Vrlo je bitno utvrdit rejtng izdavaoca menice (u slučaju državnih hartja od vrednost bitan je rejtng zemlje), potom vrstu same hartje od vrednost i rok na koji je izdata hartja od vrednost koja je ponuđena kao sredstvo obezbeđenja. Prisutan rizik za banku kod zaloge na hartjama od vrednost kao sredstva obezbeđenja je: rizik privrednog subjekta odnosno zemlje i/ili administratvni rizik. Ručna zaloga je stvarnopravno obezbeđenje kod koga založni poverilac (banka) stče pravo da se iz založene stvari namiri pre svih ostalih poverilaca, ako mu potraživanje (glavnica, kamata i provizije po kreditu odnosno garanciji ili akreditvu) ne bude isplaćeno o dospelost. Založenu stvar je poverilac dužan da neoštećenu vrat zalogodavcu (dužniku - korisniku kredita). Proistče da je ugovor o zalozi dvostruko obavezan ugovor, kojim se stvaraju obaveze za obe ugovorne strane (banku i korisnika kredita). Za konsttuisanje ručne zaloge nije dovoljno zaključenje ugovora, već i predaja stvari – faktčka ili fktvna. Zalogodavac može bit i dužnik, kao i treće lice. U praksi se dešava da je založeni predmet ostaju u posedu vlasnika za vreme trajanja konkretnog kreditnog odnosno dokumentarnog aranžmana sa bankom, zbog visine troškova fzičkog izdvajanja i zbog neometanog procesa poslovanja korisnika kredita. Predmet ručne zaloge može bit svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. U ban- karstvu to mogu bit i dragocenost: zlato i plemenit metali, drago kamenje, umetničke slike, tepisi, egzotčni ukrasi, hartje od vrednost. U zalogu se može dat i potraživanje prema trećem licu. Takođe, predmet zaloge mogu bit i prava: autorsko pravo, pravo in- dustrijske svojine i pravo plodouživanja. U principu, svi predmet se mogu založit sem predmeta vezanih za ličnost ili stvari koje su po prirodi takve da se ne mogu prenosit. Zaloga na pokretnoj imovini, kao što su zalihe (robe, gotovih proizvoda, poluproiz- voda, repromaterijala) ili oprema, može bit sredstvo obezbeđenja za kredit. Prilikom uzimanja opreme kao sredstva obezbeđenja za kredit trebalo bi sagledat: koji je tp opreme u pitanju (za koju namenu i ko je sve korist u našoj privredi), Š da li se radi o opremi koja je proizvedena po porudžbini tačno za određenog Š klijenta (i da li istu takvu može zbog prirode posla neko od drugih privrednih subjekata u našoj zemlji u slučaju prodaje da kupi), da li postoji sporazum o reotkupu opreme bilo proizvođača, bilo nekog Š poslovnog partnera ili davaoca lizinga, 143 Upravljanje kreditnim rizikom da li je oprema već založena za neki kredit u korišćenju kod druge poslovne Š banke, itd. Ukoliko su zalihe sredstvo obezbeđenja za kredit, banka mora sagledat: o kakvoj je vrst zaliha reč, da li se radi o berzanskoj robi (čija vrednost fuktuira Š sa promenama na svetskom tržištu predmetne robe), koliko je utrživa roba koja je ponuđena kao sredstvo obezbeđenja, Š da li je kvarljiva roba odnosno koliki je rok trajanja, Š da li roba brzo zastareva ili ne (npr. kompjuterski proizvodi brzo zastarevaju i Š gube vrednost), da li su u pitanju proizvodi po porudžbini samo za jednog određenog kupca ili Š za više kupaca, itd. Pošto se banka odluči da sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit budu zalihe, onda se one obavezno moraju izdvojit u drugi prostor odnosno izdvojit od druge robe kojom frma posluje, a nije data u zalogu. Banka vrši redovan monitoring kolaterala samostalno (specijalizovano odeljenje banke za monitoring kolaterala) ili to za nju vrši nezavisna kuća (koja se bavi procenama i monitoringom odnosno nadzorom). Prisutan rizik za banku ukoliko je sredstvo obezbeđenja za kredit zaloga na pokret- noj imovini je: tržišni rizik, administratvni rizik (pre svega monitoring, i mogućnost us- postvljanja višestruke zaloge na inicijatvu korisnika kredita, a bez prethodne saglasnost banke), rizik štete ili propadanja, rizik krađe, itd. Banka može kao sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit, uspostavit hipoteku na poslovni ili privatni objekat vlasnika frme. Hipoteka je stvarno pravo koje ttularu (ban- ci) pruža mogućnost da se naplat iz opterećene nepokretnost prinudnom prodajom, ako dužnik (korisnik kredita) o roku ne izmiri svoje novčane obaveze (glavnicu, kamatu i pripadajuće troškove). Ovo pravo ograničava pravo svojine vlasnika – dužnika (korisnik kredita) ili trećeg lica (jemca) u obimu u kojem je konsttuisano. Pravni osnov hipoteke može da bude ugovor, sudska odluka ili zakon. Prilikom razmatranja hipoteke kao sred- stva obezbeđenja za kredit trebalo bi: sagledat pravni okvir koji je reguliše, Š da li je hipoteka registrovana ili uknjižena (ako jeste da li se vodi u katastru, Š zemljišnim knjigama ili sudu), da li je pre banke neko već uspostavio hipoteku odnosno kog ranga je hipoteka Š koja se nudi banci za kredit (prvog, drugog, tećeg ili n-tog reda i koja je ukupna vrednost potraživanja kojim je hipoteka opterećena) i kakva je dostavljena procena nezavisnog procenitelja (realna, precenjena, po- Š tcenjena, ili sa informacijama koje nisu dobijene od klijenta). Prisutan rizik za banku prilikom odabira hipoteke kao sredstva obezbeđenja za kredit je: pitanje realne utrživost odnosno likvidnost naplate ponuđene hipoteke, rizik per- formanse odnosno izvršenja (npr. ponuđena hipoteka je u izgradnji, bitan je stepen završenost objekta odnosno nivo obezbeđenja po ceni koštanja objekta u izgradnji – 144 Upravljanje rizikom trebalo bi imat u vidu da banke prihvataju objekat u izgradnji sa stepenom završenost 80% kao sredstvo obezbeđenja za kredit), rizik raspolaganja (rang registracije hipoteke i uopšte mogućnost njenog uspostavljanja; jer u momentu podnošenja zahteva za upis hipoteke može se pojavit još nekoliko poverilaca, a tek u roku od 30 dana pošto se dobije rešenje o uspostavljenoj hipoteci može se ustanovit ko su sve upisani poverioci na istoj nepokretnost pre ili posle banke zajmodavca) i/ili rizik kvaliteta ponuđenog zemljišta (npr. da li je ponuđeno zemljište kontaminirano). Poslovne banke odobravanjem kredita žele da uspostave širu saradnju sa klijentom i zaključenje kreditnog ugovora im omogućava da defnišu šta minimalno očekuju u saradnji sa klijentom (pored redovnog servisiranja obaveza po kreditu) odnosno otva- ranje računa, usmeravanje platnog prometa (defniše se penalizacija ako se ne realizuje od strane klijenta), oročavanje novčanih sredstava, nivo dokumentarnog poslovanja, korišćenje usluga elektronskog bankarstva, korišćenje platnih kartca, otvaranje računa zaposlenima u privrednom društvu korisniku kredita kod banke zajmodavca, itd. Bitno je naglasit da je proces dobijanja kredita problem klijenta, ali nakon odo- brenja kredit postaje problem banke. Primer: Firma XYZ d.o.o. Novi Sad se 20.09.2008. obratla svojoj poslovnoj banci Oranž banci a.d. iz Beograda (deo Oranž bankarske grupe sa sedištem u Amster- damu, koja posluje u centralnoj Evropi) sa zahtevom za obnavljanje postojećeg kratkoročnog višenamenskog kreditnog limita (okvira) u iznosu od RSD 8mio, na period 12+12. Sredstvo obezbeđenja su menice i ovlašćenja za zaduženje računa klijenta XYZ u Oranž banci. 29 Firma XYZ dostavlja banci fnansijske izveštaje za prethodne tri kalendarske god- ine, i najsvežiji bruto bilans na dan 31.08.2008. godine, kako bi banka mogla da donese odluku vezanu za zahtev klijenta. Lični bankar odnosno savetnik klijenta u banci priprema u saradnji sa kolegom iz sektora za upravljanje rizicima fnansijsku analizu i kreditnu aplikaciju (referat). 30 Na osnovu pozitvne odluke kreditnog odbora lični bankar se obraća frmi XYZ da dostavi neophodnu dokumentaciju i zaključi ugovor o višenamenskom kreditnom limitu. U nastavku primera se nalazi fnansijska analiza preduzeća XYZ za period od 2005. do 31.12.2008., na osnovu koje je urađena kreditna aplikacija (koja se nalazi u nastavku primera, a sadrži diskutovane parametre u drugom delu ovog poglavlja knjige) i odgovarajući list o izloženost i kolateralu klijenta XYZ prema svim fnan- sijskim insttucijama (koji se nalazi u nastavku primera). 29 Višenamenski kreditni limit omogućava privrednom subjektu da korist kratkoročne proizvode banke kao što su: akreditvi, garancije, obrtna sredstva, eventualno eskont menica i kreditne kartce. Precizna namena višenamenskog kreditnog limita se defniše konkretnim ugovorom o kreditnom limitu. 12+12 znači da se limit odobrava na 12 meseci sa mogućnošću obnavljanja posle 12 meseci. 30 Finansijska analiza je urađena primenom SANI modela, koji se nalazi u prilogu knjige pod rednim brojem 9a. U ovom primeru, prikazana je samo naslovna strana i sažetak SANI analize (odnosno 4 strane od 22 strane).  145 Upravljanje kreditnim rizikom Uvažavajući kreditne politke banke i važeće zakonske propise, banka je po ovom plasmanu u obavezi da izvrši odgovarajuća novčana rezervisanja. Kao što se vidi internom analizom, klijentu XYZ je dodeljen rejtng 4c što odgovara rejtngu Nar- odne banke Srbije B (merodavan je rejtng na dan 31.12.2007. obzirom da je u pitanju zvanični izveštaj kompanije koji je prihvatla Narodna banka Srbije). Rejtng B povlači za sobom rezervisanja u iznosu od 5% do 10% iznosa plasiranog kredita. Takođe, se uzima u obzir i kolateral koji je ponuđen odnosno da li je on odbitna stavka ili ne. U našem slučaju menice i ovlašćenja preduzeća imaju ponder 0%, tako da će sektor za upravljanje rizicima Oranž banke a.d. Beograd, uvažavajući dosadašnje iskustvo sa klijentom i rizičnost same grane izvršit rezervaciju od 10% odnosno u ovom slučaju izvršiće rezervaciju u iznosu od 800.000,00 RSD za tekući (posmatrani) kvartal. Pošto se završi 2008. godina, klijent XYZ će banci dostavit zvanične izveštaje za 2008. godinu i Oranž banka će u skladu sa tm da izvrši re- viziju nivoa rezervisanja tj. da li da ih smanji ili poveća za naredne kalendarske kvartale . 31 32 Oranž banka na kraju kalendarskog kvartala dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o plasmanima u korišćenju, rejtngu klijenta i učinjenim rezervacijama po tom osnovu. 31 Prilog br. 9. knjige – Primer kataloga kolaterala detaljno objašnjava pondere rizika. Prilog br. 9a.- Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtnga klijenta, objašnjava model koji je razvila Oranž bankarska grupa za utvrđivanje kreditnog rejtnga klijenta. Prilog br. 10. knjige - Primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja novčanih rezervi, detaljno objašnjava kako su povezani rejtng klijenta i način rezervisanja. 32 Citrana Odluka o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke. 146 Upravljanje rizikom 8 6 9 6 0 9 8 - 2 0 5 0 0 - S T A N D - B A L B i l a n s n a a n a l i z a S A N I ( 1 / 2 ) P r i m a l a c : K r e d i t n i o d b o r b a n k e S a v e t n i k : M a r k o M a r k o v i ć A n a l i t č a r : M a r i n a M a l o v i ć A n a l i z a i z v r š e n a : 0 1 . 1 0 . 2 0 0 8 . O R A N Ž B A N K A A . D . B E O g R A D B u l e v a r J N A 1 2 5 1 1 0 0 0 B e o g r a d S e r b i a M a t č n i b r o j p r i v r e d n o g s u b j e k t a 0 8 0 0 0 0 0 8 P r a v n a f o r m a D r u š t v o s a o g r a n i č e n o m o d g o v o r n o š ć u ( d . o . o . ) N K D : O s n o v n a d e l a t n o s t g r u b i g r a đ e v i n s k i r a d o v i 1 0 0 % D o d a t n a d e l a t n o s t K o r i š ć e n i f n a n s i j s k i i z v e š t a j i : X Y Z d . o . o . N S B i l a n s s t a n j a B i l a n s u s p e h a I z v . o t o k . g o t . p e r i o d 2 0 0 5 . - 3 1 . 0 8 . 2 0 0 8 . N a č i n r a č u n o v o d s t v a V a l u t a K u r s n a o d r e đ e n i d a n V a l u t a i s p i s a K o m e n t a r A n a l i z u p r i p r e m i o / l a : M a r k o M a r k o v i ć P e t a r P e t r o v i ć 147 Upravljanje kreditnim rizikom 8 6 9 6 0 9 8 - 2 0 5 0 0 - S T A N D - B A L S a ž e t a k S A N I ( 2 / 2 ) X Y Z d . o . o . N o v i S a d 2 0 0 5 . 2 0 0 6 . 2 0 0 7 . 3 1 . 0 8 . 2 0 0 8 . T E U R % T E U R % T E U R % T E U R % R D i G N e t o p r i h o d i 3 . 0 7 3 4 . 3 7 7 4 . 8 3 1 2 . 3 2 2 P o s l o v n i p r i h o d i 3 . 0 7 3 4 . 3 7 9 4 . 8 3 1 2 . 3 2 2 B r u t o d o b i t 2 . 8 1 7 4 . 0 0 4 4 . 5 7 4 2 . 1 7 0 T r o š k o v i z a p o s l e n i h - 5 3 5 - 5 0 3 - 4 0 4 - 2 2 2 D / G i z p o s l . p r e f n . r e z . ( E B I T ) 2 5 7 3 8 3 6 5 0 2 9 2 D / g i z r e d o v n o g p o s l o v a n j a 2 9 5 3 4 8 5 4 3 2 1 9 D / G p r e d o p o r e z i v a n j e 2 8 4 3 2 2 4 8 5 1 9 1 I s k a z a n a d o b i t / g u b i t a k 2 8 4 3 0 5 4 6 1 1 9 1 A k t v a N e m a t e r i j a l n a i m o v i n a 4 0 , 1 7 0 , 2 6 0 , 1 S t a l n a m a t e r i j a l n a i m o v i n a 8 2 2 4 1 , 0 9 7 3 3 0 , 1 8 4 7 2 0 , 6 8 1 3 1 9 , 3 F i n a n s i j s k a i o s t a l a i m o v i n a 1 5 4 3 , 8 1 5 4 3 , 7 S t a l n a s r e d s t v a 8 2 2 4 1 , 0 9 7 7 3 0 , 2 1 . 0 0 9 2 4 , 6 9 7 4 2 3 , 1 Z a l i h e 1 8 5 9 , 2 2 2 8 7 , 1 1 0 0 2 , 4 1 7 4 4 , 1 N e d o v r š e n i r a d o v i m a n j e p r i m l j e n i h a v a n s a P o t r a ž i v a n j a i z p o s l o v a n j a 8 6 6 4 3 , 1 1 . 6 7 2 5 1 , 7 2 . 6 8 9 6 5 , 6 2 . 8 9 4 6 8 , 6 O s t a l a o b r t n a s r e d s t v a 1 3 3 6 , 6 3 5 5 1 1 , 0 3 0 4 7 , 4 1 7 7 4 , 2 O b r t n a s r e d s t v a 1 . 1 8 5 5 9 , 0 2 . 2 5 5 6 9 , 8 3 . 0 9 3 7 5 , 4 3 . 2 4 5 7 6 , 9 P a s i v a K a p i t a l 8 0 8 4 0 , 3 8 3 2 2 5 , 7 1 . 0 3 6 2 5 , 3 1 . 0 6 5 2 5 , 2 N e o p o r e z o v a n i p r i h o d i V l a s n i č k a o b l a s t 148 Upravljanje rizikom X Y Z d . o . o . N o v i S a d 2 0 0 5 . 2 0 0 6 . 2 0 0 7 . 3 1 . 0 8 . 2 0 0 8 . T E U R % T E U R % T E U R % T E U R % K a p i t a l 8 0 8 4 0 , 3 8 3 2 2 5 , 7 1 . 0 3 6 2 5 , 3 1 . 0 6 5 2 5 , 2 I s p r a v k a v r e d n o s t k a p i t a l a K a p i t a l n a k o n i s p r a v k e v r e d n o s t R e z e r v i r a n j a z a o t p r e m n i n e / p e n z i j e P o d r e đ e n e o b a v e z e D u g o r o č n e o b a v e z e p r e m a f n . i n s t . 3 0 1 1 5 , 0 1 . 2 3 2 3 8 , 1 1 . 8 6 4 4 5 , 4 2 . 2 3 4 5 3 , 0 O s t a l e d u g o r o č n e o b a v e z e 8 6 2 , 1 6 2 1 , 5 K r a t k o r o č n e o b a v e z e p r e m a f n . i n s t . 1 0 1 5 , 0 4 1 2 1 2 , 7 2 9 6 7 , 2 1 2 3 2 , 9 O b a v e z e i z p o s l o v a n j a i p o o s n o v u m e n i c a 7 2 2 3 6 , 0 6 7 1 2 0 , 8 7 1 1 1 7 , 3 5 9 0 1 4 , 0 O s t a l e k r a t k o r o č n e o b a v e z e 7 5 3 , 7 8 6 2 , 7 1 0 8 2 , 6 1 4 4 3 , 4 O b a v e z e 1 . 1 9 9 5 9 , 7 2 . 4 0 0 7 4 , 3 3 . 0 6 5 7 4 , 7 3 . 1 5 4 7 4 , 8 B i l a n s n a s u m a 2 . 0 0 7 1 0 0 , 0 3 . 2 3 2 1 0 0 , 0 4 . 1 0 2 1 0 0 , 0 4 . 2 1 9 1 0 0 , 0 R a c i o b r o j e v i P o s l . p r i h . u % u o d n o s u n a p o s l . p r i h . p r e t h . g o d i n e 3 0 , 9 3 2 , 3 1 0 , 8 P r o f t n a m a r ž a - o d n o s d o b i t i p o s l o v n i h p r i h o d a ( % ) 9 , 6 8 , 0 1 1 , 2 9 , 4 R O E - r e n t a b i l n o s t k a p i t a l a ( % ) 3 6 , 5 4 1 , 9 5 2 , 4 3 0 , 8 R O C E - r e n t a b i l n o s t a n g a ž o v a n i h s r e d s t a v a ( % ) 2 3 , 3 1 7 , 8 2 2 , 4 1 3 , 3 R O I ( % ) 1 4 , 7 1 0 , 8 1 3 , 2 7 , 8 P r i h o d i / p l a t e ( x ) 5 , 7 8 , 7 1 2 , 0 1 0 , 5 P r i h o d i p o z a p o s l e n o m B r o j z a p o s l e n i h N o v č a n i t o k p o s l e v a n r e d n i h s t a v k i p o r e z a 3 5 0 3 9 0 5 8 8 2 6 6 N e t o n o v č a n i t o k 3 5 0 3 9 0 5 8 8 2 6 6 U d e o s t a l n i h s r e d s t a v a u b i l a n s u ( % ) 4 1 , 0 3 0 , 2 2 4 , 6 2 3 , 1 149 Upravljanje kreditnim rizikom X Y Z d . o . o . N o v i S a d 2 0 0 5 . 2 0 0 6 . 2 0 0 7 . 3 1 . 0 8 . 2 0 0 8 . T E U R % T E U R % T E U R % T E U R % U d e o k a p i t a l n i h u l a g a n j a / i n v e s t c i j a u s t a l n a s r e d s t v a 4 4 , 8 1 7 , 1 1 0 , 8 1 , 2 I n d i k a t o r k a p i t a l a ( % ) 4 0 , 2 2 5 , 8 2 5 , 3 2 5 , 2 R a c i o p o k r i v e n o s t d u g o r . i m o v i n e k a p i t a l o m i d u g o r . o b a v e . ( % ) 1 3 4 , 9 2 1 1 , 2 2 9 6 , 0 3 4 5 , 2 S t e p e n d i n a m i č k o g z a d u ž e n j a 3 5 , 6 4 7 , 5 5 7 , 5 8 6 , 8 I n d i k a t o r o t p l a t e o b a v e z a ( u g o d i n a m a ) 3 , 1 5 , 3 4 , 7 7 , 6 O b r t z a l i h a ( u d a n i m a ) 2 6 3 2 2 2 1 4 2 2 7 9 D a n i n a p l a t e p o t r a ž i v a n j a 1 0 3 1 3 9 2 0 3 3 0 4 D a n i p l a ć a n j a o b a v e z a 1 . 0 2 8 6 5 2 1 . 0 0 9 9 4 6 I n d i k a t o r b i l a n s n o g b o n i t e t a 2 0 9 , 0 0 2 1 8 , 0 0 2 2 3 , 0 0 2 0 6 , 0 0 I n t e r p r e t a c i j a i n d i k a t o r a b i l a n s n o g b o n i t e t a 5 a 4 c 4 c 5 a I n d i k a t o r k r e d i t n e s p o s o b n o s t ( n a k o n u s k l a đ i v a n j a ) 2 0 9 , 0 0 2 1 8 , 0 0 2 2 3 , 0 0 2 0 6 , 0 0 I n t e r p r e t a c i j a i n d i k a t o r a k r e d i t n e s p o s o b n o s t 5 a 4 c 4 c 5 a A n a l i z u p r i p r e m i o / l a : M a r k o M a r k o v i ć / P e t a r P e t r o v i ć 150 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS KREDItNI ODBOR X UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR Naziv klijenta: XYZ d.o.o. Novi Sad Direkcija: SME Tel Datum 01.10.2008. Account Manager Marko Marković 021 100 100 Rok za odobrenje 05.10.2008. Direktor Direkcije Nikola Nenadović Br.zahteva: C081023/00001/803 Risk Manager Petar Petrović Mat.br.klijenta 08000008 Zahtev: Kratkoročni višenamenski limit (okvir) – obnavljanje postojećeg u istom iznosu Opis zahteva: Kratkoročni višenamenski limit u visini od RSD 8 mil, rok važnost 12+12 meseci, u okviru kojeg se komitentu mogu odobravat sve vrste kratkočnih proizvoda u dinarima, jednokratna naknada za odobrenje okvira 0.5% Opis zahteva: Menice, ugovorna ovlašćenja Nosilac kredita: XYZ d.o.o. Novi Sad Rejtng 2006 Rejtng 2007 4c/B1 4c/B1 Povezano lice / Jemac: XY d.o.o. Novi Sad 6a/A 6a/A Rejtng grupe: 4c/B1 4c/B1 Limit OBB: Prethodno odobreni limit: 51.723 RSD 638 638 Trenutno stanje duga: 40.859 RSD 504 504 Novi zahtev: 8.000 RSD 99 99 Novi limit: 48.859 RSD 603 603 Svi iznosi u 000’ RSD / 000’ Obezbeđeno Neobezbeđeno Ukupni limit Grupe OBB: RSD EUR 40.859 504 RSD EUR 18.484 220 RSD EUR 22.375 284 Trenutno u korišćenju OBB: RSD 32.752 RSD 18.484 RSD 14.268 EUR 404 EUR 220 EUR 184 Novi zahtev: RSD 8.000 RSD 0 RSD 8.000 EUR 99 EUR 0 EUR 99 UKUPNI LIMIT gRUPE OBB: RSD 48.859 RSD 18.484 RSD 30.375 EUR 603 EUR 220 EUR 383 Kurs: 81,0721 151 Upravljanje kreditnim rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Vlasnička struktura: Branka Marković 11,77% Marko Petković 88,23% Menadžment: Lazar Tošić, direktor Jelica Vladisavljević, zastupnik Milana Ivanović, zastupnik Segment klijenta: SME Review: Interni limit kreditranja sa 30.01.2006. interni limit kreditranja sa 18.01.2007. Industrija: Grubi građevinski radovi Zakonski limit za odobrenje kredita sa 30.06.2008. LLL na 30/09/2008 iznosi EUR 3.180.893.000 Šifra industrije: 45210 Obrazloženje odstupanja od defnisanih limita Klasa aktve: Odstupanje zahteva od internih dokumenata Banke: Odstupanje od kataloga proizvoda: NE Odstupanje od kreditne politke: NE Odstupanje od minimalnih kreditnih Standarda: NE Kratko obrazloženje odstupanja: Parametri određivanja OBB Rejtnga Metod ocenjivanja: SANI SI (SANI rejtng): 4c/B1 Komentar: Dani kašnjenja OBB: 0 Iznos kašnjenja OBB: Parametri NBS klasifkacije Neto rezultat: Pozitvan Start-up preduzeće: Ne Dani kašnjenja OBB: 0 Ročna usklađenost bilansnih pozicija 33 Pozitvan Novčani tok iz operatvnih aktvnost – kratkoročne fn. obaveze 34 Negatvan 2005. 2006. 2007. 2008. Ukupni limit Grupe (000 EUR) 618 750 504 Ocena Grupe 4b / B1 5a / B1 4c / B1 / Kurs 85.5 79 79.24 81,07 Komentar izloženost i dodatne napomene Klijent ima trenutno devet aktvnih kratkoročnih dinarskih garancija u iznosu RSD 2.611.000,00 koje su bile u okviru kratkoročnog okvira, koji obnavljamo i koje će bit u okviru novog. Pošto je novi okvir isključivo dinarski a stari je bio i sa valutnom klauzulom jedna garancija u visini EUR 8.000,00 će se vodit posebno i neće se aneksirat u okviru novog okvira, uračunata je u ukupnu izloženost klijenta a pod uslovima koji su važili za prethodni okvir. 3334 33 Ročna usklađenost bilansnih pozicija – ovaj pokazatelj se smatra pozitvnim ukoliko je Obrtni kapital (SANI str. 8) pozitvan 34 NOcF – kratkoročne fn. obaveze – Ovaj pokazatelj se smatra pozitvnim ukoliko je Neto novčani tok iz operatvnih aktvnost (SANI str. 6) umanjeni za Kratkoročne obaveze prema fnansijskim insttucijama (SANI str. 10) pozitvni. 152 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS List o transakciji Korisnik kredita: XYZ d.o.o. Novi Sad Matčni broj klijenta: 08000008 Proizvod: Kratkoročni višenamenski limit 12+12 Iznos: RSD 8.000.000,00 Namena: Kratkoročni višenamenski limit u okviru kojeg se komitentu mogu odobravat sve vrste kratkočnih garancija u dinarima, s rokom važnost pojedinačnog proizvoda do 1 godine Ročnost: 12+12 meseci Grejs period: / Plan otplate: / jednokratno (%) ili u ratama / Godišnji iznos otplate / Kamatna stopa + marža: / Dodatne naknade: * 0.5% od odobrenog limita Uslovi za odobrenje kredita: 35 - 12 menica frme XYZ d.o.o. Novi Sad - 12 ugovornih ovlašćenja frme XYZ d.o.o. Novi Sad Naknadni uslovi: 36 Korisnik kredita se obavezuje da godišnje obavlja 30% dinarskog prometa preko računa u OBB banci u odnosu na ukupne prihode ostvarene u 2008. god, u protvnom Banka zadržava pravo da naplat 2% naknade od iznosa odobrenog kredita. Provera obavljanja prometa u martu 2009.godine Odredbe ugovora (posebne klauzule): * Kod akreditva treba unet sve naknade koje klijent treba da plat 3536 35 Odnosi se na uslove koji moraju bit ispoštovani pre puštanja sredstava. 36 Odnosi se na naknadne uslove koji ne moraju bit ispoštovani pre puštanja sredstava. Za ove uslove neophodno je difnisat rok. 153 Upravljanje kreditnim rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Instrumenti obezbeđenja novog i postojećeg limita (u hilj EUR) Vrsta obezbeđenja Nominalna vrednost % Efektvna vrednost A Novo obezbeđenje: 1. menice, ugovorna ovlašćenja 0 0 0 A1 Ukupno novo obezbeđenje: 0 0 0 A2 Iznos novog zahteva: efektvna pokrivenost: 99 ! B Postojeće obezbeđenje: 1. cesija potraživanja od telekoma 131 50 65 2. cesija potraživanja od telekoma 220 50 110 3. Hipoteka na poslovni prostor u Beogradu 90 50 45 B1 Ukupno postojeće obezbeđenje: 441 220 B2 Ukupni postojeći limit: efektvna pokrivenost: 504 A1+B1 Ukupno obezbeđenje: 441 220 A1+B1 Ukupan limit: 603 Komentar kolaterala: Dodatne napomene: 154 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Opis zahteva i njegova namena Klijent često ima potrebe za izdavanjem garancija, kako bi mogao da učestvuje na tenderima i konkursima. Kako je vreme od objavljivanja konkursa do isteka roka za prikupljanje ponuda često vrlo kratko, potreban je limit da bi Klijent uspeo da ispoštuje rokove. Opis preduzeća Osnovni podaci o preduzeću Preduzeće je osnovano 31.01.2000 godine. U privatnom je vlasništvu i to 88,23% vlasništva pripada Marku Petkoviću a 11,77% Branki Marković - ćerki. Menadžment Pored vlasnika menadžment čine i direktor Lazar Tošić, a fnansijski deo poslovanja i dogovora i pregovora sa bankom vrši se sa gospođom Milanom Ivanović koji ima dugogodišnje iskustvo u predmetnoj oblast. Delatnost preduzeća Osnovna delatnost preduzeća su izvođenja grubih građevinskih radova u oblast telekomu- nikacija, kablovsko – distributvnih sistema, vodovoda i kanalizacije, gasifkacije, kao i montaža, održavanje i projektovanje u navedenim oblastma. Klijent je bio angažovan na poslovima izgradnje telefonske mreže Salajke, Sremske Mitrov- ice, pristupne telefonske mreže u Čitluku, izgradnji gasovoda u Adi, rekonstrukciji vodovodne mreže u Novom Sadu u ulici Novosadskog sajma, izgradnji vodovodne mreže iz fnansiranja Evropske Unije – KfW – u Ćupriji, adaptaciji objekata telefonskih centrala Telekom-a itd. Sa Telekomom klijent ima dugogodišnju kvalitetnu saradnju, na osnovu koje im Telekom pov- erava veliki obim poslova u oblast telefonizacije (izvode grube građevinske radove – izgradnja telefonske mreže, polaganje optčkih kablova, izvođenje elektro radova, itd, kao i izgradnja i adaptacija objekata za telefonske centrale). Prilikom ugovaranja poslova sa Telekomom, ugo- varaju se tri varijante plaćanja: odmah po završetku posla, nakon 6 ili nakon 12 meseci po završenom poslu (zavisno od vrste i obima posla). U sva tri slučaja, Telekom klijentu plat porez na dodatu vrednost (PDV) odmah. Za izvođenje radova klijent dobije od Telekoma sav repro- materijal (kablove, spojnice i sl.) dok materijal za grube građevinske radove klijent obezbeđuje sam. Prisutna je velika diversifkovanost dobavljača, što je svakako pozitvno jer postoji velika mogućnost supsttucije. Klijent vodi računa o usklađivanju dinamike naplate od Telekoma sa izmirenjem obaveza prema dobavljačima, što im se unapred predočava (maksimalno do 30 dana u zavisnost od dogovora sa dobavljačem). Klijent je orijentsan na tržište cele Srbije, gde je i rangiran u jedne od vodećih izvođača ra- dova, posebno u oblast telekomunikacija. Glavni konkurent su im (ima ih oko 9) na teritoriji Srbije: Telefonija Beograd, Telefon Kabel Beograd, Elektromontaža Beograd itd. Na toj lestvici od 10 pozicija klijenta se kreće između 4.-og i 6.-og mesta. 155 Upravljanje kreditnim rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Firma pokriva tržište cele Srbije tako što ima otvorene poslovne jedinice u većim gradovima (njihovo poslovanje je obuhvaćeno bilansima Instel Inženjeringa D.o.o. Novi Sad) – Beograd, Zrenjanin, Kikinda, Subotca, Sombor, Užice, Niš, itd. Opis osnovnih sredstava Klijent raspolaže svom neophodnom opremom za obavljanje delatnost, a to se pre svega odnosi na sve mašine kao što su rovokopači, mašine za polaganje kablova i cevi, sva neo- phodna prevozna sredstva, ali i sopstvene poslovne prostorije u Novom Sadu (sedište frme), Zrenjaninu i Beogradu. tržište Tržište na kojem je klijent je prisutan je cela država u skladu sa tenderima. Klijent pokušava da “spaja” gradilišta tako što pokušava da uveže izvođenje radova u dva susedna mesta i sl. tme se postže znatna ušteda u angažovanju opreme i ljudi. Najvećim delom klijent posluje na teritoriji Vojvodine posebno u oblast telefonije, a u pre- thodnoj i tekućoj godini klijent uzima sve više poslova vezanih za kanalizacione i vodovodne mreže kako bi stvorio što širu lepezu delatnost sa kojom je konkurentniji i sa kojom postoji mogućnost supsttucije i upošljavanja kapaciteta Perspektva biznisa S obzirom na velike radove i planove koji se fnansiraju iz sredstava fonda i slične projekte, kao i konstantne radove koje Telekom radi na više lokacija u smislu uvođenja i osavremenjavanja telefonije u Vojvodini i celoj Srbiji delatnost klijenta je izuzetno perspektvna i proftabilna. Struktura kupaca i dobavljača Najvećih 10 kupaca u strukturi ukupnih prihoda (iznosi u tabeli uključuje PDV) R.br. Naziv kupca u 000 EUR 2006 % 2007 % 1. Telekom Srbija 2340 60 2.365 55 2. JP Razvoj Žitšte 68 1 41 1 3. Odmaralište zlatbor 53 1 36 1 4. O.Š. Gunaroš 43 1 26 1 5. Phiwa Subotca 55 1 13 1 6. OŠ Senta 31 1 4 1 7. OŠ Vuk Karadžić 25 1 6 1 8. Vodovod Šabac 24 1 9 1 9. Elektro Vojvodina 22 1 30 1 10. Ostali 1239 32 1.770 37 Ukupno: 3.900 100% 4.300 100% 156 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Najvećih 10 dobavljača Naziv dobavljača u 000 EUR 2006 % 2007 % 1. Enol Novi Sad 13 1 15 1 2. Geoplan S. Mitrovica 18 1 10 1 3. Geodetski Biro Jagodina 13 1 8 1 4. Srbija Gas 45 1 37 1 5. Tera Mix Vrbas 14 1 10 1 6. Jkp Doljevac 23 1 13 1 7. Geom. Apatn 19 1 13 1 8 Ostali 1129 93 1.434 93 Ukupno 1.274 100 1.540 100 Finansijska analiza Bilans uspeha Prihodi Š – prisutno je konstantno povećanje poslovnih prihoda kroz posmatrane obračunske periode, što je rezultat širenja preduzeća i tržišta, kao i aktvniji ulazak kli- jenta u gasifkaciju, vodovodne i kanalizacione mreže. Ostvareni su manji prihodi za 8 meseci 2008. godine iz razloga što nisu fakturisani izvedeni radovi vrednost od preko RSD 20,5 mil (nisu ispotvaljene konačne situacije). Klijentu su na javnim licitacijama dodeljeni poslovi od preko RSD 155 mil, koji će se realizovat do kraja 2008. godine (dokument u prilogu). Proftne marže – Š Rast EBITDA je rezultat selektvnog biranja poslova tj onih poslova koji nisu izrazito atraktvni i za koje se ne prijavljuje veliki broj izvođača čime se ne oba- ra cena. Klijent sve više izvodi radove izrade kanalizacione mreže, gasne mreže i sl. najčešće za fond. U 2008. su ostvareni manji prihodi, ali je zadržano približno procentu- alno učešće bruto dobit kao u 2007. godini. Sfera vanrednih prihoda/rashoda – Š vanredni prihodi i rashodi u 2007. godini odnose se na troškove pribavljanja udela odnosno troškove prodaje udela u frmi Multmedija iz Apatna koja je se bavi kablovskom televizijom i internetom na području opštne Apatn. Klijent je odustao od ulaska u ovu sferu zbog čestog uslovljavanja od strane Telekoma da učesnici na tenderima ne smeju imat veze sa kablovskom i sl. U 2008. godini nema vanrednih prihoda i rashoda u značajnijem iznosu. Dodatne napomene vezane za bilans uspeha – Š smanjeni troškovi osoblja su rezultat boljeg angažovanja radne snage, pre svega “sezonskih” radnika koji let, kada je najveći obim poslova, vrše fzičke poslove smanjeni materijalni troškovi u 2007. godini rezultat su generalnog pada cena reproma- Š terijala koji se nabavlja kao i nabavke od stalnih dobavljača 157 Upravljanje kreditnim rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Bilans stanja Najlikvidnija sredstva – Š sredstva u blagajni i na računima čine 7,1% aktve u 2007. go- dini. Prosečno stanje stedstava na računu kod OBB u 2007. iznosi RSD 4,4 mio, a u 2008. godini iznosi RSD 3,1 mio. Potraživanja prema kupcima – Š značajan porast potraživanja u 2007. godini rezultat je završenih poslova sa Telekomom koji se vode kao potraživanje , a u većini slučajeva i kao dugoročni kredit s obzirom da su predmetni kredit obezbeđeni cesijom . Pored toga na potarživanjima stoji posao od cca RSD 50 mio - vodovodna mreža u Inđiji, plaćanje u kvartalnim ratama kao i samo delom naplaćen posao kanalizacione mreže u Sečnju. Zalihe – Š odnosi se na lager pomoćnog materijala koji se priprema pred početak godine i ist se korist u realizaciji poslova u toku cele naredne godine. Osnovna sredstva – Š Capex je prisutan kroz sve posmatrane godine kao rezultat kli- jentove sklonost da konstantno ulaže u osavremenjavanje opreme i obnovu voznog parka. Finansijski leverage – Š u 2007. godini iznosi 0,83.dugoročnim kreditma fnansiraju se poslovi sa Telekomom, koji želi iskristalizovat nekoliko dobrih izvođača radova koji kvalitetom i uslovima plaćanja mogu ispunit njihove uslove. Ovi kredit vode se na poziciji LT kredita . Obaveze prema dobavljačima – Š su procentualno snižene na teret povećanja fnansi- jskih obaveza kod banaka. Kreditna zaduženost – Š s obzirom na rokove naplate koji se ugovaraju na tenderima kli- jentu je neophodno da se zadužuje kako bi održao kontnuitet u poslovanju. Kroz dobru proftabilnost klijent pokriva troškove kamata. Potreba za obrtnim sredstvima – Š prema pokazateljima iz 2007. godine klijent ima velike potrebe za kratkoročnim fnansiranjem. Predmetna potreba za obrtnim sredstvima se pojavljuje pre svega kao rezultat povećanog obima potraživanja. Ostali komentari bilansa stanja – Š tokovi gotovine Operatvni novč Š ani rok (CFO) – negatvan u poslednje dve posmatrane godine, uprkos povećanju EBITDA, ali i uz povećanje potraživanja Investcioni novčani tok (CFI) – Š negatvan u svim posmatranim godinama u skladu sa investcionim aktvnostma Finansijski novčani tok (FCF) – Š pozitvan u poslednje tri posmatrane godine. Slobodni novčani tok (Free CF) – Š negatvan u poslednje tri posmatrane godine uprkos povećanju EBITDA, ali i uz negatvnu promenu obrtnih sredstava. Završni komentar fnansijske analize Ostale napomene i završni komentar fnansijske situacije preduzeća 158 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Odnos preduzeća sa OBB / kratka kreditna istorija Platni promet preko OBB 2007. % 2008. % Dinarski račun (u 000 RSD) 154.160 47.537 Devizni račun (u 000 EUR) Proftabilnost na klijentu u RSD 000 2007 god. 2008 god. Proftabilnost na klijentu 2.054 2.590 Blokade računa Datum blokade (od – do) Radnih dana iznos Od strane koga je izvršena blokada Dodatne napomene Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnosti + iskustvo u branši + dobra proftabilnost + uredna kreditna istorija kod OBB - blanko transakcija Konačna preporuka Uvažavajući prethodno izneto kreditni odbor OBB donosi odluku da se frmi XYZ d.o.o. Novi Sad odobri zanavljanje kratkoročnog višenamenskog limit u visini od RSD 8 mil, sa rokom važnost 12+12 meseci, u okviru kojeg se komitentu mogu odobravat sve vrste kratkočnih proizvoda u dinarima, uz jednokratnu naknada za odobrenje okvira 0.5%. Sredstvo obezbeđenja po KVL su menice i ugovorna ovlašćenja. Klijent je u obavezi da obavlja minimum 30% domaćeg platnog prometa preko računa otvorenog u OBB. 159 Upravljanje kreditnim rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Ukupna izloženost kod finansijskih institucija uključujući i OBB (u 000 EUR) No Naziv Banke Proizvod Inicijalno odobreno trenutno stanje duga Obezbe- đenje Rok Dospeće 1. LTL - OBB - Mitrovica Dugoročni kredit 294 238 cesija 4 god 09/11 2. LTL - OBB - Kamenjar Dugoročni kredit 140 131 cesija 4 god 04/12 3. LTL - PIREUS Dugoročni kredit 288 292 menice 2 god 06/10 4. Okvirni – Vojvođanska banka* Ustupljena potraživanja od Telekoma 843 843 cesija 11/11 5. LTL – INTESA – ČUKARICA* Dugoročni kredit 625 363 cesija 18 mes 02/09 6. STL - INTESA Ktatkoročni kredit 300 57 menice 8 mes 02/09 7. STL - INTESA Kratkoročni kredit 125 65 menice 1 god 07/09 8. RFB - RIEEF* Cross border kredit 300 200 270 162 garancija 3 god 2 god 10/10 10/09 A Ukupno kredita: 3.115 2.421 1. vb leasing 30 17 menice 60m 09/11 2. vb leasing 4 1 menice 36m 09/09 3. vb leasing 4 1 menice 36m 09/09 4. vb leasing 20 17 menice 60m 09/12 5. ob leasing 62 33 menice 60m 05/11 6. vb leasing 79 93 menice 60m 08/13 B Ukupno lizinga: 199 162 1. RFB - RIEEF** Garancija za kredit 156 156 menice 2 god 10-09 2. RFB - RIEEF** Garancija za kredit 260 260 hipoteka 3 god 10-10 3. OBB-garancije iz KL-a 64 64 menice 2008/2009 4. 108 108 menice 7 m 12/08 5. OBB garancija 48 48 menice 28 m 12/08 c Ukupno garancija: 636 636 1. jemstvo 13 13 menice 12 m 05/09 2. 3. 4. 5. D Ukupno jemstvo: 13 13 UKUPNO (A+B+c+D) 3.963 3.232 Napomene: 160 Upravljanje rizikom Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS Potpisna strana Datum ________________________________ ČLANOVI KREDITNOG ODBORA ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD Account manager Kreditni analitčar Direktor KC Direktor CRM Direktor Sektora Direktor Sektora za pravna lica upravljanja rizicima_______________________ Član IO nadležan Član IO nadležan za privredu za rizike __________________________ Članovi Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd ___________________________________________ 1. ___________________________________________ 2. ___________________________________________ 3. ___________________________________________ 4. ___________________________________________ 5. Članovi Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd ___________________________________________ 1. ___________________________________________ 2. ____________________________________________ 3. ____________________________________________ 4. ____________________________________________ 5. 161 Upravljanje kreditnim rizikom L i s t o i z l o ž e n o s t : X Y Z d . o . o . N o v i S a d d a t u m : 1 . 1 0 . 2 0 0 8 ( i n ‘ 0 0 0 ) K o r i s n i k k r e d i t a / P r o i z v o d B r o j p a r t j e K r e d i t o r V a l u t a P o s l e d n j i o d o b r e n i l i m i t ( E U R ) P r o m e n a ( E U R ) N o v i l i m i t ( E U R ) K o l a t e r a l ( e f e k . v r e d . ) N e o b e z b e - đ e n o P o k r i v e n o s t k o l a t e r a l o m % R o k / D o s p e ć e K o m e n t a r i A 1 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - t O S 5 1 0 0 1 6 8 4 5 4 O B B 9 7 8 1 4 0 - 9 1 3 1 6 5 7 5 4 2 % 5 4 m / 0 4 . 2 0 1 2 1 6 t r o m e s e č n i h r a t a A 2 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - t O S 5 1 0 0 1 1 0 4 0 6 O B B 9 7 8 2 4 5 - 2 5 2 2 0 1 1 0 9 6 5 6 % 5 4 m / 0 9 . 2 0 1 1 1 6 t r o m e s e č n i h r a t a , p r v e d v e i s p l a ć e n e o d s t r a n e t e l e k o m a n a b a z i u g o v o r a o u s t u p a n j u p o t r a ž i v a n j a A 3 Χ Υ Ζ d . o . o . N o v i S a d - g a r a n c i j a 5 4 0 0 0 0 6 1 7 2 O B B 9 7 8 8 0 8 0 8 0 % A 4 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - K L z a g a r a n c i j e K L 0 0 4 7 / 0 7 O B B 9 7 8 1 0 0 - 1 0 0 0 0 1 0 0 0 % 1 2 m / 1 0 . 2 0 0 8 z a n a v l j a m o o v a j o k v i r A 5 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - g a r a n c i j a 1 8 6 2 8 8 8 0 O B B 8 9 1 4 5 0 4 5 4 5 0 9 2 % g a r a n c i j a z a d o b r o i z v r š e n j e p o s l a n a o b j e k t u A T C S r e m s k a M i t v r o v i c a C e n t a r I f a z a . K l i j e n t t r a ž i p r o d u ž e n j e r o k a g a r a n c i j e s o b z i r o m d a j e i s t a i z d a t a s a r o k o m v a ž n o s t 3 0 d a n a o d d a t u m a p o t p i s i v a n j a z a p i s n i k a o u s p e š n o i z v r š e n o m k v a l i t a - t v n o m p r i j e m u o b j e k t a , š t o s e j o š u v e k n i j e d e s i l o t a k o d a s e m o r a p o m e r i t r o k v a ž n o s t u s i s t e m u k a k o b i s e r e d o v n o n a p l a ć i v a l a k v a r t a l n a n a k n a d a . A 6 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - r e v o l v i n g 5 3 0 0 0 7 1 6 9 5 O B B 9 7 8 1 0 0 0 1 0 0 U K U P N O P O S t O J E ć I L I M I t : E U R 6 3 8 - 1 3 4 5 0 4 2 2 0 2 7 9 4 4 % B 1 X Y Z d . o . o . - K L z a g a r a n c i j e O B B E U R 0 9 9 9 9 0 0 0 % B 2 B 3 U K U P N O N O V O : 0 9 9 9 9 0 0 0 % U K U P A N L I M I t g R U P E : E U R 6 3 8 - 3 5 6 0 3 2 2 0 3 8 3 3 6 % D e v i z n i k u r s : E U R / R S D 8 1 , 0 7 2 1 162 Upravljanje rizikom L i s t o k o l a t e r a l u : X Y Z d . o . o . N o v i S a d d a t u m : 1 . 1 0 . 2 0 0 8 ( i n ‘ 0 0 0 ) L c K o r i s n i k k r e d i t a / P r o i z v o d B r o j p a r t j e N o v i l i m i t ( E U R ) N o m i - n a l n a v r e d n o s t P o n d e r ( % ) E f e k t v n a v r e d n o s t t r ž i š n a v r e d n o s t P r o c e n a o d s t r e n a O B B p r o c e n i - t e l j a D a t u m p r o c e n e O d b i t n e s t a v k e ( D A / N E ) K r a t a k o p i s A 1 1 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - t O S 5 1 0 0 1 6 8 4 5 4 1 3 1 1 3 1 5 0 , 0 % 6 5 D A C e s i j a p o t r a ž i v a n j a o d T e l e k o m a , u g o v o r o u s t u p a n j u p o t r a ž i v a n j a o d 1 2 . 0 2 . 2 0 0 7 g o d - i n e u i z n o s u o d R S D 9 . 2 6 1 . 4 0 0 , 6 0 A 2 2 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - t O S 5 1 0 0 1 1 0 4 0 6 2 2 0 2 2 0 5 0 , 0 % 1 1 0 D A C e s i j a p o t r a ž i v a n j a o d T e l e k o m a , u g o v o r o u s t u p a n j u p o t r a ž i v a n j a o d 1 2 . 0 2 . 2 0 0 7 g o d i n e u i z n o s u o d R S D 1 5 . 0 8 0 . 8 0 5 , 8 0 i a n k e s a b r I o d 1 6 . 0 8 . 2 0 0 7 g o d i n e u i z n o - s u o d 8 . 3 6 9 . 7 3 3 , 6 7 š t o u z b i r u č i n i R S D 2 3 . 4 5 0 . 5 3 9 , 4 7 . Z A N O M I N A L N U V R E D - N O S T U Z E T A P R E O S T A L A V R E D N O S T P O I S P L A T I P R V E D V E R A T E K O J E S U D O S P E L E 1 9 . 1 2 . 0 7 I 1 9 . 0 3 . 0 8 G O D I N E T J I Z N O S O D R S D 2 0 . 5 1 9 . 2 2 2 , 0 5 ( = 2 3 . 4 5 0 . 5 3 9 , 4 7 - 2 * 1 . 4 6 5 . 6 5 8 , 7 1 k o l i k o i z n o s i j e d n a r a t a p o p l a n u o t p l a t e k o j i j e f o r m i r a n ) A 3 3 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - g a r a n c i j a 5 4 0 0 0 0 6 1 7 2 8 0 0 , 0 % 0 A 4 4 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - K L z a g a - r a n c i j e K L 0 0 4 7 / 0 7 0 0 0 , 0 % 0 A 5 5 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - g a r a n c i j a 1 8 6 2 8 8 8 0 4 5 9 0 5 0 , 0 % 4 5 z a v o d z a s u d s k a v e š t a č e n j a N o v i S a d 2 5 . 1 0 . 0 6 D A h i p o t e k a n a p o s l o v n i p r o s t o r u B e o g r a d u A 6 6 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - r e v o l v i n g 5 3 0 0 0 7 1 6 9 5 1 0 0 0 0 , 0 % 0 m e n i c e , o v l a š ć e n j a U K U P N O P O S t O J E ć I L I M I t : 5 0 4 4 4 1 1 1 4 , 3 % 2 2 0 B 1 1 X Y Z d . o . o . N o v i S a d - g a r a n c i j a 9 9 0 0 0 m e n i c e , o v l a š ć e n j a A 2 B 2 C 2 C 3 C 4 C 5 C 6 C 7 U K U P N O N O V O : 9 9 0 # D I V / 0 ! 0 U K U P A N L I M I t g R U P E : 6 0 3 4 4 1 1 3 6 , 7 % 2 2 0 D e v i z n i k u r s : E U R / R S D 8 1 , 0 7 2 1 163 Upravljanje kreditnim rizikom Objasnit proces upravljanja kreditnim ; rizikom banke Objasnit politku, standard i procedure ; kreditranja Objasnit odgovornost učesnika u ; procesu upravljanja kreditnim rizikom banke Objasnit šta se podrazumeva pod ; kvalitetom aktve i kredita u korišćenju Devet pravila upravljanja kreditnim riz- ; ikom banke Način ocene kreditne sposobnost kli- ; jenta Alat za ocenu kreditne sposobnost ; klijenta Analiza kreditnog klijenta – kvalitatvna ; analiza Analiza kreditnog klijenta – kvantta- ; tvna analiza Analiza kreditne transakcije ; Struktura obezbeđenja kod kredita ; Hodogram kreditnog zahteva ; PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE LITERATURA Basel Commite on Banking Supervision: 1. „Credit Risk Modelling Current Practces and Applicatons“, Manuscript, April 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 2. „A New Capital Adequacy Framework“, consultatve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 3. „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. Basel Commitee on Banking Supervision: 4. „Internatonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Funda- 5. mentals of Corporate Finance“, Third Edi- ton, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. Vernimmen, P., „Corporate Finance – The- 6. ory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Ana- 7. liza i upravljanje bankovnim rizicima“, Ma- te, 2006. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima 8. banke prema Zakonu o bankama“, PRON- IKOM, Beograd, 2006. Guerard, J., Schwaptz, E., “Quanttatve 9. Corporate Finance”, Springer, Science + Business media, LLC., New York, 2007. Guidelines on Bank Wide Risk Manage- 10. ment, Identfcaton Quantfcaton Ag- gregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006 Damodaran, A., „Applied Corporate Fi- 11. nance“, Second Editon, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. Ivaniš, M., „Upravljanje fnansijama“, Uni- 12. verzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu, Beograd, 2008. Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh 13. Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. Jović, Z., “Menadžment fnansijskih in- 14. sttucija”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 164 Upravljanje rizikom J.P.Morgan: „Risk Metrics TM – Technical 15. Document“, New York, 1997. Krasulja, D., „Poslovne fnansije“, Ekonom- 16. ski fakultet, Beograd, 1998. Krasulja, D., Ivanišević, M., „Poslovne fnan- 17. sije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-Bo- 18. ljanović, J., „Menadžment – principi, konce- pt i procesi“, Univerzitet Singidunum, Be- ograd, 2007. Mašić, B., „Strategijski menadžment“, Uni- 19. verzitet Singidunum, Beograd, 2009. Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje 20. i razvojna politka preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco- 21. nomics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999. Ranković, J., “Teorija i analiza bilansa 22. ”, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992. Ranković, J., “Upravljanje fnansijama pre- 23. duzeća”, Ekonosmki fakultet, Beograd, 1995. Siciliano, G., “Finance for the non-fnancial 24. manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003. Stevanović, N., “Upravljačko računo- 25. vodstvo”, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate 26. Finance”, Prentce Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing 27. credit risk in Corporate bond portolios – a practtoner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. The professional risk manager’s handbook 28. - A comperhensive guide to the current theory and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Intro- duced by David R.Koenig, The ofcial book for the PRM certfcaton PRIMAPublica- tons / PRIMA Risk managers 2004. Volume III: Risk management practces Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial manage- 29. ment and analysis“, second editon, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. Financial statement analyzes, prepared by 30. DC Gardner London, London, 2001. Hadžić, M., 31. „Bankarstvo“, Univerzitet Singi- dunum, Beograd, 2008. Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Cor- 32. porate Finance“, Prentce Hall, New Jersey 07458 Cvetnović, M., „Upravljanje rizicima u fn- 33. ansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidu- num, Beograd, 2008. Credit policy and procedure manual, pre- 34. pared by DC Gardner London, London, 2001. Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending 35. policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance, 2001. Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 36. 129/2007 i 63/2008 Odluka o klasifkaciji bilansne aktve i van- 37. bilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008 Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod 38. Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008 Odluka o upravljanju rizicima banke, 39. Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. Zakon o bankama, Službeni glasnik Repub- 40. like Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine Zakon o privrednim društvima, Službeni 41. glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od 22.11.2004. Zakon o hipoteci – Jugoslovenski pregled, 42. Beograd, 2006. 165 Upravljanje kreditnim rizikom Banka za međunarodno poravnanje, htp://www.bis.org/ Business Dictonary, htp://www.businessdictonary.com/defniton/ Investor Words, htp://www.investorwords.com/ Forex Course, htp://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ INTERNET SAJTOVI IV - DEO UPRAVLJANJE KAMAtNIM RIZIKOM, VALUTNIM RIZIKOM I RIZIKOM LIKVIDNOSTI 168 Upravljanje rizikom Uvodne napomene Kamatni rizik, valutni rizik i rizik likvidnost su predmet analize ovog poglavlja. Takođe, su prezentovana moguća rešenja za zašttu od tržišnih rizika upotrebom odgovarajućih fnansijskih instrumenata kao što su forvard, opcija, svop i fučers. Istovremeno je pažnja posvećena i instrumentma platnog prometa koji mogu služit kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je kamatni rizik u poslovanju banke?  Objasnite proces upravljanja kamatnim rizikom u poslovanju banke?  Odgovorite na pitanje šta je valutni rizik u poslovanju banke?  Navedete zašto je nužno upravljat valutnim rizikom.  Navedete i objasnite moguće načine zaštte od rizika u fnansijskom i robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata.  Odgovorite na pitanje koji su mogući instrument zaštte u deviznom poslo- vanju privrednih društava.  Odgovorite na pitanje šta je rizik likvidnost u poslovanju banke?  Objasnite proces upravljanja rizikom likvidnost. 169 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti 1. UPRAVLJANJE KAMATNIM RIZIKOM „Kamatni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapi- tal banke usled promena kamatnih stopa, a banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi.“ (Odluka o upravljanju rizicima banke). Znači, možemo reći da kamatni rizik predstavlja rizik pada tržišne vrednost portelja usled neizvesnost promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novčana sredstva (kredite) klijentma odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultra iz kretanja aktvnih i pasivnih kamatnih stopa. Kao što je već rečeno u prvom delu knjige, kamatni rizik proistče: 1 iz razlika između vremena promena stopa i vremena protoka gotovine (rizik Š od promene cena) - Primer: Banka je plasirala dinarski kredit u iznosu od 50 miliona RSD Hemofarmu a.d. iz Vršca na period od godinu dana po fksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre šest meseci (gde je osnov bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75%p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije je porasla na 18,75%p.a. što znači da će banka bit na gubitku kamate u narednom period minimum 0,75%p.a. na preostali iznos Hemofa- rmovog duga. iz merenja odnosa stopa među različitm krivuljama prinosa, koje utču na Š aktvnost banke (rizik osnove) - Primer: Banka je prikupila od svojih klije- nata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od 50 miliona RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća fksnu kamatu 15%p.a. (pasivna kama- ta). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca 1 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 12. Domaći propisi koji regulišu kamatni rizik su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine i Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008. Opširnije videt o kamatnom riziku sledeće: Bessis, J., cit.knjiga, str. 152 - 179; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006., str. 249 - 260; „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identfcaton Quantfcaton Aggregaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 48 – 49; Basel Commitee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998., str. 9 - 18 i Basel Commitee on Banking Supervision: „Internatonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004., str. 150-157. Podsećanje: Kamata predstavlja cenu za upotrebu zajmovnog kapitala, i ona se određuje kao procenat od pozajmljenog kapitala obračunat na period od godinu dana. Prikupljajući slobodna fnansijska sred- stva banke prikupljaju štedne i druge depozite na koje plaćaju pasivnu kamatu, a na strani dath kred- ita naplaćuju aktvnu kamatu. Pošto su banke proftonosne korporacije, to je neophodno da postoji određena razlika između aktvnih i pasivnih kamatnih stopa, kako bi banke prihodovale dovoljno da ostvare određenu proftnu stopu. Razlika između ovih stopa se naziva kamatnom marginom (spread), koju prisvaja banka kao fnansijski posrednik. 170 Upravljanje rizikom rok trajanja) drugim klijentma, po fksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pa- sivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana. menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa) Š - Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od 50mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentma, po fksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konkret- nom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasir- anja sredstava. Međutm, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu i banka može gubit oko 5% p.a. na iznos već plasiranih sredstava u periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korišćenja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj fksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) – Š Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od 50mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristla za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentma, po promenljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktvna kamatna stopa). U konk- retnom slučaju aktvna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava. Međutm, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pa- sivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu. Banka automatski korist opciju povećanja aktvnih kamatnih stopa minimum na 26%p.a kako bi imala u preostalom periodu korišćenja kredita zaradu od mini- mum 1%p.a na iznos plasiranih sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju. Upravljanje kamatnim rizikom podrazumeva odgovarajuće politke, procedure, procese i tehnike koje banka korist radi minimiziranja rizika od pada svoje aktve usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Banke imaju jasno defnisane politke i pro- cedure za minimiziranje i monitoring kamatnog rizika. Brojni su modeli za upravljanje kamatnim rizikom, međutm u praksi su najčešće korišćeni sledeći modeli: 1. Analiza razlike (gepa) – polaze od raspodele aktve (kredit) i pasive (depozit) u grupe po dospećima koje su determinisane cenom i kvantfkovanjem gepa u svakoj tački dospeća. Banka ostvaruje pozitvan gep ukoliko su cene aktve (plasiranih kredita) više od cena pasive (prikupljenih novčanih depozita). Isto 171 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti tako, banka ostvaruje negatvan gep, u slučaju da su cene aktve niže od cena pasive. Trebalo bi imat u vidu da se u realnost kamatne stope menjaju i na dnevnoj osnovi. 2 2. Simulacija – je dinamičan model, koji protokom vremena obezbeđuje zna- čajnije rezultate. Inače, podrazumeva izračunavanje osetljivost neto kamatnih prihoda i kapitala, na određenim ključnim promenljivama rizika koje uključuju promene na kamatnu stopu. 3. Analiza trajanja – posmatra kamatni rizik na duži rok. Inače, kamatni rizik se kvantfkuje izračunavanjem sadašnje vrednost aktve, pasive i vanbilansnih stavki banke, da bi se potom merila osetljivost neto vrednost promene kama- tnih stopa. U svakodnevnom poslovanju rukovodstvo banke putem različith izveštaja o dnevnim i mesečnim promenama fnansijskih pokazatelja banke upravlja kamatnim rizikom. Na povišeni kamatni rizik mogu ukazivat nepovoljne promene u sledećim pokazateljima: odnos dugoročne imovine i ukupne imovine, odnos nedospelih depozita i dugoročne imovine, odnos rezidencijalnih nekretnina (neprodath iz specijalnog fnansiranja ili ko- laterala po osnovu loših plasmana) i ukupne imovine, odnos amortzacije (imovine) i kapitala prvog reda (banke). Uspešnijem upravljanju kamatnim rizikom služe sledeći izveštaji o kamatnom riziku: pregled rizika – sumarni izveštaj, zarada u uslovima rizika, izveštaji o reviziji, rizični ka- pital banke i analiza neto kamatne marže. Pomenut izveštaji su u funkciji minimiziranja rizika odnosno održavanja kamatnog rizika na prihvatljivom nivou za banku, samo ako se u skladu sa njima preduzimaju odgovarajuće mere i radnje od strane svih učesnika involviranih u proces upravljanja kamatnim rizikom u banci. 2 Uopšte analiza gepa (jaza) je koncept koji se u osnovi svodi na to da se kroz identfkovanje nivoa as- piracije (željenog stanja) i sadašnjih mogućnost stmuliraju istraživanje u planskom procesu s ciljem da se otkriju strategije za popunjavanje jaza. Smisao analize jeste da se za duži vremenski period (5-10 godina) projektuju ciljevi i utvrdi jaz između projektovanih ciljeva koji bi se ostvarili bez korektvne akcije. Ciljevi (privrednog subjekta) se daju najčešće kao ukupan prihod, dobit, tržišno učešće, obim prodaje itd. Analiza jaza podrazumeva sledeće korake, odnosno projekcije: 1. utvrđivanje gde se sada nalazimo, 2. gde bismo bili ako nastavimo sadašnjim pravcem i tempom rasta, 3. gde bismo mogli bit s obzirom na promene u okruženju, 4. gde želimo da idemo, 5. utvrđivanje gepa između projektovanih budućih ciljeva i ekstrapolacije sadašnjih ciljeva, 6. utvrđivanje programa za popunjavanje jaza, 7. utvrđivanje mehani- zama kontrole odnosno seta kontrolnih tačaka. Analiza jaza može da pomogne i da se antcipiraju moment kada treba da se preduzmu određene akcije. 172 Upravljanje rizikom 2. UPRAVLJANJE VALUTNIM RIZIKOM „Devizni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.“ (Zakon o bankama) On može zbog nepovolj- nog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se nalazi u aktvnostma investranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim slučajevim kada su ban- ka ili drugo preduzeće suočeni sa neravnotežom u valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valut, a izvori ili obaveze u drugoj valut. 3 Osnovni devizni rizik, kao što smo rekli u prvom delu knjige, se najčešće pojavljuje kao : a) računovodstveni – Primer: Raifeisen banka a.d Beograd je u vlasništvu austri- jske frme Raifeisen Internatonal Vienna (koja ima mrežu od dvadesetak bana- ka u Centralnoj i Istočnoj Evropi). Lokalna banka, Raifeisen bank a.d. Beograd za potrebe izveštavanja u Srbiji, a u skladu sa važećim lokalnim propisima svoje godišnje izveštaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u dinarima, dok ih za potrebe svog osnivača priprema i dostavlja u eurima, primenjujući kurs koji je važio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira što se u toku kalendarske godine i u toku samog meseca de- cembra kurs menjao odnosno fuktuirao (Raifeisen Internatonal dostavljene izveštaje korist za konsolidovano prikazivanje poslovnog rezultata cele Raif- feisen grupe). 4 b) transakcijski – Primer: Firma Industrija Hrane Dunja d.o.o. Vranje (proizvođač Simka čokolade) korist kratkoročni kredit tzv. pozajmicu po tekućem računu, dinarsku sa valutnom klauzulom od 100.000,00 EUR kod poslovne banke. IH Dunja d.o.o. je povukla tranšu od 10.000,00 EUR. Kupac Idea d.o.o. Beograd joj je uplatla pre roka dospeća, kupljenu robu, i IH Dunja razmatra opciju da li da vrat povučeni iznos kredita danas po prodajnom kursu od 95,00 RSD za 1,00 EUR ili da sačeka da vrat narednog dana po kursu koji će važit taj dan (može bit niži a može bit i viši od današnjeg). Gledajući tendencije koje su bile prethodnih dana IH Dunja se ipak odlučuje da vrat povučeni kredit po kursu od 95,00 RSD za 1,00 EUR tj. da vrat 950.000,00 RSD svojoj poslovnoj banci. Narednog dana 3 Cit. Zakon o bankama, član 32 Domaći propisi koji regulišu devizni rizik su: cit. Zakon o bankama i cit. Odluka o upravljanju rizicima banke. U vezi sa deviznim rizikom videt sledeće: Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 261- 280; Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 23-25 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 23-26. Podsećanje: Devizni rizik se izuzetno nalazi ograničeno u aktvnostma u zemlji tj. u poslovima koje je moguće naplatt u stranoj valut, kao što su: kupovina zemljišta, kupovina nekretnine i rentranje stam- benog odnosno poslovnog prostora. 4 Izvor web site: Raifeisen Internatonal Vienna 173 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti kurs je porastao pa je za 1,00 EUR bilo neophodno izdvojit 97,00 RSD (odnosno IH Dunja bi trebalo da vrat banci povučeni kredit u iznosu od 970.000,00 RSD). Uvažavajući prethodno navedeno IH Dunja je zaradila 20.000,00 RSD, tme što je povučeni kredit vratla po kursu 95,00 RSD za 1,00 odnosno banka je izgubila RSD 20.000,00 RSD tme što je IH Dunja vratla povučeni kredit dan ranije. c) ekonomski – Primer: Eurobank EFG banka a.d. Beograd, je u većinskom stra- nom vlasništvu Euro EFG banke iz Grčke. Obzirom da strani vlasnik želi da po- veća tržišno učešće lokalne banke u Srbiji, neophodno je da je dokapitalizuje odnosno poveća kapital tme što će uplatt značajna eurska sredstva na račun u Srbiji (npr. 100mio EUR). Prema važećim propisima domaća banka je u obavezi da kapital drži u dinarima tj. moraće da proda 100 mio EUR po kupovnom kursu na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1 EUR je 97,00 RSD dok je kupovini kurs za 1 EUR iznosio 95,00 RSD na dan konverzije). U prvom koraku domaća banka gubi 200 mio RSD u momentu konverzije (odnosno 2,1mio EUR). Imajući u vidu trenutnu situaciju na tržištu, najviše joj se isplat da plasira sred- stva u repo transakcije (hartje od vrednost koje izdaje Narodna banka Srbije /NBS/), koje nose prinos od 17,5%p.a. Lokalna Euro EFG banka se odlučuje da investra deo sredstava od 100mio RSD u repo poslove, očekujući da će zaradit 17,5 mio RSD svaki put kada bude investrala sredstva do kraja kalendarske godine (kalkulišući da će kurs ostat ist; što će reći da je zarada po konkret- noj transakciji 184.210,00 EUR). Međutm, NBS narednog dana po oročenju odlučuje da spust referentnu kamatnu stopu na 15%p.a. čime će na narednim oročenjima (u drugom koraku) Euro EFG banka a.d. Beograd zaradit manje novca tj. 15mio RSD (157.895,00 EUR) na uloženih 100mio RSD (izgubiće 2,5mio RSD odnosno 26.315,00 EUR po transakciji u odnosu na ono što je planirala do kraja godine). Takođe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge tran- sakcije investranja u repo, pa je za 1 EUR neophodno izdvojit 100 dinara, tako da Euro EFG banka a.d. Beograd (u trećem koraku) zarađuje drugom transakci- jom 15mio RSD (150.000,00 EUR) odnosno ostvaruje negatvne kursne razlike (novčani gubitak) u iznosu od 7.895,00 EUR po drugoj transakciji. Proizilazi da je ukupan novčani gubitak u navedene tri transakcije za Euro EFG banku a.d. Beograd, 2.134.210,00 EUR (odnosno 2,1mio EUR uvećano za 26.315,00 EUR i 7.895,00 EUR). Upravljanje valutnim rizikom obuhvata odgovarajuće politke, procedure, procese i tehnike kojima banka defniše ograničenja na valutni rizik. Vrlo je bitno naglasit da je upravljanje valutnim rizikom dinamičan proces, koji podrazumeva redovno praćenje promenljive situacije na domaćem i na međunarodnom tržištu, a u cilju minimiziranja deviznog rizika. 5 5 Primer metodologije za adekvatno identfkovanje i merenje kreditnog rizika koji proistče iz utcaja promene kursa dinara na fnansijsko stanje dužnika i način za upravljanje tm rizikom, je prikazan u prilogu br. 14. 174 Upravljanje rizikom Dve osnovne vrste transakcija u poslovanju banke su: transakcije koje proizilaze iz poslova berzanske trgovine i tradicionalne bankarske transakcije. Stoga, banke primen- juju dva postupka u upravljanju valutnim rizikom: dnevno upravljanje likvidnošću Š za poslove posredovanja i trgovačke poslove, mesečno upravljanje likvidnošću Š za tradicionalne bankarske operacije. Prilikom upravljanja valutnim rizikom banka se rukovodi sledećim ograničenjima: limitom neto otvorene pozicije, koji predstavlja maksimalni gubitak banke Š usled valutnog rizika, limitom valutne pozicije, koji predstavlja limit izloženost banke prema pojed- Š inim valutama odnosno u skladu sa prethodno navedenim limit neto otvorene pozicije za svaku valutu ponaosob, vezanim za ostale pozicija, kao što su trgovanje valutom, derivatma, itd., Š maksimalne vrednost svih ugovora na pojedinačne odnosno konkretne da- Š tume dospeća, vezanim za maksimalni gubitak (stop loss), obzirom da predstavljaju unapred Š određeni limit na nekim deviznim tržištma za gubitke po različitm pozici- jama, na rizik poravnanja, koji se odnosi na instrumente obezbeđenja po konkretnim Š pozicijama (uglavnom novac i fnansijski derivat), na rizik ugovorne strane odnosno zemlju iz koje potče ugovorna strana, jer se Š može desit da u toj zemlji postoji nestašica deviza ili jednostavno moratorijum plaćanja ka inostranstvu, permanentnu revalorizaciju (ili konverziju) odnosno svođenje na tržišnu vred- Š nost pozicije. U praksi su nastali različit modeli ili načini zaštte od valutnog rizika, od fnansijskih derivata do različith fnansijskih instrumenata, koji će bit objašnjeni u narednim poglav- ljima ovog dela knjige. Bitno je napomenut da se u praksi često javlja više vrsta rizika prilikom realizacije bilo koje transakcije, a da njeni učesnici toga nisu često ni svesni. Pri- likom plasiranja kredita sa valutnom klauzulom privrednom subjektu, i banka i korisnik kredita (privredni subjekt) su izloženi kreditnom riziku, tržišnom riziku, valutnom riziku i kamatnom riziku. Isto tako prilikom spoljnotrgovinskog posla banka odnosno kupac i prodavac (koji su klijent banke) su izloženi ne samo riziku performansa samog prod- vaca proizvoda ili usluge, već i deviznom riziku, tržišnom riziku, kamatnom riziku, riziku zemlje, ali i kreditnom riziku odnosno riziku plaćanja ili neplaćanja zbog bankrota kupca odnosno poslovne banke. 175 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti 2.1. UPRAVLJANJE RIZIKOM U DEVIZNOM POSLOVANJU PRIVREDNIH SUBJEKAtA Poslovni partneri (privredni subjekt), kupci i dobavljači odnosno uvoznici i izvoznici, svojim kupoprodajnim ugovorima regulišu pod kojim uslovima prodaju robu/uslugu/ građevinske radove i pod kojim uslovima se vrši plaćanje robe/usluge/građevinskih ra- dova. 6 Osnovni oblici plaćanja u međunarodnom platnom prometu su: plaćanje Š doznakom tzv. plaćanje na otvoreno. Bankarska doznaka je instru- ment platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca (kupca/uvoznika) daje pismeni nalog svom korespondentu (drugoj poslovnoj banci – obično banci prodavca/izvoznika) u inostranstvu da određenom pravnom (prodavcu/izvozniku) ili fzičkom licu (korisniku doznake) isplat iz- nos naveden u nalogu na određeni datum. Ona predstavlja klasičan, najstariji instrument međunarodnog platnog prometa, naročito kod nerobnih plaćanja, kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja u poslovima kod kojih ne postoji velika opasnost realizacije rizika. Prisustvo rizika se ogleda u sledećem: kod plaćanja unapred – kupac (uvoznik) nije zaštćen, jer plaća robu pre ƒ nego je primi i isporuke na otvoreno – prodavac (izvoznik) nije zaštćen, jer isporučuje ƒ robu pre nego što mu se plat. 7 Avansno plaćanje doznakom se vrši ukoliko se ino-partneri ne poznaju dobro, ili im je prethodno iskustvo loše u saradnji, ili ukoliko postoji rizik zemlje kupca da se možda uvede moratorijum na inostrana plaćanja odnosno dugove. Osnovne vrste doznaka su: nostro (naš) i loro (vaš). Nostro doznake su doznake u inostranstvo i izvršavaju se na osnovu naloga za plaćanje koji nalogodavac (uvoznik/ kupac) daje ovlašćenoj banci uz prilog odgovarajuće dokumentacije u zavisnost od vrste uvoznog posla. Loro doznake su doznake iz inostranstva u korist domaćeg pravnog (iz- voznika/prodavca) ili fzičkog lica korisnikovoj banci upućene putem SWIFT-a. Po prije- mu doznake banka je dužna da postupi po Uputstvu Narodne banke Srbije i da korisnika obavest o prilivu na račun banke. 8 6 Opširnije o upravljanju rizikom međunarodnog poslovanja pogledat knjigu: Brealey, R., Myers, S., Mar- cus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Editon, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 598-611 i Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, sixth editon, Blackwell Publishing, Oxford, 2006., str. 28 - 48, 113 – 145 i 221-241. 7 Opširnije o doznaci pogledat knjigu: Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 340-341 8 SWIFT je skraćenica od Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunicaton. SWIFT je međunarodna (neproftna) organizacija za međubankarska elektronska plaćanja sa elementom inostra- nost, koja pripada svojim članicama. Sedište SWIFT-a je u Hulpu, Belgija. Razmena poruka u okviru SWIFT-a je strogo standardizovana, a struktura poruka je u korelaciji sa vrstom i tpom bankarskih poslova koji se mapira, što omogućava da svi učesnici na istovetan način tumače sadržaj poruka u vezi plaćanja sa inostr- anstvom.SWIFT predstavlja sistem elektronskog plaćanja sa defnisanim standardom poruka, subjektma u lancu plaćanja, nefnansijskim insttucijama (kupci, prodavci) i insfrastrukturom sistema plaćanja. 176 Upravljanje rizikom podnošenjem menice ili dokumenata na Š inkaso tzv.collecton poslovnoj banci kupca/uvoznika robe. Obično se primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vrši pošto je isporučena roba kupcu. Primer: Prodavac A iz Nemačke i kupac B iz Srbije, su zaključili ugovor o kupo- prodaji štamparske opreme u vrednost od 0,5mio EUR. Ugovorom su predvideli da je plaćanje opreme putem inkasa. Dokumenta koja je prodavac A u obavezi da ispostavi po kupoprodajnom ugovoru su: faktura, ser- tfkat o kvalitetu robe i otpremnica. Poslovna banka frme A je Commerz banka Frankfurt, dok je poslovna banka frme B Credit Agricol banka a.d. Novi Sad. Firma A je proizvela poručenu robu i isporučila frmi B. Pošto je robu isporučila, prosledila je dokumenta i frmi B i svojoj poslovnoj Commerz banci. Dokumenta su pre stgla do frme B, kao i poručena oprema. Pošto je oprema odgovarala ugo- vorenoj, frma B je podnela nalog za plaćanje (doznaku) svojoj poslovnoj Credit Agricole banci. Credit Agricole banka je izvršila plaćanje. Commerz banka je pregledala dokumenta i dostavila ih Credit Agricole banci uz odgovarajuću proceduru, posle 30 dana od datuma plaćanja. Iz primera se vidi da inkaso ne obezbeđuje dovoljan stepen zaštte ni kupca ni prodavca. plaćanje Š akreditvom, kao instrumentom i obezbeđenjem plaćanja, se obično korist kada se kupac i prodavac ne znaju, ili kada konkretna vrsta posla to zahteva, ili kada kupac nema dovoljno novčanih sredstava u momentu otvaran- ja akreditva. „Dokumentarni akreditv je pismena (uslovna) obaveza banke (akreditvne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instrukcijama kupca (nalogodavca) da plat iznos koji ne prelazi iznos akreditva, uz doku- menta predviđena u akreditvu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditvu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditve Međunarodne trgovinske komore u Parizu.“ (UCP 500) 9 osiguranje plaćanja Š garancijom. Garancija je instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta (kupca/uvoznika/izvo- đača radova/naručilac radova) neopozivu obavezu da će platt na poziv kori- sniku garancije (prodavac/izvoznik/izvođač radova), garantovani iznos, kao na- dokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta (kupca/uvoznika/ naručilac radova), za čiji račun banka nastupa. escrow račun Š je otvaranje specijalnog namenskog računa za konkretan ugo- voreni posao. 9 Međunarodna trgovinska komora u Parizu je usvojila Incoterms (transportne klauzule, koje defnišu vreme, mesto i način prelaska svojine, troškova rizika na robi sa prodavca na kupca), koji obezbeđuje standardna, međunarodna pravila u spoljnotrgovinskom poslovanju. Najčešće korišćeni (ugovarani) us- lovi u spoljnotroginskom poslovanju su: EXW (ex works) – skladište prodavca, CFR (cost and freight) – cena sa vozarinom, FOB (free on board) – franko brod, CIF (cost, insurance and freight) – cena, osigu- ranje i prevoz, FOT (free on truck) – franko kamion, itd.  177 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Konkretan način plaćanja u konkretnom kupoprodajnom odnosno spoljnotrgov- inskom ugovoru će bit izabran u zavisnost od vrste posla o kojoj se radi (reeksport, pogonoski poslovi, komisioni poslovi, klasičan uvoz odnosno izvoz, oplemenjivanje robe, itd.), od učesnika u transakciji (poznat, nedovoljno poznat, itd.), vrednost po- sla i roka isporuke (više puta u toku godine iste vrednost ili iste količine itd.). Trebalo bi imat u vidu da je moguće prodat odnosno naplatt (nedospelo) potraživanje pre roka dospeća, korišćenjem forfetnga ili faktoringa. 10 Ugovorom o forfetngu banka, forfeter, preuzima od svog klijenta (prodavac/izvoznik) potraživanje koje on ima prema trećem licu (kupac/uvoznik), a koje joj klijent (prodavac/ izvoznik) prenosi uz prenos instrumenata za naplatu potraživanja o rokovima dospeća (menica, dokumetnarni akreditv, garancija trećeg lica, itd.) koje je ugovorio sa svojim partnerom (kupcem/uvoznikom). Banka prihvata prenos potraživanja i isplaćuje vred- nost prenetnih potraživanja klijentu (prodavcu), uz odbitak eskontne kamate, provizije i troškova vezanih za taj posao. Pri tome se banka obavezuje da će snostt rizik naplate preneth potraživanja. Faktoring poslovi predstavljaju specifčan oblik pribavljanja sredstava i to proda- jom potraživanja. Faktoring se defniše kao prodaja potraživanja od strane privrednog subjekta (prodavac/izvoznik) posredničkoj organizaciji tzv.faktoru ili faktoring orga- nizaciji koja otkupljuje potraživanja i snosi sav rizik eventualne nemogućnost naplate potraživanja. Escrow račun Escrow računi su namenski računi, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan posao (najčešće: kupovina drugog privrednog subjekta, plaćanje zakupa, kupovina poslovnog/stambenog prostora, kupovina zemljišta, itd.). Nakon završetka tog kon- kretnog posla, banka je dužna da ugasi escrow račun. 11 Uloga banke je da u tom konkretnom poslu obezbedi da se transakcije preko namen- ski otvorenog računa odvijaju u skladu sa ugovorom između kupca i prodavca. Svrha escrow računa je da obe ugovorne strane (kupac i prodavac) budu zaštćene: prodavac se štt da će primit novčana sredstva za ono što je prodao/izvršio Š kao uslugu (predmet kupoprodajnog ugovora) ispunjenjem određenih uslova defnisanih ugovorom; kupac se štt da će kupit ono što je ugovorio (predmet ugovora) ispunjenjem Š određenih uslova defnisanih ugovorom. 10 Opširnije o faktoringu i forfetngu pogledat sledeće izvore: Grupa autora, Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 175, 192 i 830; Hadžić, M., cit. delo, str. 283-286, web site Prvi faktor d.o.o. Beograd, web site Banca Intesa a.d. Beograd, web site Raifeisen bank a.d. Beograd i web site Erste faktoring d.o.o. Zagreb. 11 Izvor: web site Raifeisen bank a.d. Beograd 178 Upravljanje rizikom Primer: U oktobru 2002. godine Agencija za privatzaciju je prodala 70% akcija Cementare iz Beočina, francuskoj frmi Lafarge, obzirom da je na tenderu Lafarge ponudio najbolje uslove vezane za kupovinu fabrike, investciju u fabriku i socijalni program. Lafarge je bio u obavezi da uplat 50mio EUR za kupovinu 70% akcija jednokratno po osnovu zaključenog ugovora sa Agencijom za privatzaciju. La- farge nije bio siguran da će Agencija za privatzaciju ispoštovat svoj deo kupopro- dajnog ugovora, a pripremio je novčana sredstva da izmiri obavezu. Obrato se svojoj poslovnoj banci Societe General a.d. Beograd sa zahtevom da se konkretna kupoprodajna transakcija realizuje preko namenskog (escrow) računa. Societe General banka priprema ugovor o escrow računu (namenskom deviznom računu), u kome se javljaju tri ugovorne strane: banka, Lafarge i Agencija. Ugovo- rom se specifcira do kog roka Lafarge uplaćuje devizna sredstva na namenski račun kod Societe General banke a.d. Beograd, zatm do kog roka Agencija za privatzaciju podnosi odgovarajuća dokumenta Societe banci koja dokazuju da je vlasništvo nad Cementarom Beočin preneto na Lafarge, i ko ima pravo raspola- ganja sredstvima na namenskom računu kod Societe banke odnosno ko ispostav- lja nalog za prenos sredstava sa namenskog računa na račun Agencije za priva- tzaciju. Pošto su se sve tri strane usaglasile oko uslova ugovora o otvaranju i vođenju namenskog računa i ist zaključile, Societe General banka otvara escrow račun 01.11.2002. Lafarge uplaćuje sredstva u iznosu od 50mio EUR na namenski račun kod So- ciete banke, što je u skladu sa ugovorom o escrow računu. Agencija podnosi odgovarajuća dokumenta Societe banci do 15.11.2002., takođe u ugovorenom roku. Ovlašćeni potpisnik za raspolaganje sredstvima na escrow računu ispostav- lja nalog prenosa novčanih sredstava sa namenskog računa (escrow) kod Societe banke na račun Agencije, u skladu sa ugovorom o escrow računu. Dokumentarni akreditiv „Dokumentarni akreditv (leter of credit – LC) je pismena (uslovna) obaveza banke (akreditvne banke) data prodavcu/izvozniku (korisniku akreditva) na zahtev i pre- ma instrukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plat iznos koji ne prelazi iznos akreditva, uz dokumenta predviđena u akreditvu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditvu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akredit- ve Međunarodne Trgovačke Komore u Parizu“ (UCP 500). Dokumentarni akreditv je najsigurniji instrument plaćanja u međunarodnoj trgovini. Akreditvu obavezno prethodi kupoprodajni ugovor zaključen između kupca/uvoznika – prodavca/izvoznika, sa fnansijskom klauzulom koja defniše da će plaćanje bit izvršeno dokumentarnim akreditvom. Shodno defniciji u prvom stavu ovog poglavalja proizilazi da je način poslovanja dokumentarnim akreditvom reuglisan Jednoobraznim pravilima i  179 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti običajima za dokumentarne akreditve, koje je usvojila Međunarodna Trgovačka Komora u Parizu 1933. godine. Pravila se tokom vremena unapređuju i do sada su pretrpela pet izmena (poslednja je bila 1993. godine). 12 U akreditvom poslu postoji najmanje sledećih pet ugovornih odnosa: između izvoznika/prodavca i uvoznika/kupca, Š između uvoznika/kupca i akreditvne banke (kupčeve banke), Š između akreditvne banke i konfrmirajuće ili korespondentske banke, Š između konfrmirajuće ili korespondentske banke i izvoznika/prodavca, Š između akreditvne banke (kupčeve banke) i izvoznika/prodavca. Š Učesnici u akreditvnom poslu su: Nalogodavac Š (the applicant) - je kupac /uvoznik koji daje nalog svojoj poslovnoj banci da otvori akreditv. Akreditvna banka Š (the issuing bank) - je banka koja otvara akreditv na zahtev nalogodavca. Korisnik akreditva Š (the benefciary) je obično prodavac/izvoznik koji prezent- acijom određenih dokumenata banci stče pravo za naplatu po akreditvu. Avizirajuća banka Š (the advising bank) - je banka koja obaveštava korisnika da je u njegovu korist otvoren akreditv, bez preuzimanja obaveze za isplatu akreditva. Potvrđujuća/konfrmirajuća banka Š (the confrming bank) - je posrednička ban- ka (pozvana ili ovlašćena od akreditvne banke) koja preuzima čvrstu obavezu prema korisniku da će mu isplatt novčani iznos na koji je otvoren akreditv pod uslovima iz akreditva (najčešće poslovna banka izvoznika). Isplatna banka Š – je banka navedena u akreditvu. Rambursna banka Š – je banka ovlašćena (od akreditvne banke) da izvrši ram- burs. Potražna banka Š – je banka koja traži ramburs. Trebalo bi imat u vidu da je za kupca/uvoznika mnogo prihvatljivije plaćanje posle otpreme robe nego u momentu otpreme robe ili unapred (avansno), dok je za prodavca najpogodnije i najpoželjnije plaćanje unapred (avansno plaćanje). Ukoliko se kupac i prodavac usaglase da se plaćanje spoljnotrgovinskog posla izvrši putem akreditva, prodavac je siguran da će podnošenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata (pod pretpostavkom ispunjenja svih defnisanih uslova kupoprodajnim ugovorom), moći da se naplat, jer mu za plaćanje garantuje banka koja je otvorila ili konfrmirala akreditv. Takođe, kupac je siguran da će plaćanje bit izvršeno samo u slučaju da prodavac pod- nese poslovnoj banci sva dokumenta predviđena dokumentarnim akreditvom. 12 Cit. defnicija dokumentarnog akreditva iz Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditve Međunarodne Trgovačke Komore u Parizu, revizija 1993. Opširnije o dokumentarnom akreditvu pogledat Jednoobrazna pravila i običaje za dokumentarne akreditve Međunarodne Trgovačke komore u Parizu (UCP 500), Revizija 1993., Publikacija MTK 500 – Uniform Customs and Practce for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publicatons 500. 180 Upravljanje rizikom Akreditvna banka je u obavezi prema obe ugovorne strane. U slučaju kupca obaveza akreditvne banke se ogleda u sledećem: da dokumentarni akreditv otvori tačno, Š da dokumentarni akreditv otvori blagovremeno, Š da pažljivo proveri dokumenta, Š da dokumenta dostavi kupcu. Š U slučaju prodavca obaveza akreditvne banke se ogleda u sledećem: da se pridržava samo predviđenih uslova, Š da izvrši plaćanje. Š Vrste akreditva su različite, ali najčešće se koriste sledeći: Nostro akreditv Š – domaći uvoznik (kupac) daje nalog akreditvnoj banci da se dokumentarni akreditv otvori u korist inostranog prodavca/izvoznika. Loro akreditv Š – inostrani uvoznik (kupac) daje nalog banci da se dokumen- tarni akreditv otvori u korist domaćeg izvoznika (prodavca). Opozivi akreditv Š – se može u svakom trenutku opozvat bez obaveze da se pre- thodno obavest korisnik, a mogućnost opoziva prestaje trenutkom plaćanja. Najmanje prihvatljiv za prodavca/izvoznika. Neopoziv akreditv Š – akreditv je po pravilu neopoziv što znači da banka ot- varanjem akreditva preuzima čvrstu obavezu da će platt obavezu iz akredi- tva pod određenim uslovima. Potvrđeni akreditv Š – pored banke koja otvara akreditv i neka druga banka (boljeg rejtnga po mišljenju izvoznika odnosno izvoznikove poslovne banke) još, preuzima (potvrđuje) obavezu koju ima i akreditvna banka. Uvođenjem potvrđujuće/konfrmirajuće banke, povećaju se troškovi akreditvnog posla. Nepotvrđeni akreditv Š – posrednička banka saopštava uslove bez daljih obave- za. Pokriveni akreditv Š – pokriće se doznačuje u inostranstvo u momentu otvaran- ja akreditva, a kod nepokrivenih dokumentarnih akreditva u momentu likvi- dacije akreditva. U skladu sa važećom regulatvom nepokriveni dokumentarni akreditv ima tretman kreditnog posla, koji se vodi u vanbilansnoj evidenciji banke. Prenosivi i neprenosivi akreditv Š – prenosivi akreditv mora bit izričito naglašen kao takav, i znači da se može sa korisnika akreditva (prodavca/izvoznika) pre- net na drugi privredni subjekt (prema kome korisnik akreditva ima obavezu). U tom slučaju reč je o jednom akreditvu i dva ugovora. Revolving akreditv Š – po iskorišćenju prvobitnog iznosa se ne gasi, već se iznos vraća na prvobitni (tj. ostaje da važi do isteka roka defnisanog kupoprodajnim ugovorom između kupca i prodavca). Akreditv Š (platv) po viđenju (“at sight”) – isplaćuje se odmah nakon prezento- vanja potrebnih dokumenata. 181 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Terminski akreditv ili Š akreditv sa odloženim plaćanjem – naplata je odgođena za određeno vreme (isplata je vezana za određeni rok), obično od datuma fak- ture ili otpremnog dokumenta (defnisano u uslovima konkretnog akreditva). Stand-by akreditv Š – obaveza akreditvne banke da plat korisniku (izvozniku), ali ne uz prezentaciju potrebne dokumentacije, već na bazi pismene izjave korisnika (prodavca/izvoznika) da nalogodavac (kupac/uvoznik) nije izvršio svoju obavezu. Ovi akreditvi su identčni bankarskim garancijama. Nastali su u američkoj bankarskoj praksi. “ Š Back to back” akreditv – odnosno kontra akreditv, primenjuje se onda kada akreditv nije prenosiv, pa se umesto prenosa otvara drugi akreditv. Bitno je da se vodi računa o rokovima važenja osnovnog akreditva (duži rok) i drugog akreditva (kraći rok) koji se otvara na osnovu osnovnog akreditva. 13 Obaveza po akreditvu se može izvršit na sledeći način: Plaćanje po viđenju tzv. by sight payment, Š Odloženo plaćanje tzv. by deferred payment, Š Akceptranjem menice tzv. by acceptance, Š Negociranjem tzv. by negotaton. Š Može se zaključit da su osnovne karakteristke akreditva sledeće: Izvoznicima/prodavcima ne odgovara da otpreme robu, a onda čekaju da Š uvoznik/kupac pregleda robu i odluči se da li da plat i kada da plat. Zato akreditv pruža mogućnost izvoznicima da im se plat po prezentaciji seta do- kumenata. Aranžman o dokumentarnom akreditvu je Š prodaja dokumenata, a ne proda- ja robe. Banka neće platt po dokumentma koja nisu u strogoj saglasnost sa zahte- Š vima iz akreditva. 14 Realizacija akreditvnog posla se sastoji iz sledećih koraka: 1. Nalogodavac (kupac/uvoznik) predaje banci zahtev za otvaranje dokumentar- nog akreditva. Zahtev podrazumeva podnošenje naloga za otvaranje akredit- va, navođenje osnova plaćanja – profakturu ili kupoprodajni ugovor, itd. 13 Troškovi otvaranja, vođenja i likvidacije akreditva mogu bit na teret: 1. korisnika akreditva - ako je u pi- tanju nostro akreditv to znači da banka svoje troškove naplaćuje od ino-banke , odnosno ino-korisnika (opcija BEN u SWIFT poruci). 2. nalogodavca – nalogodavac snosi troškove otvaranja, konfrmacije i ostale troškove ino-banke (o čemu ga izveštava njegova poslovna banka)/ opcija OUR u SWIFT poruci/. 3. uobičajeno je da svako snosi troškove svoje banke, odnosno bankarski troškovi se dele između nalo- godavca i korisnika akreditva (opcija SHA u SWIFT poruci). 14 Najčešća dokumenta u akreditvnom poslovanju su: faktura, transportna dokumenta (kamionski tovarni list /CMR/; avionski tovarni list /AMB/; železnički tovarni list /CIM/; brodski tovarni list /B/L/ ili kono- sman, je dokument kojim prevoznik potvrđuje da je roba utovarena na brod. To je prenosiv dokument koji daje pravo svojine na robi na koju se odnosi. Može služit kao kolateral.), dokumenta o osiguranju (polisa ili certfkat o osiguranju) i ostala dokumenta (menica, izjave, itd.). 182 Upravljanje rizikom 2. Banka nakon odobravanja plasmana (ukoliko se radi o akreditvu sa odloženim polaganjem pokrića) i zaključivanja Ugovora o otvaranju akreditva, otvara akre- ditv putem SWIFT-a. 3. Korisnik akreditva (izvoznik) proverava prihvatljivost uslova akreditva i isporu- čuje robu (izvozi). 4. Korisnik akreditva prezentuje akreditvna dokumenta poslovnoj banci na napla- tu. 5. Ukoliko prezentrana dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditva, banka od- bija isplatu (stavlja rezervu). 6. Ukoliko su dokumenta u redu isplatna banka izvršava plaćanje ili potvrđuje da- tum dospeća plaćanja. 15 7. Potrebno je da uvoznik obezbedi pokriće na prvi poziv banke, a najkasnije na dan dospeća. 8. Ukoliko nalogodavac ne izvrši svoju obavezu na dan dospeća plaćanja, banka isplaćuje akreditv i knjiži obavezu klijenta na dospela potraživanja. Klijenta o istom obaveštava lični bankar ili savetnik u banci koji dalje vodi brigu o naplat. 9. Na datum dospeća, isknjižava se vanbilansna evidencija kod banke (po osnovu otvorenog akreditva). Bankarska garancija Garancija (leter of guarantee – LG) je, kao što smo već u naveli u uvodnom delu ovog poglavlja, „instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da će platt na poziv korisniku garancije, ga- rantovani novčani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta, za čiji račun banka nastupa“. (ICC) 16 U skladu sa defnicijom bankarske garancije proizilazi: da u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica (poverilac, dužnik i banka Š garant) između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa (dužnik – poverilac, banka – dužnik/nalogodavac, banka – poverilac/korisnik garancije), da je banka dužna da isplat garantovani iznos ako dužnik (kupac/uvoznik) iz Š osnovnog (kupoprodajnog) ugovora ne ispuni o dospelost svoju ugovornu obavezu (prema prodavcu/izvozniku). Bitno je naglasit da interesi učesnika u garancijskom poslu nisu identčni. Zakonski propisi koji regulišu garancije u domaćem bankarskom poslovanju su: Zakon 15 Rokovi u akreditvnom poslu su: datum otvaranja akreditva, rok utovara robe (poslednji datum za ot- premu robe), rok važnost akreditva (krajnji datum za podnošenje dokumenata za naplatu. Obično se ugovara 21 dan od datuma otpreme, i rok za prezentaciju dokumenata poslovnoj banci. 16 Cit. defnicija iz Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978. 183 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti o obligacionim odnosima (Srbija je jedina zemlja u svetu koja je garanciju kao pravni instrument regulisala kroz Zakon o obligacionim odnosima), Zakon o deviznom poslo- vanju i Zakon o bankama.U međunarodnom prometu, bankarska garancija je regulisana Jednoobraznim pravilima za garancije Međunarodne privredne komore u Parizu. Bankarska garancija predstavlja pravni odnos između banke i nalogodavca garan- cije (kupca/uvoznika/dužnika). Pravna forma bankarske garancije obezbeđuje efkasnija i brža namirenja nego sudskim putem, a ujedno je i sigurnija od jemstva, jer iza nje stoji banka. Sadržaj bankarske garancije je strogo formalno defnisan i sadrži sledeće elemente, koji su određeni prirodom posla: pun naziv i adresu nalogodavca (kupca/uvoznika/dužnika) garancije, Š pun naziv i adresu korisnika garancije (prodavca/izvoznika/poverioca), Š garantna obaveza - predmet garancije odnosno navođenje podataka o os- Š novnom poslu (može bit isporuka robe kao osnov plaćanja, izvođenje radova odnosno usluga, itd.), novčani iznos garancije sa eventualnom klauzulom o kamatnoj stopi i sl., Š rok važnost garancije - kod običnih platvih garancija, se računa predviđeni Š datum isporuke robe plus odloženo plaćanje plus 15 dana. U slučaju kontra- garancije se dodaje još 15 dana (u odnosu na obične platve garancije). Bitno je napomenut da je bolje da rok važenja garancije bude malo duži, nego malo kraći od roka osnovnog kupoprodajnog posla. klauzula o sudskoj nadležnost, Š pečat i potpis ovlašćenog lica (kod direktnih garancija), Š mesto i datum izdavanja garancije, Š broj garancije. Š Izuzetno je bitno da garancija bude izdata u odgovarajućoj pisanoj formi odnosno putem odgovarajuće poruke u S.W.I.F.T.-u (u međunarodnom platnom prometu). Dinar- ske garancije se izdaju samo u jednom originalnom primerku (predmet deviznog poslo- vanja ukoliko se radi o transakcijama između rezidenata i nerezidenata u zemlji) ukoliko se izdaju u papirnom format. Generalno, kod izdavanja garancija u papirnom format je jedan originalan primerak (pečatom ORIGINAL je označen takav primerak) i više kopija - najčešće 3 (pečatom COPY su označeni takvi primerci). Uvažavajući prethodno izneto možemo zaključit da su osnovne karakteristke garan- cije: garancije iz poslova sa inostranstvom se po pravilu izdaju putem SWIFT-a; Š ukoliko klijent (nalogodavac/kupac/uvoznik/izvođač radova) ne dostavi banci Š traženi tekst garancije, podrazumeva se da prihavata uobičajeni tekst garan- cije poslovne banke; 184 Upravljanje rizikom garancija stupa na snagu danom izdavanja, osim kod avansnih garancija koje Š stupaju na snagu danom uplate avansa; po pravilu kod garancija se primenjuje pravo iz zemlje garanta; Š ako klijent želi nešto drugo od banke izdavanjem konkretne bankarske garan- Š cije, onda isto treba regulisat međusobnim ugovorom o izdavanju garancije (banka-klijent/kupac); produženje garancije može da se uradi, najkasnije poslednjeg dana važenja Š garancije; obavezna je pisana forma; Š banka svoju obavezu može da izmiri isključivo u novcu u slučaju da dođe do Š aktviranja garancije, odnosno da kupac ne izmiri obavezu ka prodavcu u dogo- vorenom roku; banka nije ovlašćena da svoju obavezu izmiri pre roka; Š korisnik garancije (prodavac/izvoznik) može svoja prava iz garancije da ustupi Š trećem licu samo sa ustupanjem potraživnja koje je obezbeđeno garancijom. Postoje različite vrste garancija u međunarodnom platnom prometu, a najčešće su: garancije po poslovima sa inostranstvom i na domaćem tržištu Š , nostro i loro garancije Š (loro garancije mogu bit bez obaveze po banku i sa obavezom banke), direktne i indirektne garancije Š , činidbene i platve garancije Š , pokrivene i nepokrivene. Š Takođe, prodavac/izvoznik/poverilac može tražit od svog ino-partnera (kupca/uvo- znika/dužnika) supergaranciju kao sredstvo obezbeđenja. Supergarancija je garancija u okviru koje druga (obično jača banka) može da potvrdi obavezu iz garancije banke ga- ranta, gde korisnik iz garancije (prodavac/izvoznik) može podnet svoj zahtev bilo kojoj od ove dve banke. Ukoliko se desi da dođe do poziva za plaćanje po garanciji, trebalo bi da korisnik garancije (prodavac/uvoznik) ima u vidu da je garancija instrument obezbeđenja, a ne plaćanja (što je slučaj sa akreditvom), tako da je plaćanje po garanciji izuzetak, a ne pravilo. U tom slučaju banka će kontaktrat klijenta (kupca/uvoznika/dužnika) i pokušat da se dogovori o izmirenju obaveze. Ukoliko isto ne postgne, banka će platt iz svojih sredstava dospelo potraživanje korisniku garancije (prodavcu/izvozniku/poveriocu) u defnisanom (ugovorenom) roku. Potom će banka nastavit da komunicira sa nalogo- davcem garancije (kupcem/uvoznikom/dužnikom) kako bi naplatla svoje potraživanje bilo iz redovnog poslovanja klijenta (kupca/uvoznika/dužnika) bilo aktviranjem instru- menata obezbeđenja po plasmanu. 185 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Osnovne razlike između akreditiva i garancije Uvažavajući iznete argumente o akreditvima i garancijama u prethodna dva po- glavlja mogli bismo reći da su osnovne razlike između akreditva i garancije sledeće: akreditv je instrument plaćanja, a garancija je instrument obezbeđenja. Š pošto je akreditv instrument plaćanja kod njega se ne koriste drugi instru- Š ment za plaćanje, a ako klijent želi da plat obavezu po garanciji mora da dostavi doznaku banci. kod akreditva banka formalno odmah izmiruje svoju primarnu obavezu, a Š kod garancije tek po pozivu. kod akreditva banka je odgovorna za pregled dokumenata, a kod garancije Š dokumenta prate robu i nije potrebno da stgnu u banku, osim nekih kopija dokumenata u slučaju poziva za plaćanje. većina garancija je platva na prvi poziv korisnika, a kod akreditva doku- Š menta moraju bit prezentovana banci. Šta savetovati trgovinskim preduzećima - da li je bolji akreditiv ili garancija? Vrlo često se klijent – trgovinska preduzeća obraćaju banci za savet koji instru- ment obezbeđenja da izaberu u konkretnom budućem spoljnotrgovinskom poslu, kako bi bili sigurni da će naplatt svoje potraživanje. Uobičajeno je da se trgovinskim preduzećima sugeriše sledeće: Ako je reč o jednokratnom poslu, jednom uvozu ili izvozu bolji je akreditv. Š Ako je reč o više uvoza/izvoza bolja je garancija. Š Po garanciji su relatvno manji administratvni troškovi, nego kod akredi- Š tva. Prednost garancije je u njenoj bržoj i efkasnoj realizaciji. Š Pretnja plaćanjem po garanciji je stmulans za nalogodavca da na vreme Š izvrši svoje obaveze. Ugovorna strana za koju njegova banka neće da izda garanciju nije dobar Š partner. Kod akreditva banka neće platt po dokumentma koja nisu u strogoj sa- Š glasnost sa zahtevima iz akreditva, tj. dokumenta su važnija od robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. 186 Upravljanje rizikom 2.2. MOgUćI NAčINI ZAŠtItE OD RIZIKA U FINANSIJSKOM I ROBNOM PROMEtU UPOtREBOM ODgOVARAJUćIH INStRUMENAtA U međunarodnoj praksi su razvijeni hedžing poslovi, kao način za minimiziranje rizika u robnom i fnansijskom poslovanju. Osnovna karakteristka svih instrumenata namenjenih minimiziranju rizika je što se baziraju na konkretnom ugovornom odnosu vezanom za kupoprodajnu transakciju robe i/ili, usluge i/ili novca. 17 „Hedžing poslovi su na fnansijskom tržištu usmereni na osiguranje od gubitka, odnosno nepredviđene promene cena (robni i fnansijski). Podrazumevaju postupak kroz koji se investtori štte kroz protvtežne radnje“ (Ekonomski rečnik). 18 Hedžing je posebna vrsta bankarskog proizvoda koji banke pružaju klijentma – privrednim subjektma, s tm što i same, mnogo više koriste hedžing za svoje potrebe zaštte bilansnih stavki koje su osetljive na promene kurseva domaće i inostranih valuta i kamatnih stopa. Svrha hedžinga je da se minimizira gubitak kome je privredni subjekt izložen. Terminski (forvard) ugovori, fučers ugovori, svopovi i opcije su kategorije instru- menata hedžinga. „terminski ugovor (forvard) je ugovor između kupca i prodavca deviza odnosno robe, kojim se prodavac obavezuje da isporuči kupcu fksni iznos deviza ili količine robe (npr. zlato, kafa, nafa, itd.) na ugovoreni budući datum po ugovorenom deviznom kursu ili ceni. Time se omogućava odložena kupoprodaja. Za razliku od fučers ugovora, forvard predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i nije pred- met trgovine na berzama“ (Ekonomski rečnik). 19 U našoj bankarskoj praksi funkcionišu kvazi forvardi. 17 Opširnije o fnansijskim derivatma i fnansijskim instrumentma pogledat sledeće izvore: grupa autora, cit. delo, str. 184, Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 14-15, Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000., str. 160-161; Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., 6 deo i Whaley, R., „Derivates – markets, valuaton and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 3-42. 18 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str. 225. Opširnije o hedžingu pogledat sledeće izvore: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Editon, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 612-613, Davidson, F., “Managing Risk in Organizatons – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str. 251- 256, Doherty, N., cit. delo, str. 168-176,i Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999., str. 490-491. Info: U našoj praksi je popularno da se reč hedžing korist za mnoge pojmove uz koje ne ide.Opravdanost upotrebe hedžinga je trenutno dokazana u bankarskim poslovima sektora sredstava i investcionog bankarstva banke. 19 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str.194. Opširnije o forvardu pogledat sledeći izvor: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., cit.delo, str.. 598-618 i Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 464 i 976-979; i Doherty, N., cit. delo, str. 161-165. 187 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Primer: Klijent Com trade d.o.o. iz Beograda danas dogovara terminsku kupovinu deviza od Uni Credit banke iz Beograda u iznosu od 1mio EUR za plaćanje koje ima za 45 dana prema ino-partneru HP odnosno danas ugovara po kom će kursu za 45 dana kupit 1mio EUR. Današnji kurs je 1 EUR = 85,00 RSD. Uvažavajući stalna dešavanja na tržištu Com trade i Uni credit banka se dogovaraju da će Com trade kupit EUR 1mio za 45 dana po kursu 1 EUR = RSD 100,00. Međutm, Com trade je u obavezi da danas uplat dinarsku protvvrednost (a ne za 45 dana; kako bi bilo u slučaju pravog forvarda), a devizna sredstava u iznosu od 1mio EUR će imat na raspolaganju za 45 dana. Com trade će tek za 45 dana znat da li je bio na gubitku ili dobitku po konkretnoj transakciji. „Fjučers je visoko-standardizovani ugovor o kupoprodaji određene aktve po utvrđenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, a sa isporukom ugovorenom na određeni dan (za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjučers ugovori su standardizovani i uslovi ugovora su utvrđeni na berzi (aktva, rok, mesto isporuke, način plaćanja, itd.). Imaju značaj u upravljanju rizikom i savlađivanju gepa u fnansiranju. Najčešće se vrši podela na robne i fnansijske fučerse“ (Ekonomski rečnik). 20 Fjučers ugovori se minimalno koriste u našoj bankarskoj praksi. „Svop je tradicionalno zamena jedne hartje od vrednost drugom. Popularni su: Valutni svopovi – dve ugovorne strane obavljaju razmenu valuta uz obavezu Š da po protoku određenog vremena obave obrnutu transakciju u istom inicijal- nom iznosu“ (Ekonomski rečnik). 21 Primer valutnog svopa: Erste banka a.d. Novi Sad je danas prodala 95mio RSD Er- ste banci Beč, po ceni od 1mio EUR. Svop ugovorom banke regulišu da će za mesec dana Erste banka Beč prodat Erste banci a.d. Novi Sad 95mio RSD. „Kamatni svopovi – dve ugovorne strane ugovaraju periodičnu međusobnu Š razmenu kamatnih prihoda“ (Ekonomski rečnik). Primer kamatnog svopa: Erste banka a.d. Novi Sad je ugovorila sa Erste bankom Beč a-vista (po viđenju) kamatu od 5%p.a. na depozit u visini 1mio EUR koji loka- lna banka drži u Beču. Isplata a-vista kamate je na mesečnom nivou. Takođe, Erste banka Beč je ugovorila a-vista kamatu od 5,5%p.a. na depozit koji drži kod Erste banke a.d. Novi Sad u iznosu od 5mio EUR. Isplata kamate je na mesečnom ni- vou. 20 Cit.defnicija iz Ekonomskog rečnika, str. 189. Opširnije o fučersu pogledat izvor: Davidson Frame, cit. delo, str. 148-173 i Doherty, N., cit. delo, str. 161-165. 21 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str.772. Opširnije o svopu pogledat izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str 15, Davidson Frame, cit. delo, str. 177-193, Doherty, N., cit. delo, str. 176-179 i Vernimmen, P., cit. delo, str. 979-981.    188 Upravljanje rizikom „Svop poslovi se mogu odigravat na: deviznom tržištu – jednosmerna i sa istm partnerom promptna i terminska Š prodaja određenog iznosa deviza, ili obrnuto, promptna prodaja i terminska kupovina deviza. Cilj upotrebe je zaštta od deviznog rizika. tržištu kapitala – razmenjivanje isplate obaveze između dužnika po osnovu Š zajmova koji glase na različite valute“ (Ekonomski rečnik). „Opcija je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u ugovorenom roku. Finansijska opcija pred- stavlja: opciju na hartju od vrednost, deviznu opciju (na valutu), opciju na kamatnu stopu, opciju na berzanski indeks i dr.Robna opcija je vezana za zemljište, građevinske objekte, pogon za proizvodnju i sl.“ (Ekonomski rečnik) 22 „Call opcija je ugovor na fnansijskom tržištu koji daje pravo, ali ne i obavezu, na kupovinu instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac call opcije očekuje porast tržišne cene osnovnog fnansijskog instrumenta. Kupac opcije bi trebalo da kupi opciju, tj. da plat opcionu premiju. Prodavac opcije bi trebalo da dobije premiju i zato je obavezan da ispuni ono što kupac opcije traži. Call opcija može bit dugoročna i kratkoročna“ (Ekonomski rečnik). 23 „Put opcija je ugovor na fnansijskom tržištu koji daje pravo ali ne i obavezu na proda- ju fnansijskog instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac put opcije očekuje pad tržišne cene osnovnog fnansijskog instrumenta. Ako cena instru- menta ne padne prema očekivanjima, kupac ima pravo da ne izvrši opciju“ (Ekonomski rečnik). 24 Primeri ugrađenih ugovornih opcija su: ukoliko Com trade d.o.o. Beograd slobodna novčana sredstva u iznosu od ƒ 1.000.000,00 EUR oroči na tri meseca po kamatnoj stopi od 8%p.a., ima mogućnost da sredstva podigne i pre isteka oročenja, pri čemu dobija ka- matnu stopu po viđenju od 2%p.a. ukoliko Vinarija Čoka d.o.o. Subotca podigne kredit u iznosu od 200.000,00 ƒ EUR sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrat ist uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava. ukoliko Hemofarm a.d. Vršac podigne dinarski kredit sa valutnom klauzu- ƒ lom u eurima, ima mogućnost da ist vrat u eurima (valut za koju je ve- zan dinarski kredit) ili u dinarskoj protvvrednost strane valute (u našem slučaju eur) za koju je kredit vezan, itd. 22 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str.510. Opširnije o opciji pogledat sledeće izvore: Davidson, F.,, cit. delo, str. 148-173, Doherty, N., cit. delo, str. 165-186 i Vernimmen, P., cit. delo, str. 556-574 i 981-983. 23 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str.63. 24 Cit. defnicija iz Ekonomskog rečnika, str.642.  189 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti 3. UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI „Rizik likvidnost je rizik po zarade ili kapital koji proistče iz nesposobnost banke da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju odnosno odnosi se na mogućnost pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno“ (Zakon o bankama). 25 Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u sva- kom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze (solventnost). Shodno tome, trebalo bi razlikovat: likvidnost pojedinog potraživanja Š Primer: banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom Pakomu iz Niša u iznosu od 500.000,00 EUR sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a. (povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita). Obezbeđenje za kredit je novčani depozit na namenskom računu Pakoma kod banke u iznosu od 550.000,00 EUR na koji banka plaća kamatu 1% p.a. Pakom za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita regularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita. Pakom posle isteka 6 meseci nije u mogućnost da vrat kredit. Banka se naplaćuje odmah aktviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo likvi- dno. Međutm, da je Pakom ponudio banci kao sredstvo obezbeđenja hipoteku na poslovnu zgradu tržišne vrednost EUR 1.000.000,00 EUR (umesto novčanog depozita u vrednost 550.000,00 EUR), banka ne bi imala toliko likvidno potraživanje odnosno trebalo bi joj više vremena da proda hipoteku i naplat svoje potraživanje odnosno ne bi brzo mogla da dođe do novca. likvidnost aktve Š Primer: Banka je odobrila klijentma u segmentu pravnih lica EUR 100mio kred- ita zaključno sa 31.12. prethodne godine. Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoročni (80mio EUR), a 20% dugoročni (20mio EUR) kredit. Polovina kratkoročnih kredita dospeva krajem marta (40mio EUR) tekuće go- dine, a druga polovina dospeva u oktobru tekuće godine (40mio EUR). Ukoliko banka želi da zadrži volumen kratkoročnih plasmana, moraće da zaključno sa martom tekuće godine plasira novim klijentma ili starim klijentma minimum 25 Cit. Zakon, član 30. Domaći propisi koji regulišu rizik likvidnost su: cit. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine i Odluka o upravljanju rizicima banke. Opširnije o riziku likvidnost videt knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 167-188 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 49-50. Primer politke upravljanja likvidnošću banke se nalazi u prilogu knjige pod bojem 15.   190 Upravljanje rizikom 60mio EUR, kako bi ostala na volumenu od 40mio EUR kratkoročnih kredita. Ist napor mora da učini i zaključno sa oktobrom mesecom tekuće godine, kako bi na dan 31.12. tekuće godine volumen kratkoročnih kredita ostao minimum 80mio EUR. likvidnost ukupnog poslovanja Š Primer: Banka na današnji dan raspolaže depozitma klijenata u vrednost od 100mio EUR. Struktura depozita je: 60% kratkoročni (60 mio EUR) i 40% dugoročni (40 mio EUR) depozit. Banka na današnji dan ima odobrenih kred- ita u korišćenju 50mio EUR, od čega je 80% kratkoročnih (40 mio EUR) i 20% dugoročnih (10 mio EUR) kredita. Obzirom da je banka utvrdila dnevnim i mesečnim izveštajima o likvidnost da će danas iskoristt 5mio EUR za plaćanje različith dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novčanih sredstava može da investra tj. plasira klijentma (od preostalih 95 mio EUR) i koliko joj je neophodno za dalje redovno poslovanje. Uvažavajući iskustva vezana za podizanje novca sa računa svojih klijenata banka konstatuje da danas može da odobri maksimalno 16,6 mio EUR kredita, čija će ročnost zavisit od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoročni plasmani. Banka je došla do iznosa od 16,6 mio EUR za odobravanje kredita (na današnji dan) na sledeći način: slobodan novčani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke ƒ je 45 mio EUR odnosno 95 mio EUR novčanih sredstava depozita klijenata umanjenih za 50 mio EUR kredita u korišćenju; kratkoročni depozit iznose 60 mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3 ƒ novčanih depozita iznos koji ostaje na računu klijenta dnevno što iznosi 40 mio EUR, što je već plasirano klijentma kao kratkoročni kredit, tako da se postojeći depozitni potencijal ne može iskoristt za plasiranje kratkoročnih kredita; devizni depozit iznose 40 mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih ƒ depozita iznos koji ostaje kod banke tj. na računu klijenta do isteka perioda oročenja novčanih sredstava, što iznosi 26,6 mio EUR, od čega je već pla- sirano klijentma 10 mio EUR, što znači da banka ima na raspolaganju 16,6 mio EUR za plasiranje preferencijalno u dugoročne kredite. Međutm, sama vrsta plasmana će zavisit od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslo- vanja samog klijenta. Vrhovno rukovodstvo banke je odgovorno za poznavanje vrste i stepena rizika u po- gledu likvidnost banke i načina upravljanja istm. Takođe, moraju obezbedit da strate- gija fnansiranja i njeno sprovođenje budu u skladu sa defnisanom tolerancijom rizika.  191 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Okvir za upravljanje rizikom likvidnost ima tri vida: merenje i upravljanje potrebama za neto fnansiranjem, što podrazumeva: Š sastavljanje ročne strukture i dnevnog, mesečnog odnosno ugovorenog da- tuma obaveza, obračuna zbirnog neto viška odnosno manjka sredstava. pristup tržištu, koji obuhvata tri ključna scenarija poslovanja: u uslovima nor- Š malnog poslovanja (odnosno normalne tržišne situacije), u uslovima krizne situacije za banku i opšte tržišne krize (ceo sektor ugrožen). Upravljanje riz- ikom likvidnost se zasniva na kvalitetu plasiranih sredstava. planiranje nepredviđenih situacija u budućnost, kao i njihov utcaj na poslo- Š vanje banke (da li ih banka može prevazići nepredviđenu situaciju sopstvenim rezervama, da li ih banka može prevazići pozajmicama od osnivača ili drugih poslovnih banaka, ili je intenzitet toliko jak da banku dovodi do bankrotstva). Veoma je važna za poslovanje banke diversifkacija aktve i pasive, jer ista ukazuje da li banka dobro ili loše upravlja likvidnošću. Takođe, mogućnost brzog pretvaranja aktve u gotovinu i pristup drugim izvorima fnansiranja u slučaju opadajuće likvid- nost su veoma bitni za neometano poslovanje banke. Direktori (pre svega sektora za upravljanje sredstvima i investciono bankarstvo, odeljenja za upravljanje aktvom i pasivom, i sektora za upravljanje rizikom) moraju vršit redovnu reviziju dopune mernog alata rizika likvidnost uključujući mere za predviđanje rizika (iako retko postoje jedinstveni standardi i mere rizika likvidnost). Pomenut ala- t su sredstva za planiranje buduće potrebe fnansiranja – za naredni dan, za naredni mesec, za 6 meseci od danas, itd. Važni izveštaji za upravljanje rizikom likvidnost su: izveštaj o riziku likvidnost, Š izveštaj o fnansijerima, Š izveštaj o projektovanim potrebama i izvorima, Š izveštaj o raspoloživost sredstava, Š plan rezervi fnansiranja. Š Pomenut izveštaji ukazuju na promene u vodećim pokazateljima poslovanja banke odnosno ukazuju na rastući ili opadajući rizik likvidnost: odnos kredita i depozita ukazuje na stepen do koga struktura depozita banke Š fnansira kreditni portelj, stepen oslanjanja na sredstva sa profesionalnih tržišta novca za fnansiranje Š aktve koja stvara zaradu, neto kratkoročne obaveze prema ukupnoj imovini, Š raspoloživa likvidnost prema ukupnim obavezama. Š Možemo zaključit da je od izuzetnog značaja da banka ima dugoročnu strategiju up- ravljanja likvidnošću koja podrazumeva odgovarajuće politke, procedure i standarde za upravljanje likvidnošću, kako bi na dnevnoj osnovi upravljala rizikom likvidnost odnosno preduzimala neophodne mere za stabilno poslovanje. 192 Upravljanje rizikom Objasnite proces upravljanje kamatnim riz- ; ikom Objasnite proces upravljanja valutnim riz- ; ikom Objasnite proces upravljanja rizikom likvid- ; nost Navedite i objasnite moguće načine zaštte ; od rizika u fnansijskom i robnom prometu Objasnite kako funkcioniše escrow račun ; Navedite osnovne oblike plaćanja u spolj- ; no-trgovinskom poslovanju Objasnite šta su to Incoterms-i ; Objasnite pojam međunarodnog dokumen- ; tarnog inkasa Navedite osnovne razlike između akreditva ; i garancije Pojam i vrste akreditva u međunarodnom ; platnom prometu Pojam i vrste bankarskih garancija ; Pojam avaliranja menice ; PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE LITERATURA Basel Commitee on Banking Supervision: 1. „Risk management guidlines for derivates“, 1994. Basel Commitee on Banking Supervision: 2. „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: 3. „Amendement to the Capital Accord to In- corporate Market Risks“, Manusscript, Up- date April 1998. Basel Commitee on Banking Supervision: 4. „A New Capital Adequacy Framework“, con- sultatve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 5. „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. Basel Commitee on Banking Supervision: 6. „Internatonal Convergence of Capital Mea- surement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setel- ments, June 2004. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Funda- 7. mentals of Corporate Finance“, Third Edi- ton, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. Vernimmen, P., „Corporate Finance – The- 8. ory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Anal- 9. iza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, 2006. Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo 10. izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima 11. banke prema Zakonu o bankama“, PRON- IKOM, Beograd, 2006. Guidelines on Bank Wide Risk Manage- 12. ment, Identfcaton Quantfcaton Aggre- gaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Inter- nal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006 Damodaran, A., „Applied Corporate Fi- 13. nance“, Second Editon, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. Davidson, F., „Managing Risk in Organiza- 14. tons – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003. 193 Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti Doherty, N., „Integrated risk management – 15. tehniques and strategies for managing cor- porate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh 16. Editon, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. Jednoobrazna pravila za ugovorne garan- 17. cije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978. Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, 18. sixth editon, Blackwell Publishing, Oxford, 2006. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco- 19. nomics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jersey, 1999. Siciliano, G., “Finance for the non-fnancial 20. manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate 21. Finance”, Prentce Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial manage- 22. ment and analysis“, second editon, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. Uniform Customs and Practce for Docu- 23. mentary Credits, 1993, revision, ICC, Publi- catons 500 Unković, M., „Međunarodna ekonomija“, 24. Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Unković, M., „Savremena međunarodna 25. trgovina“, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singi- 26. dunum, Beograd, 2008. Cvetnović, M., „Upravljanje rizicima u fn- 27. ansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidu- num, Beograd, 2008. Whaley, R., „Derivates – markets, valuaton 28. and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006. Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 29. 129/2007 i 63/2008 Odluka o klasifkaciji bilansne aktve i van- 30. bilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008 Odluka o upravljanju rizicima banke, 31. Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. Zakon o bankama, Službeni glasnik Repub- 32. like Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine Business Dictonary, http://www.businessdictionary.com/defini- ton/ Investor Words, htp://www.investorwords.com/ Forex Course, htp://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ INTERNET SAJTOVI V - DEO UPRAVLJANJE OPERATIVNIM RIZIKOM 196 Upravljanje rizikom Uvodne napomene Operatvni rizik, kao najkasnije prepoznat rizik u poslovanju banaka, ali i trgovin- skih preduzeća, a čija realizacija ima značajan utcaj na kapital banke odnosno trgovin- skog preduzeća je predmet analize poslednjeg poglavlja udžbenika. Pored defnicijsko pojmnovnog objašnjenja operatvnog rizika, biće posvećena pažnja defnisanju okvira za upravljanje operatvnim rizikom uključujući merenje izloženost operatvnom riziku i na kraju će bit prezentovan proces upravljanja operatvnim rizikom. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je operatvni rizik  Defnište okvir za upravljanje operatvnim rizikom  Odgovorite na pitanje šta je zakonski rizik  Objasnite strategiju upravljanja operatvnim rizikom  Znate koje su politke upravljanja operatvnim rizikom  Objasnite proces upravljanja operatvnim rizikom  Odgovorite na pitanje kako se meri izloženost operatvnom riziku  Znate da objasnite tretman operatvnog rizika  Znate šta se podrazumeva pod infrastrukturom operatvnog rizika  Znate da defnišite okruženje za operatvni rizik u banci 197 Upravljanje operativnim rizikom 1. DEFINIcIJA OPERAtIVNOg RIZIKA „Operatvni rizik je rizik od nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja“ (Odluka o upravljanju rizicima banke). Ova defnicija uključuje zakonski rizik, ali isključuje reputacijski rizik, pravni rizik i sistemski rizik. 1 Bitno je istaći da su ključne komponente procesa upravljanja operatvnim rizikom proaktvan pristup upravljanju i upravljanje na svim nivoima u banci. 2 Različita istraživanja, su pokazala da su kapitalni troškovi za operatvan rizik u banka- ma viši od ekonomskog kapitala za izloženost prema nekim drugim vrstama rizika (npr. tržišni rizik ili kreditni rizik). Bazelski sporazum II je pored kreditnog i tržišnih rizika, obuhvato i operatvni rizik, kao što smo već rekli u drugom delu knjige. Trebalo bi imat u vidu da je operatvni rizik veoma kompleksan i široko rasprostran- jen rizik, obzirom: da se nalazi u svim poslovnim aktvnostma banke, Š da uzroci njegove pojave nisu uvek vidljivi, Š da se može manifestovat samostalno, ili sinergetski sa drugim vrstama rizika Š koji su lakše uočljivi, da nije uvek dokumentovan, Š ali i da je rezultat (ne)profesionalnog ponašanja menadžmenta i zaposlenih u Š banci. Takođe, kao što smo rekli u prvom delu knjige, operatvni rizik po svojoj suštni pri- pada grupi nefnansijskih rizika, obzirom da je prisutan u svim ekonomskim sferama, a rezultra novčanim gubicima koji mogu bit katastrofalni za privredne subjekte. Važno je naglastt da je implementacija Bazelskog sporazuma II, bila uzrok razvoja odgovarajućih politka i procedura za upravljanje operatvnim rizikom u banci. Kao što sama defnicija operatvnog rizika kaže, Bazelski komitet je pojam opera- tvnog rizika ograničio na: 1 Citrana defnicija operatvnog rizika iz Odluke o upravljanju rizicima banke (tačka 22.). Domaći propisi koji regulišu operatvni rizik su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine, Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008 i Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008. 2 Opširnije o upravljanju operatvnim rizikom videt knjigu: Chorafas, D., „Operatonal Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Buterworth Heinemann, Oxford, 2004., str.14-25. 198 Upravljanje rizikom interne događaje – neadekvatne procese i procedure (procesi) koje uzroku- Š ju zaposleni (ljudski faktor) odnosno omogućavaju sistemi za podršku banke (sistemi), i spoljne događaje (spoljni faktor), koji su vrlo često van kontrole banke, što Š je u funkciji ostvarenja dva podjednako važna cilja, navedena u drugom delu knjige: stvaranje jedinstvenog međunarodnog okvira koji će bit osnov za ƒ izračunavanje adekvatnost kapitala banke, formiranje odgovarajućih baza podataka za upravljanje operatvnim riz- ƒ ikom na međunarodnom nivou. Primeri realizacije operatvnog rizika u skladu sa defnicijom su: Primer realizacije operatvnog rizika usled propusta u radu zaposlenih: Kli- jent fzičko lice, Marko Marković se obraća banci sa zahtevom za odobrenje pozajmice po tekućem računu u iznosu od 10.000,00 RSD na rok od 12 meseci. Marko je podneo odgovarajuću dokumentaciju, i bankarski službenik je utvrdio da može klijentu odobrit traženi iznos pozajmice. Bankarski službenik podatke unosi u sistem, i usled nepažnje odobrava pozajmicu u iznosu od 100.000,00 RSD, tako da Marko dobija više sredstava nego što mu njegova mesečna pri- manja dozvoljavaju. Marko odlazi na bankomat da podigne odobrenu poza- jmicu u gotovom – 10.000,00 RSD i upit stanja mu pokazuje da raspolaže sa 100.000,00 RSD pozajmice. On odlučuje da podigne celokupni iznos sa računa u naredna tri dana. Bankarski službenik posle tri dana uočava grešku. Marko će vratt banci više podignuta sredstva po isteku perioda korišćenja pozajmice tj. za 12 meseci. Primer operatvnog rizika usled neodogovarajućih unutrašnjih procedura i procesa: u maju mesecu 2008. godine, blagajnik Raifeisen banke u Kragu- jevcu, je poznajući manjkavost internih procedura podigao neovlašćeno sa računa banke 1,1 mio EUR. Novac, koji je blagajnik neovlašćeno podigao sa računa, je naknadno morao da vrat banci. Primer operatvnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima: banke koriste posebne sofvere za procesuiranje plat- nih kartca u odnosu na osnovni (bazični) informacioni sistem, i dešava se u praksi da klijentu legne plata na račun i da on istovremeno može da podigne novčana sredstva i sa bankomata i na šatleru i da otera svoj tekući račun u mi- nus, obzirom da se knjiženje prve transakcija ne evidentra odmah. Npr. Petar Petrović je primio platu u iznosu od 10.000,00 RSD u petak u 14h. Petar odlazi na bankomat i podiže svih 10.000,00 RSD u 14:00, a potom odlazi na šalter u 14:05 i podiže ponovo 10.000,00 RSD jer bankarski službenik vidi kroz sofver- sku aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolaže sa 10.000,00 RSD (pri čemu Petar nema odobren dozvoljeni minus kod svoje poslovne banke). Ban-    199 Upravljanje operativnim rizikom karski službenik kasnije u toku dana ili tek narednog dana (u zavisnost od toga kako su povezana oba informaciona sistema) može da vidi da je račun Petra Petrovića oteran u nedozvoljen minus. Petar Petrović će nedozvoljeni minus pokrit sa uplatom plate na tekući račun sledećeg meseca. Primer operatvnog rizika usled nepredvidivih eksternih događaja: Izbilo je strašno nevreme, koje je izazvalo poplavu u ekspozituri Hypo banke u Sub- otci i prekid rada električnih instalacija. Klijent pravno lice, Veterinarski zavod Subotca, dolazi u banku odmah posle nevremena da realizuje plaćanje ka ino- partneru u iznosu od 100.000,00 EUR (obzirom da ima pripremljena novčana sredstva za izmirenje obaveze) u suprotnom ako ne izvrši plaćanje platće penal ino-partneru u iznosu od 5.000,00 EUR. Bankarski službenik obaveštava Veter- inarski zavod da banka nije u mogućnost da izvrši plaćanje, jer ne funkcioniše informacioni sistem (sofverska aplikacija). Obzirom da Veterinarski zavod ima jedino otvoren račun u Hypo banci, obaveza banke je da nadoknadi Veterinar- skom zavodu štetu tj. da plat penal ino-partneru ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana. Operatvni rizik se može podelit na: 3 rizik operacija ili poslovnog procesa – kao rezultat manjkavih ili neadekvatnih Š procedura koje nisu pratle razvoj banke ili nedovoljno znanje lica koje su ih pripremale i odobravale, ili želje da se ostvare što bolji poslovni rezultat za prezentaciju stejkholderima. rizik ljudskog faktora – uslovljen profesionalnim ponašanjem zaposlenih, Š obimom posla koji obavlja pojedinac, kriminalnim aktvnostma stejkholdera banke odnosno ličnim odlukama (namernim ili nenamernim) menadžmenta banke u svoju korist (a ne u korist banke). tehnološki rizik – odnosno rizik informacione tehnologije u banci, kako sa as- Š pekta internih tako i eksternih korisnika. eksterni rizični događaji – kao što su prirodne katastrofe, terorizam, ratovi i Š različite kriminalne radnje. Možemo konstatovat da operatvni rizik ima fuidnu formu koja može bit katastrofal- nog, rastućeg, opšteg i specifčnog karaktera. Manifestacija operatvnog rizika zavisi od stepena razvijenost aktvnost same banke, informacione tehnologije koju banka korist i vrste klijenata koju banka opslužuje. 3 Opširnije o vrstama operatvnog rizika i njegovim karakteristkama videt knjigu Chorfas, D., cit. delo, str. 26-47. 200 Upravljanje rizikom 1.1. ZAKONSKI RIZIK Bazelski komitet je defnišući pojam operatvnog rizika, naglasio da on obuhvata i zakonski rizik, koji obuhvata: 4 aktvnost banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće Š se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik neodgovarajućih ili nedovoljnih evidencija (propust zaposlenih), rizik greške pri uzimanju instrumenta obezbeđenja po plasiranim kreditma, itd. neizvesnost u odnosu na zahteve (regulatora) i rezultate primene zakona – Š dvosmislenost zakonskih normi, praktčni problemi u primeni zakona, nepo- voljne promene zakonskih odredbi u različitm sferama (kao što su zaštta potrošača, poreska politka, supervizija, itd.), odsustvo harmonizacije propisa (što je najčešće problem za međunarodno aktvne banke), specijalni zakoni kao izvor specifčnog zakonskog rizika, itd. neefkasnost pravnog sistema zemlje u celini - stepen realizacije zakonskog riz- Š ika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću pravnog okvira i njegove obuhvatnost, efkasnošću njegovih zakonskih rešenja i sudske prakse, i opšte pravne sigurnost. Poslovne banke preduzimaju iste mere za zašttu od zakonskog rizika kao i od drugih vrsta rizika, što je već rečeno u prvom delu knjige. 4 Opširnije o zakonoskom riziku pogledat izvor: Chorafas, D., cit. delo, str. 49-69. 201 Upravljanje operativnim rizikom 2. OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPERATIVNIM RIZIKOM Upravljanje operatvnim rizikom, kao sastavni deo upravljanja rizikom u banci, je deo strategije i operatvnog odlučivanja menadžmenta banke. Uspešna implementacija pro- cesa upravljanja operatvnim rizikom zavisi od raspoloživih informacija i kompetencija zaposlenih u banci. Operatvni rizik je zbog svoje forme prisutan u svakoj poslovnoj ak- tvnost banke, što podrazumeva sledeće pretpostavke za efkasno upravljanje opera- tvnim rizikom: 5 precizno defnisana funkcija upravljanja operatvnim rizikom u smislu uloga i Š odgovornost svih učesnika u procesu, adekvatna organizaciona struktura u banci, Š sveobuhvatan Okvir za upravljanje operatvnim rizikom. Trebalo bi imat u vidu Š da Okvir za upravljanje operatvnim rizikom: predstavlja set smernica i instrumenata koji će omogućit banci da upravlja ƒ operatvnim rizikom, je dinamička kategorija tj. podložna je promenama u toku vremena, kao ƒ što je rečeno u prvom delu knjige, je usaglašen sa važećim zakonskim propisima. ƒ Uvažavajući prethodno izneto, možemo zaključit da struktura Okvira za upravljanje operatvnim rizikom ima četri nivoa: Strategija Š – je osnovni pristup banke upravljanju operatvnim rizikom. Proces Š – predstavljaju dnevne aktvnost i odluke vezano za upravljanje opera- tvnim rizikom. Infrastruktura – Š podrazumeva podatke, sisteme i druge instrumente neo- phodne u procesu upravljanja operatvnim rizikom. Okruženje Š – važno za uspešno upravljanje operatvnim rizikom čine profesion- alno i odgovorno ponašanje zaposlenih u prevenciji i mitgaciji operatvnog rizika, ali i eksterni faktori koji mogu bitno utcat na intenzitet delovanja op- eratvnog rizika. 2.1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM Strategija za upravljanje operatvnim rizikom je osnovni pristup banke upravljanju operatvnim rizikom, ciljevima, modelima i politkama upravljanja operatvnim rizikom. 5 Opširnije o okviru za upravljanje operatvnim rizikom videt sledece knjige: Chorafas, D., cit. delo, str. 40-44 i Basel Commitee on Banking Supervision,“Sound Practces for the Management and Supervision of Operatonal Risk“, February 2003., str.6-8. 202 Upravljanje rizikom Prvi korak za defnisanje strategije upravljanja operatvnim rizikom jeste utvrđivanje ciljeva (u skladu sa zahtevima akcionara, sektora za upravljanje rizikom i zakonodavca). Drugi korak za defnisanje strategije upravljanja operatvnim rizikom jeste utvrđivanje učesnika u procesu upravljanja operatvnim rizikom. Funkcija upravljanja operatvnim rizikom u banci predstavlja precizno utvrđene uloge i odgovornost učesnika u proce- su upravljanja operatvnim rizikom na svim linijama poslovanja, kako bi se ustanovila: uzročno - posledična veza operatvnog rizika, valjanost rada interne revizije, efkasnost preduzeth mera za prevenciju i mitgaciju rizika, odnosno odgovornost za akcione planove. Bitno je naglasit da je reč o modelu tradicionalnog upravljanja, koji je hijerarhijski uređen sistem odgovornost, a izgradila ga je i potvrdila savremena praksa u bankama, o čemu je bilo reči u prvom delu knjige. Na samom vrhu piramide nalazi se Bord direktora, a na dnu piramide se nalaze linijski menadžeri. U prvom delu knjige je obrađen proces upravljanja rizikom banke, što nam ukazuje da je funkcija upravljanja operatvnim riz- ikom u skladu sa tm. Ustanovljenom organizacionom šemom je implementran sistem formalne i suštnske odgovornost u dva nivoa - linijsko i korporatvno upravljanje opera- tvnim rizikom. Linijski aspekt rukovođenja se ogleda u neposrednom praćenju i kontroli opera- tvnog rizika kako po uzrocima, izvorima, učestalost, tako i po veličini gubitka u sva- kodnevnom poslovanju. Korporatvna funkcija podrazumeva standarde i aktvnost koje prevazilaze nivo poslovne linije. Ona omogućuje donošenje odluka koje imaju uporište u odgovarajućim bazama podataka (eksternim i internim), analizama rizika i trendova na nivou banke (odnosno bankarske grupacije kojoj pripadaju), razmenama iskustava i najbolje prakse (tzv. best sharing practce), koje predstavljaju osnovu za računanje kapitalnih troškova i sveobuhvatno izveštavanje top menadžmenta. Treći korak za defnisanje strategije upravljanja operatvnim rizikom jeste utvrđivanje modela upravljanja operatvnim rizikom na nivou banke. Govorimo o dva nivoa upravljačkih tokova, o kojima smo već govorili u prvom delu knjige: odozgo na dole (top – down) – sa vrha piramide (bord) na dno piramide (lini- Š jski menadžeri), odozdo na gore (down – top) – sa dna piramide (linijski menadžeri) na vrh Š piramide (bord). Proizilazi da je cela upravljačka struktura banke involvirana u dnevno odlučivanje, što priroda rizika zahteva. Trodimenzionalni (3D model) model upravljanja operatvnim rizikom pokazuje tačke u kojima nastaje operatvni rizik, a uključuje sledeće parametre: 6 kategorije događaja operatvnog rizika (7 osnovnih) – interne prevare, eksterne Š prevare, odnos prema zaposlenima u sistemu bezbednost na radu; problem u odnosu sa klijentma, u plasmanima proizvoda i u poslovnoj praksi; štete na fzičkoj imovini banke; prekid u poslovanju i greške u sistemima banke; izvršenje transakcija, isporuka i upravljanje procesima u banci; 6 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 23. i 24. 203 Upravljanje operativnim rizikom poslovne, proizvodne i uslužne linije (8 linija poslovanja) – fnansiranje pri- Š vrede, trgovina i prodaja, poslovi sa stanovništvom, komercijalno bankarstvo, plaćanje i obračun, agencijske usluge, usluge upravljanja imovinom, brokerske usluge stanovništvu; procese i funkcije unutar insttucije i unutar linija poslovanja. Š Slika 2.1. - 3 D model upravljanja operatvnim rizikom Na kraju možemo zaključit da se realizacija ukupne strategije upravljanja operatvnim rizikom defniše korporatvnim politkama banke, o kojima je bilo više reči u prvom delu knjige. Element politke upravljanja operatvnim rizikom su: postupci i mere za ostva- renje defnisanih ciljeva u oblast upravljanja operatvnim rizikom; aktvnost vezane za obezbeđenje konzistentne primene utvrđenih standarda i alata u svim organizacionim delovima banke; aktvnost za unapređenje organizacione, kadrovske strukture i kon- trolnih funkcija u banci; aktvnost vezane za edukaciju i lični razvoj zaposlenih u banci posebno u segmentu prevencije i mitgacije rizika; aktvnost vezane za permanento usavršavanje alata i sistema izveštavanja, kao i procena očekivanih rezultata. 204 Upravljanje rizikom 3. PROcES UPRAVLJANJA OPERAtIVNIM RIZIKOM Fluidna forma operatvnog rizika, koja ga čini prisutnim u svim aktvnostma poslo- vanja banke, je utcala na kreiranje procesa upravljanja operatvnim rizikom, čije su ključne komponente: 7 proaktvan pristup Š – koji omogućava njegovo ispravno sagledavanje na svim poslovnim linijama, dovoljan nivo ekonomskog kapitala i zahtevan nivo edu- kacije i komunikacije zaposlenih, fazna struktura Š – odlučivanja omogućuje adekvatnu obuhvatnost proce- sa, obzirom da povezuje realizaciju ciljeva defnisanih strategijom banke sa dnevnim odlukama u poslovanju i upravljanju operatvnim rizikom, na svim nivoima upravljačke piramide. Trebalo bi imat u vidu da je operatvnim rizikom najbolje upravljat u odeljenjima (organizacionim delovima banke) gde se pojavljuje. Proces upravljanja rizikom ima sledeće faze: identfkacija rizika Š – u svim postojećim (i onima koje planira da uvede) proiz- vodima, aktvnostma, procesima i sistemima. izloženost operatvnom riziku Š – znači procenu veličine potencijalnih novčanih gubitaka usled realizacije rizičnog događaja i redovno praćenje realizacije po- tencijalnog operatvnog rizika uz odgovarajuću formu izveštavanja. odgovarajući kontrolni okvir – Š uključuje politke, procese i procedure za kon- trolu i/ili mitgaciju operatvnog rizika. analiza primene kontrolnih mehanizama i njihova efkasnost – Š banke su u obavezi da periodično vrše reviziju postavljenih limita rizika i kontrolnih strate- gija u skladu sa odgovarajućim rizičnim proflom svoje banke. analiza rizika koji preostaju – Š kako bi banka mogla kontnuirano da posluje, bez obzira na realizaciju rizičnog događaja. Bitno je naglasit da struktura procesa upravljanja operatvnim rizikom, kao sas- tavnog dela procesa upravljanja rizikom banke, mora bit sigurna, efkasna i ekonomična za banku, stoga se modeli upravljanja oslanjaju na: baze podataka, Š sisteme kontrole i izveštavanja, Š modele za merenje izloženost operatvnom riziku, Š podršku informacionih sistema. Š Na kraju, možemo konstatovat da je uspeh u upravljanju operatvnim rizikom direk- tno povezan i sa načinom na koji svi zaposleni razumeju i osećaju ovaj proces. 7 Opširnije o procesu upravljanja rizikom videt sledeće: Chorafas, D., cit. delo, str. 27 i Basel Commitee on Banking Supervision, cit.delo iz 2003., str.8-12. 205 Upravljanje operativnim rizikom 3.1. IDENtIFIKAcIJA RIZIKA Ključna strategija upravljanja operatvnim rizikom mora bit usmerena na identfkaciju kritčnih procesa i vrsta operatvnog rizika koji nastaje iz th procesa, vezanih za ljude, ko- munikaciju, proizvode ili sisteme. 8 Pošto su identfkovani procesi, u narednoj iteraciji se identfkuju rizični događaji, što rezultra formiranjem matrice rizičnih događaja (dve komponente: kategorije rizičnog događaja /7 osnovnih/ i linije poslovanja gde se rizični događaj pojavljuje/8/) i interne baza podataka o osnovnim indikatorima operatvnog rizika (po datumu, po vrst – rig- orozan sistem klasifkacije, mestu nastanka, po učestalost i visini gubitka, po uzročno- posledičnom principu, itd.). Matrica rizičnog događaja sadrži: opis događaja, sa fokusom na: glavne uzroke, preduzete mere odnosno mere koje će preduzet banka u odnosu na konkretan rizičan događaj, kao i preventvne mere, vezu sa kreditnim i tržišnim rizikom, itd. Baza podataka je osnov za kvantfkovanje, mitgaciju i kontrolu operatvnog rizika odnosno upravljanje operatvnim rizikom. Inače, su u formi jednostavne matrice, čiji su parametri rizični događaj i životni ciklus rizičnog događaja. Banke ih kreiraju u skladu sa sopstvenim potrebama koje su usaglašene sa zahtevom regulatora. Naš zakonodavac predviđa da je banka u obavezi da formira bazu podataka o do- gađajima nastalim po osnovu operatvnog rizika koji su doveli do gubitka koji u bruto iznosu prelazi (ili se procenjuje da prelazi) 10.000,00 dinara, kao i o događajima nastalim po osnovu ovog rizika koji su mogli (a nisu) dovest do gubitka koji u bruto iznosu prelazi (ili se procenjuje da prelazi) 10.000,00 dinara. Bazu podataka banka formira po kategori- jama događaja, po linijama poslovanja i po uzrocima nastanka operatvnog rizika. 9 Bitno je naglasit da je u fazi identfkacije rizika izuzetno bitno da učesnici procesa up- ravljanja operatvnim rizikom razumeju rizični događaj. Prema nekim procenama oko 30% uneth podataka u adekvatne baze podataka o operatvnom riziku banke je pogrešno. 3.1.1. Interne baze podataka Interne baze podataka su predmet konstantnog ažuriranja i unapređivanja učesnika u procesu upravljanja operatvnim rizikom banke. Osnov su za kvantfkovanje, mitgac- iju i kontrolu operatvnog rizika kome je banka izložena. Shodno tome, utču i na izbor modela merenja kapitalnih troškova po osnovu izloženost ovom riziku. 10 8 Opširnije o fazi identfkacije rizika u procesu upravljanja operatvnim rizikom pogledat izvor: Chorafas, N.D., cit. delo, str. 30 – 35. 9 Opširnije o formiranju baza podataka o događajima nastalim po osnovu operatvnog rizika u skladu sa našim zakonodavstvom pogledat izvor: cit. Odluka o upravjanju rizicima, tačka 25. 10 Opširnije o internim bazama podataka pogledat izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, „Inter- natonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards - A revised Framework“, Bank for Internatonal Setlements, June 2004., str. 145 – 146. 206 Upravljanje rizikom 3.1.2. Eksterne baze podataka Eksterne baze podataka, kao važna dopuna internih baza podataka u kvalitetu me- renja operatvnog rizika i donošenja strateških odluka banke, predstavljaju neophodan instrumentarijum menadžerima operatvnog rizika, u obrazovnom i iskustvenom smis- lu. 11 U kategoriju eksternih baza podataka spadaju: izveštaji konkurentskih banaka koji se publikuju, analize vladinih agencija ili specijalizovanih insttucija koje prikupljaju ovu vrstu podataka na sektorskoj osnovi, itd. 3.2. IZLOŽENOSt OPERAtIVNOM RIZIKU Izloženost operatvnom riziku je faza kojom se utvrđuje stepen osetljivost banke na operatvni rizik. Istovremeno, pomaže i menadžerima da bolje shvate rizični profl svoje banke i na najbolji način organizuju svoj upravljački potencijal. Instrument koji su bankama dostupni za ocenu izloženost operatvnom riziku su: 1. (samo) procenjivanje – kao proces kvalitatvne analize unutar banke koji spro- vode zaposleni u banci. Cilj upotrebe ovog instrumenta je identfkovanje i za- tvaranje kontrolnih gepova, koji omogućavaju rast operatvnog rizika, daleko iznad prihvatljivog nivoa. Sadrži elemente mernog sistema, koji su najčešće: opisni (npr. mala/srednja/velika izloženost) ili numerički rangovi (kao što su: strukturirani upitnici, radionice i SWOT analiza). 12 2. matrice rizičnih događaja i procesa - prikazane su na prethodnoj slici. 3. scenario analiza – kao što je već rečeno u drugom delo knjige, predstavlja- kompleksan (sveobuhvatan) i dinamičan pristup proceni budućih izloženost riziku. Važna je karika sistema ranog upozorenja na rizike u banci, a njeni rezultat su solidan input za defnisanje strategije upravljanja operatvnim rizikom. 4. indikatori rizika - su mere za identfkaciju potencijalnih gubitaka, pre nego što se zaista dese. Indikatori rizika se nalaze unutar banke i imaju različite pojavne forme. Povezuju kvanttatvne i kvalitatvne metode za merenje izloženost operatvnom riziku. Strukturu indikatora operatvnog rizika čine: veza sa sadržajem poslovnog procesa i izračunata mera jednog / više kritčnih faktora uspeha. Indikatori operatvnog rizika su pouzdan instrument obzirom da su: osetljivi na rizik, podobni za klasifkaciju i moguće ih je upoređivat. 11 Opširnije o izloženost operatvnom riziku pogledat izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 146-147. 12 Opširnije o samo-procenjivanju i indikatorima rizika videt knjige: Matć, V.,cit.delo, str.50-60 Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006., str.11-14. 207 Upravljanje operativnim rizikom Primeri: prekovremeno radno vreme zaposlenih u sektoru procesinga, volumen dnevnih transakcija (brojčano i vrednosno), broj transakcija po zaposlenom, učestalost pada sistema, itd. Merenje izloženost – operatvnom riziku je bitno zbog defnisanja visine ekonom- skog kapitala, kojim se banka štt od neočekivanih gubitaka zbog izloženost riziku. Trebalo bi imat u vidu da je prilikom merenja izloženost banke operatvnom riziku ključna polazna pretpostavka adekvatno identfkovan rizični događaj odnosno 80% problema kvantfkacije rizika je vezano za kvalitatvni analitčki tretman rizika (bazu po- dataka), dok je 20% matematčki problem kvantfkacije. Alatke za kvantfkaciju opera- tvnog rizika bi trebalo da uključe različite baze podatake (kvanttatvne i kvalitatvne) i modele kvantfkacije kako bi se dobili što pouzdaniji pokazatelji izloženost banke op- eratvnom riziku. Najpopularniji iz grupe statstčkih modela kvantfkacije izloženost operatvnom riziku su, kao što je već rečeno u drugom delu knjige, Value at risk modeli (VaR) i modi- fkovani alternatvni - metod uslovni VaR (korišćeni nazivi za ovaj model su: Tail VaR, Ex- pected Shortall, Mean Excess Loss, Mean Shortall). Tail VaR izražava uslovna očekivanja u odnosu na VaR. Tail VaR je očekivana vrednost od 100% najrizičnijih slučajeva, odnos- no posebno interesantnih. Takođe se koriste sledeći modeli: A.Di Clemente i C.Romano model ƒ - Matematčki model koji su razvili Annalisa Di Clemente i Claudio Romano, uvažava specifčnost operatvnog rizika u pogledu veličine gubitaka koje uzrokuje, kao bitnih komponent za merenje izloženost i kalkulaciju ekonomskog kapitala. 13 Slučajni gubitak ( , ) i j L za period duži od jedne godine, liniju poslovanja i=1,...r i vrstu događaja j=1,...s, može se modelirat na sledeći način: ( , ) ( , ) ( , ) 0 N i j i j i j K xk L = = ∑ gde je: (i,j) N – slučajna promenljiva koja predstavlja broj rizičnih događaja koji uzrokuju gubitke u liniji poslovanja i, za rizični događaj j (učestalost), ( , ) i j xk – je gubitak koji uključuje i k-t rizični događaj koji uzrokuje gubitak, za liniju poslovanja i, događaja tpa j (veličina), uz pretpostavku da je ( , ) 0 i j xk = . 13 U vezi sa A.Di Clemente&C.Romano modelom i teorijom ekstremne vrednost videt opširnije rad : Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling Operatonal Risk, Operatonal Risk Modelling and Analysis, Theory and Practce“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004., str. 190-196. 208 Upravljanje rizikom Poisson distribucija ƒ - je model merenja učestalost rizičnih događaja u vremen- skom horizontu dužem od jedne godine, ali neće bit predmet daljih razma- tranja. 14 Teorija ekstremne vrednost Š , kao što smo već rekli u drugom delu knjige, omogućava ocenu potencijalnih gubitaka na tržištma koja se ne ponašaju normalno odnosno gde dolazi do velikih promena faktora rizika. Važno je ut- vrdit koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan od drugog prilikom testranja ekstremnih događaja, kako bi rezultat testranja bili što realniji u potpunom vrednovanju portelja i proceni gubitaka fnansijske insttucije. Takođe se, veličine promene faktora rizika standardizuju, kako bi se mogle simulacije sprovodit jednoobrazno u svim organizacionim delovima fnansi- jske insttucije. Trebalo bi imat u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravlja- nja rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politčki sukobi još uvek van domašaja statstčkog predviđanja. Bayesian pristup ili Bayesian mreža ƒ – je statstčki model koji omogućuje ob- jedinjavanje različith informacija iz internih baza podataka, eksternih baza po- dataka i rezultata samoprocenjivanja. Kombinuje kvanttatvne i kvalitatvne podatke i predstavlja osnov za napredni pristup merenja rizika. Uvažavajući prethodno navedeno rezultra boljim VaR-om operatvnog rizika u peri- odu od jedne godine i sa nivoom poverenja od 99,9%. 3.2.1. Merenje izloženost banke u skladu sa Bazelskim sporazumom II Kvanttatvne tehnike merenja rizika su razvijene prvenstveno sa ciljem određivanja visine troškova kapitala za bankarski rizik – tržišni, kreditni i operatvni. Takođe, Bazel II omogućava velikim bankama da zahteve za kapitalom vezano za operatvni rizik baziraju na sopstvenim internim modelima. 15 Merenje operatvnog rizika, kao što smo već naveli u drugom delu knjige može bit: pristupom osnovnog indikatora Š – povezuje potrebni nivo kapitala banke za pokriće operatvnog rizika sa indikatorom koji predstavlja njenu ukupnu izloženost. U osnovi ne uključuje merenje operatvnog rizika. Predstavlja jedan prilično uopšten i nepouzdan način da se odredi visina kapitalnih troškova za operatvni rizik, bez korišćenja podataka o gubicima koji ovaj rizik uzrokuje. Kapitalni trošak se primenom pristupa os- novnog indikatora izračunava na sledeći način: 14 Opširnije o Poisson distribuciji videt knjigu: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str.603-606. 15 Opširnije o modelima merenja kapitalnog zahteva banke vezano za operatvni rizik pogledat izvor: Ba- sel Commitee on Banking Supervision, cit.delo iz 2004., str. 137 – 140. 209 Upravljanje operativnim rizikom ( ) 1... 1 BIA n K GI x n α ( = ¸ ¸ ∑ gde je: BIA K - kapitalni trošak utvrđen primenom osnovnog indikatora, 1...n GI - godišnji prihod iz poslovanja defnisan za svaku liniju poslovanja kao indikator izloženost (ako je pozitvan tokom prethodne tri godine), n - broj godina (maksimalno 3), α - kapitalni faktor – 15%. standardizovanim pristupom Š – aktvnost banke se dele na 8 poslovnih linija, koje su izložene različitm vrstama operatvnog rizika (grupisanih u 7 osnovnih kategorija događaja). Za svaki segment poslovanja je defnisan beta faktor, kojim se utvrđuje potreban kapital za pokriće operatvnog rizika. Faze standardizovanog pristupa su: mapiranje svih aktvnost u banci u osam linija poslovanja, što prat adekvat- ƒ na posebna matrica događaja koji uzrokuju operatvni rizik; izračunavanje ukupnog prihoda za svaku liniju poslovanja kao trogodišnjeg ƒ proseka zbira neto kamatonosnih i neto nekamatonosnih prihoda; određivanje od strane nacionalnog regulatora kapitalnih zahteva za svaku ƒ liniju poslovanja, kao fksnog procenta beta faktora u odnosu na relevantni indikator (ukupan prihod); izračunavanje kapitalnog troška za svaku liniju poslovanja, kao proizvoda in- ƒ dikatora izloženost za konkretnu liniju poslovanja (ukupan prihod defnisan na opisan način) i odgovarajućeg kapitalnog zahteva – beta faktora; izračunavanje kapitalnog troška za operatvni rizik na nivou banke, kao zbi- ƒ ra kapitalnih troškova u svih osam linija poslovanja. Kapitalni trošak se primenom standardizovanog pristupa izračunava na sledeći način: ( ) { } 1 8 1 8 1 3max ,0 3 TSA god GI K β − − ( − ∗ ¸ ¸ = ∑ ∑ gde je: TSA K – kapitalni trošak utvrđen primenom standardizovanog pristupa, 1 8 GI − – godišnji prihod defnisan kao u pristupu baznog indikatora za svaku liniju poslovanja u poslednje tri godine, kao indikator izloženost, 1 8 β − – kapitalni zahtevi za svaku liniju poslovanja, preproučeni su od Bazelskog komiteta/određeni od strane nacionalnog supervizora u odnosu na relevantni indikator izloženost (ukupan prihod za svaku liniju poslovanja). 210 Upravljanje rizikom Ukoliko se desi da je preračunat agregatni kapitalni trošak duž linija poslovanja u konkretnoj godini negatvan, tada će input u numeratoru za tu godinu bit nula. pristupom internog merenja /kao jedan od tri pristupa koji pripada kategoriji Š naprednih pristupa merenju izloženost banke operatvnom riziku/ - dugoročno najisplatviji za fnansijske insttucije, izračunava verovatnoću pojavljivanja gu- bitka u pojedinim delovima poslovanja fnansijske insttucije i sam utvrđuje rizične vrednost za svaki segment poslovanja na koji se primenjuje fksni pro- cenat koji se naziva gama faktor. 16 Pristup internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa, je po svojoj suštni jed- nostavniji i predstavlja prvi korak ka sofstciranim metodama. Kapitalni trošak se po naprednom pristupu metodom internog merenja kalkuliše preko sledećeg algoritma: 17 K ij = y ij ·EL ij = y ij ·(EL ij ·PE ij ·LGE ij ) gde je: EL ij – očekivani gubitak u liniji poslovanja i, zbog vrste rizičnog događaja j, EI ij – indikator izloženost baziran na ukupnom prihodu za liniju poslovanja i, i rizični događaj j, PE ij – verovatnoća nastanka tpa rizičnog događaja j, liniju poslovanja i, LGE ij – prosečni gubitak po jednom tpu rizičnog događaja, y ij – multplikator koji prevodi procenu očekivanog gubitka EL ij , u kapitalni trošak, za liniju poslovanja i, po rizičnom događaju j. Možemo zaključit da je cilj upotrebe prethodno izloženih kvanttatvnih pristupa da se pronađe povezanost određenih indikatora rizika i iznosa odgovarajućeg događaja koji uzrokuju gubitak. 3.3. KONTROLNI OKVIR Aktvnost eksternog i internog nadzora su obuhvaćene kontrolnim okvirom: 18 dnevni monitoring operatvnog rizika unutar organizacionih jedinica banke Š gde rizični događaj nastaje, interna kontrola, Š interna revizija, Š 16 Bazelski komitet za superviziju predviđa tri pristupa u okviru Viših pristupa merenju izloženost banke operatvnom riziku: pristup internog merenja, metod distribucije gubitka i metod Scoreboard / Score- card (merila performansi), koji je na samom vrhu evolutvnog koncepta. Trebalo bi imat u vidu da se radi o dinamičkim metodama, što predstavlja suštnsku razliku u odnosu na standardizovani pristup, koji je fksni metod. Predmet našeg razmatranja u okviru viših pristupa merenju izloženost operatvnom riziku je pristup internog merenja. 17 Opširnije o pristupu internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa merenja, operatvnog rizika pogledat izvor: Chorafas N.D.,cit. delo, str. 150-152. 18 Opširnije o kontrolnom okviru operatvnog rizika pogledat izvor: Chorafas N.D., cit. delo, 2004., str.44-47. 211 Upravljanje operativnim rizikom adekvatan proces izveštavanja (kontnuirano i povremeno) i komunikacije u Š banci, eksterna revizija, Š aktvnost centralne banke. Š 3.4. tREtMAN OPERAtIVNOg RIZIKA Upravljanje identfkovanim operatvnim rizikom, podrazumeva izbor između četri alternatve, koje smo već naveli u prvom delu knjige: 19 prihvatanje rizika, Š izbegavanje rizika, Š ublažavanje rizika, Š podela i prenos rizika. Š Takođe, trebalo bi imat u vidu da je po Bazelu II, priznat instrument za transfer i ublažavanje izloženost prema operatvnom riziku u naprednom pristupu osiguran- je. Bankarska praksa je potvrdila da se primenom osiguranja (u skladu sa zakonom) može značajno promenit distribucija ukupnog gubitka. Prava korist od osiguranja je ublažavanje pretnje od potencijalnih posledica fnansijske prirode, u slučaju da se rizični događaj desi. 20 Rizik korišćenja osiguranja, kao instrumenta za transfer i ublažavanje izloženost, za banke je: polise osiguranja nisu potpuna zaštta od operatvnog rizika, Š da će banke teško naplatt ili uošte neće naplatt polise osiguranja zbog inso- Š lventnost davaoca polise osiguranja.. Na kraju možemo napomenut da je bankarska praksa potvrdila i outsourcing kao dobar instrument za transfer svih vrsta rizika. 19 U vezi sa tretmanom operatvnog rizika videt sledeće radove: Basel Commitee on Banking Supervi- sion, cit. delo iz 2004., str. 147-149 i Chorafas N.D.,cit. delo, str. 230-250. 20 Opširnije o osiguranju kao instrumentu za transfer i ublažavanje rizika pogledat sledeću knjigu: Vernim- men, P., „Corporate Finance – Theory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 972- 989. 212 Upravljanje rizikom 4. INFRAStRUKtURA Infrastruktura je skup alata koji omogućavaju funkcionisanje procesa upravljanja opera- tvnim rizikom. 21 Komponente infrastrukture su: defnisana strategija, politke i procedure upravljanja operatvnim rizikom, Š adekvatna organizaciona struktura u banci, Š odgovarajuća kadrovska struktura zaposlenih involviranih u proces upravljanja Š rizikom, adekvatan i obuhvatan izbor metodoloških pristupa za merenje izloženost opera- Š tvnom riziku i kontnuirani razvoj internih baza podataka, kreiranje odgovarajućeg sistema komunikacije između učesnika u procesu uprav- Š ljanja rizikom, permanentni razvoj sofverske podrške funkciji upravljanja operatvinim rizikom. Š Kontnuirano usavršavanje Okvira je način za prevazilaženje problema sa rizikom in- frastrukture banke, u smislu: kontnuiranog nadzora i provere procedura za održavanje i obnavljanje infrastruk- Š ture, provere nivoa potrebnih rešenja i stalne edukacije zaposlenih, Š provere postojećeg sistema odgovornost u banci. Š Možemo zaključit da je izuzetno bitno da banka ulaže u informacione alate za meren- je, analizu i kontrolu rizika, odnosno da povezuje baze podataka koje korist u svakodnen- vom poslovanju, kako bi raspolagala odgovarajućim izveštajima za donošenje odluka, ali i sistemima za kontrolu. 5. OKRUŽENJE Okruženje banke predstavljaju interne i eksterne komponente koje utču na izloženost banke operatvnom riziku. 22 Ukoliko govorimo o internim komponentama okruženja, prevashodno mislimo na zapos- lene i menadžment. Stoga je obaveza svake banke da permanentno: vrši edukaciju i lični razvoj zaposlenih u odnosu na izloženost operatvnom riziku, Š ali i usavršava protoka informacija i komunikaciju u banci u oba pravca – odozgo na Š dole i odozdo na gore. Eksternu komponentu okruženja čine kontakt banke sa trećim licima (klijentma, konkurentma, regulatorima), opšta privredna situacija, kao i zakonski okvir. Pomenut ek- sterni faktori se moraju stalno pratt sa ciljem da se obezbedi neometani tok internog pro- cesa. 21 Opširnije o infrastrukturi kao komponent okvira za upravljanje operatvnim rizikom pogledat izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2003., str. 4. 22 Opširnije o okruženju kao komponent okvira za upravljanje operatvnim rizikom pogledat izvor: Basel Commitee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 147. 213 Upravljanje operativnim rizikom Defnicija operatvnog rizika ; Okvir za upravljanje operatvnim riz- ; ikom Obuhvatnost defnicije pojma opera- ; tvnog rizika Zakonski rizik ; Strategija upravljanja operatvnim rizi- ; kom Politke upravljanja operatvnim rizikom ; Proces upravljanja operatvnim rizikom ; Merenje izloženost operatvnim riziku ; Tretman operatvnog rizika ; Infrastruktura za operatvni rizik u banci ; Okruženje za operatvni rizik u banci ; PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE LITERATURA Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju 1. kapitala i standardima kapitala, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007. Basel Commitee on Banking Supervision: 2. „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. Basel Commite on Banking Supervision: 3. „Credit Risk Modelling Current Practces and Applicatons“, Manuscript, April 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 4. „A New Capital Adequacy Framework“, con- sultatve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: 5. „Sound Practces for the Management and Supervision of Operatonal Risk“, Februar 2003. Basel Commitee on Banking Supervision: 6. „Internatonal Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004. Bessis, J., “Risk management in banking 7. ”, McGraw-Hill, 2002. Vernimmen, P., „Corporate Finance – The- 8. ory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima 9. banke prema Zakonu o bankama“, PRON- IKOM, Beograd 2006. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Anal- 10. iza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, 2006. Guidelines on Bank Wide Risk Manage- 11. ment, Identfcaton Quantfcaton Aggre- gaton Allocaton Monitoring, ICAAP – Inter- nal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - 12. Extreme Value Theory Approach for Mod- elling Operatonal Risk, Operatonal Risk Modelling and Analysis, Theory and Prac- tce“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004. Matć V., „Operatvni rizici“, Insttut za 13. poslovna istraživanja MBA, Beograd, 2008. Hussain, A., „Managing Operatonal Risk 14. in Financial Markets“, Buterworth/Hein- emann, Oxford, 2000 Cvetnović, M., „Upravljanje rizicima u fn- 15. ansijskom poslovanju“, Univerzitet Singi- dunum, Beograd, 2008. Chorafas, N.D., „Operatonal Risk, Control 16. with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Buterworth Heinemann, Oxford, 2004. 214 Upravljanje rizikom Trifunović, A., „Principi korporatvnog up- 17. ravljanja u bankama u svetlu pravno-regu- latornog okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 18. 129/2007 i 63/2008 Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl. 19. glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. Zakon o bankama, Službeni glasnik Repub- 20. like Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine INTERNET SAJTOVI Business Dictonary, http://www.businessdictionary.com/defini- ton/ Investor Words, htp://www.investorwords.com/ Forex Course, htp://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ PRILOZI 217 Prilozi PRILOg BR. 1. PRIMER POLItIKE UPRAVLJANJA RIZIcIMA BANKE ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD UPRAVNI ODBOR Datum: 01.09.2006. godine No. 1100/2006 Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banka a.d. Beograd, Bulevar JNA 125, kao i člana 28. Zakona o bankama (‘’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.08.2006. godine usvaja POLItIKU UPRAVLJANJA RIZIcIMA OPŠtE ODREDBE član 1. Politkom za identfkovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima (u daljem tekstu: Politka) utvrđuju se na nivou Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) organizacija, ciljevi i zadaci, te sistem upravljanja i nadzora nad svim tre- nutnim i potencijalnim rizicima s kojima je Banka suočena u svom poslovanju, a sve u cilju njihovog smanjenja na prihvatljiv nivo uz pridržavanje načela stabilnost, sigurnost, likvidnost i rentabilnost, te usklađenost sa važećim zakonskim propisima i internim aktma Banke. SVRHA I cILJ član 2. Svrha donošenja ove Politke je: Utvrđivanje odgovornost i ovlašćenja za praćenje, merenje i upravljanje riz- Š icima, Utvrđivanje jedinstvenih procedura i metoda za identfkaciju, praćenje i kon- Š trolu svih vrsta rizika, Defnisanje ograničenja izloženost Banke prema ovim vrstama rizika. Š 218 Upravljanje rizikom ORgANIZAcIJA I SIStEM UPRAVLJANJA član 3. Okruženje u kojem Banka posluje nameće potrebu implementacije odgovarajuće or- ganizacije i sistema za upravljanje rizicima. Banka obavlja internu procenu i merenje svih trenutnih i potencijalnih rizika, te razvija metodologiju za njihovo smanjenje na što niži nivo. Funkcija aktvnog upravljanja rizicima pretpostavlja: identfkaciju rizika, Š analizu rizika, Š merenje rizika, Š kontrolu i nadzor rizika, Š izveštavanje o rizicima, Š izradu predloga mera i aktvnost radi izbegavanja negatvnih efekata rizika. Š član 4. Shodno Pravilniku o organizaciji Banke i Zakonu o bankama funkcija upravljanja riz- icima deo je posebne organizacione jedinice – Sektora upravljanja rizicima. Upravljanje, nadzor, kontrola i izveštavanje o rizicima, osim rizika likvidnost, obavlja se u okviru Sek- tora upravljanja rizicima. Rizikom likvidnost u skladu sa politkom rada ALCO-a (Assets Liability Commitee) upravljaju tela defnisana Politkom upravljanja likvidnošću, a za- datak Sektora upravljanja rizicima je kontrola iskorišćenost uspostavljenih limita likvid- nost i obaveštavanje o njima. U okviru Sektora upravljanja rizicima formirane su organizacione celine odnosno direkcije/odeljenja: Direkcija upravljanja rizikom pravnih lica, Š Direkcija upravljanja rizikom stanovništva, Š Direkcija nadzora i izveštavanja, Š Direkcija loših plasmana, Š Odeljenje kontrole rizika Grupe. Š član 5. U smislu upravljanja, nadzora, kontrole i izveštavanja o rizicima koje se obavlja u okviru Sektora upravljanja rizicima obavezna je kooperacija svih ostalih funkcija odnosno sektora Banke. Odgovornost za operatvne rizike snose sve organizacione jedinice u Banci. 219 Prilozi cILJEVI, ZADAcI I ODgOVORNOStI član 6. Cilj upravljanja rizicima jeste identfkacija, procena, merenje i kontrola izloženost likvidnim, kreditnim, tržišnim, operatvnim i ostalim rizicima radi efkasnog upravljanja pozicijom izloženost prema istm, a radi ostvarenja budžetranih fnansijskih rezultata i povećanja ekonomske i tržišne vrednost imovine i kapitala Banke, odnosno ostvarenja njenih strateških ciljeva u skladu sa Poslovnom politkom Banke. Radi ostvarenja na- vedenog cilja Banka mora da ispuni i određene pretpostavke kao što su angažovanost Uprave banke, pažljivo pripremljene politke i procedure, kvalitetni ljudski resursi, pouz- dane tehnologije, visok stepen integriteta podataka, i opšte postojanje svest i kulture pristupa rizicima od strane svih zaposlenih Banke. Na osnovi navedenog, zadaci Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledeće: Procena i merenje izloženost Banke prema svim vrstama rizika, Š Izrada analiza i izveštaja o visini pojedinih rizika, njihovim uzrocima i posledi- Š cama, Procena rizičnost novih proizvoda, Š Razvijanje i primena kvanttatvnih modela za upravljanje rizicima kao eleme- Š nata u procesu poslovnog odlučivanja, Praćenje parametara koji utču na poziciju izloženost Banke rizicima, Š Izrada predloga limita izloženost Banke po pojedinim vrstama rizika i njihova Š kontrola, Izrada procedura i politka za upravljanje rizicima u skladu sa važećom zakon- Š skom regulatvom, zahtevima Oranž Grupe i posebnih potreba Banke. Odgovornost za zadatke navedene u prethodnom stavu za svaku direkciju Sektora upravljanja rizicima defniše se poslovima direkcija u skladu sa Pravilnikom o organizaciji Banke i Pravilnikom o sistematzaciji Banke. član 7. Odgovornost svih funkcija odnosno sektora Banke je redovno, pravovremeno i tačno izveštavanje o svim rizicima shodno delokrugu rada. Direktori i zaposleni odgovorni su za pridržavanje propisanih zakonskih ograničenja i internih akata, za blagovremeno i tačno izveštavanje Sektora upravljanja rizicima, kao i za izveštavanje o svakom odstupanju od propisa, i drugih utvrđenih standarda i limita. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za redovno, pravovremeno i tačno izveštavanje Upravnog odbora Banke, Izvršnog odbora Banke i ALCO (Asset Liability Commitee/Komitet za upravljanje aktvom i pasivom) o svim rizicima regulisanih ovom Politkom. 220 Upravljanje rizikom VRSTE RIZIKA član 8. Ovom Politkom obuhvaćene su sledeće kategorije rizika: rizik likvidnost, Š kreditni rizik, Š kamatni, devizni i ostali tržišni rizici, Š rizici izloženost Banke, Š rizici ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, Š operatvni rizici – pravni rizik, rizik neodgovarajućeg upravljanja informa- Š cionim sistemima i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke, rizici neadekvatnih procedura ili nepoštovanja procedura rada i tome slično, rizik zemlje, Š ostali rizici – rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od fnsijskih gubitaka i rizik Š reputacije. RIZIK LIKVIDNOSTI član 9. Rizik likvidnost je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnost banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Kvalitet- nim upravljanjem ročnost plasmana i njihovih izvora osigurava se zadovoljavajući nivo likvidnost koja može ispunit očekivane i neočekivane potrebe za novčanim sredstvima. Uzroci nastanka rizika likvidnost su: Nedovoljne redovne rezerve likvidnost (u domaćoj i stranoj valut), Š Nedovoljne minimalne rezerve likvidnost (u domaćoj i stranoj valut), Š Neusklađenost ročnost izvora i sredstava, Š Promena prilika na tržištu, Š Drugo. Š član 10. Mere rizika likvidnost su ustanovljene radi osiguranja kako bi nivo likvidnih sredstava Banke odgovarao projekcijama novčanog toka. Banka, u skladu sa propisima, utvrđuje pokazatelj likvidnost kao odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju i bez ugov- orenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća s druge strane. Osim propisanih pokazatelja i načina njegovog utrvđivanja, a u skladu sa Politkom upravljanja likvidnošću, i procedurama i pravilnicima donetm na bazi iste, utvrđuju se: 221 Prilozi bilansne pozicije po ročnost i valut (GAP analiza), Š kretanje izvora sredstava i plasmana u određenom periodu, Š strukturu aktve i pasive po različitm osnovama (ročnost, sektorima, koncen- Š traciji i dr.), novčani tok, Š interni standardi likvidnost, Š rezerve likvidnost, Š potrebna izdvajanja rezervi likvidnost u skladu sa važećim propisima i internim Š aktma, dnevni i kratkoročni planovi priliva i odliva novca, Š iznos i period moguće nelikvidnost, Š mogući izvori fnansiranja za premošćivanje likvidnost. Š član 11. Sektor upravljanja rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvid- nost kao i za defnisanje rešenja kojima se kroz interni sisteme evidencije i izveštavanja omogućava praćenje usklađenost poslovanja sa uspostavljanim limitma za upravljanje likvidnošću. Politka upravljanja likvidnošću Banke, koja detaljnije objašnjava planiranje prili- va i odliva novčanih sredstava, odgovornost i ciljeve, praćenje likvidnost i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnost, propisana je od strane Sektora sredstava. član 12. Upravljanje likvidnošću vrši Odbor za upravljanje aktvom i pasivom – lokalni ALCO odbor. Operatvno upravljanje likvidnošću zadatak je Sektora sredstava koji vodi računa o ispunjavanju zakonskih i internih kriterijuma likvidnost, kao i za usklađivanje utvrđenih nivoa likvidnost. član 13. ALCO odbor na predlog Sektora upravljanja rizicima, uz saglasnost Sektora sredstava i Direkcije za upravljanje aktvom i pasivom, donosi limite za najznačajnije pokazatelje rizika likvidnost. Izveštaje o pokazateljima likvidnost izrađuju Direkcija računovodstva (propisani pokazate- lji i izveštaji od strane Centralne banke) i Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom. Izveštaji i pregledi izrađuju se i dostavljaju u skladu sa Politkom upravljanja likvidnošću. Sumirani izve- štaj o pokazateljima likvidnost izrađuje Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom i dostavlja ih OLC odboru (Operatng liquidity Commitee), Izvršnom odboru i ALCO odboru. 222 Upravljanje rizikom član 14. Izveštaj o iskorišćenost limita likvidnost izradjuje Sektor upravljanja rizicima, te ga dostavlja OLC odboru, Izvršnom odboru i ALCO odboru kao redovan izveštaj koji se izra- đuje minimalno dva puta godišnje a po potrebi i češće, naročito po utvrđivanju prekora- čenja propisanih i interno uspostavljenih limita. KREDITNI RIZIK član 15. Kreditni rizik je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Sektor upravljanja rizicima identfkuje, meri i procenjuje kreditni rizik prema kred- itnoj sposobnost dužnika i njegovoj urednost u izvršavanju obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke. Identfkacija, merenje i procena kreditnog rizika vrši se u skladu sa propisima Centralne banke, Kreditnim poli- tkama i Politkom plasiranja sredstava, kao i svim procedurama i pravilnicima koje priz- ilaze iz navedenih politka. Sektor upravljanja rizicima u skladu sa propisima predlaže i revidira i posebne poli- tke i procedure kao što su Procedura za identfkovanje i upravljanje lošom aktvom, i izveštavanje o kvalitetu kreditnog portolija i, Procedura upravljanja rizikom zemlje. član 16. Sastavni deo kreditnog rizika jeste i valutno indukovani kreditni rizik odnosno rizik od promene kursa dinara. On se javlja kod plasmana odobrenih u stranim valutama, ili kod onih odobrenih uz valutnu klauzulu, u situacijama kada dolazi do znatnijeg pada vrednost domaće valute, gde se u tm slučajevima povećava izloženost Banke na osnovu porasta vrednost th plasmana izraženih u domaćoj valut. Sektor upravljanja rizicima, u cilju merenja i praćenja ovog rizika, predlaže i stara se o primeni Metodologije za adekvatno identfkovanje i merenje kreditnog rizika koji proistče iz utcaja primene kursa dinara na fnansijsko stanje dužnika i za način uprav- ljanja tm rizikom. član 17. Ocenjivanje rizika klijenta (kreditnog rizika) bazira se na kreditnoj sposobnost dužnika, njegove urednost u izvršavanju obaveza prema Banci, i na osnovu kvaliteta instrumenata obezbeđivanja potraživanja banke, a u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifkacija bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost kapitala. 223 Prilozi član 18. Banka za ocenu rizičnost korist sistem indikatora i izračunavanja indikatora kreditne sposobnost dužnika. Sistem korist fnansijske izveštaje klijenata i SANI sistem izračuna indikatora. Svaki klijent koji je u zakonskoj obavezi da sastavlja godišnje fnansijske izveštaje (bi- lans uspeha i bilans stanja), dužan je da ih dostavi Banci na analizu najmanje za dva pos- lednja obračunska perioda. Za klijente koji imaju zakonsku obavezu da sastavljaju samo bilans uspeha, kao i za klijente koji nemaju zakonsku obavezu sastavljanja fnansijskih izveštaja, analiza se radi na osnovu dostavljenih podataka koje zatraži kreditni referent po nalogu Sektora upravljanja rizicima. Finansijski izveštaji se obrađuju u Sektoru upravljanja rizicima – SANI. SANI predstav- lja sistem za analizu fnansijskih izveštaja u Excel-u. Na osnovu uneth podataka iz bilansa stanja i uspeha, vrši se proračun novčanih tokova, fnansijskih pokazatelja i ocenjivanje rizika. Novčani tokovi koji se izračunavaju su: novčani tok iz operatvnih aktvnost, novčani tok iz investcija, novčani tok iz fnansiranja, slobodni novčani tok i neto novčani tok na osnovu kojih je moguće utvrdit stepen pokrivenost otplate fnansijskih obaveza, odnos- no stepen samofnansiranja subjekta. Finansijski pokazatelji obuhvataju pokazatelje rentabilnost, investcija, fnansiranja i likvidnost. Na osnovu proračuna fnansijskih pokazatelja, odnosno stavljanja u odnos određenih elemenata iz bilansa stanja i uspeha preduzeća, SANI sistem daje krajnju ocenu klijenta (SI – SANI indikator) koja se može kretat u rasponu od 1 do 8, i R klijent. Četri osnovna pokazatelja koji se uzimaju u obzir prilikom proračuna SANI indikatora su: indikator kapitala Š (pokazuje koji deo imovine se fnansira iz sopstvenih sred- stava preduzeća), indikator otplate obaveza Š (fktvni pokazatelj koji govori koliko bi se godina za redom trebao ostvarit neto novčani tok kako bi se podmirile sve trenutne obaveze), proširena rentabilnost ukupnih sredstava Š (efkasnost upotrebe aktve/imov- ine), ispravljeni neto novčani tok Š (pokrivenost otplate ukupnih obaveza). Na osnovu izračunatog SI i utcaja dana kašnjenja otplate u Banci, stvarna ocena rizika za pravna lica utvrđuje se shodno kriterijumima koji su defnisani Kreditnim politkama i Politkom plasiranja sredstava odnosno Internim pravilima ocenjivanja rizika klijenta i formiranja rezervi. Pomenut akt se utvrđuje, dopunjuje i menja pojedinačnim odlukama Upravnog od- bora, a na predlog Izvršnog odbora i Sektora upravljanja rizicima. 224 Upravljanje rizikom član 19. Rejtng klijenta moguće je poboljšat na osnovu poboljšane ocene SANI indikatora, smanjenih dana kašnjenja, kao i na osnovu dodatnih opisnih (lakše i/ili teže činjenice) faktora. Poboljšanje rejtnga klijenta na osnovu opisnih, odnosnih dodatnih faktora može da izvrši Risk Manager u okviru Sektora upravljanja rizicima u obliku “expert opinion” koji se nalazi u Votumu (kratka pisana forma koja odražava mišljenje Risk Manager-a o pred- metnom plasmanu). Risk Manager u okviru Banke odgovoran je za rejtng klijenta. član 20. Interna pravila Banke za određivanje i merenje kreditnog rizika, procedure za prime- nu utvrđenih postupaka i način merenja, kao i postupci za nadzor isth, defnisani su Kreditnim politkama i Politkom plasiranja sredstava. Politkom plasiranja sredstava utvrđena su osnovna pravila za donošenje kreditnih odluka, postupci i načini odobravanja kredita i ostalih plasmana, kao i načini i postupci osiguravanja naplate svih potraživanja Banke, a sve u cilju smanjenja potencijalnih rizika na prihvatljiv nivo uz maksimalnu proftabilnost Banke. Kreditnim politkama i drugim aktma defnisanim unutar Kreditnih politka obuhvaćeni su postupci utvrđivanja i praćenja kreditne sposobnost klijenata, korišćenje određenih alata ocene, praćenje naplate, procena kvalitete kolaterala, kao i načela vrednovanja preuzeth rizika kroz klasifkaciju plasmana i potencijalnih obaveza Banke. član 21. Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima redovno priprema izveštaje za Upravni odbor Banke o ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za Grupu pri- premaju izveštaji o kretanjima unutar portolija Banke. Posebni izveštaji se pripremaju o sumnjivim kreditma sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovništvo), sa izloženošću od preko 300 hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju teškoće). Preostala interna izveštavanja defnisana su Politkom plasiranja sredstava. Izveštavanja o kvalitetu portolija koja defniše Centralna banka, u formi i rokovima, rade se u Direkciji računovodstva. KAMAtNI I DEVIZNI RIZIK, I OStALI tRŽIŠNI RIZIcI član 22. Tržišni rizik je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat Ban- ke usled efekata koje spoljni utcaji imaju na vrednost aktve, pasive i vanbilansne pozicije Banke, a prouzrokovano je promenama cena odnosno kretanja na fnansijskom tržištu. 225 Prilozi Upravljanje tržišnim rizicima je deo ukupne strategije upravljanja aktvom i pasivom Banke i kao takav u sebi sadrži kamatni rizik, devizni rizik i rizik hartja od vrednost. Banka detaljnije reguliše upravljanje tržišnim rizicima, područje nadzora i kontrole izloženost Banke tržišnim rizicima, odnosno aktvnog upravljanja istm Procedurom up- ravljanja tržišnim rizicima, a sve u cilju smanjenja ovih rizika na prihvatljiv nivo koji je moguće kontrolisat i koji će Banci omogućit povećanje dobit i smanjenje rizika. KAMATNI RIZIK član 23. Kamatni rizik je rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa i predstavlja sastavni deo tržišnog rizika. član 24. Kamatni rizik u poslovanju banke može se posmatrat kroz strukturnu izloženost bilansa Banke riziku kamatne stope i kroz operatvnu izloženost banke riziku kamatne stope preko svojih pozicija u instrumentma osetljivim na promene kamatnih stopa na deviznom, novčanom i tržištu hartja od vrednost (najviše obveznica). Ova vrsta rizika nastaje kao posledica ročne neusklađenost promena cena aktve i pasive Banke, tj. rezul- tat je neusklađenost izvora i sredstava s obzirom na visinu i vrstu kamatne stope. Cilj upravljanja kamatnim rizikom je osiguranje optmalne neto kamatne marže, a samim tm i neto profta. Jedan od glavnih uzroka nastanka kamatnog rizika je: nezadovoljavajući kamatni raspon, neusklađena kamatonosna aktva i pasiva Banke, neusklađena kamatno osetljiva aktva i pasiva Banke, neusklađenost izvora i dugoročnih plasmana, promena kamatnih stopa na tržištu, ročna neusklađenost primljenih fksnih i varijabilnih kamatnih stopa, promene u sklonostma klijenata. član 25. Shodno pomenutm vrstama izloženost Banke prema kamatnom riziku Banka pri- menjuje različite metode merenja istog a u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim rizicima, neke od njih su: Utvrđivanje ukupne kamatne pozicije Banke, Š Utvrđivanje razdoblja neusklađenost s obzirom na visinu i vrstu kamatnih sto- Š pa na svaku postavljenu poziciju aktve i pasive Banke, Utvrđivanje minimalne kamatne marže na svaku postavljenu poziciju aktve i Š pasive, za grupe pozicije, kao i za ukupan bilans, sa utcajem na bilans uspeha, Praćenje trendova kretanja kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom Š tržištu i utvrđivanje dozvoljenih odstupanja od planova, Obračun utcaja kamatnih šokova na neto kamatni prihod i na tržišnu vrednost Š kapitala. 226 Upravljanje rizikom član 26. Banka meri kamatni rizik najmanje jednom mesečno, a izuzetno merenje kamatnog rizika vrši se i u kraćim intervalima, ukoliko utvrdi da postoje značajnije promene kamatnih stopa, obima ili vrste bančine aktve, pasive ili vanbilansnih stavki. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom pri Sektoru sredstava kontroliše i izveštava o ovom tpu izloženost Banke. Metode merenja i način izveštavanja opisani su u Proceduri upravljanja tržišnim rizicima. član 27. Politkom kamata, naknada i provizija je poslovna politka Banke za područje kamata i naknada. Konkretna vrednost aktvnih i pasivnih kamatnih stopa uređuje se Katalozima proizvo- da i drugim tarifnicima. Uređuje ih Izvršni odbor Banke prema predlogu Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom u saradnji sa Sektorom sredstava, koji vodi brigu o kretanjima kamatnih stopa na tržištu, ukupnim troškovima sredstava, i predlaže ak- tvne i pasivne kamatne stope koje bi Banka trebala koristt da bi ostvarila ciljnu proftabil- nost. Pod kamatnim rizicima podrazumevaju se i naknade koje treba pratt na ist način kao i kamate (naknade koje plaća Banka i naknade koje drugi plaćaju Banci). član 28. Izveštavanje o izloženost banke kamatnom riziku sprovodi se unutar: Direkcije za upravljanje aktvom i pasivom – o izloženost Banke, Š Sektora upravljanja rizicima – o kritčnim nivoima izloženost i primeni politka koji- Š ma se reguliše upravljanje ovim rizicima. kao i na nivou Grupe – u skladu sa internim zahtevima Grupe. Š član 29. Za praćenje kamatnog rizika odgovorni su Sektor poslova sa stanovništvom, Sektor poslo- va sa pravnim licima, Sektor sredstava. Navedeni sektori izrađuju planove kretanja kamata i prihoda i prate ostvarenja isth u svom delokrugu rada. Planove objedinjuje Direkcija za up- ravljanje aktvom i pasivom. Sektor upravljanja rizicima nadzire izloženost banke kamatnom riziku koji proizilazi iz ot- vorenih pozicija u kamatno osetljivim instrumentma deviznog, tržišta novca, tržišta obvezni- ca, i sprovodi operatvnu kontrolu nad istm. U slučaju prekoračenja limita izloženost riziku kamatnih stopa, Sektor upravljanja rizicima ima obavezu da o tome pravovremeno obavest direktora Sektora sredstava kao i Izvršni od- bor kako bi se analizirale aktvnost koje su uzrokovale prekoračenje i utvrdile neophodne korektvne akcije. 227 Prilozi DEVIZNI RIZIK član 30. Devizni rizik predstavlja rizik mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital banke usled fuktuacije kursa stranih valuta. Banka u cilju zaštte od rizika eventualnih nepovoljnih međuvalutnih kretanja kontroliše i prat otvorenost ukupne devizne pozicije, otvorenost u svakoj pojedinoj valut, kao i kretanje kursa domaće u odnosu na ostale značajne svetske valute. Uzroci nastanka deviznog rizika su: neusklađenost valutne strukture aktve i pasive banke (bilansna pozicija u Š devizama i valutnoj klauzuli) i odstupanje od propisanih proporcija, ročna neusklađenost valutne strukture aktve i pasive, Š nedovoljna zaštta bilansnih pozicija mogućih promena kursa Š ograničenja za konverzije pojedinih valuta, Š poremećaji na tržištu. Š član 31. Banka utvrđuje, dnevno, mesečno i kvartalno, prema propisima Centralne banke, devizni rizik. Odgovornost za sastavljanje i dostavu ovog izveštaja ima Direkcija računovodstva. Centralna banka propisuje način utvrđivanja i iskazivanja deviznog rizika defnicijom ukupnih rizičnih deviznih pozicija. Pod ukupnom rizičnom deviznom pozicijom banke podrazumeva se zbir dugih i krat- kih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitm metalima. Pod otvorenom neto deviznom pozicijom banke podrazumeva se razlika između potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valut ili plemenitom metalu, a može bit: Otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stra- Š noj valut veća od vrednost njenih obaveza u istoj valut, Otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj Š stranoj valut manja od vrednost njenih obaveza u istoj valut. Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i obaveze: u dolarima (USD), u evrima (EUR), u švajcarskim francima (CHF) i eventualno drugim značajnim valutama, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim plemenitm metalima. U obračun otvorene neto devizne pozicije banke uključuju se i potraživanja u dinarima, indeksirana deviznom klauzulom. Dinarska protvvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valut utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke. 228 Upravljanje rizikom Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitm metalima utvrđuje se prema poslednjoj ceni fne unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrđenoj na Londonskoj berzi. Pod deviznom klauzulom podrazumeva se odredba sadržana u ugovoru kojom se ugovorena dinarska vrednost vezuje za vrednost neke druge valute. Pri obračunu uku- pne rizične devizne pozicije banke, ne mogu se međusobno prebijat otvorene kratke i duge pozicije po različitm valutama. član 32. Banka odnosno Direkcija upravljanja aktvom i pasivom korist i druge, Procedurom upravljanja tržišnim rizicima propisane metode merenja deviznog rizika. član 33. U slučaju prekoračenja limita izloženost deviznom riziku, Sektor upravljanja rizicima obavezan je da o tome obavest direktora Sektora sredstava, kao i Upravni odbor kako bi se utvrdile korektvne aktvnost s ciljem što skorijeg udovoljavanja limitma izloženost. Sektor sredstava predlaže limite za održavanje deviznog rizika odnosno konkretnih valutnih pozicija koji moraju bit u skladu sa propisanim i u skladu sa internim aktma. Sektor upravljanja rizicima prat i kontroliše kretanje utvrđenih limita i po potrebi predlaže reviziju isth minimum jednom godišnje a češće u slučaju većih poremećaja na tržištu i internih promena u strukturi valutnih pozicija Banke. član 34. Izveštavanje o izloženost banke deviznom riziku sprovodi se od strane Sektora up- ravljanja rizicima (probijanje i revizija limita i primene politka i procedura), Direkcije za upravljanje aktvom i pasivom (interni i propisani limit) i, Direkcije računovodstva u delu propisanih pokazatelja i izveštaja prema Centralnoj banci. Za kontrolu i praćenje planova i izveštavanje o ostvarenju planova odgovorni su Sek- tori poslova sa pravnim licima i sa stanovništvom, i Sektor sredstava. Navedeni sektori ukazuju na sve pojave u poslovanju koje mogu utcat na valutnu (ne)ravnotežu o čemu odmah obaveštavaju Sektor upravljanja rizicima. Sektor sredstava je, pored već navedenog, odgovoran za utvrđivanje kratkoročnih prognoza kretanja svih važnijih valuta i dnevno praćenje njihovog kretanja, kvalitetno upravljanje valutnom strukturom bilansa, kao i za pridržavanje propisanih zakonskih ograničenja i internih akata. Sektor sredstava i Sektor upravljanja rizicima dnevno prate deviznu poziciju Banke i ostale podatke iz propisanih izveštaja. 229 Prilozi Izveštaj o otvorenost devizne pozicije izradjuje Direkcija računovodstva i dostavlja ih dnevno Centralnoj banci, dok je Sektor sredstava odgovoran za održavanje otvorene valutne pozicije banke u zakonskim propisanim vrednostma. Zadatak Sektora upravljanja rizicima je dnevno praćenje uspostavljenih limita te izveštavanje o iskorišćenost isth. Sektor upravljanja rizicima kontnuirano prat i razvija sistem upravljanja i nadzora nad deviznim rizikom. OStALI tRŽIŠNI RIZIcI – RIZIK HARtIJA OD VREDNOStI član 35. Rizik vrednosnih papira je mera gubitka koji može nastat zbog pada vrednost vred- nosnih papira u portoliju Banke. Zadatak Sektora upravljanja rizicima je objedinjavanje i analiziranje svih primljenih izveštaja, kao i kontrola i praćenje ostvarenih kretanja i odstupanja od utvrđenih lim- ita. U slučaju prekoračenja limita, Sektor upravljanja rizicima obavezan je o tome pra- vovremeno obavestt Upravu Banke kako bi se analizirale aktvnost koje su prouzrok- ovale prekoračenje i utvrdile aktvnost s ciljem što skorije korekcije prema limitma izloženost. član 36. Kod donošenja planova Banke utvrđuje se visina ulaganja (limit) u portolio hartja od vrednost (HOV) gde se takav portolio deli na investcioni, hartje od vrednost kojima se trguje i hartje od vrednost koje se drže do dospeća u skladu sa Računovodstvenom poli- tkom Banke. Sektor sredstava uz saglasnost Sektora upravljanja rizicima, predlaže limite ulaganja Upravi Banke i to za: visinu ukupnih ulaganja u odnosu na ukupnu aktvu, Š vrste hartja od vrednost, Š trasante HOV, Š knjigu trgovanja. Š član 37. Sektor upravljanja rizicima utvrđuje kreditnu sposobnost trasanata HOV i daje sa- glasnost za kupovinu/prodaju HOV. Takođe, Sektor upravljanja rizicima kontroliše i prat kretanja utvrđenih limita, bilo po visini i/ili vrst HOV bilo po trasantu HOV, i po potrebi predlaže reviziju isth. Upravljanje portolijom Banka ima za cilj da osigura kombinaciju HOV (po iznosu, vrst, prinosu i riziku) koji ima najpovoljniji odnos profta i rizika. Kontrola i praćenje portolija HOV obavlja se kroz ocenu boniteta trasanata, analizu ročnost, analizu valutne strukture, analizu utcaja na bilansnu poziciju Banke, analizu kamatnih stopa odnosno prihoda (prinosa) po HOV i analizu kretanja cena HOV na domaćem i stranom tržištu. 230 Upravljanje rizikom član 38. U okviru ovog rizika nalazi se i rizik ulaganja u druga pravna lica koji je dat ovom Politkom član 44. član 39. Za upravljanje rizikom HOV odgovoran je Sektor upravljanja rizicima, a svi ostali sek- tori Banke, koji su ovlašćeni za preuzimanje ove vrste rizika, izrađuju planove kretanja obima poslovanja sa HOV, planove prihoda po navedenim poslovima, i prate, analiziraju i izveštavaju Sektor upravljanja rizicima o ostvarenim kretanjima. Izveštaji iz stava 1 ovog člana dostavljaju se na zahtev Sektora upravljanja rizicima. Izveštaj o limitma ulaganja u odnosu na kapital Banke u pojedina pravna lica izrađuje i dostavlja Direkcija računovodstva prema propisanoj formi i rokovima. Sektor upravljanja rizicima prat i razvija sistem upravljanja i merenja rizika vrednos- nih papira, u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim rizicima. RIZIcI IZLOŽENOStI BANKE član 40. Rizici izloženost prema jednom dužniku - odnosno defniciji povezanih lica datoj pro- pisima - su rizici za prihode i kapital Banke koji proizlaze iz potencijalne kreditne nespo- sobnost jednog dužnika, odnosno neispunjavanja obaveza tog dužnika po plasmanima i s njima povezanim naknadama i kamatama u predviđenom iznosu i roku u skladu sa ugovorom, čime bi se dovelo u pitanje samo poslovanje i stabilnost Banke. Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stav- ki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (kredit, ulaganja u dužničke hartje od vrednost, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.). član 41. Banka razlikuje dve vrste izloženost: prema licu povezanom sa Bankom i Š prema grupi povezanih lica koji se smatraju jednim dužnikom. Š U okviru navedenih izloženost uspostavljeni su od strane Centralne banke propisani limit: limit koji određuje koja visina izloženost u odnosu na kapital Banke se smatra Š velikom izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, limit koje određuje maksimalnu izloženost Banke prema jednom licu il grupi Š povezanih lica, limit koji određuje maksimalnu izloženost Banke prema jednom licu koje se Š smatra licem povezanim sa Bankom, 231 Prilozi limit koji određuje maksimalnu izloženost Banke prema svim licima povezanim Š sa bankom, limit maksimalnog zbira svih izloženost koje se smatraju velikim izloženostma. Š član 42. Svi sektori Banke obavezni su da se pridržavaju ovih odredbi, a zadatak Sektora upravljanja rizicima je stalna kontrola i nadzor Banke prema svakoj u prethodnom članu navedenoj vrst izloženost i propisima utvrdjenim limitma. Sektor upravljanja rizicima preventvno kontroliše limite izloženost davanjem saglasnost na odobravanja plasmana koji ulaze u obračun izloženost kao i projekcijama izloženost u odnosu na kapital na osnovu Budžeta Banke u skladu sa Poslovnom politkom Banke. U slučaju rizika od probijanja limita izloženost Sektori za poslovanje sa privredom i stanovništvom, kao i Sektor sredstava, dužni su da postupe po nalogu Sektora upravlja- nja rizicima u smislu mera za smanjenje izloženost (uspostavljanjem adekvatnog kola- terala, prodajom potraživanja i sl.). član 43. Direkcija računovodstva odgovorna je za kvartalno sastavljanje izveštaja o izloženost na način i u rokovima koje propisuje Centralna banka. Ovi izveštaji osnov su za kontrolu poštovanja limita i izveštavanja u slučaju povećanja rizika izloženost u kom slučaju je Sektor upravljanja rizicima obavezan da, uz predložene mere, izveštaj dostavi Izvršnom odboru Banke. U kraćim rokovima izveštaje izrađuje Sektor upravljanja rizicima / Direkcija za nadzor i izveštavanje. RIZIcI ULAgANJA BANKE U DRUgA PRAVNA LIcA I U OSNOVNA SREDStVA član 44. Propisima su regulisani limit ulaganja u odnosu na kapital banke: u jedno lice koje nije lice u fnansijskom sektoru, Š ukupna ulaganja u lica koja nisu u fnansijskom sektoru u zbiru sa ulaganjima Š u osnovna sredstva. Ulaganjima se ne obuhvata stcanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci od dana stcanja th akcija. član 45. Banka kroz budžet koji se postavlja za period od 3 godine, uz redovno tromesečno ažuriranje i usklađivanje, u budžet ugrađuje i planira ovu, i sve druge izloženost koje su zakonski ograničene. 232 Upravljanje rizikom Za ulaganja u druga pravna lica, nadležni su Izvršni odbor i Sektor Sredstava, a za ulaga- nja u osnovna sredstva, Izvršni odbor i Sektor upravljanja imovinom. Sektor za upravaljanje rizicima odgovoran je za praćenje iskazanih limita preuzimanjem izveštaja koje izrađuje Direkcija računovodstva, kao i za ukazivanje Izvršnom odboru na te- kuće propisima uspostavljene limite ulaganja u toku procesa izrade i revidiranje Budžeta. član 46. Direkcija računovodstva odgovorna je za kvartalno izračunavanje limita ulaganja i do- stavljanja izveštaja koji sadrži ovaj podatak na način i u rokovima koje propisuje Centralna banka. OPERATIVNI RIZIK član 47. Operatvni rizik je rizik od gubitka koji je posledica neadekvatnih ili pogrešnih internih procesa, ljudi, sistema ili eksternih dogadjaja. Razvojem fnansijskog sektora i bankarstva, intenzivnom primenom informatke, ras- tom elektronskog poslovanja, spajanjima i preuzimanjima unutar bankarskog sektora, povećanjem broja transakcija, daljim širenjem palete proizvoda i usluga, intenzivnim korišćenjem fnansijskih tehnika za smanjenje kreditnog i tržišnog rizika, dolazi do značajnog povećanja operatvnog rizika u poslovanju banaka, koji u skladu sa propisima zahteva i rezervisanje iz kapitala za utvrđene operatvne rizike. član 48. Banka svodi na najmanju moguću meru mogućnost nastanka ovih vrsta rizika i to njiho- vom pravovremenom identfkacijom i praćenjem, uspostavljanjem i prilagođavanjem is- pravnog i pouzdanog funkcionisanja informacionog i aplikatvnog sistema i njegove zaštte, uspostavljanjem i prilagođavanjem odgovarajuće organizacione i kadrovske strukture Banke, uz osiguranje funkcionisanja adekvatnog i nezavisnog sistema kontrole rizika, kao i dostupnost svih relevantnih informacija o svim poslovnim segmentma Banke. Detaljnija operacionalizacija operatvnih rizika defniše se Politkom upravljanja opera- tvnim rizicima i procedurama koje iz nje proizilaze. član 49. Svi sektori Banke dužni su, zavisno o delokrugu svog rada, da identfkuju sve trenutne i potencijalne rizike koji se odnose na njihovo poslovanje, i u dogovoru sa Sektorom za upravljanje rizicima defnišu procedure za kontrolu i praćenja th rizika kako bi se kreirao zahtev za informatčkom podrškom, a sve u cilju postzanja adekvatnog i efkasnog sistema za upravljanje rizicima. 233 Prilozi Osnova za uspostavljanje efkasnog i pouzdanog sustava upravljanja rizicima jesu tačne i pravovremene informacije o svim relevantnim podacima i programska podrška za imple- mentaciju adekvatnog modela za upravljanje rizicima. S obzirom na postojeće stanje baze podataka i IT podršku u razvoju za sprovođenje anal- iza operatvnih i drugih rizika, osnovna pretpostavka daljeg unapređenja i standardizacije poslovanja sa propisanim zahtevima i standardima Grupe, je dalje tehnološko unapređenje poslovnog procesa identfkacije, merenja i procene operatvnih rizika. član 50. Banka u cilju premošćavanja nedovoljne tehničke odnosno informatčke podrške u up- ravljanju operatvnim rizicima stavlja naglasak na primenu ekspertze i rada funkcija kojima je jedan od ciljeva prevencija operatvnih rizika: prvenstveno Služba interne revizije i Služba usaglašenost banke sa propisima (compliance). Takođe, Banka kontnuirano radi na edukaciji zaposlenih u smislu prepoznavanja opera- tvnih rizika i izveštavanja o istm. Izveštavanje se sprovodi od svih funkcija / sektora ka Sek- toru za upravljanje rizicima, Službi interne revizije i Službi compliance koje dalje formiraju izveštaje za Izvršni odbor i više nivoe upravljanja ako je potrebno. RIZIK ZEMLJE član 51. Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) podrazumevaju se negatvni efekt koji bi mogli nastat na fn- ansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnost banke da naplat potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica politčkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Rizik zemlje obuhvata: politčko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gu- Š bitka zbog nemogućnost naplate potraživanja banke zbog ograničenja utvrđenih aktma državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opšth i sistemskih prilika u toj zemlji, rizik transfera, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gubitka zbog Š nemogućnost naplate potraživanja iskazanih u valut koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveri- ocima iz drugih zemalja u određenoj valut, utvrđenih aktma državnih i drugih organa zemlje dužnika. član 52. Sektor upravljanja rizicima je odgovoran za procenu politčkog rizika na domaćem tržištu. U slučaju potrebe, Izvršni odbor Banke i Upravni odbor Banke će bit izveštavani o politčkom riziku Republike Srbije od strane Sektora upravljanja rizicima, uz pomoć ostalih organizacionih delova Banke. 234 Upravljanje rizikom Orange bank Amsterdam (Grupa) odgovorna je za procenu rizika zemlje i za sastavljanje nacrta odnosnih primena koje se tču ustanovljavanja rizika zemalja. Ocena rizika proizilazi iz modela analize zemlje putem tabele konverzija, klasifkacije svake zemlje između 0 i 100. Grupa stalno prat kreditni rizik zemalja kod svih zemalja u kojima su uspostavljeni rizici zemalja i sprovodi blokiranja limita, smanjenja ili povećanja rizika. Banka je obavezna da poštuje kreditni rizik zemalja bilo koje zemlje za koju ima rezervisan limit. Banka može korist analizu i izveštaje koje priprema Grupa. član 53. U cilju adekvatnijeg upravljanja ovim rizikom, Sektor upravljanja rizicima donosi Proce- duru za upravljanje rizikom zemlje. Ova procedura bliže defniše: način identfkacije rizika zemlje i organ koji ga utvrđuje, Š merenje rizika zemlje sa opisom metoda za tačnu i blagovremenu procenu tog Š rizika, način praćenja rizika zemlje analizom stanja u toj zemlji – zadužena lica u Orange Š Grupi i lokalnom Sektoru za upravljanje rizicima koja prate aktuelna politčko – ekonomska kretanja u dotčnoj zemlji kao i tok izmena propisa u toj zemlji i tome slično, kontrolisanje rizika zemlje njegovim održavanjem na nivou prihvatljivom za rizični Š portolio Banke – kroz utvrđivanje limita izloženost prema zemlji, uspostavljan- jem adekvatnog obezbeđenja plasmana i tome slično; utvrđena ovlašćenja i odgovornost za preuzimanje i upravljanje rizikom zemlje, Š način informisanje nadležnih organa Banke o upravljanju ovim rizikom – forma Š izveštaja i učestalost izveštaja, kojim organima Banke se dostavlja, periodičnost preispitvanja funkcionisanja i unapređenja sistema upravljanja riz- Š ikom zemlje. OStALI RIZIcI član 54. Ostali rizici predstavljaju ostale potencijalne događaje koje eksterni i interni faktori mogu imat na dobit i kapital Banke, nastaju najviše zbog neusklađenost poslovanja Banke sa propisima, a čine ih: strateški rizik ili rizik poslovne orjentacije, Š rizik od sankcija regu Š latornog tela, rizik od fnansijskih gubitaka, Š rizik reputacija. Š Strateški rizik ili rizik poslovne orijentacije je rizik za dobit i kapital koji nastaje kao pos- ledica neadekvatnih poslovnih odluka ili nepravilnog sprovođenja isth. Rizik reputacije je rizik koji nastaje kao posledica negatvnog javnog mnjenja što se može odrazit na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili da nastavi s usluživanjem kruga već uspostavljenih poslovnih odnosa. 235 Prilozi Rizik od sankcija regulatornog tela jeste rizik neispunjenja ili prekoračenja zakonski pro- pisanih limita odnosno ne poštovanja bilo kojim propisom regulisane oblast poslovanja Banke. Rizik od fnansijskih gubitaka jeste rizik za dobit i kapital Banke koji nastaje kao posledica neadekvatnog upravljanja prihodima i rashodima i faktorima koji su od direktnog utcaja na iskazani rezultat Banke. član 55. Upravljanje ostalim vrstama rizika je deo ukupne strategije upravljanja poslovanjem Banke. Ostvaruje se kroz formiranje nezavisne funkcije koja sprovodi kontrolu nad upravl- janjem ovim rizicima (Služba kontrole uskladjenost poslovanja banke sa propisima – com- pliance) i bliže defniše Programom praćenja usklađenost poslovanja Banke. Navedeni Program, a u skladu sa Poslovnom politkom Banke, defniše: načine identfkovanja, merenja i upravljanja rizicima usklađenost poslovanja Š Banke, nezavisnost funkcije usklađenost poslovanja od funkcija upravljanja rizicima i Š funkcija interne revizije, slučajeve u kojima postoji obaveza i odgovornost zaposlenih za postupanje po nal- Š azima i predlozima ove funkcije, pravo pristupa informacijama neophodnim za sprovođenje funkcije kontrole Š usklađenost i, u skladu s dužnostma zaposlenih, saradnja u pružanju th infor- macija, pravo istraživanja povrede usklađenost poslovanja i pravo angažovanja Š odgovarajućih stručnjaka za to angažovanje, način izveštavanja Uprave i pravo slobodnog iznošenja nalaza iz sprovedenih kon- Š trola. ZAVRŠNE ODREDBE član 56. Izgradnja odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima, kao i izmene i dopune već postojećeg sistema, organizuju se postepeno, a Odlukom Izvršnog odbora Banke odrđuju se prioritet i vrste rizika čija će se kontrola i praćenje organizovat, kao i uspostavljanje odgovarajućeg programskog rešenja za njihovo efkasno praćenje. Projekat tehnološkog unapređenja Banke vodi se u skladu sa formiranjem jedinstvenog in- formacionog sistema i projektom tehnološkog unapređenja svih sektora koji preuzimaju rizik. Pri izgradnji odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima koriste se dosadašnja iskustva i iskustva i znanja Grupe, znanja i veštne koje su se pokazala korisnim i efkasnima u svetskoj praksi, uz uvažavanje složenost fnansijskih instrumenata koje Banka korist, informacionu tehnologiju kojim raspolaže, razvijenost tržišta na kojem posluje, odnosno specifčnost domaćih ekonomskih prilika i zakonskim okvirima poslovanja. 236 Upravljanje rizikom član 57. Odgovorne funkcije / sektori Banke obavezni su da formiraju takve zahteve i predloge za informatčku podršku koji će im omogućit adekvatno praćenje svih navedenih rizika na nivou funkcije / sektora, zavisno od njihove odgovornost za upravljanje pojedinom vrstom rizika koji su predmet ove Politke. član 58. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za kontrolu svih limita uspostavljenih ovom Poli- tkom kao i za defnisanje rešenja kojima se kroz interni sistem evidentranja i izveštavanja Banke omogućava praćenje usklađenost poslovanja sa uspostavljenim limitma. Sve procedure koje proizilaze iz ove Politke, njihovo ažuriranje i prilagođavanje kako zakonskim izmenama tako i internim potrebama Banke, dužnost su Sektora upravljanja riz- icima. Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima odgovorna je za moni- toring svih uspostavljenih limita i formiranje izveštaja defnisanih ovom Politkom. Sektor za IT i organizaciju odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema Banke koji omogućava adekvatno formiranje, čuvanje i brz pristup bazi podataka i izveštajima defnisanim propisima i internim zahtevima funkcija / sektora Banke. član 59. Politka ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnost od eksternih i internih promena na predlog Sektora upravljanja rizicima, a najmanje jednom svake dve godine. član 60. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politke. Politka stupa na snagu i primenjuje se od 01.09.2006. godine. Predsednik Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd 237 Prilozi PRILOg BR. 2: PRIMER POLItIKE cOMPLAINcE (USKLAđENOStI) Na osnovu člana 83. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), nove Od- luke o načinu i uslovima identfkacije i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke i upravljanja tm rizikom (“Sl. glasnik RS” broj 86 i 89 / 2007) i člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi: POLItIKU UPRAVLJANJA RIZIcIMA USKLAđENOStI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA (REGULATORY COMPLIANCE) OSNOVNE ODREDBE član 1. Politka upravljanja rizicima usklađenost poslovanja banke sa propisima (u daljem tekstu: Politka) predstavlja osnovni dokument kojim Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) propisuje principe, ciljeve i zadatke, odgovornost i načine za identfkac- iju i praćenje rizika usklađenost poslovanja Banke sa propisima, kao i za upravljanje tm rizikom. Osnovni cilj Politke je smanjenje rizika usklađenost poslovanja Banke sa propisima na najmanju moguću meru. član 2. Rizik usklađenost poslovanja banke nastaje kada banka svoje poslovanje ne uskladi sa zakonom, podzakonskim aktma, internim aktma Banke, procedurama o sprečavanju pranja novca i fnansiranja terorizma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etkom Banke. Pod rizikom usklađenost poslovanja banke sa propisima podrazumevaju se: rizik od sankcija regulatornog tela, Š rizik od fnansijskih gubitaka, Š rizik reputacije. Š Rizik od sankcija regulatornog tela nastaje ako Banka zbog neusklađenost poslo- vanja sa propisima prouzrokuje nepravilnost u svom poslovanju čija posledica može bit preduzimanje određenih kaznenih ili korektvnih mera od strane regulatornog tela, predviđenih zakonom. Rizik od fnansijskih gubitaka jeste rizik koji nastaje kao posledica iz svih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, a naročito ako ne uskladi svoja akta sa propisima, ali i zbog neodgovarajuće primene strategije i politka i procedura koje je propisala, od- nosno zbog upravljanja Bankom koje dovodi do fnansijskog gubitka u poslovanju po bilo kom osnovu. 238 Upravljanje rizikom Rizik reputacije je rizik koji nastaje ako Banka zbog neusklađenost poslovanja, od- nosno internih akata sa propisima, naruši svoj poslovni ugled i poverenje klijenata, a što se može odrazit na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili na nastavak saradnje sa klijenatma iz kruga već uspostavljenih poslovnih odnosa. ODGOVORNOSTI ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM član 3. Sve funkcije, službe i sektori Banke odgovorni su za postupanje u skladu sa propisi- ma, odnosno za propisivanje internih politka, procedura i drugih dokumenata, kao i za postupanje po njima, u skladu sa propisima. Prilikom razvoja novih proizvoda, uspostavljanja nove poslovne prakse ili izmene or- ganizacije poslovanja, nadležne funkcije su obavezne da informišu Službu compliance. Prilikom donošenja internih akata Banke, nadležne službe koje predlažu interna akta obavezne su da konačne predloge teksta internog akta dostave Službi compliance pre podnošenja teksta na usvajanje. Kod izrade internih procedura predlagači procedura obavezni su da postupaju u skla- du sa Glavnom (Master) procedurom Banke. Svi zaposleni u Banci dužni su da zaposlenima u Službi compliance omoguće uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im pruže potrebne informacije. član 4. Upravni odbor je odgovoran za efkasnost sprovođenja funkcije usklađenost poslo- vanja Banke. Upravni odbor uspostavlja i nadzire sistem upravljanja rizicima usklađenost poslovanja sa propisima kroz: imenovanje i razrešavanje dužnost rukovodioca Službe kontrole usklađenost Š poslovanja sa propisima, odobravanje i periodično razmatranje Politke upravljanja rizikom usklađenost Š poslovanja sa propisima, usvajanje Programa praćenja usklađenost poslovanja Banke, kao i svih na- Š knadnih dopuna i izmena, obezbeđenje uslova za implementaciju Politke i za njeno efektvno sprovođenje Š od strane menadžementa Banke. Upravni odbor, ovom Politkom, prenosi u nadležnost Izvršnog odbora usvajanje iz- mena i dopuna Politke između dve sednice Upravnog odbora, uz obavezu Izvršnog od- bora da o usvojenim izmenama Politke obavest Upravni odbor na narednoj sednici. član 5. Odbor za praćenje poslovanja Banke nadležan je za razmatranje Izveštaja o Godišnjeg planu aktvnost Službe sa identfkacijom i procenom glavnih rizika usklađenost poslo- vanja Banke i sa predlozima za upravljanje tm rizicima. 239 Prilozi član 6. Izvršni odbor nadležan je za: usvajanje izveštaja iz člana 5 u roku od 15 dana od prijema ovog izveštaja i Š dostavu izveštaja Upravnom odboru u roku od 5 dana od usvajanja izveštaja, obezbeđivanje implementacije Politke i staranje o njenoj doslednoj primeni, Š kao i kontrolu njene primene u svim organizacionim delovima Banke, kontrolu postupanja menadžmenta Banke po usvojenim preporukama Službe Š Compliance, izveštavanje Upravnog odbora o uspešnost upravljanja rizicima compliance, Š izveštavanje Upravnog odbora o svim materijalno značajnim propustma u up- Š ravljanju rizicima compliance, davanje povratnih informacija Službi o prihvatanju preporuka, Š formiranje adekvatne Službe Compliance, po veličini, organizacionoj i kvali- Š fkacionoj strukturi, obimu i vrst poslova koje Banka obavlja, i obezbeđenje potrebnih uslova nezavisnost u radu Službe u skladu sa propisima i ovom Poli- tkom, omogućavanje stalne edukacije i usavršavanja zaposlenih Službe Compliance. Š član 7. Menadžement Banke, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostma određena Pravilnikom o sistematzaciji Banke, odgovorni su za doslednu primenu ove Politke, za uspostavljanje i razvijanje korporatvne kulture i organizacije Banke na način da se na svim organizacionim nivoima istče značaj upravljanja rizikom compliance. Menadžement Banke nadležan je da osigura da svi zaposleni razumeju svoju ulogu u procesu upravljanja rizicima compliance kao i da budu potpuno uključeni u taj proces. Rukovodstvo Banke je dužno da obezbedi potpunu informisanost svih zaposlenih, kao i adekvatnu edukaciju zaposlenih u smislu principa, programa i metodologije upravljanja rizicima compliance. Lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostma odgovorna su, svako u svom dome- nu, za poštovanje i primenu svih propisa koji regulišu rad banaka, kao i za identfkovanje događaja koji mogu uslovit nastajanje ili povećanje rizika compliance. Navedena lica takođe su obavezna da Službi Compliance prijave sve ustanovljene događaje iz domena rizika compliance, a obavezna su i da postupe po nalozima Izvršnog odbora odnosno po predlozima Službe Compliance za otklanjanje nepravilnost ili za smanjenje rizika koji mogu da dovedu do pojave nepravilnost ili nezakonitost u poslo- vanju Banke. 240 Upravljanje rizikom PRINcIPI KONtROLE USKLAđENOStI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA Organizacija i nezavisnost član 8. U skladu sa Zakonom o bankama, Pravilnikom o oganizaciji i Pravilnikom o sistema- tzaciji Banke, Banka formira zasebni organizacioni deo u čijem je domenu detekcija, praćenje i izveštavanje o rizicima compliance u skladu sa ovom Politkom i propisima Centralne banke, i defniše prava i obaveze rukovodioca i drugih zaposlenih Službe kon- trole usklađenost poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Služba compliance). Služba Compliance, odnosno zaposleni Službe (u daljem tekstu: Saradnici), u dome- nu poslova i nadležnost defnisanih ovom Politkom, direktno su odgovorni Upravnom odboru Banke. član 9. Sve funkcije Banke dužne su da poštuju princip nezavisnost Službe compliance odnosno dužne su da omoguće: potpunu nezavisnost Službe od Izvršnog odbora i lica sa posebnim ovlašćenjima Š i odgovornostma u Banci; neposredno obraćanje Saradnika Izvršnom odboru Banke uvek kada se za to Š ukaže potreba; da Saradnici ne obavljaju rukovodeće, nit druge poslove iz delatnost Banke, Š osim poslova koji se odnose na vršenje funkcije kontrole usklađenost poslo- vanja banke sa propisim u skladu sa ovom Politkom, a naročito da nemaju ovlašćenja ni odgovornost za obavljanje poslova, nit za pripremu akata i dru- ge dokumentacije koji mogu bit predmet kontrole; da Saradnici samostalno odlučuju o izboru metodologije rada i načinu njene Š primene. član 10. Rukovodilac Službe i Saradnici ne smeju bit stavljeni u situaciju koja bi mogla dovest do sukoba interesa pri obavljanju funkcije kontrole usklađenost poslovanja banke. član 11. Služba je nezavisna i samostalna u svom radu, a tme se podrazumeva njena nezavis- nost u odnosu na druge funkcije, čije poslovanje treba da ispituje i ocenjuje, kao i to da svoje, zaključke preporuke i izveštaje formira bez bilo čijeg utcaja. Sledeći princip neza- visnost, Služba Compliance ne može da učestvuje u obavljanju bilo kakvih operatvnih aktvnost, koje bi kasnije mogle da budu predmet njene kontrole. 241 Prilozi Saradnici ne mogu bit aktvno uključeni u donošenje poslovne, ili bilo koje druge interne politke poslovanja Banke (osim ove Politke), kao ni politka i aktvnost koje nisu u direktnoj vezi sa poslovanjem Banke a mogu imat utcaj na imidž Banke. Zaposleni Službe ne smeju bit stavljeni u poziciju da zbog nepostojanja ostalih potrebnih tehničkih uslova ne mogu da obavljaju svoju funkciju. U slučajevima kada se za Saradnika u Službi Compliance imenuju lica iz redova za- poslenih Banke, u cilju poštovanja principa objektvnost, ta lica neće vršit kontrole ak- tvnost i internih akata za koja su bili odgovorni u poslednjih godinu dana pre početka rada u Službi. ODNOS SA DRUgIM FUNKcIJAMA BANKE - Odnos sa Unutrašnjom revizijom Banke član 12. Unutrašnja revizija Banke i Služba Compliance dužne su da uspostave i održavaju dobru i kontnuiranu blisku saradnju. Služba Compliance oslanja se na izveštaje Unutrašnje revizije odnosno svojim Godišnjim planom izuzima aktvnost koje je obuhvatla Unutrašnja revizija, ukoliko su te aktvnost obuhvatle i kontrolu saglasnost internih akata Banke sa propisima ili međusobne saglasnost akata Banke. Unutrašnja revizija je dužna da obavest Službu Compliance o svim nalazima relevat- nim sa stanovišta rizika compliance. Takođe, Služba Compliance je dužna da obavest Unutrašnju reviziju o svim svojim nalazima. Unutrašnja revizija i Služba Compliance su dužne da kontnuirano razmenjuju svoje planove i izveštaje. ODNOS SA RIZIcIMA član 13. Služba Compliance i Sektor upravljanja rizicima su dužni da uspostave stalnu saradnju u izveštavanju Izvršnog odbora i drugih organa upravljanja Banke o rizicima usklađenost koji mogu bit od materijalnog značaja. Rad Sektora upravljanja rizicima može bit predmet kontrole Službe Compliance u domenu kontrole usklađenost propisanih politka, procedura, i drugih internih doku- menata koje defniše Sektor upravljanja rizicima. Sektor upravljanja rizicima dužan je da obavest Službu Compliance o svim nalazima relevantnim sa stanovišta rizika compliance. ODNOS SA DIREKcIJOM ORgANIZAcIJE I OStALIM FUNKcIJAMA član 14. Direkcija organizacije dužna je da obavest Službu Compliance o svim novim ili izmen- jenim internim procedurama Banke koje se izrađuju u skladu sa Glavnom procedurom, kao i da nove ili izmenjene procedure Banke dostavi Službi Compliance na obavezan pregled pre konačnog usvajanja. 242 Upravljanje rizikom Sve funkcije su dužne da obaveste Službu Compliance o svim novim ili izmenjenim in- ternim procedurama Banke koje se izrađuju nezavisno od Glavne procedure (instrukcije, uputstva, pravilnike i tome slično) a koje su relevantne sa stanovišta compliance, kao i da nove ili izmenjene procedure dostave Službi Compliance na obavezan pregled pre konačnog usvajanja. PRAVA I OVLAŠćENJA SLUŽBE član 15. Služba Compliance ima neograničeno pravo pristupa svim organizacionim delovima, odnosno svim zaposlenima Banke, kao i pravo uvida u sva potrebna dokumenta i druge baze podataka Banke. Osim prava iz stava jedan Služba Compliance ima: pravo da istraži moguće povrede usklađenost poslovanja na sopstvenu inici- Š jatvu u svim organizacionim delovima, funkcijama i procesima gde može doći do pojave rizika compliance, pravo da, uz saglasnost Upravnog odbora u pogledu troškova angažovanja, Š zahteva angažovanje stučnjaka iz odgovarajućih oblast za određena straživanja, i to kako zaposlenih Banke tako i drugih lica koja nisu zaposleni Banke, pravo da Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke slobodno Š iznese nalaze sprovedenih kontrola i utvrđenih nepravilnost, pravo da se direktno obrat Upravnom odboru kada je to neophodno, Š pravo da od svih zaposlenih Banke zahteva određene informacije i odgovarajuća Š obrazloženja relevantna za rad i zaključke Službe compliance, kao i pravo pristupa informacionim sistemima Banke koji sadrže podatke o njenom poslo- vanju a koji su relevantni za kontrolu koju vrši Služba compliance. član 16. Prilikom konstatovanja nepravilnost, zaposleni Službe imaju pravo da, za utvrđena odstupanja od propisa direktno zatraže usaglašavanje sa predmetnim propisom. Prilikom konstatovanja povećanja rizika compliance i davanja predloga za smanjenje rizika, po odobrenju predloga od strane Izvršnog odbora, predlog Službe Compliance prosleđuje se kao direktan nalog za postupanje odgovornim funkcijama Banke. član 17. Uz odobrenje Izvršnog odbora Banke, Služba Compliance može da korist usluge ovlašćenih revizora, menadžment konsultanata, advokata i drugih profesionalnih ek- sperata. Ove usluge regulišu se ugovorom kojim mogu bit angažovana lica koja nemaju fnansijskih i drugih interesa u Banci. Rukovodilac Službe Compliance koordinira i vrši nadzor nad radom ovih lica. Sam proces angažovanja lica van Banke vrši se u skladu 243 Prilozi sa poslovnom politkom banke pod kojom Banka angažuje uslužne saradnike (odnos- no u skladu sa procesom angažovanja externih konsultanata kada toškovi angažovanja prelaze 25.000,00 EUR). Kontrola usklađenost poslovanja sa propisima u flijalama i drugim organizacionim oblicima Banke u inostranstvu član 18. Filijale i drugi organizacioni oblici Banke u inostranstvu dužne su da poštuju propise i standarde Republike Srbije, kao i da Banku i Narodnu banku Srbije obaveštavaju o even- tualnim razlikama u tm propisima u odnosu na domaće propise i o standardima koji se primenjuju. ZADAcI I ODgOVORNOStI član 19. Osnovni zadatak Službe je da operatvno asistra Upravi Banke u efektvnom upravl- janju rizicima compliance putem identfkacije i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke sa propisima, te da preventvno reaguje davanjem preporuka i predloga Upravi i ostalim funkcijama banke u cilju smanjenja rizika na što niži nivo. U cilju maksimiziranja osnovne uloge i zadatka Službe Compliance, Izvršni odbor banke je dužan da obezbedi visok nivo kvalitetne saradnje izmedju drugih sektora / službi i Službe Compliance. član 20. Služba compliance je dužna da prat izmene u zakonima, podzakonskim aktma i internim aktma Banke, procenjuje njihovu međusobnu usklađenost i njihov utcaj na poslovanje Banke. Osim usklađenost sa propisima, procenjuje se i da li su akta usklađena sa poslovnim običajima i poslovnom etkom Bankarskog poslovanja. PROgRAM PRAćENJA USKLAđENOStI POSLOVANJA SA PROPISIMA član 21. Konkretzacija načina identfkacije rizika usklađenost poslovanja Banke defniše se Programom praćenja usklađenost poslovanja Banke. Program izrađuje rukovodilac Službe compliance i dostavlja ga Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke, a usvaja ga Upravni odbor. 244 Upravljanje rizikom ZAVRŠNE ODREDBE član 22. Svi organizacioni delovi Banke odnosno svi zaposleni su dužni da se u svom radu pridržavaju odredbi ove Politke i Programa praćenja usklađenost poslovanja Banke koji je njen sastavni deo. član 23. Izmene i dopune Politke, na predlog Službe Compliance, usvaja Izvršni odbor Banke. član 24. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politke. Politka stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Stupanjem na snagu ove Politke prestaje da važi Politka upravljanja rizicima usklađenost poslovanja banke sa propisima broj 1436/2007-47/7 usvojena na 50. sed- nici Upravnog odbora Banke održanoj 20.02.2007. godine Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd 245 Prilozi PRILOg BR. 3: PRIMER PROgRAMA cOMPLIANcE Na osnovu člana 84. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), Odluke o uslovima identfkacije i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke i upravljanja tm rizikom (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2007 i 89/2007 – ispravka), člana 21. Politke upravljan- ja rizicima uklađenost poslovanja banke sa propisima i člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi: PROgRAM PRAćENJA USKLAđENOStI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA (PROgRAM REgULAtORY cOMPLIANcE) OPŠtE ODREDBE Programom praćenja usklađenost poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Pro- gram) bliže se defnišu načini smanjenja rizika usklađenost, identfkovanje i procena rizika usklađenost Banke. Programom se utvrđuju: obaveze izrade procedura i drugih internih akata Banke, Š metodologija rada Službe compliance, Š planirane aktvnost, odnosno aktvnost koje se defnišu Godišnjim planom Š rada, načini i rokovi izrade izveštaja, Š načini provere usklađenost, Š obuka zaposlenih Banke. Š Obaveza sastavljanja procedura Svi organizacioni delovi Banke obavezni su da propišu i redovno ažuriraju politke i procedure čije je postojanje i sadržaj defnisan propisima i internim aktma Banke, kao i druge procedure koje su neophodne za tačno i efkasno izvršenje poslovnih zadataka zaposlenih a kojima se smanjuju ili potpuno eliminišu rizici koji proistču iz poslovanja Banke. Interne procedure Banke moraju bit usklađene sa zakonom, podzakonskim aktma i internim aktma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etkom. Svaki interni akt Banke mora bit usaglašen sa svi relevantnim poslovnim funkci- jama koje će ga primenjivat u svom radu. Krajne sugestje, nakon usaglašavanja između poslovnih funkcija daje Regulatory Compliance. Interna akta koja usvaja uprava Banke (Izvršni ili Upravni odbor) moraju proći zvaničnu proceduru usvajanja koju sprovodi Glavni Sekretar Banke. Interna akta koja samoinici- jatvno donosi Banka moraju bit doneta u skladu sa Glavnom (Master) procedurom Banke koju donosi i propisuje Direkcija organizacije. Sva navedena interna akta podnose 246 Upravljanje rizikom se na saglasnost Službi compliance pre konačnog usvajanja od strane nadeležnog or- gana Banke. Metodologija rada Identfkacija područja najvišeg rizika vrši se u sklopu rizika koji se smatraju rizicima neusklađenost poslovanja banke sa propisima, odnosno u sklopu rizika od sankcija reg- ulatornog tela, rizika od fnansijskih gubitaka i reputacionog rizika. Služba prat događaje koji mogu uslovit nastajanje navedenih rizika i daje preporuke za izbegavanje dath događaja odnosno preporuke za smanjenje mogućnost nastanka dath događaja na najmanju moguću meru. Rizici usklađenost identfkuju se kontrolom i pregledom internih akata Banke, kao i prethodnim procenama mogućnost nastupanja rizika neusklađenost usled izmena propisa ili načina rada Banke – uvođenje novih proizvoda i usluga, izmene postojećih proizvoda i usluga, primena novih načina sprovođenja poslovnih aktvnost, uvođenje nove poslovne prakse. Regulatory compliance razmatra nove propise, izmene i dopune postojećih prop- isa, sagledava da li je potrebno da Banka donese nova interna akta ili izvrši izmene u postojećim interim aktma kako bi se uskladila sa novinama i izmenama. Kod izmena i dopuna propisa, Služba compliance upućuje preporuke funkcijama na koje se propisi odnose, o potrebnim izmenama internih akata Banke. Regulatory compliance periodično procenjuje važeća interna akta Banke, sagledavajući njihovu međusobnu saglasnost, adekvatnost i primenljivost usvojenih procedura, potre- bu za dodatnim izmenama procedura, odnosno potrebu za novim (dopunskim) proce- durama i radnim instrukcijama kojima bi se povećao kvalitet rada i dala jasnija uput- stva zaposlenima o načinu postupanja u određenim poslovnim procesima ili posebnim (rizičnim) situacijama. Planirane aktvnost Rad Službe Compliance bazira se na izveštaju o Godišnjem planu aktvnost. Izveštajem o godišnjem planu aktvnost određuju se prioritetne aktvnost procene rizika usklađenost, gde je stalni prioritet usaglašavanje sa propisima Centralne banke koji se rangiraju po važnost (utcaju koji mogu imat na poslovanje banke), kao i ostale aktvnost koje na osnovu identfkovanih rizika predlaže Služba Compliance. Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkas- nije do kraja januara na način i u rokovima defnisanim u članu 5 i 6 Politke upravljanja rizicima usklađenost poslovanja banke sa propisima. Obavezna sadržina svakog Godišnjeg plana jeste identfkacija i procena glavnih rizika usklađenost sa predlozima za upravljanje tm rizicima. Ostale aktvnost baziraju se na procenama i predlozima Službe Compliance odnosno na ranije identfkovanim rizicima usklađenost od strane Službe i drugih organizacionih delova Banke. 247 Prilozi Od članova Izvršnog odbora i lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostma očekuje se da predlože mere, aktvnost i područja za koja smatraju da moraju bit uključena u Godišnji plan. Godišnjim planom aktvnost generalno se utvrđuju: oblast poslovanja i procesi u Banci koji će bit predmet kontrola a kod kojih je Š identfkovan rizik, predlozi za upravljanje rizicima, Š okvirni rokovi za izvršenje planiranih aktvnost. Š Plan može bit izmenjen u toku godine, nakon što promene odobri Izvršni odbor. Izveštavanje – načini i rokovi izrade izveštaja Pojedinačni izveštaji Nakon završenih kontrola i analiza odgovorno lice u Službi koje je izvršilo kontrolu sastavlja kratak zaključak o izvršenoj kontroli sa predlozima za poboljšanje i korekciju utvrđenih nepravilnost. Izveštaj se šalje rukovodiocu sektora/službe ili vlasniku procesa koji je bio predmet analize, odnosno zaposlenom koji je uputo zahtev za mišljenjem i predlogom primene određenog propisa ili defnicija u određenim internim aktma Banke. Rukovodioci sektora/službi ili vlasnici procesa obavezni su da potvrde prijem izveštaja i daju kratak odgovor o prihvatanju predloga kao i o rokovima za implement- aciju datog predloga. U slučaju da se predmetnom analizom, odnosno kontrolom, utvrde značajna odstu- panja ili značajno povećani rizici, izveštaj o kontroli se dostavlja i nadležnom članu Izvršnog odbora. Nadležni član Izvršnog odbora odgovoran je za procenu predloga za korekciju na osnovu koje upućuje odgovor o prihvatanju/ne prihvatanju predloga. U slučaju prihvatanja predloga, ist se smatra nalogom za korekciju na bazi kojeg rukovo- dioci organizacionog dela ili procesa zadužuju odgovorne zaposlene za implementaciju predloženog rešenja i daju vremenski rok za implementaciju koji je prethodno usaglašen sa Službom Compliance. U slučaju da su utvrđeni materijalno značajni propust koji se odnose na usklađenost poslovanja Služba Compliance o ovakvim propustma odmah obaveštava Izvršni odbor, Odbor za praćenje poslovanja banke, a po potrebi i Upravni odbor. Obaveštenje iz prethodnog stava sadrži kratku i jasnu konstataciju o utvrđenom propustu, posledicama datog propusta i predlog mere za potrebnu ispravku. godišnji izveštaj – follow up Godišnji izveštaj predstavlja sumarni pregled o izvršenim aktvnostma Službe Com- pliance za period obuhvaćen izveštajem o Godišnjem planu. Izveštaj sadrži: period na koji se izveštaj odnosi, Š uporedni prikaz identfkovane glavne rizike usklađenost i predloga za uprav- Š ljanje tm rizicima iz Izveštaja o godišnjem planu sa, pregledom preduzeth aktvnost. datum izrade izveštaja i ime i prezime lica koje je izradilo izveštaj. Š 248 Upravljanje rizikom U slučaju da Služba od zaposlenih ne dobija povratne informacije o korektvnim merama preduzetm po osnovu konstatovanih nepravilnost i prihvaćenih predloga za korekciju, isto se navodi u Godišnjem izveštaju uz napomenu o nepostojanju povratnih informacija. Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkas- nije do kraja decembra. Poverljivost izveštaja i odnos sa eksternim kontrolnim organima Svi zaposleni banke, koji imaju uvid u i pristup izveštajima i u drugom obliku pisanim instrukcijama Službe Compliance, moraju poštovat princip poverljivost informacija kada je u pitanju prezentranje izveštaja i instrukcija, ili dela sadržaja izveštaja i instrukci- ja, licima i organima van Banke. Navedeni izveštaji i instrukcije smatraju se poslovnom tajnom Banke u skladu sa zakonom i drugim internim aktma Banke. Izveštaji i druge pisane instrukcije Službe Compliance mogu postat javni samo uz overeno odobrenje Izvršnog odbora Banke. U postupcima eksternih kontrola poslovanja Banke od strane regulatornih tela, pri- marnu odgovornost za saradnju kontrolnim organima imaju pravna i računovodstvena funkcija Banke. Služba Compliance nije nadležna nit ima ovlašćenje da istupa pred kontrolnim org- anima. Osim ako propisima nije drugačije defnisano, izveštaji i rad Službe Compliance nisu predmet kontrole regulatornih tela koja kontrolišu poslovanje banaka. U suprotnom, uvid kontrolnih organa u rad i dokumentaciju Službe Compliance može da ograniči samo Upravni odbor, na predlog Izvršnog odbora Banke. Načini provere usklađenost Sva usvojena interna akta Banke postavljaju se na intranet stranicu Banke. Regula- tory Compliance ima uvid u sva interna akta Banke, mogućnost pristupa sadržini svih procedura, te tme i mogućnost kontrole svih procedura. Svi zaposleni dužni su da prijave Službi Compliance svaku nejasnoću u internim akt- ma Banke ili sumnju da određena sadržina internih akta nije u saglasnost sa propisima. Svim zaposlenima je ostavljena mogućnost da se uvek obrate Službi compliance ako smatraju da bi određen deo procesa defnisan u procedurama mogao bit efkasniji i da zatraže mišljenje compliance na dat predlog za poboljšanje. Zaposleni Službe compliance imaju pristup publikaciji u kojoj se objavljuju propisi, kao i programskoj podršci za arhiviranje sadržine, izmena i dopuna svih propisa. Služba pravnih poslova dostavlja sve objave o donesenim novim i izmenjenim postojećim propisima svim organizacionim delovima Banke. Služba compliance i orga- nizacioni delovi koji primenjuju određene propise uvek zajedno razmatraju efekat izme- na propisa na poslovanje Banke i potrebne izmene koje je neophodno da Banka unese u svoja interna akta i način rada. Poseban postupak se odnosi na procenu i vrednovanje samih akata banke i prop- isanih procedura gde se sagledava: 249 Prilozi da li su doneta sva propisana akta i procedure, Š da li su akta i procedure potpuna, jasna i da li su u saglasnost sa Zakonom, Š podzakonskim aktma, internim aktma Banke i međusobno. Takođe se sagledava da li interna akta sadrže propisani minimum odredbi i koliko su te odredbe u saglasnost sa organizacionom strukturom i podelom poslova u Banci. Posmatra se i da li su na osnovu usvojenih politka donet programi operatvnih za- dataka i aktvnost: procedure, uputstva i druge vrste potrebnih instrukcija koje bliže defnišu sam proces rada. Pored procene da li interna akta sadrže propisane načine poslovanja, propisane lim- ite i druga zakonom i podzakonskim aktma data ograničenja, u sklopu usklađenost sa propisima prat se i da li su u svim aktma Banke defnisane odgovornost za: sprovođenje utvrđenih akata poslovne politke Banke; Š razvoj postupaka koji omogućavaju merenje i kontrolu rizika iz poslovanja Š Banke; uspostavljanje i stalno prilagođavanje organizacione strukture Banke; Š staranje o efkasnom obavljanju zadataka i vršenju ovlašćenja poverenih za- Š poslenima; utvrđivanje postupaka kontrole i praćenje njihove adekvatnost i efkasnost u Š otklanjanju uočenih nedostataka; sprovođenje izmena u aktma banke u skladu s mišljenjem eksternog revizora Š koje je prihvato nadležni organ banke, kao i u skladu sa preporukama drugih kontrolnih insttucija i strukovnih organizacija. Takođe se sagledava da li je aktma Banke utvrđena odgovornost nadležnih organa banke i lica s posebnim ovlaćenjima i odgovornostma u Banci za: dosledno poštovanje principa dobrog poznavanja svih klijenata; Š uspostavljanje visokih moralnih standarda u obavljanju svih poslova; Š potpuno uključivanje svih zaposlenih u sprovođenje postupaka kontrole Š usklađenost poslovanja Banke sa propisima. Posebno se razmatra i organizaciona struktura Banke i to sa sledećih aspekata: da li banka ima obrazovane takve organizacione delove koji svojom veličinom, Š nadležnostma, organizacionom i kvalifkacionom strukturom odgovaraju obimu i vrst poslova koje banka obavlja, da li su kroz organizacionu strukturu, sistematzaciju poslova, ili nekim drugim Š aktom banke, jasno defnisani zadaci, ovlašćenja i odgovornost organa, lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostma i drugih zaposlenih u banci; da li su jasno razdvojena ovlašćenja i odgovornost zaposlenih na način da se Š obezbedi efkasna kontrola rizika; da li su organizacionom strukturom defnisane vertkalne veze – veze odgovor- Š nost, i horizontalne veze – veze koordinacije po aspektma poslovanja; da li organizacioni delovi i pojedinci poštuju ove veze organizacije. Š Posebni su postupci za ocenu i vrednovanje usklađenost sa propisima kod sprečavanja pranja novca i sprečavanja fnansiranja terorizma. Procenjuje se da li je Banka svojim aktma utvrdila: 250 Upravljanje rizikom razvoj i primenu postupaka kojima se obezbeđuje blagovremeno otkrivanje i Š sprečavanje pranja novca i otkrivanje i sprečavanje fnansiranja terorizma; efkasan nadzor nad sprovođenjem postupaka za otkrivanje i sprečavanje Š pranja novca; utvrđivanje i izricanje disciplinskih i drugih sankcija licima odgovornim za Š sprovođenje postupaka za otkrivanje i sprečavanje pranja novca, u slučaju učinjenih propusta, pribavljanje tačnih i ažurnih informacija o svim klijentma banke; Š praćenje i prijavljivanje transakcija; Š prijavljivanje nadležnom organu sumnjivih transakcija i lica koja ih vrše, Š vođenje evidencije o transakcijama i, Š druge radnje defnisane relevantnim propisima iz ove oblast. Š Obuka zaposlenih u Banci Rukovodioci organizacionih delova su obavezni da upute nove zaposlene u njihove obaveze i postupanja u skladu sa Politkom i Programom kojim se sprovodi usklađenost poslovanja Banke sa propisima, što podrazumeva i obavezu zaposlenih da postupaju po svim internim aktma Banke i da se redovno informišu preko intraneta Banke o us- vojenim novim procedurama izmenama i dopunama postojećih procedura. Služba Compliance sprovodi obuku zaposlenih u smislu stalne asistencije i saveto- vanja zaposlenih Banke u delu primene propisa, pravila i standarda, kao i stalnim in- formisanjem o novinama iz sfere propisa koje imaju utcaja na poslovanje Banke i mogu uslovit nastajanje rizika sankcije regulatornog tela, reputacionog ili rizika od fnansijskih gubitaka. Asistencija menadžmentu zasniva se i na: stalnoj pomoći u obuci zaposlenih vezanu za rizike usklađenost, Š pružanju informacija i davanju odgovora na pitanja zaposlenih iz oblast rizika Š usklađenost, razvijanju pisanih instrukcija za upravljanje rizicima usklađenost u obliku Poli- Š tke upravljanja rizicima usklađenost poslovanja Banke sa propisima, Progra- ma usklađenost i drugih pisanih instrukcija i procedura. ZAVRŠNE ODREDBE Stupanjem na snagu ovog Programa prestaje da važi Program praćenja usklađenost poslovanja banke sa propisima broj 1436/2007-47/8 usvojen na 50 sednici Upravnog odobra održanoj 20.02.2007. godine. Program stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd 251 Prilozi PRILOg BR. 4: PRIMER KREDItNE POLItIKE BANKE KREDITNE POLITIKE Ove Politke stupaju na snagu po dobijanju saglasnost Nadzornog odbora Oranž ban- ke a.d. Beograd (OBB) i primenjuju se od 01.01.2008. I. SVRHA I cILJ član 1. Kreditne politke Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB, Banka) predstavljaju osnovna pravila za utvrđivanje postupaka i načina odobravanja kredita kao i utvrđivanje procedura obezbeđenja naplate potraživanja Banke. Navedeni skup mera i pravila treba da smanji potencijalne rizike uz ostvarenje zadovoljavajuće proftabilnost za Banku. član 2. Svrha kreditnih politka je: Utvrđivanje zajedničkih osnovnih principa i pravila (procedura) u procesu odo- Š bravanja, monitoringa i naplate kredita i drugih plasmana, kao i efkasno up- ravljanje rizicima; utvrđivanje zajedničkih kriterijuma za ustanovljavanje kreditne sposobnost Š klijenata; ustanovljavanje i razvoj zajedničke kreditne terminologije i zajedničkog sistema Š za celu Banku i sve njene sektore; utvrđivanje i održavanje defnisanog nivoa koncentracije kredita shodno Š izloženost sektora i industriji klijenata, kao i koncentraciji prvih 100 klijenata; preuzimanje zajedničkih principa, kao i instrumenata monitoringa i kontrole Š procesa odobravanja, korišćenja i naplate kredita; Započinjanje sastavljanja i razrađivanja dodatnih elemenata politka: pravila, Š procedura, priručnika i drugih propisa neophodnih za uspešno sprovođenje i kontrolu kreditnog poslovanja. član 3. Pridržavanje osnovnih principa obezbeđuje: primenu metoda i poslovanja, Š sastavljanje kvalitetnijih dokumenata, Š kontrolu poslovanja, Š kontrolu kreditnog rizika, Š informacije o situaciji na tržištu i o rizicima. Š 252 Upravljanje rizikom član 4. Važan cilj kreditne politke, pored svega gore pomenutog, je da Banka bude veoma kvalitetan i konkurentan subjekat na tržištu Srbije, uključujući segment inostranih klije- nata, ali ne zanemarujući kvalitet kreditnog portolija i efkasnu kontrolu rizika. Preduslovi za ostvarenje takvih ciljeva su: motvisan napor i kompetentnost svih saradnika, Š uspešna koordinacija i komunikacija, Š aktvan i inovatvan metod poslovne politke, Š osnovno poznavanje tržišta i kreditne kulture, Š stalno obrazovanje i stcanje novih znanja, u skladu sa zahtevima i mogućno- Š stma klijenata; usklađena politka formiranja cena orijentsana ka tržištu, međutm, uz odre- Š đeno razmatranje formiranja cena prilagođenog rizicima . Rezultat defnisanih kreditnih politka treba da bude sve veći tržišni udeo i rastuća efkasnost Banke. II.DEFINIcIJA OSNOVNIH tERMINA član 5. Iz razloga lakšeg praćenja i razumevanja Kreditnih politka, neophodno je defnisat i objasnit osnovnu terminologiju kreditnog poslovanja: Kreditna politka Š – grupa principa i osnovnih pravila za donošenje kreditnih odluka i sličnog, takođe i implementacija, kontrola i naplata kredita i drugih plasmana kao i kvalitetno upravljanje portolijem; Kredit Š – sredstva koja Banka daje komitentu (klijentu), a on je u obavezi da ot- plat ugovoreni iznos u okviru utvrđenog roka dospeća i da otplat kamate i na- knade. U širem smislu, kredit se odnosi na sve vrste plasmana Banke kao što su kredit, otkup hartja od vrednost, eskont menice i čekova, otkup potraživanja, kreditne kartce i slično, kao i potencijalne obaveze kao što su avali, garancije, akreditvi, obveznice, učešća, akcije, limit sredstava i slično (u daljem tekstu: kredit). Ocenjivanje Š – izražava verovatnoću neizmirenja obaveze od strane komitenta i korist se za merenje i kategorizaciju stepena rizika neispunjenja obaveze. Postojeći kolateral nema utcaja na ocenjivanje klijenata. Kreditna sposobnost Š – sposobnost otplate kredita od strane klijenta po tarif za kreditni ugovor u vezi sa iznosom i dospećem. Procena boniteta je osnova za odobravanje kredita kao obavezna procedura. Bonitet – Š podrazumeva dobre rezultate (korisnika kredita) iz prošlost, posto- janje poverenja, ugled i slično, kvalitet fnansijskih izveštaja itd. Kreditni rizk Š – rizik od gubitka, rizik mogućeg neizmirenja obaveza klijenta pre- ma Banci. Ocena kreditnog rizika i stalni monitoring tokom kreditnog odnosa 253 Prilozi je obaveza, pa stoga kreditni rizik treba ponovo da se odobrava, prat i njime se treba bavit. Kreditni portolio Š – svi kredit odobreni pravnim licima ili stavnovništvu (preduzeća, zanatlije, banke, neproftne organizacije, opštne, lica iz vlade, slo- bodne profesije itd.). III. PRINcIPI KREDItNOg PORtFOLIJA član 6. Efkasna kontrola kreditnog rizika se stalno implementra putem optmizacije kredi- tnog portolija i politke formiranja rezervi kapitala. Optmizacija kreditnog portolija se sprovodi putem stalnog usklađivanja kreditne strukture shodno objavljenoj strategiji upravljanja rizicima po principu diversifkacije. Diversifkacije će se sprovodit kao stalno nastojanje širenja broja bankarskih proizvoda, broja komitenata, broja industrija u kredi- tnom poslovanju kao i broja geografskih regiona. Kreditni portolio Banke je utvrđen važećim zakonskim aktma i internim propisima Banke (Politka upravljanja aktvom i pasivom, Interni propisi ocenjivanja rizika i drugi interni propisi). član 7. Osnovni principi kreditnog portolija shodno Članu 6. su: diversifkacija kredita po industrijama; Š diversifkacija unutar industrije i regiona; Š diversifkacija po izloženost (limit, pojedinačni i grupni); Š diversifkacija po dospeću; Š diversifkacija po proizvodima. Š IV. OPŠtI KREDItNI PRINcIPI član 8. U procesu strukturiranja kreditnog poslovanja Banka će se pridržavat sledećih os- novnih principa: Svrha kredita mora bit poznata i mora imat smisla kao i opravdanost posla. Š Banka treba da stekne sveobuhvatno znanje i procenu boniteta i mogućnost Š klijenta, kao i njegovog posla i tržišta. Banka očekuje da će se kredit otplaćivat u gotovini (primarni izvor otplate) ili Š sredstvima obezbeđenja (sekundarni izvor otplate) u roku. Banka treba da pronađe i obezbedi druge načine naplate (drugo rešenje – Š korišćenje postojećih kolaterala ili garancija) ako prvobitni dužnik ima određene poteškoće u otplat. 254 Upravljanje rizikom V. PRINcIPI ORgANIZAcIJE KREDItNOg POSLOVANJA član 9. Kreditno poslovanje se organizuje u četri jedinice: Sektor poslovanja sa pravnim licima, Š Sektor poslovanja sa stanovništvom, Š Sredstva, Š Sektor upravljanja rizicima. Š Pomenut osnovni segment organizacije dodatno se dele na manje organizacione je- dinice unutar svakog sektora. član 10. Osnovni principi: Stabilnost Ne odnosi se samo na osiguravanje glavnice i kamate već i na kreditne procedure (npr. proces odobravanja, sigurnost dokumenata, evidencija o dospeću, ali sve u smislu celokupnog posla). Brzina Mora da se radi na konkurentnost u svakodnevnom poslovanju, čime se zahteva pre- duzimanje mera za problematčne kredite i brzina u procesu kreditnog posla putem sprovođenja neophodnih koraka u redovnom dnevnom poslovanju Banke. Proftabilnost Zahtevi za stabilnošću sa poslovnog stanovišta ograničeni su proftabilnošću i nije do- zvoljeno da organizacija poslovanja košta više od njene dobit. Likvidnost Kredit treba da se otplaćuju u gotovini u okviru dogovorenog roka dospeća. Fleksibilnost Ciljevi moraju bit izvodljivi čak i u situaciji kada se pojave određene poteškoće. Orga- nizacija mora bit u mogućnost da se prilagodi potencijalnim promenama bez značaj- nih odstupanja od postavljenih ciljeva. Neophodnost Svaki postupak i aktvnost u našem poslovanju mora jednako da se radi shodno odre- đenim propisima kako bi se obezbedila jednoobraznost urađenog posla. Smirenost Svaka poslovna faza treba da se radi transparentno i mora bit laka za proveru. Između svakih međusobno povezanih poslovnih segmenata procedura bi mogla da se uspori kako bi se pronašle moguće greške i kako bi se ispravile. Odgovornost Odgovornost u procesu odobravanja deli se na odgovornost za dostavljanje informa- cija i odgovornost za odobravanje kredita kao i za kvalitet obezbeđenih informacija. Takođe se defniše u drugim internim aktma Banke, dok se posebna pažnja usredsre- đuje na kvalitetne informacije. 255 Prilozi VI. OSNOVNI PRINcIPI PROcEDURE ODOBRAVANJA KREDItA član 11. Opšt uslovi Osnovni principi odobravanja kredita su stabilnost otplate kredita i kvalitet (profta- bilnost) kredita i drugih sredstava koji se dobija fnansiranjem shodno sledećim princi- pima: Finansiranje projekata koji su jedino dozvoljeni po Zakonu, Š Temeljno poznavanje klijenta i transakcije, Š Utvrđivanje svrhe kredita, očekivanja i moguće proftabilnost, Š Poznavanje situacije na tržištu i procena perspektve klijenta, Š Analiza rizika/korist od kredita, Š Efkasno upravljanje i kontrolisanje kredita i efkasna naplata, Š Stvaranje i vođenje kompletne dokumentacije odobravanja kredita. Š član 12. Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portolio i da bi se dobio minimalni rizik u kreditnom poslu, ustanovljavaju se mere bezbednost preko: defnisanja nivoa izloženost i kreditnih limita; Š pretpostavke za ocenjivanje klijenta; Š defnisanja kolaterala po vrst i relevantnost; Š defnisanja i utvrđivanje ovlašćenja odobravanja; Š propisane kreditne dokumentacije i dosijea; Š utvrđivanje procedura i nosioca za izuzetke odobravanja iz defnisane politke; Š defnisanje politke formiranja cena. Š član 13. 1. Kreditna izloženost i limit Kreditna izloženost i kreditni limit defnisani su eksternim (zakonskim) propisima i internim propisima Banke. Izloženost prema jednom licu neće obuhvatat potraživanja obezbeđena novčanim depozitom, hartjama od vrednost Republike Srbije ili Narodne banke Srbije ili neopozi- vom garancijom Republike Srbije ili nadležne državne insttucije, ili drugi kolateral pro- pisan odlukom Narodne banke Srbije, do iznosa takvog kolaterala (Zakon o bankama i drugim fnansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene, Službeni list RS). To se ne odnosi na nivo odobravanja ili ocenjivanje klijenata. 256 Upravljanje rizikom a) Zakonska ograničenja Shodno Zakonu o bankama (Državni Zakon o bankama i drugim fnansijskim organizacija- ma, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene, Službeni list RS) defnisana su određena ograničenja, a Banka ih se pridržava u procesu odobravanja, kao što su (izloženost uključuje bilansne i vanbilansne kreditne rizike jednog klijenta ili grupe povezanih klijenata): Najveća dozvoljena izloženost Banke prema jednom licu (uključujući aflijacije) ne Š sme bit veća od 25% kapitala Banke; Velika izloženost – izloženost prema jednom licu koja je jednaka ili premašuje 10% Š kapitala Banke, zahteva saglasnost Upravnog odbora Banke; Suma svih velikih izloženost ne premašuje 400% kapitala Banke; Š Izloženost prema licima povezanim sa bankom zahtevaju saglasnost Upravnog Š odbora (defnisanje lica u posebnom odnosu sa Bankom utvrđeno je Zakonom o bankama i drugim fnansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslo- vima primene, Službeni list RS); Suma izloženost prema licima povezanima sa Bankom ne sme premašivat 5% Š kapitala Banke; Ostala ograničenja koja proistču iz Zakona o bankama (adekvatnost kapitala itd.). Š b) Interna ograničenja Banke Interna ograničenja proistču iz Kreditnih politka i internih propisa Banke, kreditni rizik prema bankama ne podleže (izloženost uključuje bilansne i vanbilansne kreditne rizike): Ciljni segment kreditranja klijenata u poslovima sa pravnim licima za Banku je Š segment malih i srednjih preduzeća. Ciljno učešće kredita pravnih lica naspram kredita stanovništva u kreditnom por- Š toliju Banke je 50%-50% pre kraja 2010. (30% stanovništvo naspram 70% pravna lica pre kraja 2007.). Prihvatljiva izloženost prema jednom klijentu/grupi povezanih klijenata u prin- Š cipu ne sme da premašuje 3,0 mil. EUR, a izuzetno 3,5 mil. EUR. Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloženost ne sme da Š premašuje 10% ukupnog kreditnog portolija Banke, imajući na umu maksimalnu dozvoljenu izloženost u Zakonu o bankama i Članu 13. stav 1 ovih Kreditnih politka; Izloženost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloženost prema Š preduzećima ne sme da premašuje 25% portolija pravnih lica. Ciljna izloženost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premašuje Š 50% (kraj 2006.) ukupnog portolija, 35% (kraj 2007.) i 35% (kraj 2008.) portolija pravnih lica. Izloženost prema bankama je isključena; Udeo ukupne izloženost ukupne izloženost hipotekarnih kredita u okviru Š ukupnih kredita stanovništvu ne sme da premašuje 40% kreditnog portolija stanovništva. 257 Prilozi Zahtev account manager (ličnog bankara klijenta u sektoru za poslove sa pravnim licima/sektoru za poslove sa stanovništvom) i kreditno mišljenje Sektora za upravljanje rizicima moraju da navedu odstupanja od kreditne politke i da obezbede informacije o njihovom sadržaju ili pogoršanju za nosioca odlučivanja. Nosilac odlučivanja u slučaju odobravanja mora da se poziva na svoje razloge. Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da kontroliše izloženost shodno Internim ograničenjima koje ustanovljava Banka, a, takođe, i u slučaju njihovog premašivanja Sektor upravljanja rizicima mora da obavest Upravni odbor i Nadzorni odbor uz pred- log mera i postupaka koji će se preduzet kako bi se ponovo dobile izloženost u okviru utvrđenih limita. 2. Ocenjivanje rizika klijenta Sistem ocenjivanja rizika defnisan je određenom internom regulatvom Banke, In- ternom regulatvom o ocenjivanju rizika i rezervama. 3. Kolaterali Cilj Banke je da uzme kvalitetne kolaterale koji su utvrđeni u Katalogu kolaterala (po vrst, likvidnost, kvalitetu...). 4. Propisana dokumentacija i kreditni dosijei Radi unifciranost procesa odobravanja i procesa u kreditnom poslovanju, kako bi se osigurao i održao kvalitet kreditnog poslovanja i celokupnog poslovanja Banke, uključujući kvalitet kontrole, neophodno je koristt standardizovanu kreditnu dokumen- taciju i dosijee. Standardna forma i sadržaj kreditne dokumentacije i dosijea utvrđeni su Odlukom o korišćenju kreditnih dosijea, a, takođe, i u Pravilniku za korišćenje kreditnih dosijea. 5. Politka formiranja cena Banka sastavlja politku formiranja cena imajući na umu sledeće faktore: cenu refnansiranja, Š ocenjivanje rizika klijenta, Š rizik svakog plasmana, Š kvalitet i likvidnost kolaterala, Š nivo prihoda od kamata i naknada, Š kamatne stope konkurenata. Š Banka će stalno razvijat kreditnu ponudu u skladu sa sredstvima koje ima na raspola- ganju, imajući na umu zahteve i interese tržišta, vodeći brigu o kreditnoj ponudi konkure- nata. Cene će se formirat na način koji će obezbedit uspešne i proftabilne rezultate u odnosu na konkurenciju. Regulisanje tarifa za svaki poslovni segment (pravna lica, stanovništvo, sredstva) utvrđuje nivo kamatnih stopa i naknada, u skladu sa defnisanim osnovama. 258 Upravljanje rizikom Upravni odbor Banke može donet odluku da se za određene klijente u Direkciji loših plasmana ne obračunavaju redovna i zatezna kamata. 6. Utvrđivanje procedura i nosilaca ovlašćenja za odobravanje izuzetaka iz defni- sane politke Upravni i Nadzorni odbor (u delu u kom je njihova odluka neophodna), preko odo- bravanja posebnih propisa koji defnišu i regulišu poslovanje, ovlašćeni su da utvrde procedure i nosioce ovlašćenja za odobravanje izuzetaka od utvrđene politke. VII. PROcEDURA PROcESA ODOBRAVANJA KREDItA 1) Segmentacija klijenata i proizvoda banke član 14. Banka odobrava kredite koji donose dobit. Kriterijumi procene strukture i kvaliteta klijenata kojima se daju kredit koji donose određeni prihod utvrđeni su u propisima NBS (Zakon o bankama), Internim propisima ocenjivanja rizika i predmetnoj Politci. član 15. Segmentacija klijenata Kredit se odobravaju: 1. u poslovima sa pravnim licima: Mala i srednja preduzeća , Š Veliki i internacionalni klijent, Š Veliki klijent grupe, Š Javni sektor (vlada, opštne), Š Projektno fnansiranje, Š Lizing (van Grupa banaka) i osiguravajuća društva. Š 2) u poslovima sa stanovništvom: Građani, Š Samozaposleni, Š Zanatlije, Š Mikro preduzeća. Š 3) Banke i druge fnansijske organizacije ciljni tržišni segment Banke su građani, mala i srednja preduzeća i zanatlije. 259 Prilozi član 16. Osnovni kriterijum segmentacije klijenata: iznos prodaje (na pojedinačnoj ili konsolidovanoj osnovi); Š vrsta vlasništva (domaće, strano). Š Defnicije različith vrsta klijenata: Mala i srednja preduzeća – preduzeća prvenstveno u vlasništvu domaćih lica, sa godišnjom prodajom većom od 5,0 mil. dinara, ali manjom od 450,0 mil. dinara. Veliki klijent – preduzeća u dominantnom vlasništvu domaćih lica, godišnja pro- daja veća od 450,0 mil. dinara, ali manja od 2.500,0 mil. dinara. Internacionalni klijent – preduzeća u vlasništvu stranaca (50% ili više), godišnja prodaja manja od 2.500,0 mil. dinara. Izuzetno, klijent sa manjinskim udelom stranog vlasništva mogli bi se tretrat kao internacionalni klijent. Veliki klijent grupe – godišnja prodaja veća od 2.500,0 mil. dinara, irelevantna vlasnička struktura. Mikro preduzeća godišnja prodaja do 5,0 mil. dinara, ili novoosnovana preduzeća sa predviđenom budućom prodajom do 5,0 mil. dinara godišnje. Zanatlije – pravna lica registrovana kao zanat, takođe bi mogla da se rade u okvi- ru malih i srednjih preduzeća ako je njihova neto prodaja (bez PDV-a) veća od 5,0 mil. dinara. Samozaposlena lica – građani registrovani kao samozaposleni (muzičari, umetni- ci i drugi u skladu sa Katalogom proizvoda u Stanovništvu). građani – fzička lica, građani Srbije sa mestom boravka u Republici Srbiji. član 17. Proizvodi koje Banka nudi klijentma defnisani su u Katalogu proizvoda za klijente u Poslovanju sa pravnim licima i Stanovništvu, kao i u propisima Sektora sredstava i odlu- kama ALCO. 2) Procedure odobravanja i sprovođenje odluka član 18. Procedure odoravanja defnisane su u Ovlašćenjima za kreditno poslovanje sa pravnim licima i stanovništvom, kao i u Hodogramu kreditnog zahteva. Povlačenje kredita se vrši nakon potpisivanja odluke o odobravanju, ugovora, priku- pljanja kolaterala i u saglasnost sa svim uslovima koji proistču iz ove Odluke. Sadržaj ugovora i izmena postojećih ugovora, kao i povlačenje kredita u skladu sa onim što je gore navedeno, u nadležnost je account managera/savetnika. 260 Upravljanje rizikom 3) Otplata i naplata kredita član 19. Procedure naplate utvrđene su internim propisima Banke – Procedure naplate za određene poslovne segmente. Kod masovnih vrsta proizvoda, procedure naplate utvrđene su posebnim internim propisima Banke (procedure naplate za overdraf, kredite za obrtna sredstva i slično). 4) Kontrola kreditnog rizika član 20. Kontrola kreditnog rizika je jedan od osnovnih zadataka Sektora Upravljanja rizicima i Uprave. Jedan od članova Uprave – koji nema odgovornost za tržište – odgovoran je za kontrolu i monitoring celokupnog spektra rizika Banke. Upravljanje rizikom je u obavezi da sastavi kontrolu za sve delove procesa odobra- vanja kredita i monitoringa kreditnog portolija. član 21. Nivoi kontrole koja treba da se razvije su: proceduralna kontrola u obradi kredita (rizici poslovanja), Š kontrola kredita od strane Sektora upravljanja rizicima, čiji je zadatak preispi- Š tvanje kredita i kontrola portolija, revidiranje adekvatnih rezervi za kredite odnosno gubitke, po svakom klijentu i po celokupnom portoliju (kreditni ri- zik); kontrola putem integralnog informacionog sistema, Š kontrola putem interne revizije i nadzora u Sektoru upravljanja rizicima (na- Š dzor i izveštavanje), eksterna revizija (Narodna banka Srbije, revizori, akcionari). Š član 22. Kontrolisanje poslovnog kreditnog rizika: Proceduralno: svakodnevno poklapanje devizne pozicije, Š sposobnost objašnjavanja prihoda i rashoda, Š često sastavljanje bilansa stanja (bilans stanja, kvartalna statstka i drugi Š periodični izveštaji ako je neophodno) , striktna kontrola novih proizvoda, Š striktna kontrola nestandardnih (složenih) transakcija, Š periodična kontrola korišćenih proizvoda (odobreni kredit i ostalo), Š kontrola IT sistema (hardver i sofver). Š 261 Prilozi VIII. ZAVRŠNE ODREDBE član 23. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je i ovlašćen da kreira i sprovodi uputstva za rad radi preciznog utvrđivanja određenih procesa i aktvnost upravljanja rizikom. Najmanje jednom godišnje Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da vrši analizu efekata kreditnih politka za prethodni period i, ako je neophodno, da usklađuje kre- ditne politke za naredni period. Upravljanje rizicima je u obavezi da podnosi kvartalni izveštaj Upravi. Taj izveštaj o rizicima se odnosi na politke rizika, odstupanja i daje određene predloge. 262 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 5. PRIMER HODOGRAMA KREDITNOG ZAHtEVA ZA PRAVNA LIcA HODOGRAM KREDITNOG ZAHTEVA PRAVNA LIcA Ovim dokumentom utvrđuje se procedura toka kretanja dokumentacije (kreditnog zahteva - KZ) odnosno odvijanje procesa odlučivanja u kreditnom poslu. Kretanje dokumentacije u kreditnom poslu: 1. Svaki kreditni zahtev mora imat jedinstveni broj. Broj kreditnog zahteva dodeljuje se centralizovano na nivou Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica (u daljem tekstu DURP) prema «Uputstvu za dodeljivanje službenog Broja kreditnog zahteva». 2. Samostalni stručni saradnik iz prodaje prosleđuje popunjen kreditni zahtev s pripadajućom dokumentacijom u Direkciju upravljanja rizicima pravnih lica. Tako upućeni kreditni zahtev mora bit potpisan od strane Stručnog saradnika u prodaji i direktora Proftnog centra / Komercijalnog centra, ili druge ovlašće- ne osobe iz Sektora poslova sa pravnim licima. Sekretarica u DURP evidentra ulaz-izlaz kreditnog zahteva i vodi zapisnik o svim pristglim kreditnim zahtevima prema priloženom modelu. Pre prijema kompletne dokumentacije u DURP, kreditni zahtev neće bit primljen na razmatranje. Dokumentacija koju Samostalni stručni saradnik iz prodaje šalje u Sektor upravljanja rizicima prilikom procedure odobravanja: ZA PREDUZETNIKE sekretarici DURP: Š popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒ stranicu sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica , ƒ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u Š prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): izveštaj o proceni tržišne vrednost nepokretnost (procena putem e- ƒ maila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), bilans uspeha - minimum za prethodna dva obračunska perioda ƒ (poželjno za prethodna tri obračunska perioda), poreska prijava - minimum za prethodna dva obračunska perioda ƒ (poželjno za prethodna tri obračunska perioda), kratak poslovni plan (putem e-maila ili faksa), ƒ ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili ƒ ovlašćenog lica u odlučivanju. 263 Prilozi ZA MALA I SREDNJA PREDUZEćA sekretarici DURP: Š popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒ stranicu sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica, ƒ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u Š prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): SANI analizu (fnansijska analiza dužnika) . ƒ Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su dostavit fnansijske izveštaje klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od naj- više dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom stručnom saradniku u prodaji. Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja fnansijske izveštaje klijenta, i to: zvanične fnansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog Š roka za predaju fnansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju pos- tojanja revizije fnansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu analize), po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne fnansijske izveštaje na- Š jkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine, po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične fnansijske Š izveštaje. dopunu uz fnansijske izveštaje za obračunske periode nakon posledn- Š jeg zvaničnog završnog računa, poslovni plan / investcioni elaborat (putem e-maila ili faksa), Š izveštaj o proceni tržišne vrednost nepokretnost (procena putem e- Š maila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili Š ovlašćenog lica u odlučivanju. ZA VELIKA PREDUZEćA sekretarici DURP: Š popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒ stranica sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica, ƒ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u Š prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): SANI analizu (fnansijska analiza dužnika) . ƒ Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su da dostave fnansijske izveštaje klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od naj- više dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom stručnom saradniku u prodaji. 264 Upravljanje rizikom Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja fnansijske izveštaje klijenta, i to: zvanične fnansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog Š roka za predaju fnansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju pos- tojanja revizije fnansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu analize) , po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne fnansijske izveštaje na- Š jkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine, po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične fnansijske Š izveštaje, poslovni plan / investcioni elaborat (putem e-maila ili faksa), Š revizorski izveštaj za najmanje dva poslednja obračunska perioda, Š izveštaj o proceni tržišne vrednost nepokretnost (procena putem e- Š maila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili Š ovlašćenog lica u odlučivanju. Zahtevi koji se odobravaju na nivou odlučivanja Proftni centar / Komercijalni centar ne šalju se na odlučivanje Sektoru upravljanja rizicima. Pre donošenja odluke na nivou Proftni centar / Komercijalni centar, Samostal- ni stručni saradnik u prodaji dužan je zatražit potvrdu rejtnga za preduzeća u pisanoj formi (e-mail) od DURP, ukoliko se radi o novom klijentu ili klijentu čiji trenutni rejtng nije u skladu s Internom regulatvom o ocenjivanju rizika i rezervama. U skladu sa rejtngom koji odredi Risk manager, Samostalni stručni saradnik u prodaji upućuje kreditni zahtev na nadležni nivo odlučivanja. 3. Kreditni zahtev se dodeljuje Risk manageru koji analizira ist po materijalnoj i formalnoj osnovi. U procesu ocene kreditnog zahteva Risk manager može koristt informacije iz ostalih Sektora u Banci kao i informacije iz eksternih izvora. Risk manag- er daje svoje mišljenje u roku od dva radna dana, ukoliko nema potrebe za dodatnim informacijama i pojašnjenjima. Risk manager može insistrat na dodatnim pojašnjenjima ukoliko to smatra potrebnim za donošenje odluke. U tom slučaju kreditni zahtev se vraća Samostalnom stručnom saradniku u prodaji, koji je dužan ist doradit i ponovno poslat u DURP. Risk manager na- kon kompletne analize daje svoje mišljenje u kratkom obliku (Votum), osim u slučaju donošenja odluke o zahtevu klijenta koji se tču: a) plasmana sa pot- punim gotovinskim pokrićem; b) kratkoročnih činidbenih garancija u iznosu do 10.000 EUR i c) plasmana 100% obezbeđenih garancijom prvoklasne Banke, kada se pozitvno mišljenje u vezi sa predmetnim zahtevom izražava potpi- som nadležnog nivoa odločivanja na strani 3 Kreditnog zahteva. Kompletno primljenu dokumentaciju, zajedno sa potpisanim Votumom, Risk manager prosleđuje sekretarici DURP. Direktor DURP potpisuje odobrenje za nivo CC3. 265 Prilozi Direktor Sektora upravljanja rizicima potpisuje odobrenje za nivo CC4 i zahteve koji se prosleđuju na nivo CC5, Upravni odbor ili Nadzorni odbor. Sve kreditne zahteve koji su veći od 0,5 mil EUR (ili ekvivalenta) mora da potpiše i Direktor Sektora sredstava. 4. Sekretarica DURP tako dobijeni zahtev zajedno sa Votumom prosleđuje na potpis nadležnim osobama u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostma za donošenje odluka u poslovanju sa pravnim licima i sredstvima». Odobrenje se potvrđuje potpisom nosioca odluke na stranici za potpise kred- itnog zahteva. Kod odbijanja kreditnog zahteva nosilac odluke svoje mišljenje izražava svojim potpisom i naznakom „NE ODOBRAVAM“. Ako su u votumu od strane Risk managera dodat posebni uslovi ili posebne klauzule, ist će bit i deo odluke, osim u slučaju kada nadležni nivo odlučivanja opovrgne navedene uslove u pismenom obliku. U slučaju negatvnog Votuma, ali pozitvne odluke nadležnog nivoa odlučivanja, posebni uslovi ili posebne klauzule iz Votuma biće sastavni deo odluke, osim u slučaju kada nadležni nivo odlučivanja opovrgne navedene uslove u pismenom obliku. Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, ist zahtev bez uzimanja novog broja odluke može bit prosleđen na sledeći viši nivo odlučivanja za donošenje konačne odluke. Ako nosioci odluke ni na tom nivou odlučivanja ne mogu donet jednoglasnu odluku, zahtev se smatra odbijen- im. Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, ist zahtev ne sme bit odobren na nižem nivou odlučivanja s redukovanim iznosom i/ ili izmenjenim uslovima (u tom slučaju nije potrebno uzet novi broj odluke). Ako se u poređenju sa prvobitnim zahtevom pojave nove činjenice, zahtev može ponovo bit predložen prvobitnom nivou odlučivanja (tada je potrebno za ponovljeni zahtev uzet novi broj odluke). 5. Odluka je doneta kada su je potpisali svi nosioci odluka unutar nivoa odlučivanja na kojem se donosi odluka, u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostma za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima». Potpisnici od- luka moraju posebnom odlukom bit imenovani kao nosioci ili njihovi zameni- ci. Datum donošenja odluke je datum zadnjeg potpisa. Odluka važi 60 dana od dana donošenja. Međutm, ako je u zahtevu defnisan duži rok važenja odluke, ist se odobrava u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostma za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima». Nakon isteka roka od 60 dana, zahtev mora bit ponovo upućen na odlučivanje prvobitnom nivou odlučivanja. 266 Upravljanje rizikom 6. Nakon završenog procesa odlučivanja (potpisivanja od strane nadležnog nivoa), sekretarica DURP prosleđuje odluku određenom Proftnom centru / Komercijalnom centru (putem faksa). Zadatak Samostalnog stručnog sarad- nika u prodaji je da obavest klijenta o odluci u pismenoj formi. U slučaju od- bijanja, obaveštenje se šalje u pismenoj formi bez spominjanja ocene rizika i nadležnog nivoa odlučivanja. Prva stranica kreditnog zahteva (sa pečatom ORIGINAL), stranica sa potpisom (Odluka) i VOTUM šalje se iz DURP Samostal- nom stručnom saradniku u prodaji koji je dužan istu priložit u kreditni dosije i čuvat je. 7. godišnje reodobrenje Godišnje reodobrenje mora se vršit za sve klijente najmanje jednom godišnje u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, i to u formi kreditnog zahteva. Pon- ovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta, koja uključuje tekući status ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih limita, uslova otplate i odredbi ugovora. 8. Odstupanja od kataloga proizvoda Ukoliko je reč o odstupanju od kataloga proizvoda u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, a u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostma za donošenje od- luka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima», nivo odlučivanja za kreditni zahtev je Proftni centar / Komercijalni centar, a saglasnost na odstupanje od kataloga daje Direktor Komercijalnog centra. 9. Izveštavanje Kreditni zahtevi koji se odobre na nivou odlučivanja CC5 moraju se mesečno dostavljat HA764 / OBA u skraćenoj verziji. Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljat Sektoru upravljanja riz- icima (Direkcija nadzora i izveštavanja i Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica) jednom nedeljno za prethodnu nedelju (dostavljanje svakog ponedeljka do kraja dana). Dokument koji dodatno dopunjuju predmetnu proceduru su: Pravilnik o nadležnostma za donošenje odluka u poslovima sa pravnim ƒ licima i sredstvima, Uputstvo o popunjavanju kreditnog zahteva, ƒ Katalog kolaterala, ƒ Interna pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi, ƒ Kreditne politke. ƒ 267 Prilozi PRILOg BR. 6. PRIMER PRAVILNIKA O NADLEŽNOStIMA ZA DONOŠENJE ODLUKA ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD UPRAVNI ODBOR Br. 1430/2008-80/2 Datum: 01.12.2007. godine Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor na svojoj 85. redovnoj sednici održanoj dana 01.12.2007. donosi PRAVILNIK O NADLEŽNOStIMA ZA DONOŠENJE ODLUKA U POSLOVIMA SA PRAVNIM LIcIMA I SREDStVIMA SADRŽAJ 1) Nadležnost donošenja odluka 2) Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja 3) godišnje ponovno odobravanje 4) Limit 4.1) Limit OBB 4.2) Limit Orange Grupe 4.3) Sindicirani posao 5) Ostali propisi 5.1) Nadležnost za izmenjene uslove 5.2) Izveštavanje 268 Upravljanje rizikom 1) Nadležnost donošenja odluka Nadležnost (nivoi) donošenja odluka Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB) prikazani su u tabelama „Ovlašćenja odobravanja u okviru nivoa odlučivanja” (tačka 2). Da bi se defnisao odgovarajući nivo odlučivanja, moraju se uzet u obzir sledeće stavke: ocena klijenta (po Internim propisima ocenjivanja rizika klijenata OBB), Š kolateral tj. nepokriveni deo (po Katalogu kolaterala), i Š limit klijenta. Š Defnisanje odgovarajućeg nivoa odlučivanja u slučaju grupe povezanih lica zasno- vano je na klasifkaciji ocenjivana po osnovu konsolidovanih fnansijskih izveštaja grupe ili se, ukoliko to nije moguće, primenjuje sledeće: ako kreditni rizik zavisi od jednog preduzeća unutar grupe, i nosilac riz- Š ika obezbeđuje garanciju za celokupan limit, rejtng nosioca rizika određuje odgovarajući nivo odlučivanja (PD transfer na nosioca rizika u grupi); uzima se u obzir ocena pojedinačnog klijenta radi defnisanja odgovarajućeg Š nivoa odlučivanja; ukoliko je predmet kreditranja bolje preduzeće (višeg rejtnga) u okviru grupe, Š nivo odlučivanja se određuje na osnovu rejtnga najlošijeg preduzeća, pri čemu izloženost tog preduzeća mora činit najmanje 10% ukupne izloženost grupe. 269 Prilozi 1. NIVOI ODLUčIVANJA 000 EUR NIVOI ODLUčIVANJA OBB (NBS) Rejtng Kreditni odbor 5 (cc5) Kreditni odbor 4 (cc4) Kreditni odbor 3 (cc3) Kreditni odbor 2 (cc2) Kreditni odbor 1 (cc1) 1/ Odobravanje kredita a/ novi zahtevi, godišnja ponovna odobra- vanja, produžavanja, povećanje limita i premašivanje limita 1-3 (A) 4.500/1.500 2.500/800 1.000/350 300/100 50/15 4-5 (A) 4.000/1.300 2.000/650 750/250 200/60 50/15 6(A) 2.500/800 1.250/400 500/160 100/30 30/10 7(A) 1.000/350 500/150 250/80 50/15 --- 8(B) 500/170 250/90 130/40 --- --- R1-R5 (V,g,D) 400/100 200**/70 100*/30 --- --- */ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgov- oran za upravljanje rizicima b/ Odobravanje kredita sa gotovinskim kolat- eralom/garancijama ili hartjama od vrednost koje emituje Republika Srbija (min. 100%) U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou Kreditnog odbora 5 povećava za 33% c/ Odobravanje sredstava u okviru odobrenih limita shodno nadležnostma odlučivanja Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog cen- tra/Vođa tma u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager) d/ otpisi Nivo cc 5 do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve) e) jednokratna produženja do 3 meseca podležu nepromenjenoj oceni klijenta Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli 1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa produženjem. 2/ Nivo odlučivanja za izmenu a/ odobrenja koja premašuju ukupni limit za maks. 10 % Povećat do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je u više tranši do maks. 10%. b) oslobađanje ili prom- ena kolaterala Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili uvećanom pokriću kolaterala Objašnjenje iznosa limita: levi iznos Š ‘/’ defniše ukupni bruto limit klijenta / grupe povezanih komitenata za Orange Grupu, bez umanjenja po osnovu gotovinskog kolaterala ili državnih obveznica / - garancija, bez saldiranja pozicija (netnga). desni iznos Š ‘/’ defniše maksimalni blanko deo koji se računa shodno ,,Kata- logu kolaterala OBB”. 270 Upravljanje rizikom 2. OVLAŠćENJA ODOBRAVANJA U OKVIRU NIVOA ODLUčIVANJA Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja defnisani u sledećoj tabeli: NIVO ODLUčIVANJA OVLAŠćENJE ZA ODOBRAVANJE Kreditni odbor 5 Članovi Izvršnog odbora OBB (min. dva Člana i to Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje i Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike). U slučaju da je odsutan Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike ili Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje, odluku mogu donet preostali Članovi Izvršnog odbora (min dva Člana), ali samo u slučaju pozitvnog votuma i pozitvne preporuke Direktora CRM/RM. Kreditni odbor 4** Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje + Direktor Sektora upravl- janja rizicima Kreditni odbor 3* Direktor Sektora poslova sa pravnim licima + Direktor Direkcije upravljanja riz- icima pravnih lica Kreditni odbor 2 Direktor Komercijalnog centra/Vođa tma u Sektoru poslova sa pravnim licima + Viši stručni saradnik u Direkciji upravljanja rizicima pravnih lica Kreditni odbor 1 Direktor Komercijalnog centra/Vođa tma u Sektoru za poslova sa pravnim licima (samo nosilac CC2 nivoa odlučivanja) + Stručni saradnik (Account Manager) Loši plasmani */Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za upravljanje rizicima Svi nosioci odlučivanja moraju da se imenuju putem posebne odluke. Osnovni principi u procesu odobravanja: Svaka odluka mora da sledi Š princip četvoro očiju, što znači da bilo koju odluku moraju da potpišu dva nadležna lica koja donose odluku (nosioci ovlašćenja za odobravanje). Ukoliko nosioci odlučivanja ne mogu da dođu do jednoglasne odluke, zahtev se mora prebacit na sledeći viši nivo odlučivanja radi donošenja konačne odluke. Nije moguće nikakvo dalje prebacivanje sa ove tačke. Ukoliko lice koje donosi odluku ili njegov zamenik nije prisutan ili ukoliko je Š odgovarajući nivo odlučivanja sporan, odluku mora donet sledeći viši nivo odlučivanja. Na nivou odlučivanja CC5, CC4, CC3, CC2, CC1 – ovlašćeni nosioci odlučivanja Š (tačka 2) imaju prava da imenuju zamenike koji mogu delovat u njihovo ime i u skladu sa nadležnostma u klauzuli 1a. Pismeno ovlašćenje mora da se aranžira sa odgovornim zamenikom generalnog direktora i direktorom za Up- ravljanje kreditnim rizicima u poslovima sa pravnim licima. Ovlašćenje mora uključit nivo nadležnost,koji ne može premašivat 70% nadležnost nosioca odlučivanja. 271 Prilozi Svi nosioci odlučivanja sa višeg nivoa imaju automatsko pravo potpisa za sve Š niže nivoe odlučivanja u domenu svojih poslovnih odgovornost bez obzira na nivo odlučivanja supotpisnika. Nadležnost na nivou CC1 i CC2 odobrava direktor Direkcije upravljanja riz- Š icima pravnih lica i direktor Sektora za poslove sa pravnim licima/odgovoran zamenik generalnog direktora i ne predviđa se da se isključivo daje odobrenje u punom iznosu. Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, ist zahtev Š ne sme bit odobren na nižem nivou odlučivanja s redukovanim iznosom i/ ili izmenjenim uslovima. Ukoliko se u poređenju sa prvobitnim zahtevom po- jave nove činjenice, zahtev može ponovo bit predložen prvobitnom nivou odlučivanja. Sve kreditne zahteve koji su veći od 2,0 mil. EUR (ili ekvivalenta) mora da Š potpiše i direktor Sektora sredstava što se tče kamatne stope i rizika likvid- nost. Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica analizira kreditni zahtev i daje svoje Š mišljenje u formi kratkog votuma. U procesu kreditne evaluacije nadležni za poslove upravljanja rizicima (Risk Manager - RM) može da korist informacije iz drugih Sektora u Banci kao i informacije iz eksternih izvora. RM može insistrat na dodatnim pojašnjenima ukoliko to smatra potrebnim za donošenje odluke. Direktor Direkcije upravljanja kreditnim rizicima proverava votum i daje pre- poruku, koju prosleđuje ovlašćenom nivou odlučivanja. Sektoru upravljanja rizicima moraju se dostavit sve zahtevane informacije, Š neophodne u procesu donošenja odluke. Napomena: procedure i proces odobrenja kredita detaljno su objašnjeni u „Uputstvu za odobravanje kredita“ za šta je odgovoran Sektor upravljanja rizicima i u Uputstvu za odobravanje kredita: Minimalni standardi kredita. U slučaju premašivanja nivoa odlučivanja CC5, organ za odobravanje je Upravni od- bor OBB. Što znači da se kreditni zahtev šalje na potpisivanje odgovarajućem nadležnom nivou OBA (Orange bank Amsterdam) i to Direktoru CRMc ili Direktoru Sektora za uprav- ljanje rizicima OBA. Nakon potpisivanja od strane nadležnih nivoa OBB, Kreditni zahtev se šalje RM-u iz Međunarodnog CCO Orange bank Amsterdam koji potpisuje zahtev svo- jim votumom pre njegovog predlaganja Upravnom odboru. Princip Ovlašćenja za odobravanje se u OBB primenjuje po regionu, vrst klijenata i vrst posla. Pojedinačni organi odobravanja imaju ovlašćenje da odobravaju kredite samo u okviru svog određenog nivoa odlučivanja ili regiona. Limit za banke: Nivoi odlučivanja CC5 i CC4 treba da se potvrde i ponovo odobravaju na godišnjem nivou. Odobravanje limita za banke zahteva prethodnu alokaciju limita od strane Orange bank Amsterdam, Dir. 765/Finanical Insttutons ili 371/Risk Management Financial Markets. 272 Upravljanje rizikom Limite za zemlje odobrava Upravni odbor i treba da se potvrde i ponovo odobravaju na godišnjem nivou. Odobravanje limita za suverene zemlje zahteva prethodnu alokaciju limita od strane Orange bank Amsterdam, Dir 764/Credit Risk Management Internatonal. Pored toga, regulatve koje su navedene u Osnovnim pravilima i Opštm smernicama/ Radnim uputstvima koja će se zaključit između Oranž banke a.d. Beograd i Orange bank Amsterdam, odnosiće se na segmente klijenata koji su banke, fnansijske insttucije koje su deo bankarskih grupa, suverene zemlje. Odobrenje u okviru limita za banke i zemlje Limit za banke: Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće). Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće). Nivo CC5 (Uprava) je ovlašćen da poveća limit do 10% tokom perioda od 2 meseca ako nije iskorišćen limit klijenta na nivou OB Grupe. 3. gODIŠNJE PONOVNO ODOBRAVANJE Godišnje ponovno odobravanje mora se vršit za sve klijente čija je izloženost viša od EUR 30 hiljada najmanje jednom godišnje. Ponovno odobravanje mora da se prikaže u formi kreditnog zahteva i mora jasno da se naznači. Ponovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta koja uključuje tekući status ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih limita, uslova, ot- plate i odredbi ugovora. Nivo odlučivanja je po klauzuli 1a. 4. LIMItI 4.1. Limit OBB Propisi koji se tču procesa odobravanja plasmana sa visokim nivoom izloženost prema klijentma i prema licima u posebnom odnosu sa Bankom (shodno Zakonu o bankama) defnisani su u dokumentu ,,Kreditne politke”. 4.2. Limit Orange grupe U slučaju da klijent OBB ima izloženost prema OB Grupi (posebno klijent holandskog odeljenja), zahteva se mišljenje određenog AM kod drugog člana OB Grupe. Ako postoji Ukupan globalni limit ili Limit Velikog klijenta Grupe (GLC), mora se zadovoljit raspodeljen deo za OBB. Raspodelu vrši Matčni Account Manager (Parent Account manager (PAM)). Takvi limit se rade za klijente/grupe povezanih klijenata, koji su izloženi više od 1 članu OB Grupe. 4.3. Sindiciran posao Transakcije sa učešćem u riziku drugih banaka moraju imat adekvatna odobrenja svih učesnika pre odobrenja. OBB deluje sa sopstvenim ovlašćenjem i odgovornošću. Između partnera se potpisuje ugovor o učešću. 273 Prilozi 5. OStALI PROPISI 5.1. Nadležnost za izmenjene uslove Okolnost Uslovi Nadležnost (do nivoa CC5) Izmena korišćenja sredstava Bilo koja izmena Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Kamatne stope i uslovi/marža Bilo koja izmena ako izmena nije u skladu sa važećom tarifom, odluka se mora potpisat u skladu sa smernicama u uputstvu o tarif Ugovoreni plan otplate Bilo koja izmena Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Odobrenje da se načini zaduženje kod drugih fnansijskih insttucija / odluka da se načine druge obaveze Ne podleže nikakvim negatvnim efektma na sposobnost servisiranja Sve ostale izmene Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli 1a/ Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Ugovorne izmene: smanjenje akcijskog kapitala, otkup sopstvenih akcija, ulaganja, opterećenje preko zaloge sredstava, prodaja i uzimanje u najam od strane prodavca, spajanja i akvizicije, prodaja sredstava i korišćenje prohoda od prodaje, otplata i otkup obaveza itd. Ne podleže nikakvim negatvnim efektma na sposobnost servisiranja Sve ostale izmene Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli1a/ Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Finansijske odredbe koje se odnose na kapital, kamatno pokriće, pokriće kolaterala, ograničenje ulaganja, strukturu kapitala, koefcijent neto duga/neto tokova gotovine, koefcijent pokrića servisiranja duga itd. Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Izmene u vlasničkoj strukturi i/ili kontroli insttucija Ne podleže nikakvim negatvnim efektma na sposobnost servisiranja Sve ostale izmene Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli1a/ Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ Moratorijum i/ili restrukturiranje obaveza u slučaju nesolventnost ili van slučaja nesolventnost U saradnji sa direkcijom loših plasmana i nivou odlučivanja shodno 1a/ 5.2. Izveštavanje O svim izuzecima od Minimalnih standarda kredita na nivou odlučivanja CC5 treba jednom mesečno podnet izveštaj kao što je opisano u Uputstvu za odobravanje kredita: Minimalni standardi kredita. Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljat Sektoru upravljanja rizicima (Direkcija nadzora i izveštavanja) jednom nedeljno za prethodnu nedelju. Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd 274 Upravljanje rizikom PRILOg BR.7 UPUtStVO ZA IZRADU KREDItNE APLIKAcIJE KREDITNI ZAHTEV ZA _______________________________________________  KREDItNI ODBOR  UPRAVNI ODBOR  NADZORNI ODBOR Br. zahteva: broj zahteva Datum: datum aplikacije KRAJNI ROK: DA/NE Account Manager: _____________ br. telefona: __________ Direkcija:Proftni centar _________ Risk Manager: br. telefona: Tekuća Prošla godina Korisnik kredita: A. tražilac kredita Ocena OBB/NBS: rejtng rejtng Povezano lice / jemac B. povezano lice/jemac Ocena Grupe: rejtng rejtng Napomena: Ocena grupe se unosi jedino ukoliko je reč o povezanim licima. Ocena grupe se određuje na osnovu konsolidovanog fnansijskog izveštaja povezanih pravnih lica (ukoliko njime raspolažemo); u suprotnom rejtng Grupe se određuje na osnovu rejtnga dominantnog preduzeća u okviru Grupe. Ukoliko jemac nije povezano pravno lice unosi se ratng po Orange i kriterijumima OBB. Zahtev: INIcIJALNO ODOBRENJE / gODIŠNJE PREISPItIVANJE / POVEćANJE KREDItNOg LIMITA - Iznos EUR, CSD protvrednost (ili EUR kredit), kratkoročni / dugoročni, rok, otplata (mesečno,kvartalno, polugodišnje, godišnje), grejs period (ili ne), kamata A. Postojeći limit cSD iznos CSDEUR iznos EUR Postojeći plasmani NOVI: cSD iznos CSDEUR iznos EUR LIMIt POSLE ODOBRAVANJA cSD iznos cSD EUR iznos Naredno godišnje preispitvanje: prilikom obrade narednog kreditnog zahteva - kod kratkoročnih plasmana / godinu dana od dana odobravanja dugoročnih plasmana (upisat datum) ili ranije ukoliko postoji potreba Ukupna postojeća izloženost sa: upisat datum izrade izveštaja Obezbeđeno Neobezbeđeno 275 Prilozi Tekući limit Grupe OBB: CSD CSD CSD Korišćenje OBB: CSD CSD CSD NOVO OBB CSD CSD CSD UKUPNI LIMIt gRUPE OBB: cSD cSD cSD UKUPNI LIMIT GRUPE: CSD CSD CSD UKUPNI LIMIt gRUPE: EUR EUR EUR Svi iznosi u 000 cSD / 000 EUR Kurs:EUR/CSD: upisat kurs na dan izrade izveštaja Napomene: Dodaci: List o transakciji strana Rezime strane List o izloženost / kolateralu strana Rezime o upravljanju rizikom likvidnost (LRM) strana Dijagram grupe / dijagram projekta strana SANI rezime strana 276 Upravljanje rizikom Strana 3. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Vlasništvo: A. Pravni oblik: pravni oblik organizovanja; Nominalni kapital: upisani kapital na dan 31.12. poslednjeg obr. period; Akcionari: navest akcionare i % učešća u kapitalu preduzeća; Poslovodstvo: navest ključne rukovodioce Napomene: (npr. dodatne informacije u vezi sa vlasništvom) Revizor Finansijskih izveštaja: navest revizora fnansijskih izveštaja Segment klijenta: Corporate Metod ocenjivanja: Expert opinion Industrija: Delatnost Šifra industrije: Šifra delatnost Zakonski limit za odobrenje kredita sa 31.12.2008. godine Zakonski limit (max. kredit 25% osnovnog kapitala Banke) EUR 10mil na dan 31.12.2008. (Iznos se menja kvartalno) Interni limit kreditranja sa 31.01.2009. 3,0 mn EUR Izuzetno 3,5 mn EUR Unet podatke o naplaćenim kamatama, naknadama, provizijama u odnosnim godinama 2006. godina 2007 . godina 2008. godina Proftabilnost na klijentu (u 000 csd) 1 Tekući kreditni zahtev u saglasnost je sa postojećim kreditnim politkama OBB:DA/NE 1 Napomene: Razvoj limita (u 000 EUR) i razvoj ocenjivanja Grupe: 2005. godina 2006. godina 2007. godina 2008. godina Ukupni limit Grupe Kurs 2005. godina 2006. godina 2007. godina 2008. godina Ocena Grupe Ukupni limit Grupe – unet izloženost grupe po godinama Kurs – unet kurs na 31.12. odnosne godine Ocena Grupe – unet ratng Grupe – OBB / NBS po godinama 1 Defnicija shodno domaćoj praksi 277 Prilozi Strana 4 Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA List o transakciji: Korisnik kredita: Naziv preduzeća tražioca kredita NOVO: Plasman a): Vrsta i iznos kredita Namena: Namena kredita (za osnovna, obrtna sredstva, projektno fnansiranje i sl.) Ročnost: Na koji rok se plasiraju sredstva Grejs period: Koliko traje grejc period Plan otplate: / jednokratno (%) ili u ratama Plan otplate Godišnji iznos otplate Godišnji iznos otplate Kamatna stopa + marža Npr. 3m Euribor + % kamate godišnje Dodatne naknade: Npr. 1% jednokratno od iznosa odobrenog kredita i 0,5% godišnje na odobrena a neiskorišćena sredstva kvartalno unazad Odredbe ugovora (posebne klauzule): Npr. obavljanje određenog % prometa preko računa u OBB (naznačit koliki % iznos naknade će se naplatt ukoliko klijent prekriši uslov i u kom periodu će se vršit provera visine ostvarenog prometa preko računa) Uslovi za odobrenje kredita Npr. hipoteka, zaloga, jemstvo, menice 278 Upravljanje rizikom Strana 5 Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Obezbeđenje/ Instrument obezbeđenja transakcije (u 000 dinara): U donju tabelu unet kolateral samo za predmetni (novi) plasman Vrsta obezbeđenja NOVO (Po odobrenju) nominalna vrednost % efektvna vrednost A.a. NOVO: šta je predmet - obezbeđenja gde se nalazi - u čijem je vlasništvu - površina - Procenjena vrednost ponder Procenjena vrednost x ponder Ukupno Pokrivenost transakcije kolateralom % pokrivenost transak- cije nominlanom vrednošću kolaterala (ne može bit veća od 100%) % pokrivenost tran- sakcije efektvnom vrednošću kolaterala (ne može bit veća od 100%) Dodatne napomene: Navest: predmet procene, vlasništvo, površina, opis nepokretnost i tržišna pozicija (da li se nalazi u centru ili na periferiji, stambeni ili poslovni prostor itd.), ko je izvršio procenu nepokretnost i kada, vrednost procene, pokrivenost plasmana efektvnom vrednošću kolaterala - blanko menice, - ovlašćenja za naplatu potraživanja preduzeća, - lične menice vlasnika preduzeća. 279 Prilozi Strana 6. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA REZIME KREDItNOg ZAHtEVA ZA IZVRŠNI ODBOR A) NAZIV PREDUZEćA 1) Rezime zahteva i preporuka za transakciju - Vrsta kredita, iznos, rok, kamata, namena, obe- zbeđenje; Preporuka za odobrenje (argument za odobrenje plasmana). 2) Zahtev - Detaljno obrazložit namenu kredita: ukoliko je reč o kreditu za obrtna sredstva navest za koja konkretno obrtna sredstva se Š traži kredit, opravdanost iznosa kredita, od koga će se nabavka izvršit, da li se sredstva uplaćuju direktno na račun dobavljača, efekat na poslovanje. Kod kredita za obrtna sred- stva opravdanost zahteva tj. iznosa se potvrđuje u tabeli za izračunavanje potrebnih obrt- nih sredstava. ukoliko je reč o investcionom kreditu obavezno navest: ukupan iznos investcije, iznos Š sopstvenog učešća klijenta (minimum 20%), iznos kredita (% učešća u investciji). Takođe, opisat investciju i njene efekte na poslovanje klijenta, navest za čega će se iskoristt sredstva kredita, a za čega sopstveno učešće klijenta. Treba insistrat da se sredstva direk- tno uplaćuju na račun dobavljača, kako bi se obezbedilo namensko korišćenje kredita. 3) Opis preduzeća A) TRAŽILAC KREDITA - kada je preduzeće osnovano, vlasništvo (navest % učešće svakog vla- snika u kapitalu preduzeća), koja je osnovna delatnost preduzeća, ukoliko delatnost preduzeća obuhvata obavljanje više poslovnih aktvnost navest % učešće svake od njih u ukupnim priho- dima (diversifkacija poslovne aktvnost), ukoliko proizvodni program obuhvata nekoliko grupa proizvoda navest % učešće svakog od njih u poslovnim prihodima); opisat tržište prodaje – di- versifkacija prodajnog tržišta, odnosi sa najvećih kupcima, da li postoje zaključeni ugovori o po- slovnoj saradnji (na koji rok, iznos i sl.), prosečan rok naplate potraživanja, rabat i sl.; opisat tržište nabavke – kakva je situacija na nabavnom tržištu, navest glavne dobavljače, da li postoji mogućnost supsttucije dobavljača, prosečan rok izmirenja obaveza, rabat i sl.; na kom tržištu je preduzeće prisutno (% domaće tržište, % ino tržište), tendencije širenja tržišta i sl.; % učešća na tržištu; navest glavne konkurente, njihovo % učešće na tržištu, prednost i nedostaci preduzeća u odnosu na ključne konkurente; kod poljoprivrednih gazdinstava pažnju obratt na sledeće: Š obradive površine, da li je zemljište u vlasništvu ili u zakupu, prinos po kulturama u prethodnim periodima, učešće kultura u ukupnim prihodima, savremenost mehanizacije, da li klijent poseduje sopstvenu mehanizaciju ili korist usluge drugih, da li su usevi osigurani, koji % obradivih površina je pokriven sistemima za navodnjavanje. B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC - kada je preduzeće osnovano, vlasništvo (navest % učešće svakog vlasnika u kapitalu preduzeća), koja je osnovna delatnost preduzeća, ostale informacije po proceni account i risk managera. 280 Upravljanje rizikom Strana 7. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 3a) Najvećih 10 kupaca / promet u 000 dinara Naziv kupca 31.12.2004. % 31.12.2005. % Ostali (naznačit broj ostalih kupaca) Ukupno 100% 100% 3b) Najvećih 10 dobavljača / promet u 000 dinara Naziv dobavljača 31.12.2004. % 31.12.2005. % Ostali (naznačit broj ostalih dobavljača) Ukupno 100% 100% 3c) Struktura potraživanja u 000 dinara t-1 % T % - u okviru dospelih - prekoračenje do 30 dana - prekoračenje do 90 dana - prekoračenje duže od 90 dana - nenaplatvo (loši kredit) - rezerve za loše kredite 3d) Struktura obaveza U 000 dinara t-1 % T % - u okviru dospelih - prekoračenje do 30 dana - prekoračenje do 90 dana - prekoračenje duže od 90 dana 281 Prilozi Strana 8. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 4) Odnosi Banke sa preduzećem / kratka kreditna istorija A) TRAŽILAC KREDITA - od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna istorija, da li je klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko računa u OBB; na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navest sve plasmane, inicijalno odobreni i preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća); iznos potražnog prometa u tekućoj i prošloj godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini. B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC - od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna istorija, da li je klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko ra- čuna u OBB; na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navest sve plasmane, inicijalno odobreni i preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća); iznos potražnog prometa u tekućoj i prošloj godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini. 5) Finansijska analiza - OPŠTA NAPOMENA: U okviru fnansijske analize (generalno – BU, BS) ne treba konstatovat iznose iz fnansijskih izveštaja (vidi ih svako ko pogleda SANI) ili promene u apsolutnim vrednostma između dva obračunska perioda; bitno je da se obrazlože glavna rela- tvna odstupanja nastala između dva obračunska perioda (npr. učešće materijalnih troškova u prihodima u 2004 iznosilo je 86%, a u 2005. 72% - u tom slučaju potrebno je obrazložit šta je uzrokovalo manje opterećenje prihoda materijalnim troškovima za 14 procentualnih poena). Bilans uspeha - obrazložit glavna odstupanja između dva obračunska perioda, obratt pažnju na promene u visini prihoda od prodaje, EBIT margin, EBITDA. Bilans stanja - obrazložit glavna odstupanja između dva obračunska perioda. Obratt pažnju na: odnos stalne i obrtne imovine (kod trgovinskih preduzeća dominantna je obrtna, dok je kod proizvodnih preduzeća ili u poljoprivredi dominantno učešće stalne imovine u ukupno angažovanim sredstvima); ukoliko dolazi do povećanja potraživanja obrazložit da li je to zbog proširenja obima poslovanja (u tom slučaju napravit vezu sa rastom prihoda od prodaje), zbog produženja roka naplate potraživanje radi očuvanja konkurentske pozicije (u tom slučaju uka- zat za koliko je povećan broj dana naplate potraživanja) i sl.;ukoliko je došlo do povećanja za- liha naznačit da li je to zbog proširenja obima poslovanja ili postoje problemi u plasmanu, da li je promena rezultat očekivanih promena na tržištu (očekuje se povećanje cena repromaterijala pa je preduzeće nabavilo veću količinu istog krajem godine) i sl.; ukazat na ročnu usklađenost bilansa – da li preduzeće dugoročnim izvorima (sopstveni izvori, dugoročni kredit) fnansira stalnu imovinu (npr. ukoliko je kapitaliziranost 60%, a učešće stalne imovine u aktvi 48%, tada je prisutna bilansna ravnoteža). Ukoliko se stalna imovina fnansira iz kratkoročnih izvora di- rektno je ugrožena likvidnost preduzeća. Ukazat na kretanje pokazatelja likvidnost; ukoliko dolazi do rasta obaveza prema dobavljačima obavezno ukazat šta je uzrok th promena – da li su ključni dobavljači produžili rokove kreditranja, da li se i koji deo nabavki avansira i sl. tokovi gotovine Napomena: svako povećanje aktve (sredstava) predstavlja odliv, a svako povećanje pasive (obaveza) predstavlja priliv u novčanom toku. U prvom slučaju preduzeće veže (troši) novčana sredstva da bi povećalo svoja osnovna ili obrtna sredstva. U drugom slučaju povećanje obave- za (npr. bankarskih. kredita) predstavlja povećanje raspoloživih sredstava za fnansiranje određenih potreba u poslovanju preduzeća – iz tog razloga utče pozitvno na novčani tok.U okviru analize tokova gotovine bitno je prvo ukazat da li je novčani tok iz poslovnih aktvnost pozitvan ili ne. 282 Upravljanje rizikom Strana 9. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Ukazat za fnansiranje kojih namena je iskorišćen EBITDA u tekućem obračunskom periodu (uko- liko su najveće negatvne stavke u novčanom toku stavke Promena zaliha i Investcije u stalna sredstva, tada treba konstatovat da je EBITDA u poslednjem obračunskom periodu u najvećoj meri iskorišćen za nabavku (povećanje) zaliha i ulaganje u osnovna sredstva). Obrazložit neto novčani tok iz investcija – u šta je preduzeće ulagalo i na koji način su fnansirana ta ulaganja: da li iz sopstvenih izvora (u SANI to je pozicija Promene kapitala) ili pozajmljenih (u SANI to su pozicije: Promena dugoročnih obaveza prema fn. Insttucijama i Promena kratkoročnih kredita prema fnansijskim insttucijama). Finansijske projekcije uključujući primarne izvore otplate: Finansijske projekcije se prave za sve dugoročne plasmane. Projekcije se prave na sledeći način: Prvo se projektuju prihodi od prodaje (količina x cena). Cene koje se koriste u projekcijama su Š stalne na dan izrade projekcija, a rast količine proizvoda / usluga zavisi od trenda rasta u isto- rijskim godinama i od očekivanih efekata investcije. Znači, realan rast prihoda u prethodnim godinama i vrsta investcije određuju projektovani % rasta prihoda. Zatm se projektuju troškovi na način da se preuzima % učešće troškova u prihodima iz pre- Š thodnih perioda (ukoliko je učešće materijalnih troškova u prihodima u poslednjem periodu 75%, ist procenat će se primenit i na projektovani prihod. Od ovog pravila se odstupa uko- liko realizacija investcionog projekta omogućava smanjenje pojedinih vrsta troškova – npr. investcija se odnosi na kupovinu poslovnog prostora što će omogućit eliminisanje troškova zakupa; u tom slučaju smanjiće se i učešće troškova poslovanja u prihodima u projektovanoj godini – ili dovodi do povećanja troškova – npr. zapošljavanje novih radnika dovešće do povećanja učešća troškova zarada u ukupnim prihodima. Nakon projektovanja bilansa uspeha prelazi se na projektovanje bilansa stanja i to na način Š da se preuzimaju koefcijent obrta iz istorijskih godina. EBITDA – projektovani poslovni dobitak + projektovani troškovi amortzacije Ostalo servisiranje duga – kamata – kamata po drugim plasmanima (kod Oranž banke i drugih fnansijskih insttucija) Ostalo servisiranje duga – otplata – glavnica po drugim plasmanima (kod Oranž Banke i drugih fnansijskih insttucija) Potrebe obrtnog kapitala – razlika između obrtne imovine i kratkoročniih obaveza CAPEX – sopstveno ulaganje klijenta u stalnu imovinu Servisiranje duga OBB – kamata – kamata po predmetnom plasmanu Servisirane duga OBB – glavnica – otplata po predmetnom plasmanu 283 Prilozi Strana 10. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Optmistčki scenario: u 000 EUR 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. EBITDA + Vanredne stavke* - Ostalo servisiranje duga – kamata - Ostalo servisiranje duga – glavnica - Potrebe obrtnog kapitala - CAPEX (kapitalno ulaganje) - Porez - Dividenda = Slobodni novčani tokovi - Servisiranje duga OBB – kamata - Servisiranje duga OBB – glavnica = Višak (manjak) sa cAPEX-om Tabela se popunjava na osnovu projekcija koje je dostavio klijent (najbolji slučaj). Potrebno je obrazložit projektovane vrednost, potkrepit ih činjenicama. Osnovni scenario: u 000 EUR 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. EBITDA + Vanredne stavke* - Ostalo servisiranje duga – kamata - Ostalo servisiranje duga – glavnica - Potrebe obrtnog kapitala - CAPEX (kapitalno ulaganje) - Porez - Dividenda = Slobodni novčani tokovi - Servisiranje duga OBB – kamata - Servisiranje duga OBB – glavnica = Višak (manjak) sa cAPEX-om Base case predstavlja projekciju koju pravi account manager na osnovu dostavljenih projekci- ja od klijenta i svojih procena o razvoju poslovanja u budućem periodu. I u ovom slučaju projek- tovane prednost potrebno je argumentovat. 284 Upravljanje rizikom Strana 11. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 6) Izloženost kod drugih fnansijskih organizacija Trenutna zaduženost kod drugih fnansijskih insttucija, iznos kredita, dospeće, potrebno je da za svaki kredit raspolažemo sa planom otplate ili ugovor, overdraf, garancije itd. 7) Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnost + + + + - - Potpisna strana Datum ________ ČLANOVI KREDITNOG ODBORA ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD Account manager ________________ Kreditni analitčar ___________________ Direktor KC _____________________ Direktor CRM ______________________ Direktor Sektora _________________ Direktor Sektora ____________________ za pravna lica ___________________ upravljanja rizicima__________________ Član IO nadležan Član IO nadležan za privreduza____________________ za rizike ___________________________ Članovi Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd ___________________________________________ 1. ___________________________________________ 2. ___________________________________________ 3. ___________________________________________ 4. ___________________________________________ 5. Članovi Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd ___________________________________________ 1. ___________________________________________ 2. ____________________________________________ 3. ____________________________________________ 4. ____________________________________________ 5. 285 Prilozi PRILOg 8. PRIMER MINIMALNIH KREDITNIH STADARDA ODNOSNO UPUtStVO ZA ODOBRAVANJE KREDItA Uputstvo za odobravanje kredita pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd : MINIMALNI KREDITNI STANDARDI Minimalni kreditni standardi su utvrđeni za sve klijente s prometom većim od EUR 500 hilj EUR. Svaki kreditni zahtev na CC5 nivou odlučivanja koji ne ispunjava Minimalne kreditne standarde mora bit deo mesečnog izveštaja koji se prilaže Upravljanju rizicima OB grupe i Upravljanju kreditnim rizicima Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB). 1. Opšt zahtevi Minimalni kvalitatvni kriterijumi Š Klijent je registrovan u Srbiji, ƒ Finansijski izveštaji – klijent je u obavezi da dostavi fnansijske izveštaje za ƒ min. 2 godine (zvanični izveštaj na kraju godine) kao i preliminarni izveštaj, Rizik industrije – shodno opštm pretpostavkama, ne očekuje se industrija ƒ defnisana u 3. poglavlju kao Ograničena industrija; Blokiran račun – nije blokiran duže od 10 uzastopnih radnih dana ili ukupno ƒ 15 radnih dana u poslednjih 12 meseci, Krivični dosije vlasnika, ƒ Nema dospelih a neizmirenih potraživanja dužih od 60 kod OBB (u posledn- ƒ jih 12 meseci). Dodatne kvalitatvne pretpostavke Š Dostavljanje fnansija za sve ili izabrane članice grupe povezanih društava, ƒ Istorijat vlasnika – lica ili društava koji kontrolišu klijenta, ƒ Unakrsna garancija (cross guarantee) od svih ili izabranih članova grupe pov- ƒ ezanih društava, Minimalni kvanttatvni kriterijumi Š Min. standard prihoda – bez negatvne fuktuacije u prethodne 3 godine koja ƒ je veća od 10%; Min. standard dobit – bez smanjenja margine dobit veće od 10% (margina ƒ operatvnog i neoperatvnog profta pre plaćanja kamate i poreza na prihod (EBIT) i operatvnog i neoperatvnog profta pre plaćanja kamate i poreza na prihod i pre odbijanja depresijacije i amortzacije) i pozitvna neto dobit; Min. standard kapitala – min. kapital je 10 hilj. EUR; bez smanjenja kapitala ƒ u poslednje 3 godine; 286 Upravljanje rizikom Zabranjene vrste transakcija Š Špekulatvni poslovi, ƒ Dugoročni kredit bez efektvnog pokrića. ƒ Ograničenje rejtnga klijenta Š (shodno Kreditnoj politci OBB) – ILK (Interni limit kreditranja) Ograničenje rejtnga klijenta utvrđeno je Kreditnom politkom i dostupno je u Prilogu 1. Izuzeci od opšth zahteva Š Start-up preduzeća – (klijent sa manje od 2 godine sa celokupnim fnansijs- ƒ kim izveštajima bez obzira na pravni oblik) – jedino izuzeto kod kreditno spo- sobnog garanta – prenos verovatnoće neispunjenja na garanta (PD transfer); Javno preduzeće; državno preduzeće; društveno preduzeće ƒ 2. Finansijski zahtevi Opšte fnansijske pretpostavke podeljene su u dve kategorije na osnovu nivoa prometa u poslednjem zvaničnom bilansu uspeha: a) Klijent s prometom < EUR 10 mln – ciljni SME klijent i b) Klijent s prometom > EUR 10 mln – veliki klijent. Matrica opšth fnansijskih pretpostavki 2 : SME klijent - Kratkoročni plasmani (klijent s prometom < EUR 10 mln) Rejtng Kratkoročni dug / promet Kolateral (efektvno pokriće) Shodno nivou odobrenja 2 Maks. izloženost OBB maks. neobezbeđeno 3 < 40% min 20% 3.000.000 1.000.000 4 < 30% min 20% 2.000.000 700.000 5 < 25% min 20% 2.000.000 700.000 6 < 20% min 30% 1.000.000 400.000 7 < 10% min 30% 750.000 250.000 8* - - - - Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/promet. Povećanje ovog racija od 10% prihvatljivo je samo kada je efektvno pokriće defnisano u 3. koloni. Kratkoročni plasmani (klijent s prometom < EUR 10 mln) Rejtng DSCR * Kapital / dugoročni dug Kolateral (efektvna pokrivenost) Shodno nivou odobrenja Maks. izloženost OBB Maks. neobezbeđeno 3 1,1x 100% min 20% 3.000.000 1.000.000 4 1,1x 85% min 35% 2.000.000 700.000 5 1,2x 80% min 45% 2.000.000 700.000 6 1,3x 65% min 60% 1.000.000 400.000 7 1,3x 60% min 75% 750.000 250.000 8* - - - - - 2 Izuzetak su kredit pokriveni gotovinom, overdraf, i plasmani malog rizika (tenderske i činidbene garancije) 2 Shodno Pravilniku o nadležnostma za donošenje odluka, maks. izloženost i maks. neobezbeđeni limit na osnovu kreditnog rejtnga za nivo CC5 287 Prilozi Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektvnim pokrićem. Efektvno pokriće kolaterala može nadoknadit kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od 30%. * (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi kredit osim revolvinga i overdrafa) + kamata Primer: za rejtng 4, ako je kapital / dugoročni dug 55%, pokriće kolaterala mora bit min. 65%. Veliki klijent - Kratkoročni plasmani (klijent s prometom > EUR 10 mln EUR) Rejtng Kratkoročni dug / promet Kolateral (efektvno pokriće) 3 < 45% min 20% 4 < 35% min 20% 5 < 30% min 20% 6 < 25% min 30% 7 < 15% min 30% 8* - - Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/promet. Povećanje ovog racija od 10% prihvatljivo je samo kada je efektvno pokriće defnisano u 3. koloni. Dugoročni plasmani (klijent s prometom > EUR 10 mln) Rejtng DSCR ** Kapital / Dugoročni dug Kolateral (efektvno pokriće) 3 1,1x 100% min 15% 4 1,1x 85% min 30% 5 1,2x 80% min 35% 6 1,3x 65% min 55% 7 1,3x 60% min 70% 8* - - - Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektvnim pokrićem. Efektvno pokriće kolaterala može nadoknadit kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od 20%. ** (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi kredit osim revolvinga i overdrafa) + kamata Primer: za rejtng 4, ako je kapital / dugoročni dug 65%, pokriće kolaterala mora bit min. 55% * Za rejtng 8, opšta preporuka je strategija izlaska. 288 Upravljanje rizikom Posebni kredit (projektno fnansiranje za predgradnju, za prodaju, za iznajmljivanje i hotele) Proizvodi PREDGRADNJA ZA PRODAJU ZA IZNAJMLJIVANJE HOTELI Kapital ≥50% ≥20% ≥20% ≥30% Odnos sredstava uzajmljenih za založenu imovinu i tržišne vrednost te imovine (LtV) (izgradnja) - ≤80% ≤80% ≤70% LtV(tržište) - ≤65% ≤65% ≤45% EBITDA Margina(EBITDA/ godišnja glavnica) - - >2x >2x Pokrivenost kamatom - - ≥5 ≥5 DSCR - - ≥1,35 ≥1,35 Hipotekarni kredit Rejtng dodatni depozit u % maks. iznos kredita u 000 EUR nominalno pokriće 3 0% 1.500 1:2,5 4 10% 1.500 1:2,5 5 15% 1.500 1:2,5 6 20% 500 1:3 7 25% 500 1:3 3.Industrija Industrije koje nisu ciljne: Finansijsko posredovanje; Š Nekretnine i izdavanje; Š Javna administracija; Š Brodogradnja Š Ograničene industrije: Svemirska; Š Nuklearna goriva; Š Tekstl i tekstlni proizvodi, Š Ostale društvene usluge (9271 lutrija i druge aktvnost klađenja) , Š Oružje i naoružanje; Š 289 Prilozi 4. Kriterijumi za merenje rizika u OBB Kriterijumi za merenje rizika u OBB zasnovani su na riziku proizvoda utvrđenom u Katalogu proizvoda. Svi kriterijumi upravljanja rizicima podeljeni su u četri katego- rije: Kratkoročni i srednjoročni kredit, Š Dugoročni kredit – investcioni kredit, Š Posebno kreditranje (nekretnine, turizam), Š Hipotekarni kredit, Š Kreditni rizici za kratkoročne i srednjoročne kredite mere se na osnovu sledećih ra- cija: Ciklus konverzije gotovine, Š Obaveze/prodaja; Zalihe/prodaja; Potraživanje/prodaja, Š Zahtev za obrtnim kapitalom, Š Promena obrtnog kapitala, Š Kreditni rizici za dugoročne kredite mere se na osnovu sledećih racija: Banka i najgori slučaj, Š Rentabilnost, Š DSCR, Š Leverage (kapital/kredit; efektvni kolateral / kredit (kapital+efektvni kolate- Š ral) / kredit; Kreditni rizici za posebno kreditranje mere se na osnovu sledećih racija: Kapital, Š LTV (građevinska vrednost), Š LTV (tržišna vrednost), Š EBITDA / godišnja glavnica, Š Pokrivenost kamatom, Š DSCR, Š Kreditni rizici za hipotekarne kredite mere se na osnovu sledećih racija: Min. depozit 20%, Š Nominalno pokriće min. 2.5x. Š 290 Upravljanje rizikom PRILOG 1 Shodno Kreditnoj politci OBB: Interni limit kreditranja odnosi se na klasu rejtnga i takođe uzima u obzir aspekt kolaterala kako je utvrđeno u donjoj tabeli (iznosu u mil. EUR): Ocena Ukupna max. (grupna) izloženost Prihvatljiv izuzetak; max. Limit Uslov za prihvatljiv izuzetak 1 i 2 6,0 7,0 obezbeđeno > 50 % efektvno od ukupne izloženost 3 5,0 6,0 obezbeđeno > 60 % efektvno od ukupne izloženost 4 4,5 5,0 obezbeđeno > 70 % efektvno od ukupne izloženost 5 4,0 4,5 obezbeđeno > 80 % efektvno od ukupne izloženost 6 3,0 3,5 obezbeđeno > 90 % efektvno od ukupne izloženost Da Š bi izuzetak bio prihvaćen u skladu sa matricom iznad, pored neophodne pokrivenos- t kolateralom potreban je i jasan i racionalan razlog za odobrenje plasmana koji je iskazan u Kreditnoj aplikaciji ili Votumu napravljen od strane CRM (corporate risk man- agement odnosno odeljenja za upravljanje kreditnim rizicima pravnih lica). Plasmani klijentma koji su ocenjeni sa 5 i 6 bi u principu trebalo da su više kolaterali- Š zovani iz razloga manje upotrebe PD transfera kod ovih klijenata. Kijentma ocenjenim sa 7 i 8 nove transakcije mogu se odobravat jedino na osnovama Š utrživih kolaterala. Izuzeci od ovog pravila su mogući u zavisnost od olakšavajućih okolnost vezanih za Š određenu transakciju koje moraju bit jasno prikazane u kreditnoj aplikaciji. Za klijente sa rejtngom R nije moguće odobravat nove plasmane. Š Ciljna izloženost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premašuje 50% Š od portolija pravnih lica (izloženost banaka je isključena) kraj 2007; i 35% kraj 2009; Udeo ukupne izloženost ukupne izloženost hipotekarnih kredita u okviru ukupnih Š kredita stanovništvu ne sme da premašuje 40% kreditnog portolija stanovništva. Izloženost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloženost prema preduzećima Š ne sme da premašuje 25% portolija pravnih lica. Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloženost ne sme da Š premašuje 10% ukupnog kreditnog portolija Banke, imajući na umu maksimalnu doz- voljenu izloženost u Zakonu o bankama i Članu 13. stav 1 ovih Kreditnih politka; 291 Prilozi PRILOG 2 Shodno Pravilniku o nadležnostma za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima: NIVOI ODLUčIVANJA 000 EUR NIVOI ODLUčIVANJA OBB (NBS) ocena Kreditni odbor 5 (cc5) Kreditni odbor 4 (cc4) Kreditni odbor 3 (cc3) Kreditni odbor 2 (cc2) Kreditni odbor 1 (cc1) 1/ Odobravanje kredita a/ novi zahtevi, godišnja ponovna odobravanja, produžavanja, povećanje limita i premašivanje limita 1-3 (A) 3.000/1.000 1.500/500 750/250 300/100 50/15 4-5 (A) 2.000/700 1.000/300 500/150 200/60 50/15 6(A) 1.000/400 500/200 200/70 100/30 30/10 7(A) 750/250 350/100 150/50 50/15 --- 8(B) 400/200 200/75 100/30 --- --- R1-R5 (V,g,D) 300/100 100**/30 50*/15 --- --- */ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za upravljanje rizicima b/ Odobravanje kredita sa gotovinskim kolateralom/ garancijama ili hartjama od vrednost koje emi- tuje Republika Srbija (min. 100%) U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou Kreditnog odbora 5 povećava za 33% c/ Odobravanje sredstava u okviru odobrenih limita shodno nadležnostma odlučivanja Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog cen- tra/Vođa tma u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager) d/ otpisi Nivo cc 5 do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve) e) jednokratna produženja do 3 meseca podležu nepromenjenoj oceni klijenta Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli 1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa produženjem. 2/ Nivo odlučivanja za izmenu a/ odobrenja koja premašuju ukupni limit za maks. 10 % Povećat do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je do maks. 10%. b) oslobađanje ili promena kolaterala Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili uvećanom pokriću kolaterala *Svaka ocena klijenta utvrđuje se u skladu sa IRR standardima OBB 292 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 9 PRIMER KATALOGA KOLATERALA ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD UPRAVNI ODBOR Broj: 1500/20075/8 Datum: 15.01.2007. godine KATALOG KOLATERALA PREGLED KATEGORIJA KOLATERALA BEFINICIJE TERMIN DEFINIcIJA Zaloga Stvarno pravo poverioca na nekoj stvari založnog dužnika na osnovu koga se on može namirit iz založene stvari a u slučaju da dužnik ne izmiri obavezu o dospelost. Stče se upisom u nadležni registar. Hipoteka – Zaloga na nepokretnost založnog dužnika. Hipoteka je zasnovana provođenjem iste u registru nepokretnost odnosno upisom u teretni list. Jemstvo Po ugovoru o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispunit važeću i dospelu obavezu dužnika ako dužnik to ne učini. Solidarno jemstvo (jemac platac) Vrsta jemstva u kome poverilac ima ista prava i prema glavnom dužniku i pre- ma jemcu (fzičkom ili pravnom licu), što znači da poverilac može da zahteva plaćanje i od glavnog dužnika i od jemca placa. cesija Prenos potraživanja sa poverioca na neko treće lice (novog poverioca), uklju- čujući sva sekundarna prava (hipoteka, zaloge, pravo na kamate itd.). Zaloga na potraživanja Pravo na namirenje iz založenog potraživanja ukoliko dužnik ne izmiri obavezu po dospelost. Nastaje upisom u Registar zaloge a na osnovu ugovra o zalozi. Asignacija Upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputlac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, pri- maocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. Preuzimanje duga Dug se preuzima shodno ugovoru između dužnika i primaoca za koga je poveri- lac dao saglasnost. Pristup dugu Po ugovoru između poverioca i trećeg lica, po kome se ta strana obavezuje pre- ma poveriocu da će ispunit njegovo potraživanje od dužnika, treće lice preuzi- ma obavezu pored dužnika. Akcije Hartje od vrednost akcionarskog društva, koje predstavljaju deo akcijskog kapi- tala kojim akcionar učestvuje u preduzeću. Komercijalni papiri Kratkoročne hartje od vrednost koje izdaje određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Obveznice (državne obveznice i korporatvne obv.) Dugoročne hartje od vrednost koje izdaje Ministarstvo fnansija Republike Sr- bije ili određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. trezorski zapisi Kratkoročne hartje od vrednost koje izdaje Ministarstvo fnansija Republike Sr- bije, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Blagajnički zapisi Kratkoročne hartje od vrednost koje izdaje Narodna banka Srbije ili neka druga banka, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. 293 Prilozi TERMIN DEFINIcIJA garancije Po garanciji, izdavalac se obavezuje da korisniku garancije izmiri obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni tu obavezu, ako se zadovolje zahtevi utvrđeni u garanciji. Skladišnica Skladišnica je sredstvo obezbeđenja koje izdaje javno skladište/magacin. Po- tvrđuje da je roba primljena za čuvanje u skladištma i da pripada strani koja ju je tamo ostavila na čuvanje. Prenosiva je na banku, sa svim svojim pravima (uključujući vlasništvo). Depozit (namenski depozit) Shodno ugovoru o depozitu, deponent deponuje određeni iznos kod banke, koji služi kao obezbeđenje za određeni plasman banke. Hartje od vrednost kupljene od banke ili komisioni plasmani sa garancijom banke Shodno ugovoru o zalozi hartja od vrednost ili komisionih plasmana, deponent namenski zalaže prethodno navedene instrumente, koji služe kao obezbeđenje za određeni plasman. Polisa osiguranja kredita Vrsta osiguranja gde banka osigurava date kredite kod osiguravajućih društava (osiguravača) ili drugih fnansijskih insttucija sa kojima je sklopila ugovore o osiguranju, po kojima osiguravač mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi. Polisa osiguranja NKOSK-a Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, po kojima NKOSK mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani do- gađaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi. Polisa životnog osiguranja (sa likvidnom vrednošću) Vrsta osiguranja gde se polisa životnog osiguranja određene osobe vinkulira u korist banke. Vrednost koja se uzima je likvidna vrednost polise, odnosno vred- nost koja bi se dobila u slučaju aktviranja polise. Vlastta menica Hartja od vrednost kod koje se izdavalac (trasant) svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatt poveriocu (remitentu) menični iznos. trasirana menica Hartja od vrednost kod koje izdavalac (trasant) nalaže drugom licu (trasatu) da plat menični iznos poveriocu (remitentu), a ako ga to lice ne plat, on sam će je platt. Trasiranu menicu mora akceptrat trasat. trasirana vlastta menica Hartja od vrednost kod koje izdavalac (trasant) sam sebe imenuje dužnikom (trasatom) dakle «vuče» menicu na sebe. Takvu menicu mora akceptrat (pot- pisat na mestu akcepta) sam dužnik. Avalirana menica Menično jemstvo koje daje fzičko ili pravno lice da će ceo menični iznos ili jedan njen deo bit isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima “per aval” , „kao avalista“ ili “ kao jemac”. Ugovorno ovlašćenje (Zakon o pl. Prometu) Ugovorno ovlašćenje,čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom pro- metu, predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmiranja obaveze o dospelost izvrši naplatu iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica. Administratvna zabrana Administratvna zabrana je dokument koji je overen i potpisan od strane poslo- davca, kojom dužnik daje saglasnost da se radi naplate potraživanja poverioca zapleni deo njegove plate i da se direktno isplat poveriocu, na način određen u tom dokumentu. Barirani ček Barirani ček predstavlja instrument kojim se obavljaju plaćanja bez upotrebe gotovine. Plaćanja bariranim čekom dopuštena su samo na teret računa izdava- oca čeka. Barirani ček ne isplaćuje se direktno korisniku čeka, već samo u korist računa koji se vodi kod pravnog lica koje obavlja poslove platnog prometa. 294 Upravljanje rizikom KATEGORIZACIJA VRSTI KOLATERALA Instrumenti obezbeđenja naplate plasmana Kolaterali – nekretnine Š poslovne zgrade ƒ privatne kuće ƒ stanovi ƒ skladišni prostor ƒ proizvodni pogon ƒ poljoprivredno zemljište, zasadi i slično ƒ građevinsko zemljište ƒ Kolaterali – pokretnosti Š oprema i mašine ƒ zalihe ƒ vozila ƒ plovila ƒ osnovno stado ƒ Kolaterali – jemstva Š jemstvo ƒ lično jemstvo ƒ korporatvno jemstvo ƒ garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – bezuslovna ƒ garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – uslovna ƒ jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – bezuslovno ƒ jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – uslovno ƒ jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih ƒ vlada ili lokalnih vlast – bezuslovno jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih ƒ vlada ili lokalnih vlast – uslovno jemstvo EIB i multlateralnih razvojnih banaka – bezuslovno ƒ jemstvo EIB i multlateralnih razvojnih banaka – uslovno ƒ Osiguranja – potraživanja i prava Š cesije ƒ zaloga na potraživanje ƒ asignacije ƒ preuzimanje duga ƒ pristup dugu ƒ polise osiguranja kredita ƒ polisa osiguranja NKOSK-a ƒ polise životnog osiguranja (s likvidnom vrednošću) ƒ 295 Prilozi riziko polise životnog osiguranja ƒ hartje od vrednost preduzeća koje su kotrane na tržištu (akcije, obveznice ƒ i komercijalni zapisi) vrednosni papiri preduzeća koje se ne kotraju na tržištu (akcije, obveznice ƒ i komercijalni zapisi) bankarske garancije – bezuslovne ƒ bankarske garancije – uslovne ƒ hartje od vrednost Republike Srbije i Narodne banke Srbije ƒ hartje od vrednost država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih re- ƒ gionalnih vlada ili lokalnih vlast hartje od vrednost EIB i multlateralnih razvojnih banaka ƒ depozit (namenski) ƒ Hartje od vrednost kupljene od Banke, kao i komisioni plasmani uz garan- ƒ ciju banke Ostali instrumenti obezbeđenja Š vlastta menica (blanko) ƒ trasirana mjenica (blanko) ƒ trasirana vlastta menica (blanko) ƒ avalirana menica ƒ ugovorno ovlašćenje (Zakon o platnom prometu) ƒ administratvna zabrana ƒ barirani ček ƒ Napomena: Sve vrste instrumenata osiguranja navedene u ovom katalogu koriste se u međusobnoj kom- binaciji jednih sa drugima, što zavisi od kreditne sposobnost dužnika, visine i vrste plasmana i odluke nadležnog nivoa odlučivanja. Za izračunavanje pokrivenost kolateralom uzimaće se tržišna vrednost kolaterala ponderisana s efektvnim procentom. Svi teret upisani kao hipoteke s pravom prvenstvene naplate pre predmetnog upisa OBB, biće oduzet od efektvne vrednost kolaterala dobijene ponderisanjem. U slučaju da je tako dobijena vrijednost veća od upisane vrednost kolaterala, tada će se za izračunaavanje pokrivenost kolateralom uzimat upisana vrednost. Procene vrednost će u korist banke sačinit ovlašćeni sudski veštaci (procenitelji) prihvaćeni od strane Banke. 296 Upravljanje rizikom 1 . K O L A t E R A L I – N E K R E t N I N E V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R S T A K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t i v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u - z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i P o s l o v n e z g r a d e h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a n e k r e t n i n i k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 2 5 0 % 5 0 % P r i v a t n e k u ć e h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 1 , 5 6 7 % 6 7 % S t a n o v i h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 1 , 5 6 7 % 6 7 % S k l a d i š n i p r o s t o r h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 2 5 0 % - 297 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R S T A K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t i v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u - z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i P r o i z v o d n i p o g o n h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 3 3 3 % 3 3 % P o l j o p r i v r e d n o z e m l j i š t e , z a s a d i i s l i č n o h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 3 3 3 % 3 3 % g r a đ e v i n s k o z e m l j i š t e h i p o t e k a - z a l o ž n o p r a v o n a d n e k r e t n i n o m k o j e s e s t č e u k n j i ž b o m u z e m l j i š n i m k n j i g a m a ( t e r e t s e k n j i ž i u C - t e r e t n o m l i s t u ) i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i l i k a t a s t r a ( k a o d o k a z v l a s n i š t v a ) - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i k o j a n e m o ž e b i t s t a r i j a o d 6 0 d a n a z a l o ž n a i z j a v a s u d s k i o v e r e n a - r e š e n j e n a d l e ž n o g s u d a o s p r o v e d e n o j u k n j i ž b i - n o v i i z v o d i z z e m l j i š n i h k n j i g a i z k o j e g j e v i d l j i v o s p r o v o đ e - - n j e o b e z b e đ e n j a p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 2 5 0 % 5 0 % 298 Upravljanje rizikom 2 . K O L A t E R A L I – P O K R E t N O S t I V R S T A K O L A T - E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u - z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i O p r e m a i m a š i n e z a l o ž n o p r a v o – o b e z - b e đ e n j e k o j e s e s t č e u p i s o m u R e g i s t a r z a l o - g a a n a o s n o v u U g o v o - r a o z a l o z i i z v o d i z p o s l o v n i h k n j i g a ( i n v e n t a r n o g l i s t a ) v l a s n i k a p o k r e t - - n o s t , i z k o g j e v i d l j i v t a č a n o p i s p o k r e t n o s t i n j i h o v i h i d e n - t f k a c i o n i h o z n a k a - n e s t a r i j i o d 7 d a n a p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a k o j a j e p r i h v a t l j i v a z a - b a n k u i n i j e s t a r i j a o d 6 0 d a n a U g o v o r o z a l o z i - R e š e n j e A P R o u p i s u z a l o g e - p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 3 3 3 % 3 3 % Z a l i h e z a l o ž n o p r a v o – o b e z - b e đ e n j e k o j e s e s t č e u p i s o m u R e g i s t a r z a l o - g a a n a o s n o v u U g o v o - r a o z a l o z i i z v o d i z p o s l o v n i h k n j i g a ( i n v e n t a r n o g l i s t a ) v l a s n i k a p o k r e t - - n o s t , i z k o g j e v i d l j i v t a č a n o p i s p o k r e t n o s t i n j i h o v i h i d e n - t f k a c i o n i h o z n a k a i l i S k l a d i š n i c a o d j a v n o g s k l a d i š t a - n e s t a r i j a o d 7 d a n a U g o v o r o z a l o z i - R e š e n j e A P R o u p i s u z a l o g e - k o j i s e v o d i u R e g i s t r u p r e d u z e ć a - p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 0 0 % - V o z i l a z a l o ž n o p r a v o – o b e z - b e đ e n j e k o j e s e s t č e u p i s o m u R e g i s t a r z a l o - g a a n a o s n o v u U g o v o - r a o z a l o z i v r e d n o s t v o z i l a o d r e đ e n a j e i z n o s o m f a k t u r e ( u s l u č a j u k u - - p o v i n e n o v o g v o z i l a ) i l i p r o c e n j e n a o d s t r a n e s u d s k o g v e - š t a k a s a o b r a ć a j n a d o z v o l a - U g o v o r o z a l o z i - R e š e n j e A P R o u p i s u z a l o g e - p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 2 5 0 % 5 0 % 299 Prilozi V R S T A K O L A T - E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u - z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i P l o v i l a z a l o ž n o p r a v o – k o l a - t e r a l k o j i s e s t č e z a - k l j u č e n j e m s p o r a z u m a p r e d s u d o m i u p i s o m u R e g i s t a r b r o d o v a i z v o d i z r e g i s t r a p l o v i l a k o d n a d l e ž n e l u č k e k a p e t a n i j e , - p r o c e n a o v l a š t e n o g s u d s k o g v e š t a k a – n e s t a r i j a o d 6 0 - d a n a , s p o r a z u m p r e d s u d o m - r e š e n j e n a d l e ž n e l u č k e k a p e t a n i j e o s p r o v e d e n o m k o l a t e - - r a l u p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e - 1 : 2 5 0 % 5 0 % O s n o v n o s t a d o z a l o ž n o p r a v o – o b e z - b e đ e n j e s e s t č e u p i s o m u R e g i s t a r z a l o g a a n a o s n o v u U g o v o r a o z a l o z i i z v o d i z p o s l o v n i h k n i i g a i l i z a p i s n i č k i k o n s t a t o v a n p o p i s - v e t e r i n a r s k a p o t v r d a o z d r a v s t v e n o m s t a n j u ž i v o t n j a - u g o v o r o z a l o z i - r e š e n j e A P R o z a s n i v a n j u z a l o g e - p o l i s a o s i g u r a n j a u k o r i s t B a n k e - 1 : 3 3 3 % 3 3 % 300 Upravljanje rizikom 3 . K O L A t E R A L I – J E M S t V A V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u - z e t n i c i g r a đ a n i J e m s t v o F i z i č k o l i c e - j e m a c s e o b a v e z u j e p r e m a p o v e r i - o c u d a ć e i s p u n i t p u n o v a ž n u i d o s p e l u o b a v e z u d u ž n i k a , a k o t o o v a j n e u č i n i , j e m a c j e s u p s i d i - j a r n i d u ž n i k U g o v o r o j e m s t v u z a k l j u - - č e n i z m e đ u p o v e r i o c a i j e m c a s u d u ž n i k a 0 0 % 0 % L i č n o s o l i d a r n o j e m s t v o – j e m a c p l a t a c F i z i č k o l i c e s o l i d a r n o g a r a n t u j e z a d u g d u ž n i k a , a p r e m a n j e m u p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u , t j . o d g o v a r a p o v e r i o c u k a o g l a v n i d u ž n i k z a c e l u o b a v e z u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e đ u p o v e r i o c a i j e m c a s u d u ž n i - k a 0 0 % 0 % K o r p o r a t v n o s o l i d a r n o j e m s t v o - j e m a c p l a t a c P r a v n o l i c e s o l i d a r n o g a r a n t u j e z a d u g d u ž n i k a , a p r e m a n j e m u p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u , t j . o d g o v a r a p o v e r i o c u k a o g l a v n i d u ž n i k z a c e l u o b a v e z u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e đ u p o v e r i o c a i j e m c a s u d u ž n i - k a 0 0 % 0 % g a r a n c i j a g a r a n c i - j s k o g f o n d a S r b i j e ( g F S ) – b e z u s l o v n a P o t o j g a r a n c i j i , G F S s e o b a v e z u j e p o g a r a n c i j i d a ć e i z m i r i t o b a v e z u p o d o s p e ć u a k o t r e ć e l i c e n e i s p u n i o b a v e z u , a k o s u z a d o v o l j e n i s v i z a h t e v i u t v r đ e n i u g a r a n c i j i - p i s m e n a i z j a v a o j e m s t v u s a k l a u z u l a m a « n a p r v i p o z i v » i « b e z p r i g o v o r a » , b e z d o d a t n i h u s l o v a 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % g a r a n c i j a g a r a n c i - j s k o g f o n d a S r b i j e ( g F S ) – u s l o v n a P o t o j g a r a n c i j i , G F S s e o b a v e z u j e p o g a r a n c i j i d a ć e i z m i r i t o b a v e z u p o d o s p e ć u a k o t r e ć e l i c e n e i s p u n i o b a v e z u , a k o s u z a d o v o l j e n i s v i z a h t e v i u t v r đ e n i u g a r a n c i j i p i s m e n a i z j a v a o j e m s t v u , - u z i s p u n j e n j e d o d a t n i h u s l o v a p i s m e n a p o t v r d a G F S - a - o n a m e n s k o m k o r i š ć e n j u k r e d i t a , a k o s e k o n t a k t r a 1 : 2 5 0 % 5 0 % J e m s t v o R e p u b l i k e S r b i j e i N a r o d n e B a n k e S r b i j e - b e z u s l o v n o R S / N B S s o l i d a r n o j e m č i z a d u g d u ž n i k a , t e p r e - m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e đ u p o v e r i o c a i j e m c a , b e z d o d a t n i h u s l o v a 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % J e m s t v o R e p u b l i k e S r b i j e i N a r o d n e B a n k e S r b i j e - u s l o v n o R S / N B S s o l i d a r n o j e m č i z a d u g d u ž n i k a , t e p r e - m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e đ u p o v e r i o c a i j e m c a , u z i s p u - n j e n j e d o d a t n i h u s l o v a 1 : 2 5 0 % 5 0 % 301 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I c I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a l u a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u - z e t n i c i g r a đ a n i J e m s t v o d r ž a v a O E c D , n j i h o v i h c e n t r a l n i h b a n a k a i n j i h o v i h r e g i o n a l n i h v l a d a i l i l o k a l n i h v l a s t - b e z u s l o v n o D r ž a v e O E C D / n j i h o v e c e n t r a l n e b a n k e / n j i h o v e r e g i o n a l n e v l a d e i l i l o k a l n e v l a s t s o l i d a r n o j e m - č e z a d u g d u ž n i k a , a p r e m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e - đ u p o v e r i o c a i j e m c a , b e z d o d a t n i h u s l o v a 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % J e m s t v o d r ž a v a O E c D , n j i h o v i h c e n t r a l n i h b a n a k a i n j i h o v i h r e g i o n a l n i h v l a d a i l i l o k a l n i h v l a s t - u s l o v n o D r ž a v e O E C D / n j i h o v e c e n t r a l n e b a n k e / n j i h o v e r e g i o n a l n e v l a d e i l i l o k a l n e v l a s t s o l i d a r n o j e m - č e z a d u g d u ž n i k a , a p r e m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e - đ u p o v e r i o c a i j e m c a , u z i s p u n j e n j e d o d a t n i h u s l o v a 1 : 2 5 0 % 5 0 % J e m s t v o E I B i m u l t - l a t e r a l n i h r a z v o j n i h b a n a k a - b e z u s l o v n o E I B / m u l t l a t e r a l n e r a z v o j n e b a n k e s o l i d a r n o j e m č e z a d u g d u ž n i k a , t e p r e m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e - đ u p o v e r i o c a i j e m c a , b e z d o d a t n i h u s l o v a 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % J e m s t v o E I B i m u l t - l a t e r a l n i h r a z v o j n i h b a n a k a - u s l o v n o E I B / m u l t l a t e r a l n e r a z v o j n e b a n k e s o l i d a r n o j e m č e z a d u g d u ž n i k a , t e p r e m a n j i m a p o v e r i l a c i m a i s t a p r a v a k a o i p r e m a d u ž n i k u U g o v o r o s o l i d a r n o m - j e m s t v u z a k l j u č e n i z m e - đ u p o v e r i o c a i j e m c a , u z i s p u n j e n j e d o d a t n i h u s l o v a 1 : 2 5 0 % 5 0 % 302 Upravljanje rizikom 4 . K O L A t E R A L I – P O t R A Ž I V A N J A I P R A V A V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i c e s i j e N a p o m e n a : c e s i j e p r e d u z e ć a p r i h v a t l j i v o g b o n i t e t a , š t o m o r a d a p o - t v r d i S e k t o r z a u p r a v l j a n j e r i z i c i m a P r e n o s p o t r a ž i v a n j a s p o v e r i o c a n a t r e ć e l i c e ( n o - v o g p o v e r i o c a ) u k l j u č u j u ć i i s v a s p o r e d n a p r a v a ( h i p o t e k a , z a l o g e , p r a v o n a k a m a t e i s l . ) - U g o v o r o c e s i j i s k l o p l j e n i z m e đ u p o v e r i o c a i t r e ć e g l i c a ( n o - v o g p o v e r i o c a ) , u z o b a v e š t e n j e d u ž n i k u o i z v r š e n o j c e s i j i N a p o m e n a : - D o s a d a š n j a p r a k s a j e p o k a z a l a d a j e u s l u č a j u k a d a s e c e s i j o m p r e n o s e s p o r e d n a p r a v a ( h i p o t e k a , h i p o t e k a n a a k c i j e ) u s a m o m u g o v o r u o c e s i j i p o t r e b n o p r e c i z n o d e f n i s a t p r e d m e t e o s i g u r a n j a i o s n o v u n j i h o v o g s t c a n j a , k a o i k l a u z u l u k o j o m s e n o v o m p o v e r i o c u n a n j e g o v o i m e d o p u š t a u k n j i ž b a h i p o t e k e / h i p o t e k e n a a k c i j e u s v i m j a v n i m r e g i s t r i m a - K a d a s e c e s i j o m p r e n o s e s p o r e d n a p r a v a k o j a s e u p i s u j u u j a v n i m r e g i s t r i m a , p o t p i s c e d e n t a n a u g o v o r u m o r a b i t o v e r e n k o d j a v n o g b e l e ž n i k a 1 : 2 5 0 % 5 0 % Z a l o g a n a p o t r a ž i v a n j e z a l o ž n o p r a v o – o b e z b e - đ e n j e k o j e s e s t č e u p i s o m u R e g i s t a r z a l o g a a n a o s n o v u U g o v o r a o z a l o z i - v r e d n o s t p o t r a ž i v a n j a - u g o v o r o z a l o z i - R e š e n j e A P R o u p i s u z a l o g e 1 : 2 5 0 % 5 0 % A s i g n a c i j a N a p o m e n a : A s i g n a c i j e p r e d u z e ć a p r i h v a t l j i v o g b o n i t e t a , š t o m o r a d a p o - t v r d i S e k t o r z a u p r a v l j a n j e r i z i c i m a U p u ć i v a n j e m ( a s i g n a c i - j o m ) j e d n o l i c e , u p u t l a c ( a s i g n a n t ) o v l a š ć u j e d r u g o l i c e , u p u ć e n i k a ( a s i g n a t ) d a z a n j e g o v r a č u n i z v r š i n e š t o o d r e đ e n o m t r e ć e m l i c u , p r i m a o c u u p u t a ( a s i g n a - t a r ) , a o v o g a o v l a š ć u j e d a t o i z v r š e n j e p r i m i u s v o j e i m e . . - U g o v o r o a s i g n a c i j i s k l o p l j e n i z m e đ u a s i g n a n t a , a s i g n a t a i a s i g n a t a r a 1 : 2 5 0 % - 303 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i P r e u z i m a n j e d u g a D u g s e p r e u z i m a u g o - v o r o m i z m e đ u d u ž n i k a i p r e u z i m a o c a n a k o j i j e p r i s t a o p o v e r i l a c . - U g o v o r o p r e u z i m a n j u d u g a i z m e đ u d u ž n i k a i p r e u z i - m a o c a d u g a u z s a g l a s n o s t p o v e r i o c a ( p o t p i s p o v e r i o c a n a u g o v o r u ) . 0 0 % 0 % P r i s t u p d u g u U g o v o r o m u k o j i s t u p a j u p o v e r i l a c i t r e ć e l i c e , k o j i m s e t r e ć e l i c e o b a v e z u j e p o v e r i o c u d a ć e i s p u n i t n j e g o v o p o t r a ž i v a n j e o d d u ž n i k a , t r e ć e l i c e s t u p a u o b a v e z u p o r e d d u ž n i k a . - U g o v o r o p r i s t u p u d u g u s k l o p l j e n i z m e đ u p o v e r i o c a i p r i s t u p a o c a d u g u . 0 0 % 0 % P o l i s e o s i g u - r a n j a k r e d i t a N a p o m e n a : B a n k a u t v r - đ u j e i o d o - b r a v a l i m i t e z a p o j e d i n a o s i g u r a v a j u ć a d r u š t v a i d r u - g e f n a n s i j s k e i n s t t u c i j e V r s t a o s i g u r a n j a g d e b a n k a o s i g u r a v a p l a s m a n e k o d o s i g u r a v a j u ć i h d r u š t a v a i l i d r u g i h f n a n s i j s k i h i n s t t u - c i j a k o j e s u d u ž n e i s p u n i t o b a v e z e k l i j e n t a u s l u č a j u n a s t u p a n j a o s i g u r a n o g s l u č a j a . - U g o v o r o o s i g u r a n j u s k l o p l j e n i z m e đ u B a n k e i o s i g u r a v a j u ć e g d r u š t v a i l i d r u g e f n a n s i j s k e i n s t t u c i j e z a o s i g u r a n j e o d r e đ e n i h v r s t a k r e d i t a . - P r i j a v a k r e d i t a o s i g u r a v a j u ć e m d r u š t v u , o d n o s n o f n a n s i - j s k o j i n s t t u c i j i ( u k o l i k o j e t a k o u g o v o r e n o ) - O s i g u r a n i i z n o s k o j i ć e s e u k l j u č i t n a o s n o v u k r e d i t n o g l i m i t a o s i g u r a v a č a 1 : 1 9 0 % 9 0 % 304 Upravljanje rizikom V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i P o l i s a o s i g u r a n j a N K O S K - a V r s t a o s i g u r a n j a g d e b a n k a o s i g u r a v a p o t r a ž i v a n j a p o o s n o v u s t a m b e n i h k r e d i t a k o d N a c i o n a l n e k o r p o r a c i - j e z a o s i g u r a n j e s t a m b e n i h k r e d i t a , p o k o j i m a N K O S K m o r a d a i z m i r i o s i g u r a n a p o t r a ž i v a n j a p r e m a b a n c i p o š t o s e d e s i o s i g u r a n i d o g a đ a j i p o š t o s e z a d o - v o l j e p r e d v i đ e n i z a h t e v i . - p i s m e n o o b a v e š t e n j e K o r p o r a c i j e k o j e s e o s t a v l j a B a n c i n a m e m o r a n d u m u K o r p o r a c i j e , p o t p i s a n o o d s t r a n e o v l a š ć e m o g l i c a i o v e r e n o p e č a t o m K o r p o r a c i j e p r e d s t a v l j a p o l i s u o s i g u r a n j a p o d u s l o v o m d a s u p r e m i j a o s i g u r a n j a i a d m i n i s t r a t v n i t r o š k o v i p o o d n o s n o m k r e d i t u p l a ć e n i K o r p o r a c i j i 1 : 1 - 7 5 % P o l i s e ž i v o t n o g o s i g u r a n j a ( s l i k v i d n o m v r e d n o š ć u ) Z a l o g a s e s t č e v i n k u l i - r a n j e m p o l i s e ž i v o t n o g o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e r a d i o s i g u r a n j a p o v r a t a p l a s m a n a . - P o l i s a o s i g u r a n j a v i n k u l i r a s e u k o r i s t b a n k e - O s n o v a z a o b r a č u n e f e k t v n e v r e d n o s t j e s t v a r n a l i k v i d n a v r e d n o s t k o j u p i s m e n o p o t v r đ u j e o s i g u r a v a j u ć e d r u š t v o - O s i g u r a n i i z n o s k o j i ć e s e u k l j u č i t n a o s n o v u k r e d i t n o g l i m i t a o s i g u r a v a č a N a p o m e n a : - O b r a č u n l i k v i d n e v r e d n o s t p o l i s e ž i v o t n o g o s i g u r a n j a t r e b a p r i b a v i t o d o s i g u r a v a j u ć e g d r u š t v a 1 : 1 - 9 0 % R i z i k o p o l i s e ž i v o t n o g o s i g u r a n j a Z a l o g a s e s t č e v i n k u l i - r a n j e m p o l i s e ž i v o t n o g o s i g u r a n j a u k o r i s t b a n k e r a d i o s i g u r a n j a p o v r a t a p l a s m a n a . - P o l i s a o s i g u r a n j a v i n k u l i r a s e u k o r i s t b a n k e 0 - 0 % 305 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i H a r t j e o d v r e d n o s t p r e d u z e ć a k o j e s e k o t r a j u n a t r ž i š t u ( a k c i j e , o b v e z n i c e i k o m e r c i j a l n i z a p i s i ) Z a l o ž n o p r a v o n a h a r t j a - m a o d v r e d n o s t s e s t č e u p i s o m z a l o g e u C e n - t r a l n o m r e g i s t r u h a r t j a o d v r e d n o s t n a o s n o v u u g o v o r a o z a l o z i - D o k a z o v l a s n i š t v u h a r t j a o d v r e d n o s t , o b a v e š t e n j e C e n t r a l n o g r e g i s t r a h a r t j a o d v r e d n o s t i l i p o t v r d a S r e d - s t a v a u k o l i k o i h b a n k a č u v a ) - i n f o r m a c i j a o v r e d n o s t h a r t j a o d v r e d n o s t n a o f c i - j e l n i m t r ž i š t m a h a r t j a o d v r e d n o s t ( n p r . B e o g r a d s k a b e r z a i t d . ) - D o k a z o s p r o v e d e n o m u p i s u z a l o g e ( o b a v e š t e n j e C e n t r a l n o g r e g i s t r a h a r t j a o d v r e d n o s t i l i p o t v r d a S r e d s t a v a ) - M i n i m a l n o k v a r t a l n a p r o v e r a z v a n i č n e v r e d n o s t 1 : 2 5 0 % 5 0 % B a n k a r s k e g a r a n c i j e - b e z u s l o v n e N a p o m e n a : B a n k a u t v r - đ u j e i o d o b r a - v a l i m i t e z a s v a k u b a n k u B a n k a r s k o m g a r a n c i - j o m b a n k a i z d a v a l a c s e o b a v e z u j e p r e m a k o r i s n i k u g a r a n c i j e d a ć e m u z a s l u č a j d a m u t r e ć e l i c e n e i s p u n i o b a v e z u i z o s n o v n o g p o s l a o d o s p e ć u i z m i r i t o b a v e z u . K o r i s n i k g a r a n c i j e d o s t a v l j a i i z j a v u d a u g o v o r n a o b a v e z a n i j e i s p u n j e n a . - P i s m e n a g a r a n c i j a s k l a u z u l a m a « n a p r v i p o z i v » i « b e z p r i g o v o r a » , b e z d o d a n i h u s l o v a - O s i g u r a n i i z n o s k o j i ć e s e u k l j u č i t n a o s n o v u k r e d i t n o g l i m i t a B a n k e 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % B a n k a r s k e g a r a n c i j e - u s l o v n e N a p o m e n a : B a n k a u t v r - đ u j e i o d o b r a - v a l i m i t e z a s v a k u b a n k u B a n k a r s k o m g a r a n c i - j o m b a n k a i z d a v a l a c s e o b a v e z u j e p r e m a k o r i s n i k u g a r a n c i j e d a ć e m u z a s l u č a j d a m u t r e ć e l i c e n e i s p u n i o b a v e z u o d o s p e ć u i z m i r i t o b a v e z u a k o b u d u i s p u n j e n i u s l o v i n a v e d e n i u g a r a n c i j i . - P i s m e n a g a r a n c i j a , u z i s p u n j e n j e d o d a t n i h u s l o v a - O s i g u r a n i i z n o s k o j i ć e s e u k l j u č i t n a o s n o v u k r e d i t n o g l i m i t a B a n k e 1 : 2 5 0 % 5 0 % 306 Upravljanje rizikom V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i H a r t j e o d v r e d n o s t k u p l j e n e o d b a n k e i l i k o m i s i o n i p l a s m a n i u z g a r a n c i j u b a n k e S h o d n o U g o v o r u o z a l o z i h a r t j a o d v r e d n o s t i l i k o m i s i o n i h p l a s m a n a , d e - p o n e n t n a m j e n s k i z a l a ž e p r e t h o d n o n a v e d e n e i n s t r u m e n t e k o j i s l u ž e k a o o s i g u r a n j e o d r e đ e n o g p l a s m a n a - U g o v o r o z a l o z i h a r t j a o d v r e d n o s t i l i k o m i - s i o n i h p l a s m a n a s k l o p l j e n i z m e đ u B a n k e i d e p o n e n t a 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % 5 . O S t A L I I N S t R U M E N t I O B E Z B E đ E N J A V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A R a z m e r E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a i p r e - d u z e t n i c i g r a đ a n V l a s t t a m e n i c a ( b l a n k o ) K o d v l a s t t e m e n i c e i z d a - v a l a c ( t r a s a n t ) s e s v o j i m p o t p i s o m o b a v e z u j e d a ć e s a m k a o g l a v n i d u ž n i k i s p l a t t p o v e r i o c u ( r e m i - t e n t u ) m e n i č n i i z n o s - p o t p i s a n a m e n i c a s a k l a u z u l o m “ b e z p r o t e s t a ” - m e n i č n a i z j a v a ( o v l a š t e n j e k o j e i z d a v a l a c d a j e p o v e r i o c u k a k o b i p o v e r i l a c b i o u m o g u ć n o s t d a j e p o p u n i u s k l a d u s a o d r e d b a m a p r a v n o g p o s l a k o j i j e b i o t e m e l j z a i z d a v a n j e m e n i c e ) 0 0 % 0 % 307 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A R a z m e r E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a i p r e - d u z e t n i c i g r a đ a n V l a s t t a m e n i c a ( b l a n k o ) K o d v l a s t t e m e n i c e i z d a - v a l a c ( t r a s a n t ) s e s v o j i m p o t p i s o m o b a v e z u j e d a ć e s a m k a o g l a v n i d u ž n i k i s p l a t t p o v e r i o c u ( r e m i - t e n t u ) m e n i č n i i z n o s - p o t p i s a n a m e n i c a s a k l a u z u l o m “ b e z p r o t e s t a ” - m e n i č n a i z j a v a ( o v l a š t e n j e k o j e i z d a v a l a c d a j e p o v e r i o c u k a k o b i p o v e r i l a c b i o u m o g u ć n o s t d a j e p o p u n i u s k l a d u s a o d r e d b a m a p r a v n o g p o s l a k o j i j e b i o t e m e l j z a i z d a v a n j e m e n i c e ) 0 0 % 0 % t r a s i r a n a m e n i c a ( b l a n k o ) K o d t r a s i r a n e m e n i c e i z d a - v a l a c ( t r a s a n t ) n a l a ž e d r u - g o m l i c u ( t r a s a t u ) d a p l a t m e n i č n i i z n o s o d r e đ e n o m p o v e r i o c u ( r e m i t e n t u ) , a a k o g a t o l i c e n e p l a t , p l a t ć e j e o n s a m - p o t p i s a n a m e n i c a s a k l a u z u l o m “ b e z p r o t e s t a ” - m e n i č n a i z j a v a ( o v l a š t e n j e k o j e i z d a v a l a c d a j e p o v e r i o c u k a k o b i p o v e r i l a c b i o u m o g u ć n o s t d a j e p o p u n i u s k l a d u s a o d r e d b a m a p r a v n o g p o s l a k o j i j e b i o t e m e l j z a i z d a v a n j e m e n i c e ) 0 0 % 0 % t r a s i r a n a v l a s t t a m e n i c a ( b l a n k o ) K o d v l a s t t e t r a s i r a n e m e n i c e i z d a v a l a c ( t r a s a n t ) s a m s e b e i m e n u j e t r a s a - t o m - p o t p i s a n a m e n i c a s a k l a u z u l o m “ b e z p r o t e s t a ” - m e n i č n a i z j a v a ( o v l a š t e n j e k o j e i z d a v a l a c d a j e p o v e r i o c u k a k o b i p o v e r i l a c b i o u m o g u ć n o s t d a j e p o p u n i u s k l a d u s a o d r e d b a m a p r a v n o g p o s l a k o j i j e b i o t e m e l j z a i z d a v a n j e m e n i c e ) 0 0 % 0 % 308 Upravljanje rizikom V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A r a z m e r a E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a , p r e d u z e t n i c i g r a đ a n i H a r t j e o d v r e d n o s t R e p u b l i k e S r b i j e i N a - r o d n e b a n k e S r b i j e Z a l o ž n o p r a v o n a h a r t j a - m a o d v r e d n o s t s e s t č e u p i s o m z a l o g e u C e n t r a l n o m r e g i s t r u h a r t - j a o d v r e d n o s t n a o s n o v u u g o v o r a o z a l o z i - D o k a z o v l a s n i š t v u h a r t j a o d v r e d n o s t , o b a v e š t e n j e C e n t r a l n o g r e g i s t r a h a r t j a o d v r e d - n o s t i l i p o t v r d a S r e d s t a v a u k o l i k o i h b a n k a č u v a ) - D o k a z o s p r o v e d e n o m u p i s u z a l o g e ( o b a v e š t e n j e C e n t r a l n o g r e g i s t r a h a r t j a o d v r e d n o s t i l i p o t - v r d a S r e d s t a v a ) - M i n i m a l n o k v a r t a l n a p r o v e r a z v a n i č n e v r e d n o s t 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % H a r t j e o d v r e d n o s t z e m a l j a O E c D , n j i h o v i h c e n t r a l n i h b a n a k a i n j i - h o v i h r e g i o n a l n i h v l a d a i l i l o k a l n i h v l a s t U s k l a d u s a z a k o n o d a v - s t v o m d r ž a v e u k o j o j j e s e d i š t e i z d a v a o c a h a r t j a o d v r e d n o s t - U s k l a d u s a z a k o n o d a v s t v o m d r ž a v e u k o j o j j e s e d i š t e i z d a v a o c a h a r t j a o d v r e d n o s t - D e p o z i t k o j i s e j e d i n o d r ž i u O B B - K v a r t a l n a p r o v e r a z v a n i č n e v r e d n o s t 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % H a r t j e o d v r e d n o s t E I B i m u l t l a t e r a l n i h r a z v o j n i h b a n a k a U s k l a d u s a z a k o n o d a v - s t v o m d r ž a v e u k o j o j j e s e d i š t e i z d a v a o c a h a r t j a o d v r e d n o s t - U s k l a d u s a z a k o n o d a v s t v o m d r ž a v e u k o j o j j e s e d i š t e i z d a v a o c a h a r t j a o d v r e d n o s t - D e p o z i t k o j i s e j e d i n o d r ž i u O B B - K v a r t a l n a p r o v e r a z v a n i č n e v r e d n o s t 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % D e p o z i t ( n a m e n s k i ) S h o d n o u g o v o r u o d e p o z i t u d e p o n e n t b a n k e n a m j e n s k i p o l a ž e o d r e đ e n i n o v č a n i i z n o s k o d O B B k o j i s l u ž i k a o o b e z b e đ e n j e o d r e đ e n o g p l a s m a n a b a n k e - U g o v o r o d e p o z i t u - U o v o r o z a l o g u d e p o z i t a s k l o p l j e n i z m e đ u B a n k e i d e p o n e n t a - D e p o z i t k o j i s e j e d i n o d r ž i u O B B 1 : 1 1 0 0 % 1 0 0 % 309 Prilozi V R S T A K O L A T E R A L A D E F I N I C I J A P R A V N E P R E T P O S T A V K E V R E D N O S T K O L A T E R A L A R a z m e r E v a u l a c i j a u % - e f e k t v n i % P r e d u z e ć a , m i k r o p r e d u z e ć a i p r e d u z e t n i c i g r a đ a n A v a l i r a n a m e n i c a M e n i č n o j e m s t v o k o j e d a j e f z i č k o i l i p r a v n o l i c e d a ć e c e o i z n o s m e n - i c e i l i j e d a n n j e n d e o b i t i s p l a ć e n , a d a j e s e p o t p i s o m n a l i c u m e n i c e i t o r e č i m a “ p e r a v a l ” i l i “ k a o j e m a c ” . - p o t p i s a n a m e n i c a s a k l a u z u l o m “ b e z p r o t e s t a ” u z a k c e p t a k o s e r a d i o t r a - s i r a n o j i l i v l a s t t o j t r a s i r a n o j m e n i c i - m e n i č n a i z j a v a ( o v l a š t e n j e k o j e i z d a v a l a c d a j e p o v e r i o c u k a k o b i p o v e r i l a c b i o u m o g u ć n o s t d a j e p o p u n i u s k l a d u s a o d r e d b a m a p r a v n o g p o s l a k o j i j e b i o t e m e l j z a i z d a v a n j e m e n i c e ) - p o t p i s j e m c a n a l i c u m e n i c e i s p o d o z n a k e « p e r a v a l » i l i « k a o j e m a c » 0 0 % 0 % U g o v o r n o o v l a š ć e n j e U g o v o r n o o v l a š ć e n j e , č i j i j e z a - k o n s k i o s n o v p r e d v i đ e n Z a k o n o m o p l a t n o m p r o m e t u , p r e d s t a v l j a i n s t r u m e n t o b e z b e đ e n j a p l a ć a n j a k o j i m d u ž n i k - p r a v n o l i c e o v l a š ć u j e p o v e r i o c a d a u s l u č a j u n e i z m i r a n j a o b a v e z e o d o s p e l o s t i z v r š i n a p l a t u i z n o s a d o s p e l e o b a v e z e s a r a č u n a p r a v n o g l i c a . - d u ž n i k i z d a j e o v l a š ć e n j e u d v a p r i m e r k a i p o d n o s i i h s v o j o j b a n c i n a o v e r u , j e d a n p r i m e r a k z a d r ž a v a b a n k a d u š n i k a a d r u g i d u ž n i k u r u č u - j e p o v e r i o c u - k a d a o b a v e z a d o s p e z a p l a ć a n j e p o - v e r i l a c o v a j p r i m e r a k o v l a š ć e n j a u z n a l o g z a n a p l a t u p o d n o s i b a n c i d u ž - n i k a r a d i n a p l a t e s a r a č u n a d u ž n i k a 0 0 % 0 % a d m i n i s t r a t i v n a z a b r a n a A d m i n i s t r a t i v n a z a b r a n a j e o v e r e n i d o k u m e n t k o j i p o t p i s u j e p o s l o d a v a c , k o j o m d u ž n i k d a j e s a g l a s n o s t d a s e r a d i n a p l a t e p o t r a ž i v a n j a p o v e r i o c a z a p l e n i d e o n j e g o v e p l a t e i d a s e d i r e k - t n o i s p l a t i p o v e r i o c u , n a n a č i n o d r e đ e n u t o m d o k u m e n t u . D o k u m e n t k o j i o v e r a v a p o s l o d a - - v a c i z a p o s l e n 0 - 0 % P r e d s e d n i k U p r a v n o g o d b o r a O r a n ž b a n k e a . d . B e o g r a d 310 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 9A. PRIMER MODELA SANI ZA UtVRđIVANJE KREDITNOG REJTINGA KLIJENTA SANI - cORPORAtE SANI za PRAVNA LIcA SANI je aplikacija za analizu bilansnih podataka klijenata pravnih lica na bazi MS EX- CEL-a. Sistem je razvijen od strane Orange banke u Amsterdamu i stoga se korist u celoj Orange Bank Grupi. Unos podataka u sistem je centralizovan unutar Sektora upravljanja rizicima u Direkci- ji kreditnog rizika za pravna lica u Odeljenju SANI analize. Unos se vrši na bazi overenih fnansijskih izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha,izveštaj o tokovima gotovine i aneks) pravnih lica koje su poreski obveznici. Rezultat SANI-analize je indikator fnansijskog bo- niteta (SI) koji čini podlogu za rangiranje klijenata Sektora za poslove sa pravnim licima. Kvalitet rezultata SANI - analize zavisi od kvaliteta prezentovanih fnansijskih izveštaja. Unos podataka ograničen je na tri uzastopna perioda pri čemu je moguće unet godišnje ili tokom godine fnansijske podatke. U sklopu SANI moguća je izrada: konsolidovanih fnansijskih izveštaja, Š projekcija fnansijskih izveštaja za budući period. Š U sklopu SANI moguća je dodatno izrada: analiza odstupanja Š analiza razdoblja. Š Izveštaj SANI - analize pored osnovnih informacija o klijentu obuhvata fnansijske podatke grupisane na sledeći način: Bilans uspeha Š (svi se podaci iskazuju u apsolutnim, a potom i u relatvnim iznosima): Dobit/Gubitak (D/G) iz poslovanja, ƒ D/G iz poslova povezanih sa povezanim i nepovezanim privrednim društvima, ƒ D/G iz fnansiranja, ƒ D/G iz redovnog poslovanja, ƒ D/G iz vanrednog poslovanja, ƒ D/G pre oporezivanja, ƒ D/G poslovne godine. ƒ 311 Prilozi Bilans stanja Š (svi se podaci iskazuju u apsolutnim te relatvnim iznosima): Stalna sredstva (posebna informacija o kapitalnim ulaganjima), ƒ Obrtna sredstva (posebna informacija o dugoročnim tj. trajnim obrtnim ƒ sredstvima), Kapital, ƒ Obaveze (posebna informacija o dugoročnim obavezama), ƒ Bilansna suma, ƒ Dinamični ekonomski razvoj kapitala, ƒ Vanbilansne stavke. ƒ Obračun novčanih tokova Š - Obračun novčanog toka daje informacije o novčanim prilivima i novčanim izdacima u određenom obračunskom razdoblju sa ciljem utvrđivanja sposobnost privrednog subjekta u ispunjenju obveza prema Banci. Obračun novčanih tokova prema MRS-u 7 dinamički je prikaz novčanih tokova u određenom vremenskom periodu. Sastavni delovi su: Novčani tok iz tekućeg poslovanja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze ƒ iz bilansa uspeha, zatm promene u obrtnoj sferi privrednog subjekta), Novčani tok iz investcija (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz inves- ƒ tcijskih aktvnost subjekta - CAPEX), Novčani tok iz fnansiranja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz izvo- ƒ ra fnansiranja privrednog subjekta – promene u kapitalu, potom promenu u kratkoročnim i dugoročnim fnansijskim obavezama). Promena stanja novčanih sredstava predstvalja: a. računsku veličinu koja proizlazi iz zbira navedenih novčanih tokova, i b. stvarnu promenu novčanih sredstava u aktvi bilansa. Izračunavanje dugoročno potrebnih novčanih sredstava za investcije privrednog subjekta iskazuje se kao razlika zbira novčanog toka iz bilansa uspeha i novčanog toka iz dugoročnog fnansiranja privrednog subjekta (promene u kapitalnoj sferi i dugoročnim fnansijskim obavezama) sa novčanim tokom iz investcija. Pozitvna razlika iskazuje ročno usklađeno fnansiranje investcija dok negatvna razlika upućuje na nestabilnu strukuturu fnansiranja u posmatranom razdoblju. Slobodan novčani tok Š Izračunavanje slobodnog novčanog toka dinamički je prikaz novčanog toka u određenom vremenskom periodu. Slobodan novčani tok obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz tekućeg poslovanja i investcija – ne obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz fnansiranja. Slobodan novčani tok korist se za izračunavanje pokrivenost otplate fnansijskih obaveza i tme iskazuje kapac- itet samofnasiranja privrednog subjekta (DSCR). Neto novčani tok Š Neto novčani tok obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz bilansa uspeha.Neto novčani tok korist se za izračunavanje pokrivenost otplate ukupnih obaveza. 312 Upravljanje rizikom Finansijski pokazatelji Š – Finansijski pokazatelji daju informacije o rentabilnost (proftabilnost), fnansijskoj stabilnost i likvidnost privrednog subjekta. Za većinu pokazatelja nije moguće jednoobrazno odredit benchmark vrednost s obzirom da iste značajno zavise od delatnost, veličine kao i od pravnog oblika privrednog subjekta. POKAZAtELJI USPEŠNOStI (RENtABILNOSt) Š EBIT prinos – dobit/gubitak iz poslovanja pre kamata i poreza ƒ Dobit iz poslovanja pre fnansijskog rezultata (EBIT - Earnings Befors Interest And Taxes) x 100 poslovni prihodi Interpretacija: ukazuje na proftabilnost operatvnog poslovanja tj. % ili maržu koja se ostvaruje iz poslovanja nakon svih redovnih troškova, ali pre troškova fnansiranja i poreza iz vanrednog poslovanja. Faktor pokrića kamatnih troškova ƒ (ICR – Interest Cover Rato) – minimalno 2,0 puta. Dobit iz poslovanja pre fnansijskog rezultata i amortzacije (EBITA - Earnings Befors Interest Depreciaton And Amortsaton) kamatni troškovi Interpretacija: govori o sposobnost privrednog subjekta da podmiri kamatne troškove. Kao izvor pokrića kamatnih troškova uzima se EBITDA. Ako bi indikator bio 1,0 put to bi značilo da se kompletna zarada pre amortzacije (EBITDA) usmerava za pokriće kamata, što je neodrživo za normalno poslovanje. Stopa dobit/gubitka i poslovnih prihoda (Proft Margin) ƒ Dobit iz redovnog poslovanja (EBT - Earnings Befors Taxes) x 100 poslovni prihodi Interpretacija: ukazuje na proftabilnost koja se ostvaruje iz redovnog poslovanja uključujući podmirenje fnansijskih troškova (što je veći % veća je proftabilnost poslo- vanja). Stopa rentabilnost kapitala/povrat na kapital (ROE) ƒ Dobit iz poslovanja pre fnansijskog rezultata (EBIT) x 100 kapital Interpretacija: ukazuje na proftabilnost kapitala ili drugim rečima, kolika se proft- abilnost ostvari na uloženi kapital. Tumači se kao % na jednu jedinicu kapitala. Stopa rentabilnost okamaćenog kapitala (ROCE – Return On Capital ƒ Employed) 3 Dobit iz poslovanja pre fnansijskog rezultata (EBIT) x 100 kapital + obveznice + kreditne obaveze - novac 3 U slučaju negatvnog kapitala racio se izračunava koristeći ukupne obaveze privrednog subjekta. 313 Prilozi Interpretacija: tumači se kao proftabilnost (pre plaćanja troškova fnansiranja) koja se ostvaruje na uloženi kapital i ostale izvore fnansiranja na koje se plaća kamata tj. koliko se proftabilno oplođuju sredstva uložena bilo kroz kapital bilo kroz kredite ili obveznice. Stopa rentabilnost imovine (ROA – Return On Assets) ƒ dobit iz redovnog poslovanja + troškovi kamata x 100 aktva Interpretacija: pokazatelj govori o efkasnost upotrebe aktve/imovine tj. koja se proftabilnost (pre plaćanja kamata) ostvaruje na jednu jedinicu aktve. Stopa rentabilnost (ROI – Return On Investment) ƒ dobit iz redovnog poslovanja x 100 aktva Interpretacija: isto kao i prethodni pokazatelj, ali pošto se uključe troškovi fnansir- anja tj. kolika je proftabilnost jedne jedinice aktve pošto se podmire i troškovi izvora fnansiranja poslovanja – kamate po kreditma. Stopa dobit po zaposlenom (produktvnost) ƒ poslovni prihodi troškovi osoblja Interpretacija: pokazuje produktvnost zaposlenih (što je veća stopa, to je produk- tvnost veća). Dinamika prihoda (posl. prihodi razdoblja t u odnosu na prihode razdo- ƒ blja t-1) prihodi (T) x 100 prihodi (T-1) Interpretacija: pokazuje dinamiku (rast) poslovnih prihoda u tekućem razdoblju u odnosu na prethodno razdoblje. POKAZAtELJI INVEStIcIJA Š Udeo stalnih sredstava u bilansu ƒ stalna imovina x 100 aktva Interpretacija: udeo stalnih sredstava u bilansu govori o tome koliko je imovine ve- zano u dugotrajnoj imovini, koji u kratkoročnoj. Stopa investranja ƒ porast stalne imovine x 100 stalna imovina prethodne godine Interpretacija: ukazuje na porast dugotrajne imovine. 314 Upravljanje rizikom Sklonost investranju Š porast stalne imovine x 100 amortzacija & otpis imovine manje vrednost Interpretacija: stavlja u odnos povećanje stalne imovine i amortzacije tj. ukazuje koji se deo amortzacije i da li uopšte, usmerava na ulaganje u dugotrajnu imovinu. POKAZAtELJI FINANSIJSKE StABILNOStI I ZADUŽENOStI (FINANSIRANJE) Š Indikator kapitala ƒ kapital x 100 aktva Interpretacija: ukazuje koji deo imovine se fnansira iz vlastth sredstava (što je in- dikator veći, sigurnije je poslovanje). Indikator kapitala ispravljen za nematerijalnu imovinu ƒ kapital - nematerijalna imovina x 100 aktva - nematerijalna imovina Interpretacija: tumačenje isto kao i kod prethodnog pokazatelja, međutm uzima se u obzir nematerijalna imovina obzirom da je često puta teško utvrdit realnu vrednost nematerijalne imovine. Koefcijent fnansijske stabilnost ƒ (pokazuje ročnu usklađenost bilansa) – idealno >=100% kapital + dugoročne obaveze + dugoročna rezerviranja x 100 stalna sredstva + trajna obrtna sredstva Interpretacija: ukazuje u kom stepenu se dugotrajna imovina fnansira iz dugoročnih izvora. Stopa bi trebalo da bude iznad 1 što znači da se dugotrajna imovina u celost fn- ansira iz dugoročnih izvora. Indikator iznad 1 znači da je bilans ročno usklađen. Stopa obaveza i kapitala ƒ (fnansijska poluga; D/E – Debt Equity Rato) ukupne obaveze - novac x 100 kapital + rezerve Interpretacija: ukazuje u % odnos obaveza (koje se umanjuju za likvidna sredstva) i kapitala (što je veća stopa, poslovanje je rizičnije jer je stepen zaduženost veći kao i zavisnost od tuđih izvora). Stepen dinamičkog zaduženja ƒ ukupne obaveze - novac x 100 poslovni prohodi Interpretacija: ukazuje na nivo zaduženost u odnosu na prihode (za veći stepen potrebno je ostvarivat visoku proftabilnost kako bi se mogli podmirivat dugovi). 315 Prilozi trend zaduživanja ƒ (obaveze - novčana sredstva) + (obaveze - novčana sredstva prethodne godine) x 100 poslovni prihodi + prihodi prethodne godine Interpretacija: govori kolika je stopa rasta zaduženost u odnosu na stopu rasta pri- hoda tj. da li rast zaduženost prat adekvatan rast prihoda. Koefcijent obrta zaliha (dani vezivanja) ƒ zalihe x 365 materijalni troškovi Interpretacija: pokazuje koliko dana zalihe stoje na skladištu pre prodaje. Koefcijent obrta potraživanja iz poslovanja (dani vezivanja) ƒ potraživanja iz poslovanja x 365 poslovni proihodi Interpretacija: pokazuje u kom periodu se naplaćuju potraživanja od kupaca. Koefcijent obrta obveza iz poslovanja (dani vezivanja) ƒ obaveze iz poslovanja + obaveze po menicama x 365 materijalni troškovi Interpretacija: pokazuje u kom periodu se podmiruju obaveze prema dobavljačima ili koliko dana se poslovanje fnansira na način da se ne plat obaveza prema dobavljačima. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI Š Koefcijent ubrzane likvidnost ƒ (Brzi racio) obrtna sredstva - zalihe x 100 kratkoročne obaveze Interpretacija: govori u kom odnosu kratkoročna likvidna imovina može podmirit kratkoročne obaveze. Isključuju se zalihe obzirom da su zalihe teoretski najslabije utrživa kratkotrajna imovina. Indikator bi u teoriji trebao da bude iznad 1. Neto radni kapital ƒ obrtna sredstva - kratkoročne obaveze Interpretacija: koliko je veća ili manja kratkotrajna imovina od kratkoročnih obaveza. Ovaj pokazatelj svakako bi trebao da bude iznad 1 i ukazuje na ročnu usklađenost bi- lansa. Koefcijent opšte likvidnost ƒ obrtna sredstva x 100 kratkoročne obaveze Interpretacija: Isto kao i prethodni indikator, ali u obliku %. 316 Upravljanje rizikom Faktor zaduženost (pokriće obaveza neto novčanim tokom) ƒ 4 ukupne obaveze - novac ispravljen neto novčani tok Interpretacija: fktvni pokazatelj koji govori koliko bi se godina za redom trebao ost- varit neto novčani tok kako bi se podmirile sve trenutne obaveze (umanjene za likvidna sredstva). Obračun potrebe za kratkoročnim fnansiranjem Š – Obračun potrebe za kra- tkoročnim fnansiranjem daje informacije o potrebama privrednog subjekta za kratkoročnim fnansiranjem uzimajući u obzir obrtne stavke bilansa (izvor i upotreba kratkoročnog fnansiranja u poslovanju) i upoređuje kalkulisani iznos sa stvarnim stanjem kratkoročnih kredita subjekta. Napomena: obračun se odnosi na stanje na određeni datum i stoga ne može egzak- tno prikazat u toku godine potrebe (npr. nema sezonskih utcaja). Finansijski indikator bilansnog boniteta. Š Finansijski indikator bilansnog bo- niteta izračunava se na osnovu četri indikatora: Indikator kapitala - stopa obaveza i kapitala (fnansijska poluga; D/E – Debt ƒ Equity Rato), Indikator otplate obaveza - faktor zaduženost (pokriće obaveza neto ƒ novčanim tokom), Proširena rentabilnost ukupnih sredstava - stopa rentabilnost imovine ƒ (ROA – Return On Assets), Neto novčani tok. ƒ Sva četri inidkatora imaju ist ponder, stoga se krajnji fnansijski indikator izračunava kao aritmetčka sredina navedenih indikatora. Težište leži na izračunavanju neto novča- nog toka koji utče na dva od četri merodavna indikatora. SANI - analiza razlikuje trgovinsku i ne-trgovinsku (proizvodnja, usluge) vrstu delat- nost privrednog subjekta. Indikator kapitala Š Bodovanje Indikator Trgovina Ne-trgovina 1 > 88 % > 53 % 1,01-1,99 59 - 88 % 37 - 56 % 2 58 % 36 % 2,01-2,99 33 - 57 % 21 - 36 % 3 32 % 20 % 3,01-3,99 11 - 31 % 8 – 19 % 4 10 % 7 % 4,01-4,99 -8 – 10 % -3 – 6 % 5 <= -8 % <= -4 % 4 U slučaju da su novčana sredstva veća od obaveza sistem daje vrednost ‘0’. 317 Prilozi Indikator otplate obaveza Š Bodovanje Indikator Trgovina Ne-trgovina 1 < 2,1 g < 3,75 g 1,01-1,99 2,1 – 4,8 g 3,75 – 6,74 g 2 4,9 g 6,75 g 2,01-2,99 5,0 – 9,7 g 6,76 – 11,24 g 3 9,8 g 11,25 g 3,01-3,99 9,9 – 16 g 11,26 – 17,99 g 4 16,1 g 18 g 4,01-4,99 16,1 – 24,4 g 18,01 – 26,24 g 5 >= 24,5 g ili negatvno >= 26,25 g ili negatvno Proširena rentabilnost ukupnih sredstava Š Bodovanje Indikator Trgovina Ne-trgovina 1 > 28 % > 28 % 1,01-1,99 18,21 – 28 % 18,21 – 28 % 2 18,2 % 18,2 % 2,01-2,99 9,81 – 18,19 % 9,81 – 18,19 % 3 9,8 % 9,8 % 3,01-3,99 2,81 – 9,79 % 2,81 – 9,79 % 4 2,8 % 2,8 % 4,01-4,99 -2,8 – 2,79 % -2,8 – 2,79 % 5 < -2,79 % < -2,79 % Neto novčani tok Š Bodovanje Indikator Trgovina Ne-trgovina 1 > 32,4 % > 12,8 % 1,01-1,99 32,3 – 18,1 % 12,7 – 8,1 % 2 18 % 8 % 2,01-2,99 8,1 – 17,9 % 4,1 – 7,9 % 3 8 % 4 % 3,01-3,99 1,9 – 7,9 % 1,3 – 3,9 % 4 1,8 % 1,2 % 4,01-4,99 -1,8 – 1,8 % -1,1 – 1,1 % 5 <= -1,8 % <= -1,2 % SANI - analiza dodatno razlikuje mala i velika preduzeća (pravna lica) mereno nomi- nalnim poslovnim prihodima, nominalnim kapitalom, nominalnom D/G iz redovnog poslovanja, i nominalnim i relatvnim neto novčanim tokom. SANI-analiza ne uzima u obzir tzv. sof facts (iskustvo sa provrednim subjektom, mandžment privrednog subjekta, tržišnu poziciju i zavisnost privrednog subjekta kao i potencijal i budući razvoj privrednog subjekta). Stoga navedeni indikator ne može dat sveobuhvatnu ocenu privrednog subjekta jer ne ulazi u kvalitatvnu oblast tj. fokusirana je na kvanttatvnu analizu (odnosno analizu fnansijskih podataka). 318 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 10 PRIMER INtERNIH PRAVILA OcENJIVANJA RIZIKA KLIJENtA I FORMIRANJA REZERVI INtERNA PRAVILA OcENJIVANJA RIZIKA KLIJENAtA I FORMIRANJA REZERVI Ovi Propisi stupaju na snagu pošto se dobije saglasnost Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd a primenjuju se od tada (01.06.2008). SADRŽAJ 1. Pregled ocenjivanja 2. Uopšteno 2.1. Uvod 2.2. Defnicije ocenjivanja rizika 3. Odgovornost i procedure za OBB 3.1. Odgovornost i procedure za pravna lica, specijalizovano kreditranje i hartje od vrednost 3.2. Odgovornost i procedure za dodelu kreditnog rizika za banke/fnansijske organizacije 3.3. Odgovornost i procedure za suverene zemlje 3.4. Odgovornost i procedure za stanovništvo 3.5.Izveštavanje 4. Ocenjivanje za fzička lica, samozaposlena lica, zanatlije 5. Ocenjivanje za pravna lica 6. Poređenje sistema za ocenjivanje rizika OBB sa sistemom ocenjivanja rizika po NBS 7. Defnicija rezervi Prikaz 1. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za banke Prikaz 2. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za zemlje 319 Prilozi UPUtStVA ZA OcENJIVANJE RIZIKA Ovo uputstvo reguliše odgovornost i procedure za ocenjivanje kreditnog rizika u kreditranju Oranž banke a.d. Beograd (OBB). 1. PREgLED OcENJIVANJA Šta? Poslovi sa pravnim licima, speci- jalizovano kreditranje, sekuri- tzacije Banke Zemlje i suvereni Ko? CRMc * Direktor Upravljanja rizikom Direktor Upravljanja rizikom Kako? Na osnovu defnicija u tački 5 Na osnovu defnicija u tački 3.2 i prikazu 1 i u informaci- jama OBA/OB761, Finansij- ske insttucije Na osnovu defnicija u tački 3.3 i prikazu 2 i u informa- cijama OBA/OB764,Kredit- risikomanagement Interna- tonal Kada? Najmanje jednom kvartalno, na godišnjem preispitvanju ili kod bilo kog kreditnog zahteva itd. Gde? Unos u bazu podataka klijenata OBB Zašto? Tačno prikazivanje kreditnog rizika plasmana OBB unutar međunarodnog portolija Orange bank grupe i u skladu sa tm stvaranje rezervi prema tački 7 Šta? Fizička lica Zanatlije, samozaposlena lica Mala i srednja preduzeća shodno segmentaciji predu- zeća Ko? CRMr ** Kako? Na osnovu defnicija u tački 4. Na osnovu defnicija u tački 5. Kada? Najmanje jednom kvartalno, na godišnjem preispitvanju ili kod bilo kog kreditnog zahteva itd. Gde? Unos u bazu podataka klijenata OBB Zašto? Tačno prikazivanje kreditnog rizika plasmana OBB unutar međunarodnog portolija Orange bank grupe i u skladu sa tm stvaranje rezervi prema tački 7 * CRMc – Upravljanje rizicima pravnih lica ** CRMr – Upravljanje rizicima stanovništva (fzička lica uključujući mala i srednja preduzeća shodno segmentaciji klijenata) 320 Upravljanje rizikom 2. OPŠtE NAPOMENE Uvod Interni propis ocenjivanja rizika (u daljem tekstu Dokument) je smernica ocenjivanja za Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu OBB). Nadzorni odbor OBB u skladu sa standardima Orange Grupe odobrava opšte principe koji se odnose na defnicije rizika. Defnicije ocenjivanja rizika Rizik se defniše kao verovatnoća mogućeg neizmirenja u otplat kredita od strane klijenta u vezi sa ugovornim obavezama prema OBB. Ocena rizika se korist za merenje i kategorizaciju stepena rizika nepodmirenja obaveza klijenata prema OBB. Sistem ocen- jivanja OB je sistem ocenjivanja klijenata, postojeći kolateral nema utcaja na princip ocenjivanja klijenata. Sistem koji je dostupan u OBB dozvoljava dodeljivanje samo jedne ocene rizika po partji / klijentu. U okviru Internih propisa za ocenjivanje rizika, u zavisnost od tržišnog segmenta, klijent se kategorizuju po grupama rizika od 1 do 8 + R (neizmireno) za pravna lica i od A do D + R (neizmireno) za stanovništvo. Gore pomenut sistem ocenjivanja rizica i segmentacije klijenata primenjuje se na nivou Orange Grupe. Svaki klijent OBB mora da se oceni u skladu sa ovim Dokumentom, bez obzira eventu- alno postojeće ocene rizika od treće strane (npr. eksterne agencije za procenu kreditne sposobnost). 3. ODgOVORNOStI I PROcEDURE ZA OBB Odgovornost za metodologiju kod ocenjivanja je na upravljanju Strateškim rizicima /OB630 Orange bank Amsterdam za celokupnu OB Grupu. Korišćenje sredstava Ocenji- vanja koje izdaje OB630 je obavezno. 3.1. Odgovornost i procedure za pravna lica, specijalizovano kreditranje i hartje od vrednost CRMc organizuje proces dodeljivanja Ocena rizika svim pravnim licima, specijalizova- nom kreditranju (fnansiranje projekata) i hartjama od vrednost u OBB. Account Manager (AM) predlaže ocenu rizika klijenta u skladu sa odgovarajućim sred- stvom ocenjivanja i pravilima koja su ustanovljena ovim Dokumentom. SANI indikator i pokazatelj dana kašnjenja moraju da se koriste u OBB radi defnisanja ocene rizika klije- nata shodno poglavlju 5 ovog Dokumenta. Izračunavanje pomoću sistema je obavezujuće 321 Prilozi za predlog ocene rizika, osim u slučaju postojanja informacija koje uzrokuju smanjenje ocene. Direkcija upravljanja ricima pravnih lica (CRMc) preispituje predloženu ocenu AM-a u Votumu kreditnog zahteva. Ocena rizika klijenta mora da se navede u svakom kreditnom zahtevu i godišnjem preispitvanju. Konačnu odluku o ocenjivanju rizika za klijenta donosi CRMc. CRMc snosi odgovornost dodeljivanja tačne ocene rizika klijenata. Pogoršanje ocene rizika se mora odmah realizovat od strane AM ili CRMc po pojav- ljivanju jednog od faktora koji imaju utcaja na promenu ocene rizika. Faktori koji utču ocenu rizika navedeni su u tabeli u poglavlju 5. Dokumentacija vezana za promene ocene rizika mora se priložit u kreditni dosije klijenta. Poboljšanje postojeće ocene rizika jedno je moguće od strane CRMc-a posle posebnog izveštaja od strane AM-a. Ocene rizika R (od R1 do R5) dodatno određuju subjektvni i/ili objektvni faktori, koji opisuju slučaj neispunjenja obaveze (shodno propisima Bazela II). Odgovornost za Ocenjivanje rizika i izračunavanje rezervi (za klijente ocenjene sa ,,R”) snosi Direktor Sektora upravljanja rizicima (RM). CRMc preispituje ocenu rizika za svakog klijenta najmanje jednom kvartalno za celok- upni portolio i pojedinačno za svakog klijenta, ukoliko se pojave određeni znaci upozo- renja kod određenog klijenta. Da bi se proverila adekvatnost svake ocene rizika, kao što je utvrđeno u Kriterijumima ocenjivanja, Account Manager mora da dostavi CRMc-u sve kvanttatvne i kvalitatvne in- formacije koje bi mogle da utču na procenu sposobnost klijenta u pogledu urednog servi- siranja obaveza. Izvori takvih informacija – koji nisu ograničeni – su, na primer, analiza fn- ansijskih izveštaja, kreditni zahtevi, izdanja agencija za ocenjivanje, kontakt sa klijentma, informacije agencija i razvoj postojećeg poslovanja sa klijentom itd. Odgovornost i procedure za dodelu kreditnog rizika za banke/fnansijske organizacije Metodologiju ocenjivanja utvrđuje Orange bank Amsterdam (OBA) / 385 Ratng system & model u okviru OB630 / Upravljanje strateškim rizikom. Direktor RM OBB odgovoran je za sve propise koji se odnose na procedure odobravanja i korišćenja prema tm insttuci- jama, kao i za sva druga pravila regulisana ,,Osnovnim pravilima i opštm smernicama”. OB 764 / 761 Finansijske insttucije unutar OBA odgovoran je za procenu kreditnog rizika i nadzor inostranih i holandskih fnansijskih organizacija i njihovih flijala i aflijacija na osnovu gore navedene metodologije, koristeći standardizovanu analizu/sistem ocen- jivanja koji proistče iz predloženog limita za banke. Limit za banke koji se dodeljuje OBB deo je Globalnog ukupnog limita Orange Grupe. U svakom slučaju, OBB je u obavezi da poštuje ocenu rizika bilo koje fnansijske orga- nizacije (druge strane u poslu) za koju OBB ima uspostavljen limit. Za Banke koje posluju na domaćem tržištu OBB prikuplja relevantne informacije koje se odnose na njihov bo- nitet, predlaže OBA odgovarajuće mere i postupke, posebno ukoliko je uočeno pogoršanje ocene rizika i boniteta. 322 Upravljanje rizikom Preduzeća koja se bave lizingom i faktoringom, koja nisu deo fnansijskih organizacija sa limitom i osiguravajuća društva ocenjivaće se kao pravna lica. Defnicije ocenjivanja Banke priložene su u Prikazu 1. 3.3 Odgovornost i procedure za suverene države Ocenjivanje utvrđuje OBA / OB 764 / Credit Risk Management Internatonal. Direk- tor RM OBB odgovoran je za sve propise koji se odnose na procedure odobravanja i korišćenja prema suverenim državama kao i za sva druga pravila regulisana ,,Osnovnim pravilima i opštm smernicama”. Termin suverena država uključuje Centralnu državnu, Narodnu banku i insttucije čije se odgovornost tču izloženost prema Državi i čije se obaveze kolateralizuju putem državne garancije. OB 764 unutar OBA kvartalno ocenjuje rizik svake države, što direktno proistče iz modela analize države. Dodeljeni limit OBB prema državi i državnim insttucijama deo je globalnog limita za države na nivou Orange Grupe. U svakom slučaju, OBB je u obavezi da poštuje kreditni rizik bilo koje države (druge strane u poslu) za koju OBB ima uspostavljen limit. Posebno za Srbiju, u kojoj OBB pos- luje, OBB će stalno obezbeđivat dodatne informacije u vezi sa događajima koji utču na kreditni rizik zemlje i predložene mere za OBB posebno ako se uoči pogoršanje kreditne sposobnost. Defnicije ocena zemalja priložene su u Prikazu 2. 3.4 Odgovornost i procedure za stanovništvo Upravljanje kreditnim rizikom stanovništva (CRMr) mora da organizuje proces dodel- jivanja Ocena rizika svim fzičkim licima, malim i srednjim preduzećima shodno segmen- taciji klijenata, zanatlijama i samozaposlenim licima u OBB. Metodologija ocenjivanja (koja se trenutno primenjuje) zasnovana je na novčanim tokovima, što znači da ako mesečna rata klijenta nije veća od 30% plate (posle oduzi- manja postojećih rata), klijent je svrstan u „A” (shodno Odluci o kriterijumima za klasif- kaciju bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke, Službeni list RS br. 37/2004, 86/2004, 129/2004 i 51/2005). 3.5. Izveštavanje Direkcija nadzora i izveštavanja redovno priprema izveštaje za Upravni odbor Banke o Ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za OBA pripremaju izveštaji o kretanjima unu- tar portolija Banke. Posebni izveštaji se pripremaju o sumnjivim kreditma sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovništvo), sa izloženošću od preko 300 hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju teškoće). 323 Prilozi CRM mora da organizuje nadzor sumnjivih dugova, posebno putem organizovanja sastanaka sa odgovornim account managerima. 4. OcENJIVANJE ZA FIZIčKA LIcA, SAMOZAPOSLENA LIcA, ZANAtLIJE Ocenjivanje rizika fzičkih lica, samozaposlenih lica i zanatlija zavisi od njihove kreditne sposobnost i urednost izmirivanja obaveza prema Banci. Ocena rizika klijenta koja se nalazi u portoliju malih kredita može se evaluirat samo na osnovu evidencije o ranijim plaćanjima. Po strukturi Ocenjivanja Orange Grupe, kategorije ocenjivanja za stanovništvo su od A do D + R kao što je prikazano u tabeli ispod. Bilo koje značajno odstupanje od ugovorenih obaveza treba da bude uzrok za sman- jenje ocene rizika klijenta, minimalno u ocenu rizika C. Ocena rizika OBB DEFINIcIJA DANI KAŠNJENJA A Nizak rizik 0-15 B Prosečan rizik 16-30 c Poseban nadzor 31-45 D Sumnjiv 46-60 R1 Delimično nenadoknadiv 61-90 R2 Kašnjenje preko 90 dana 91+ R3 Restrukturiranje R4 Gubitak >181 R5 Stečaj 5. OcENJIVANJE ZA PRAVNA LIcA Sistem SANI obezbeđuje SANI pokazatelj (SANI indicator – SI) kvanttatvni pokaza- telj, koji se izračunava na osnovu fnansijskog izveštaja klijenta. SANI indikator (SI) uka- zuje na moguću insolventnost klijenta i korist se za pravna lica. Na osnovu izračunatog SI i utcaja dana kašnjenja otplate u OBB, stvarna ocena rizika za pravna lica utvrđuje se shodno kriterijumima navedenim u tabeli ispod. Procedure ocenjivanja rizika za preduzeća Zahtevaju se sledeći koraci: 1. Izračunavanje SANI indikatora vrši SANI odeljenje unutar CRM 2. Dodatni opisni (lakše i/ili teže činjenice) faktori 324 Upravljanje rizikom Orange Grupa korist ocene (grupe rizika) od 1 do 8+R za pravna lica: OBB OcENA DEFINIcIJA SI DANI KAŠNJENJA 1 Izuzetno visok <0,625 0-30 2 Vrlo visok >=0,625 0-30 3 Visok >=1,250 0-30 4a Gornja srednja ocena >=1,875 0-30 4b Srednja ocena >=2,080 0-30 4c Niža srednja ocena >=2,290 0-30 5a Nesigurno >=2,500 0-30 5b Nesigurnije >=2,830 0-30 5c Veoma nesigurno >=3,170 0-30 6a Osetljivo >=3,500 0-30 6b Veoma osetljivo >=3,875 0-30 7 Poseban nadzor >=4,250 31-45 8 Nestandardno >=5,000 46-60 R1 Delimično nenadoknadiv 61-90 R2 Kašnjenje od preko 90 dana 91+ R3 Reprogramiranje / Restrukturiranje R4 Gubitak >181 R5 Stečaj Kod ocene rizika obavezna je primena najlošijeg kriterijuma iz tabele. Konačna ocena rizika klijenta mora bit u skladu sa najgorom ocenom rizičnost njegovih plasmana. Ocena rizika za nova preduzeća (osnovana u poslednja 24 meseca) je 6b. Svako značajno odstupanje od ugovorenih obaveza uzrokuje smanjenje ocene rizika klijenta minimalno u Ocenu rizika 7. 6. POREđENJE SIStEMA OcENJIVANJA RIZIKA OBB SA SIStEMOM OcENJIVANJA RIZIKA PO NBS Donja tabela prikazuje sistem ocenjivanja rizika OBB u poređenju sa sistemom ocen- jivanja rizika NBS. OcENA NBS A B V G D OcENA PRAVNIH LIcA OBB 1 2 3 4 5 6 7 8 R1 - R3 - - R2 R3 - R5 - R2 - R4 R5 OcENA StANOVNIŠtVA OBB -- --- --- --- A B c D R1 - R3 - - - R2 R3 - R5 - R2 - R4 R5 325 Prilozi 7. DEFINIcIJA REZERVI Banka obrazuje rezerve za identfkovane i neidentfkovane (opšte rezerve) gubitke za potraživanja po osnovu kojih je izložena kreditnom riziku, u zavisnost od klasifkacije rizika pojedinačnog klijenta (ocenjivanje klijenta). Banka klasifkuje potraživanja (bilans stanja i vanbilansne stavke) u pet grupa rizika shodno regulatvi NBS: Ocena rizika NBS: Š Grupa rizika A (OB ocena 1-5, A) Š Grupa rizika B (OB ocena 6-8, B-D) Š Grupa rizika V Š Grupa rizika G Š Grupa rizika D Š Kod potraživanja klasifkovanih u Grupu rizika A, Banka je u obavezi da obrazuje opšte rezerve za neidentfkovane gubitke u iznosu od 1-2% iznosa plasmana kao što sledi: Ocena 1-4 Š  1% Ocena 5 Š  2% Opšte rezerve za neidentfkovane gubitke obrazuju se iz neraspoređene dobit na posebnom računu u okviru rezervi iz dobit. Kod plasmana klasifkovanih u Grupe B, V, G i D, Banka obrazuje posebne rezerve koje predstavljaju procenat od iznosa potraživanja, kao što je predstavljeno u tabeli: grupa rizika NBS Dani kašnjenja Rezerve u procentma od iznosa potraživanja B 0-60 5 % V 61-90 25 % G 91-180 50 % D >180 100 % Osnova za izračunavanje posebnih rezervi na neidentfkovane gubitke po bilansnim i van- bilansnim potraživanjima je knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjena za sledeće od- bitne stavke (princip rizične aktve), kao što je opisano u Odluci o kriterijumima za klasifkaciju bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke, Službeni list RS br. 37/2004, 86/2004, 129/2004 i 51/2005: izvršene pojedinačne ispravke vrednost u celost, Š visinu potraživanja obezbeđenih bezuslovnom garancijom fondova koje je osnovala Š RS-a, platvom na prvi poziv, potraživanja osigurana kod fondova koje je osnovala RS u visini osiguranog iznosa, Š 326 Upravljanje rizikom potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod Banke, pod uslovom da je Š ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za određena potraživanja Banke, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino Banka može raspolagat tm depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja, vrednost zaloge na zlatu, ostalim plemenitm metalima, kratkoročnim HOV koje se Š mogu refnansirat kod NBS, obveznicama RS do visine njihove tržišne vrednost ili HOV koje su izdale Vlade ili Centralne banke zemalja članica OECD-a, kojima su obezbeđena potraživanja Banke od tog dužnika, neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili koje Banka Š može bezuslovno i bez najave da otkaže, visinu pokrivenih akreditva, Š 80% iznosa potraživanja od Međunarodnih razvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC, Š i sl.) i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama platvim na prvi poziv, 80% potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Š S&P, Fitch-IBCA, Thompson bankwatch, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s s najmanje BAA3, kao i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama platvim na prvi poziv, 80% iznosa potraživanja po osnovu dokumentarnih akreditva obezbeđenih zalo- Š gom na robi koja se plaća akreditvom, 50% sredstava na računima banaka koje nisu rangirane na način iz tačke 8, osim Š dela sredstava koje služe za obezbeđenje izmirenja preuzeth obaveza, 50% neiskorišćenog iznosa okvirnih kredita sa izvornim rokom dospeća preko jedne Š godine ili koje banka ne može bezuslovno ili bez najave da otkaže, 50% vrednost činidbenih garancija, Š 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih hipotekom na nepokretnost Š čija vrednost prema proceni ovlašćenog procenjivača nije manja od ukupne visine ukupnih potraživanja Banke Kolateral treba da je procenio ovlašćeni procenitelj pre ne više od tri godine. 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih založnim pravom prven- Š stvenog reda naplate zasnovani na neuknjiženoj nepokretnost zaključenjem sud- skog poravnanja pred nadležnim sudom, a na osnovu zapisnika nadležnog organa, pod uslovom da je procena vrednost nepokretnost izvršena u poslednje tri god- ine. 50% potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednost Š uskladištene robe za koju je izdata skladišnica, umanjenje za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na Banku i da banka raspola- že dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenu prepisu u registar skladišta. 50% iznosa vanbilansnih stavki banke, nakon umanjenja po drugim osnovama iz Š ove tačke ako su obezbeđene na način u tačkama 14,15,16. 327 Prilozi PRIKAZ 1. SISTEM OCENJIVANJA KREDITNOG RIZIKA ORANŽ BANKE ZA BANKE OBB ocena Defnicija Moody’s Standard & Poor’s I D E 1 Izuzetno snažno Aaa AAA 2 Veoma snažno Aa1/Aa2/Aa3 AA+/AA/AA- 3 Snažno A1/A2/A3 A+/A/A- 4a Gornja srednja ocena Baa1 BBB+ 4b Srednja ocena Baa2 BBB 4c Niža srednja ocena Baa3 BBB- 5a Nesigurno Ba1 BB+ 5b Nesigurnije Ba2 BB 5c Veoma nesigurno Ba3 BB- Z A D R Ž A t I 6a Osetljivo B1 B+ 6b Veoma osetljivo B2 B 7 Posebna napomena B3 B- Z A U S T A V I T I 8 Nestandardno Caa1/Ca CCC/CC R1 Potpuna otplata malo verov- atna C C R2 Kašnjenje od preko 90 dana D D R3 Reprogramiranje / Restruktur- iranje D D R4 Gubitak D D R5 Stečaj D D 328 Upravljanje rizikom PRIKAZ 2. SISTEM OCENJIVANJA KREDITNOG RIZIKA ORANŽ BANK ZA ZEMLJE OBB ocena Defnicija Moody’s Standard & Poor’s I D E 1 visoko razvijene industrijske zemlje visoki investcijski ratng pogodno politčko i socijalno okruženje Aaa AAA 2 razvijena industrijska zemlja, visoki investcijski ratng ekonomski i politčki stabilne zemlje Aa1/Aa2/ Aa3 AA+/AA/ AA- 3 nadprosečni izgledi za politčku i ekonomsku stabilnost, nadprosečni ekonomski uslovi raznoliki prirodni, ljudski i fnansijski resursi A1/A2/A3 A+/A/A- 4a prosečni izgledi za politčku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi politčka i socijalna klima relatvno pogodna za poslovanje Baa1 BBB+ 4b prosečni izgledi za politčku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi politčka i socijalna klima relatvno pogodna za poslovanje Baa2 BBB 4c prosečni izgledi za politčku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi politčka i socijalna klima relatvno pogodna za poslovanje Baa3 BBB- 5a politčka i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i fnansijski resursi Ba1 BB+ 5b politčka i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i fnansijski resursi Ba2 BB 5c politčka i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i fnansijski resursi Ba3 BB- Z A D R Ž A t I 6a politčka i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatlnost, ispod prosečni prirodni, ljudski i fnansijski resursi, nepovoljni status poverilaca B1 B+ 6b politčka i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatlnost, ispod prosečni prirodni, ljudski i fnansijski resursi, nepovoljni status poverilaca B2 B 7 politčka i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatlnost, politčka i socijalna klima nepovoljna, slaba zakonska zaštta prava poverilaca B3 B- Z A U S T A V I T I 8 neprihvatljivi rizici Caa1/Ca CCC/CC R1 neprihvatljivi rizici C C R2 neprihvatljivi rizici D D R3 neprihvatljivi rizici D D R4 neprihvatljivi rizici D D R5 neprihvatljivi rizici D D 329 Prilozi PRILOg BR. 11. PRIMER UPUtStVA ZA VOđENJE KREDItNOg DOSIJEA KLIJENTA RADNO UPUtStVO ZA VOđENJE KREDItNOg DOSIJEA ZA PRAVNA LIcA , FIZIčKA LIcA, PREDUZEtNIKE I DRUgE SLOBODNE PROFESIJE Na bazi propisa NBS-a izrađeno je ovo radno uputstvo radi defnisanja pojedinost za vođenje kreditnog dosijea u celoj banci na jedinstven način. Kreditni dosije se odlaže u kartonske korice, ili više njih u zavisnost od količine dokumen- tacije. Na koricama se stavlja nalepnica na kojoj se navodi ime Banke i naziv poslovne jedinice, naslov: “Kreditni dosije”, zatm naziv dužnika na kojeg se odnosi kreditni dosije. Na ivicu korica vertkalno se stavlja nalepnica sa nazivom klijenta i matčnim brojem, odnosno jedinstvenim matčnim brojem građana. U korice se odlaže dokumentacija u propisane omote (uloške) i fascikle po namenama: Opšt deo kreditnog dosijea U fasciklu na čiju se prednju stranu stavlja nalepnica s natpisom opšt podaci i naziv pravnog lica obavezno se prilažu sledeći dokument koji obezbeđuju podatke za opšt deo kreditnog dosije: 1. Naslovna strana sa svim osnovnim podacima o pravnom licu i podaci o osobi koja je zadužena za vođenje kreditnog dosijea. (obrazac KD -naslov). 2. Statusna dokumenta pravnih lica: Rešenje Agencije za privredne registre o registraciji sa svim prilozima i ƒ promenama, Osnivački akt ili Odluka o osnivanju, ƒ Statut pravnog lica, ƒ kod preduzetnika i sličnih delatnost prilaže se registraciona prijava i dokaz ƒ o identtetu, Izvod iz sudskog registra organa nadležnog za poslove statstke, ƒ Karton deponovanih potpisa, ƒ Poreski identfkacioni broj. ƒ Druga dokumentacija koju kreditni referent prikupi o klijentu iz različith ƒ izvora kao što su prospekt, novinski članci i slično, koja se može razdvojit u poseban papirni omot ili fasciklu. Posebni deo kreditnog dosijea To je pregled svih potraživanja banke od dužnika koji se odlažu u posebne papirne omote ili fascikle ukoliko su većeg obima. Na omote se ispisuju sledeći podaci: naziv dužnika, matčni broj, broj zahteva, datum odluke o odobravanju plasmana, broj partje, vrsta, iznos i rok plasmana. 330 Upravljanje rizikom Obavezno sadrže sledeću dokumentaciju: 1. Zahtev klijenta za odobrenje plasmana, potpisan i overen, sa potrebnim priloz- ima i upitnicima koje Banka traži, a ako se radi o investciji, onda su potrebni investcioni i poslovni (biznis) planovi, itd. 2. Finansijske izveštaje (po mogućnost sa izveštajima revizora) za prethodne tri godine (bilanse stanja i uspeha, izveštaje o novčanim tokovima itd.), u obimu u kojem je klijent u obavezi da izradi, te izveštaji organa Uprave dužnika i sl. ako se pribave. Kod preduzetnika i drugih slobodnih profesija ako plaćaju porez na dohodak, se dostavljaju poreske prijave za poslednje tri godine, rešenja o visini poreza, popis trajne imovine, potvrde o plaćenim porezima, te doprinosima za penzi- ono i zdravstveno osiguranje i slično primereno svom statusu. 3. Potvrda o stanju prometa i depozita kod drugih banka, 4. Analiza fnansijskih izveštaja putem SANI programa (u zavisnost o veličini klijenta), 5. Analiza izloženost dužnika riziku od promene kursa dinara, 6. Izveštaji o poset klijentu sa potrebnim zapažanjima o lokaciji, poslovanju, nekretninama i slično. 7. Kreditni zahtev sa predlogom ispravno i potpuno popunjen, koji treba da obezbedi sledeće podatke: analizu vrednost i kvalitet imovine dužnika, ƒ pregled potraživanja i obaveza klijenta po rokovima dospeća, uz posebnu ƒ analizu kreditne zaduženost, informacije o tražiocu kredita, ƒ informacije o fnansijskim pokazateljima i imovini tražioca kredita, ƒ ocenu dosadašnjeg poslovnog odnosa sa Bankom, ƒ opis plasmana ako ih ima i kako se podmiruju obaveze, ƒ ocena kredita, odnosno kreditne sposobnost u skladu sa internim sistemom ƒ ocenjivanja kredita, opis namene kredita, a ako je investcioni onda treba dat osnovni prikaz ƒ investcionog ulaganja i fnansijsku konstrukciju, ocenu investcije i slično, pregled osiguranja plasmana, ƒ predlog nadležnom organu za odobrenje plasmana, ƒ odluka ovlašćenih lica ili nadležnog organa o odobrenju plasmana. ƒ 8. Ugovor o plasmanu (kreditu, garanciji, akreditvu i slično), overen i potpisan od strane ovlašćenih lica, 9. Godišnji kreditni zahtev, koji je obavezan za sve plasmane s rokom dužim od godinu dana, a koji treba da omogući praćenje kretanja fnansijskog položaja dužnika i procenu kvaliteta plasmana oznakom rizične grupe. 331 Prilozi 10. Dokumentacija vezana za obezbeđenje plasmana u obimu koji je propisan katalogom kolaterala, s procenom vrednost imovine. Takođe, bi trebalo ukoliko je neophodno da se priloži sledeće: ugovor o kupovini objekta ili stvari koji svojom vrednošću ujedno služi kao ƒ zalog, izjava o imovini osobe kod plasmana kod kojih se uzima menica, ƒ menična izjava, ukoliko nije ugrađeno u ugovor. ƒ 11. Poslovna korespodencija sa dužnikom, opomene, i slično. 12. Dokumentacija vezana za prinudnu naplatu ukoliko plasman dođe u takvu fazu (evidencija o instrumentma obezbeđenja poslatm na naplatu, predlog za izvršenje, tužbe, presude, procena zaloga, presude i slično). 13. Dokumentacija vezana za stečajni postupak (prijava potraživanja u stečajnom postupku, rešenje o podeli stečajne mase, eventualna parnična dokument- acija i slično). 14. Druga dokumentacija koja povećavaju kvalitet informacija o klijentu, plas- manu i slično. Dokumentacija pod tačkama 2, 3 i 6 razdvaja se u posebne omote (uloške) ili fascikle na kojima će pisat naslov “Finansijski izveštaji”, “Izveštaj o bonitetu”, odnosno “Izveštaji o posetama klijentu”, obzirom da se radi o dokumentaciji koja je zajednička za više kred- itnih predmeta. Dokumentacija pod tačkom 10, vezana za obezbeđenje plasmana i procene vred- nost imovine takođe se razdvaja u posebne omote (uloške) ili fascikle ukoliko se radi o dokumentaciji koja je zajednička za više kreditnih predmeta sa naslovom “Instrument obezbeđenja i procene vrednost imovine”. Ako se korist jemstvo drugog pravnog lica potrebno je izradit ocenu bonitata – anali- zu jemca na ist način kao i za glavnog dužnika, i priložit odgovarajuću dokumentaciju, koja mora bit razvrstana kao i dokumentacija glavnog dužnika u njegovom kreditnom dosijeu. Ukoliko je jemac klijent banke, te ima svoj kreditni dosije, dokumentacija iz tačke 2 opšteg dela i tačake 2, 3 i 6 posebnog dela kreditnog dosijea, čuva se u kreditnom dosi- jeu jemca, a u kreditnom predmetu glavnog dužnika dodaje se pisana informacija, na papiru formata A4, ko je osoba zadužena za kreditni dosije jemca, organizacioni deo u kome se nalazi dosije sa naznakom da se fnansijski i izveštaj o bonitetu, kao i statusna dokumentacija nalaze u kreditnom dosijeu dotčnog klijenta. Navedeno se ne odnosi na jemstvo ili avale Republike Srbije. Dosije dužniika koji je fzičko lice treba da sadrži: 1. Osnovne podatke o dužniku; 2. Procenu fnansijskog stanja i kreditne sposobnost dužnika, uključujući i anali- zu izloženost dužnika riziku od promene kursa dinara; 3. Dokumentaciju u vezi sa eventualnim restruktuiranjem potraživanja uključujući 332 Upravljanje rizikom program fnansijske konsolidacije dužnika i ocenu uspešnost njegovog sprovođenja; 4. Pregled svih potraživanja banke od dužnika tekućih i onih koja su prestala u toku poslednjih godinu dana, s pratećom originalnom dokumentacijom, uključujući: kreditni zahtev, ƒ odluku banke o odobravanju potraživanja i eventualnim izmenama uslova ƒ potraživanja, ugovore i druge akte koji su pravni osnov za nastanak, prestanak ili ƒ izmene uslova potraživanja, kao i za korišćenje prava banke iz instrumenta obezbeđenja naplate potraživanja, dokumentaciju o jemcu i ocenu njegovog fnansijskog stanja, ƒ podatke o klasifkaciji potraživanja prema stepenu naplatvost u trenutku ƒ nastanka potraživanja i kasnije, prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktma banke i dužnika u vezi sa ƒ potraživanjem, izveštaje o kontroli namenskog korišćenja kredita, ƒ dokumentaciju u vezi sa naplatom potraživanja i merama koje je banka ƒ preduzela radi naplate, akte koji su pravni osnov za promenu dužnika, u slučaju takve promene, ƒ izveštaj Kreditnog biroa o obavezama tog dužnika, ƒ podatke o zaposlenju i zaradi ili penziji tog dužnika u poslednja tri mese- ƒ ca, podatke o prosečnom godišnjem prihodu u poslednje dve godine, s proce- ƒ nom imovinskog stanja ovog dužnika. Ostala potrebna dodatna dokumentacija defnisana je u katalogu proizvoda Sektora za poslove sa stanovništvom. Svi vrednosni instrument obezbeđenja (menice, čekovi, vinkulirane polise osiguranja, ovlašćenja za naplatu potraživanja isl.), te knjižice vozila uzeth u zalog moraju bit odloženi u trezor. Kreditni dosije nalazi se u odgovarajućem organizacionom delu Sektora prodaje, odnosno u Sektoru upravljanja rizicima ako je klasifkovan u grupu kada brigu preuzima Direkcija loših plasmana. Jedna od vrlo važnih ocena kod nadzora kredita od strane interne i ekseterne revizije i kontrole je kvalitet i sveobuhvatnost kreditnog dosijea, te o tome treba vodit posebnu brigu. ZAVRŠNE ODREDBE Ova Procedura ostaje na snazi neodređeno vreme, a izmene i dopune vrši Sektor za upravljanje rizicima u zavisnost od eksternih odnosno internih promena, a po uočenim potrebama koje proizlaze iz posla. 333 Prilozi PRILOg BR. 12. PRIMER POLItIKE KAMAtA, NAKNADA I PROVIZIJA ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD Izvršni odbor Broj: 10-600/2008 Datum: 01.10.2008. godine Na osnovu člana 58. Politke kamata naknada i provizija Oranž banka a.d. Beograd, Bulevar JNA, 125 broj 1436/2007-50/6 od 10.04.2007. godine, tačke 12. Odluke o up- ravljanju rizicima banke (‘’Sl. Glasnik RS’’ 129/2007 i 63/2008) ), kao i člana 32. Zakona o bankama (’’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Izvršni odbor odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.10.2008. godine usvaja POLItIKU KAMAtA, NAKNADA I PROVIZIJA ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD POLITIKA KAMATA OPŠtE ODREDBE član 1. Politka kamatnih stopa (u daljem tekstu: Politka) uređuje principe i merila po kojima se utvrđuju, ugovaraju, obračunavaju i naplaćuju kamate na date kredite i druga potraživanja (aktvne kamate), odnosno principi i merila po kojima se utvrđuju, obračunavaju i plaćaju kamate na depozite, uloge i druga primljena sredstva (pasivne kamate). Bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa po proizvodima i ka- matne stope regulisani su Katalozima proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama na plasmane mikro subjektma, Opštm odredbama Kata- loga proizvoda Sektora za poslove za stanovništvom za mikro subjekte, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. član 2. Osnovni principi utvrđivanja politke kamatnih stopa jesu: opredeljenja monetarno- kreditne politke, važeći monetarni agregat, opredeljenja u pravcu vođenja politke re- alnih kamatnih stopa sa ciljem da se obezbede realno-pozitvne kamatne stope - aktvne i pasivne. Banka će u oblast politke kamatnih stopa poštovat načela i odredbe sadržane u regulatvi Narodne banke Srbije, polazeći prevashodno od stanja i cene svojih izvora i plasmana i rizika kamatne stope vezanih za ove pozicije. 334 Upravljanje rizikom član 3. Visinu kamatnih stopa Banka utvrđuje u zavisnost od: visine kamatnih stopa na tržištu novca i hartja od vrednost, Š kamatnih stopa Narodne banke, Š planirane dobit (marže – realne kamatne stope) Banke, Š boniteta komitenta, Š roka na koji se sredstva uzajmljuju ili pozajmljuju, Š procenjenog rizika, Š poslovnog odnosa klijenta sa Bankom, Š dath sredstava obezbeđenja, i Š drugih relevantnih činilaca koji utču na njenu visinu. Š Organi banke ovlašćeni za odobravanje kredita odnosno drugih plasmana, u skladu sa Katalozima proizvoda, Opštm odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove za stanovništvom za mikro subjekte, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Ka- matama na plasmane mikro subjektma, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom, svojim odlukama o odobravanju kredita, a na bazi stručne obrade kreditnih zahteva, određuju visinu ka- mate za svaki pojedinačni kreditni odnosno drugi proizvod. član 4. U skladu sa važećim zakonskim propisima, Banka će u postupku obavljanja kreditnih i depozitnih poslova iskazivat efektvnu kamatnu stopu. Efektvnom kamatnom stopom u skladu sa odredbama Narodne banke Srbije smatra se dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou, i to primenom složenog kamatnog računa – obračun konformnom metodom. Banka će vršit obračun i naplatu efektvne kamatne stope poštujući zakonske prop- ise, a prema internim uputstvima. Prema važećim propisima, u svim javnim sredstvima informisanja, reklamnim oglašavanjima i u prostorijama Banke, kao i na zahtev klijenata Banka će iskazivat jasno i uočljivo efektvnu kamatnu stopu. član 5. U cilju očuvanja vrednost plasmana odnosno njegovog svođenja na fer vrednost Banka može da ugovara i primenjuje sledeće instrumente: Valutnu klauzulu, kod koje primjenjuje pravilo povraćaja ugovorenih obaveza Š po kursu važećem na datum plaćanja; Indeksnu klauzulu za koju se primjenjuje pravilo povraćaja ugovorenih obave- Š za na osnovu poslednje poznate stope rasta cena na malo; Pripisivanje kamate glavnici duga (kapitalizacija kamate). Š član 6. Kamatne stope se utvrđuju na mesečnom i godišnjem nivou, a kamata se obračunava i naplaćuje po jedinstvenim stopama. 335 Prilozi Za slučaj značajnijih poremećaja na tržištu, Izvršni odbor Banke ovlašćen je da pre- duzme odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatnih stopa i u cilju zaštte kapi- tala Banke. Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštte kapitala Banke. član 7. Obračun kamata Banka vrši konformnom, odnosno proporcionalnom metodom. Banka može kod kredita do 30 dana primenjivat metod antcipatvnog obračuna i naplate kamate. Na dugoročne kredite kod kojih je ugovoren period mirovanja (grace period) Banka obračunava kamatu i u ugovorenom periodu mirovanja. član 8. Banka će ugovarat klauzulu o promenljivost visine kamatne stope i obezbedit njenu automatsku primenu bez zaključenja aneksa ugovora, a u interesu očuvanja realne vred- nost svojih potraživanja. Banka će bez odlaganja izvestt ugovornu stranu o promeni visine kamatne stope. Kada je to od interesa za Banku, Banka može ugovarat i fksnu kamatnu stopu. Principijelno, ugovorena pasivna kamatna stopa na oročena sredstva stanovništva neće se menjat, odnosno snižavat/povećavat ako Banka, u roku oročenja depozita, pristupi snjižavanju/povećanju kamatne stope. član 9. Na date kredite i druga dinarska potraživanja, odnosno dinarske depozite i druge dinarske obaveze, kamata se obračunava i naplaćuje, odnosno plaća u dinarima. član 10. Kamata se obračunava na kraju meseca i o roku dospeća, a naplaćuje prema ugov- orenim rokovima. Pri utvrđivanju broja dana za koji se obračunava kamata, uvek se računa dan po- laganja depozita, odnosno korišćenje kredita, a ne računa se dan podizanja depozita odnosno vraćanja kredita. Broj dana računa se kalendarski (konformni metod obračuna) ili prema idealnom broju dana (proporcionalni metod). Izuzetno od odredbe stava 1. ovoga člana, po štednim ulozima po viđenju i tekućim računima građana, ukoliko je ugovorena, kamata se plaća u skadu sa propisima, naj- manje jedanput godišnje i to na kraju kalendarske godine. 336 Upravljanje rizikom KAMATNE STOPE U POSLOVANJU SA PRAVNIM LIcIMA 5 član 11. Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenjivost, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava. član 12. Banka će ugovarat jedinstvenu aktvnu kamatnu stopu na plasmane (kredite) pravnim licima iz sopstvenih izvora ceneći rizičnost i značajnost klijenata. Ovlašćenja za odstupanje od utvrđenih kamatnih stopa defnisana su Katalogom proizvoda Sektora za poslove sa pravnim licima i Opštm odredbama Kataloga proizvoda za mikro subjekte. član 13. Značajnost klijenta procenjuje se sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta. Osnovni kriterijumi navedene procene su: karakteristke potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istm, Š ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje, Š trošak izvora sredstava, Š doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim i budućim prihodima banke. Š član 14. Ako se kamatna stopa na kredit defniše u obliku EURIBOR/LIBOR + margina, otplata kredita ne može bit u anuitetma već samo u ratama, osim ako je pojedinačnom odlu- kom Izvršnog odbora Banke drugačije defnisano. Za kamatne stope koje su vezane za promenu Euribor-a visina Euribor-a utvrđuje se dva radna dana pre svakog prvog u mesecu i vredi za tekući mesec. Na ist način se utvrđuju i vrednost Libor-a. Visina Euribor-a utvrđuje se na stranici REUTERS-a (EURI- BOR 01). EURIBOR ili LIBOR se primenjuju u skladu sa izvorima plasmana. član 15. Tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 12 dana od datuma dospeća, i ukoliko je kamata plaćena u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovreno izmirenje obaveza. član 16. Ukoliko se dospela kamata uplat nakon isteka tolerantnog roka obračunava se ka- mata za neblagovremeno izmirenje obaveza . član 17. Nema tolerantnog roka za uplatu kamate kada se otplata kredita vrši u anuitetma. član 18. Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica defniše Sektor Sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima i Sektoru poslova sa stanovništvom na raspolaganje. 5 Pravnim licima smatraju se pravna lica koja su u skladu sa Kreditnim politkama klijent Sektora za poslove sa pravnim licima i mikro klijent Sektora za poslove sa stanovništvom 337 Prilozi član 19. Svi depozit ugovaraju se sa promenljivom kamatnom stopom. Odstupanje od na- vedenog odobrava direktor Sektora poslova sa pravnim licima ili direktor Sektora za poslove sa stanovništvom uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, ili odstupanje odobrava Izvršni odbor. član 20. Kamatna stopa na dinarske i devizne depozite po viđenju, tamo gde je ugovorena, je promenljiva i utvrđena je tabelarnim pregledom Sektora sredstava. Isplaćuje se mesečno u roku od osam dana od isteka meseca odnosno 15 dana po isteku poslednjeg meseca u godini. član 21. Kamatna stopa na oročene depozite se ugovara u u skladu sa tabelarnim pregledom Sektora sredstava, a isplaćuje se po isteku oročenja ili po dogovoru . KAMAtNE StOPE U POSLOVANJU SA FIZIčKIM LIcIMA član 22. Banka će ugovarat jedinstvenu aktvnu kamatnu stopu na plasmane (kredite) fzičkim licima iz sopstvenih izvora ceneći rizičnost i značajnost klijenata. Ovlašćenja za odstupanje od utvrđenih kamatnih stopa defnisana su Opštm odred- bama Kataloga proizvoda Sektora poslova sa stanovništvom . član 23. Kamatne stope na kredite ugovaraju se sa klauzulom o promjenjivost, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. član 24. Direktori/zamenici direktora regionalnih centara i direktori/zamenici direktora direkcija za velika i srednja preduzeća Sektora poslova sa pravnim licima imaju pravo da predlože VIP uslove (povlašćene uslove) za zaposlene u frmama koji su klijent banke i koji ostvaruju značajniju saradnju sa bankom ili za zaposlene kod potencijalnih klijenata ukoliko se očekuje značajniji obim saradnje bilo u segmentu poslovanja sa stanovništvom bilo u domenu poslovanja samog pravnog lica. VIP uslove odobrava direktor/zamenik direktora Sektora za poslove sa stanovništvom. član 25. Direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa stanovništvom, i direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima imaju pravo da predlože GOLD uslove (povlašćene uslove) za najuže rukovodstvo i/ili vlasnika frme (postojećeg ili potencijalnog klijenta) ili pak za osobe od posebnog interesa za Banku. GOLD uslove odobrava nadležni član Izvršnog odbora. Za odobrenje Gold uslova za zaposlene nije potrebna saglasnost Izvršnog odbora, već se Gold uslovi primenjuju direktno za sve zaposlene. 338 Upravljanje rizikom Odstupanja za jedan procent poen od utvrđenih aktvnih GOLD uslova odobrava nadležni član Izvršnog odbora. Sva ostala odstupanja odobrava Izvršni odbor. član 26. Tolerancija za uplatu mesečnog aniteta - smatra se da je plaćen o roku do 10 dana od datuma dospeća, i ukoliko je mesečni anuitet plaćen u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata. Za registrovana poljoprivredna gazdinstva – fzička lica tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 10 dana od datuma dospeća član 27. Ukoliko se dospeli anuitet uplat nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kama- ta za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata od datuma dospeća do datuma plaćanja. član 28. Kamatne stope na depozite u trenutku sklapanja ugovora su fksne, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a odstupanja na koja je saglasnost data pojedinačnom odlukom Izvršnog odbora mogu se odnosit na određeni aranžman ili na konkretan proizvod. Svi depozit ugovaraju se sa klauzulom o promenljivost kamatne stope u trenutku automatskog obnavljanja. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora za poslove sa stanovništvom uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, i odstu- panje odobrava nadležni član Izvršnog odbora. član 29. Direktor Filijale ima pravo da za klijente od posebnog značaja za Banku, predloži ko- rekciju kamatne stope na depozite u odnosu na defnisanu u Kamatnim stopama na depozite Sektora poslova sa stanovništvom. Predlog se podnosi, a ist odobrava ovlašće- no lice, a u skladu sa odstupanjima prema određenim procentm poenima defnisanim Opštm odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove sa stanovništvom. KAMAtA NA DOSPELE NEIZMIRENE OBAVEZE I NEOVLAŠćENO KORIŠćENA SREDStVA član 30. Na dospele neizmirene obaveze po osnovu kredita,i kamata, koje po ugovoru snosi klijent (obaveze po osnovu izdath instrumenata jemstva, nenamenski korišćenih kred- ita i drugih sredstava), Banka će ugovarat i naplaćivat kamatu u visini kamatne stope utvđene u Katalogu proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kama- tama na plasmane mikro subjektma, Cenovnicima i i Cenovnom pravilniku Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. Kamata iz stava 1. ovog člana obračunava se sa danom izmirenja konačnog duga ili na kraju meseca za sve vreme docnje, računajući u to i vreme ostavljeno za plaćanje o roku (tolerantni rok), odnosno od dana dospeća obaveze do dana konačnog izmirenja 339 Prilozi duga Banci. Za plaćanje kamate iz stava 1. ovog člana Banka odobrava tolerantni rok do 12 dana za pravna lica ili 10 dana za fzička lica. Kada dužnik ne plat kamatu iz stava 1. ovog člana, ona može bit osnov za obračun kamate za neblagovremeno izmirenje obaveza. član 31. Kamata iz člana 30. obračunava se istom metodom kao i redovna kamata. član 32. U skladu sa važećim propisima koji regulišu visinu stope zatezne kamate, kada je tako utvrđena stopa viša od redovne ugovorene kamatne stope, za neovlašćeno korišćena sredstva i neblagovremeno izmirene obaveze primenjivaće se tako utvrđena visina stope zatezne kamate. član 33. Izuzetno od odredbe člana 30., na dospele, a o roku dospeća neizmirene obaveze po kreditma stanovništva, koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, kamata docnje obračunava se i naplaćuje u skladu sa ugovorom zaključenim sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita. član 34. Osnovicu za obračun kamate docnje čine dospela, a o roku dospeća neneplaćena potraživanja, koja obuhvataju iznos dospele nenaplaćene obaveze dužnika i iznos dospele obaveze po osnovu kamata Kamata docnje obračunava se na glavnicu i kamatu iz svih dospelih potraživanja, po kojima je Banka poverilac. član 35. Na kredite koji se daju iz namenskih sredstava po osnovu propisa i posebnih ugovora, obračun kamate docnje vrsi se po stopama utvrđenim ovom Politkom, ukoliko tm pro- pisima ili ugovorima nije drugačije utvrđeno. INTERKALARNA KAMATA član 36. Interkalarna kamata obračunava se i naplaćuje na dugoročne kredite u korišćenju do njihovog prenošenja u otplatu, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. član 37. Interkalarna kamata obračunava se po stopi ugovorne kamate za odgovarajuću vrstu kredita. Obračun interkalarne kamate vrši se krajem svakog meseca i za vreme u toku meseca, u kome se kredit prenosi u otplatu. Za dugoročne kredite plasirane fzičkim licima u periodu od 1. do 5. u mesecu ne obračunava se interkalarna kamata, a prvi anuitet dospeva poslednjeg dana u mesecu u kome je kredit plasiran. 340 Upravljanje rizikom POLITIKA NAKNADA I PROVIZIJA OPŠtE ODREDBE član 38. Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: “Banka”) obračunava i naplaćuje naknade i provizije za izvršene usluge pravnim i fzičkim licima u skladu sa ovom Politkom. Bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine naknada i provizija po proizvodima i regulisani su Katalozima proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Ka- matama na plasmane mikro subjektma, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. Za usluge za koje nije predviđena naknada i provizija po ovoj Politci, iste se utvrđuju odlukom Izvršnog odbora. član 39. Po poslovima odobravanja kredita po kojima naplaćena kamata nije prihod Banke i fnansiranja koje Banka obavlja za račun drugih banaka i državnih fondova, naknada za učinjene bankarske usluge naplaćuje se od th banaka, odnosno fondova ili od korisnika u iznosima i na način koji se ugovori. član 40. Naknada koja se obračunava jednokratno naplaćuje se unapred, odnosno u trenutku izvršenja usluge. Naknada koja se obračunava kvartalno naplaćuje se unapred, s tm da se svaki započet kvartal računa prema stvarnom broju dana u kvartalu. Naknada na neopozivo preuzete obaveze (revolving,overdraf i slično) se računa un- azad i na nju se ne računa kamata za neblagovremeno izmirene obaveze. član 41. Naknada zakupnine za sefove naplaćuje se unapred, prema izboru korisnika sefa, kvartalno, polugodišnje ili godišnje. član 42. Naknada Banke za usluge u poslovanju sa inostranstvom obračunava se na iznos dinarske protvvrednost predmetnog posla, računato po prodajnom kursu ukoliko se plaćanje prema inostranstvu vrši iz dinara, odnosno po srednjem kursu za devize na dan obračuna, ukoliko se plaćanje prema inostranstvu vrši iz deviza. član 43. Naknada za obradu kreditnog zahteva zajmotražioca se obračunava u skladu sa defnisanim tarifama i naknadama u Katalozima proizvoda za pravna i fzička lica, Ka- matnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama za plasmane mikro subjektma, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima. Po posebnim aranžmanima od interesa za Banku moguća su odstupanja provizija ili naknada utvrđenih ovom Politkom odnosno Katalozima proizvoda; isto važi i za proviz- ije, odnosno naknade kod novokreiranih poslova koji nisu obuhvaćeni ovom Politkom odnosno Katalozima proizvoda. 341 Prilozi Odstupanja naknada i provizija iz stava 2 ovog člana odobravaju: do 10% - direktori komercijalnih i regionalnih centara, Š do 20% - izvršni direktori sektora za poslove sa pravnim licima i Š stanovništvom, do 30% - nadležni član Izvršnog odbora, Š sva ostala odstupanja – Izvršni odbor. Š član 44. Naknada za izdavanje garancija i drugih instrumenata obezbeđenja se obračunava u skladu sa operatvnim troškovima, bonitetom korisnika, rokovima korišćenja, potrebom konfrmacija i drugo. član 45. Obračunata naknada i provizija za usluge, kao i stvarni troškovi, dospevaju za plaćanje odmah. Banka može, sa svojim klijentma kojima pruža veliki broj usluga, ugovarat da se na- knada i provizija plaćaju u vidu paušala. član 46. Banka za dospele a nenaplaćene naknade može da zaračunava kamatu na dospele neizmirene obaveze u skladu sa ovom Politkom. član 47. Naplatu naknade i provizije za izvršene usluge Banka vrši od korisnika usluge, ako sporazumno između Banke i korisnika usluge nije durgačije određeno. član 48. Za pojedine vrste usluga koje izvršava posredno preko drugih banaka, fnansijskih in- sttucija i drugih pravnih lica, Banka zaključuje sa ovim subjektma ugovor o visini iznosa naknada za te usluge i o raspodeli obračunskog iznosa naknade po tarif. Za poslove koje Banka obavlja korisnicima po ovlašenju drugih banaka, fnansijskih insttucija i drugih pravnih lica zaračunava naknadu po svojoj tarif. Zaračunata naknada deli se između ugovornih strana prema ugovoru. član 49. Ovlašćenja, iznosi i postupanja prilikom vršenja otpisa potraživanja defnisana su Pravilnikom o ovlašćenjima za otpise potraživanja, koji donosi Izvršni odbor banke. član 50. Pored naknada za usluge utvrđene Katalozima proizvoda, Banka naplaćuje od građana i prenosi Narodnoj banci i naknade za poslove propisane Odlukom o jedinstvenoj tarif po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Narodna banka. član 51. Za usluge koje Banka izvrši inostranim korespondentma naknade i provizije se obračunavaju u devizama prema jedinstvenoj tarif za usluge inostranim koresponden- tma. 342 Upravljanje rizikom Za strana lica tarifa usluga primenjuje se u skladu sa tarifama predviđenim Kata- lozima proizvoda. Za strana lica tarifa usluga može da se primenjuje i do dvostrukog iznosa za sve tarif- ne stavove koji nisu obuhvaćeni kao posebni stavovi za strana lica. član 52. Minimalni i maksimalni iznosi naknada za usluge stranim bankama i drugim stranim klijentma izražavaju se u dinarima ili u EUR, a obračunavaju se i naplaćuju u devizama. član 53. Pod uslovima iz ove Politke, Banka će ugovarat promenljivost tarife u skladu sa izmenama i dopunama iste, kao i postojeće zakonske regulatve. član 54. Banka naplaćuje i stvarne troškove koje ima u vezi sa obavljanjem pojedinih usluga. ZAVRŠNE ODREDBE član 55. Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politke imaju svi organizacioni delovi Banke. član 56. Politka ostaje na snazi neodređeno vreme. Izmene i dopune Politke vrši Izvršni od- bor Banke u zavisnost od eksternih i internih promena na predlog Sektora za poslove sa privredom i Sektora za poslove sa stanovništvom, a najmanje jednom svake dve go- dine. član 57. Odluku o Katalozima proizvoda i cenovnim pravilnicima, kao i sve njihove izmene i dopune, donosi Izvršni odbor Banke. član 58. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke, promenama okolnost i kretanja na tržištu, između sednica Upravnog odbora donosi odluke o izmenama i dopunama ove Politke, uz obavezu da izmene, odnosno dopune dostavi na potvrdu Upravnom odboru. Politka stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Donošenjem ove Politke prestaju da važe svi akt Banke koji su regulisali ovu ma- teriju. 343 Prilozi PRILOg BR. 13. PRIMER OPŠtIH ODREDBI I USLOVA ZA ODOBRAVANJA KREDItA OPŠtE ODREDBE I USLOVI ZA ODOBRAVANJE KREDItA SEKtORA POSLOVA SA PRAVNIM LIcIMA (KAtALOg KREDItNIH PROIZVODA) Važi od 01.10.2008. godine SADRŽAJ I OPŠTE ODREDBE II OPŠTI USLOVI ODOBRAVANJA 1.KAMATE 2.NAKNADE 3.VALUTNA KLAUZULA 4. PREVREMENA OTPLATA KREDITA 5. RASKID UGOVORA 6. INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA 7. OSTALE ODREDBE III K R E D I T I 1. KRATKOROČNI KREDITI 1.1. Kredit za likvidnost 1.2. Okvirni kredit po tekućem računu (overdraf) 1.3. Kredit za obrtna sredstva 1.4. Revolving kredit 1.5. Kratkoročni višenamenski limit (okvir) 2. DUGOROČNI KREDITI 2.1. Investcioni kredit 2.2. Kredit za trajna obrtna sredstva (TOS) 2.3. Dugoročni limit za garancije 3. ESKONT I AVALIRANJE MENICA I OSTALIH VREDNOSNIH PAPIRA 3.1. Eskont menica 3.2. Avaliranje menica 344 Upravljanje rizikom I - OPŠtE ODREDBE Katalog proizvoda Sektora poslova sa pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Katalog proizvoda) donosi se u skladu sa odredbama Poslovne politke Oranž banke a.d. Beograd. Odredbe Kataloga defnisane su u skladu sa: Politkom kamata, naknada i provizija Oranž banke a.d. Beograd, Š Kreditnim politkama Sektora upravljanja rizicima i Š drugim relevantnim internim propisima Banke Š Na bazi Kataloga proizvoda Banka uspostavlja i donosi Cenovne pravilnike kojima se određuju cene pojedinih usluga odnosno cene plasmana, depozita i ostalih usluga navedenih u Katalogu proizvoda. Cenovni pravilnici za poslove sa pravnim licima bazira- ni na proizvodima defnisanim Katalogom proizvoda formiraju se i menjaju na predlog direktora Sektora poslova sa pravnim licima, uz obaveznu saglasnost direktora Sektora sredstava i konačno odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke. Katalog proizvoda bazira se na osnovnim principima ograničavanja i diversifkacije portolija usluga Banke odnosno u skladu sa odredbama Kreditnih politka. Svrha kataloga: konkretzacija usluga plasiranja i deponovanja, kao i drugih srodnih usluga Š pravnim licima, defnisanje osnovnih opredeljenja Banke u smislu fnansiranja određenih Š privrednih grana, sektora ili konkretnih vrsta proizvodnje, defnišu se sredstva obezbeđenja plasmana, Š konkretzuju cene usluga, kao i kriterijumi formiranja cena, Š defnišu ovlašćenja i granice ovlašćenja za donošenje i izmenu defnisanih kri- Š terijuma. U skladu sa članom 57. Politka kamata, naknada i provizija, odluku o usvajanju Kata- log proizvoda donosi Izvršni odbor Banke. Pri tom se ovlašćuje Izvršni odbor Banke da sve što nije regulisano ovom odlukom reguliše posebnim aktma, odlukama kao i bližim uslovima i internim uputstvima, gde se za pojedine odluke u skladu sa propisima obav- ezuje da pribavi prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na predlog Sektora poslova sa pravnim licima. Pre podnošenja Kataloga proizvoda na usvajanje Izvršnom odboru obavezna je saglasnost ostalih relevantnih sektora, pre svega direktora Sektora upravl- janja rizicima, kao i direktora Sektora sredstava. II - OPŠtI USLOVI ODOBRAVANJA 1. KAMATE U skladu sa članom 1. Politke kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa za proizvode defnisane Katalogom proizvoda. 345 Prilozi Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost aktvnih i pasivnih kamatnih stopa u skladu sa Poslovnom politkom Banke. Cenovnim pravilnicima se defniše, a samim tm i ugovara jedinstvena kamatna stopa. Ovlašćenja za odstupanja, u skladu sa članom 12. Politke kamata, naknada i provizija, od kamatnih stopa utvrđenih Cenovnim pravilnicima Sektora poslova sa pravnim licima su sledeća: odstupanja od 0,2 procentna poena - direktori Komercijalnih centara Š odstupanja od 0,5 procentnih poena - direktor Sektora poslova sa pravnim Š licima, odstupanja od 1 procentnog poena - nadležni član Izvršnog odbora i Š sva ostala odstupanja - Izvršni odbor. Š Kamatne stope na kredite Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenljivost, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. Plas- man uz fksnu kamatnu stopu može odobrit direktor Sektora poslova sa pravnim licima ili nadležni član Izvršnog odbora. Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor, u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa Kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštte kapitala Banke. Kamatna stopa na depozite Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica defniše Sektor sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima na raspolaganje. Svi depozit ugovaraju se sa klauzulom o promenljivost kamatne stope. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora poslova sa pravnim licima uz prethodnu sa- glasnost direktora Sektora sredstava, ili odstupanje odobrava Izvršni odbor. Kamatna stopa na dinarske i devizne depozite po viđenju, tamo gde je ugovorena, je promenljiva i utvrđena je tabelarnim pregledom Sektora sredstava. Isplaćuje se mesečno u roku od 10 dana od isteka meseca odnosno 15 dana po isteku poslednjeg meseca u godini. Kamatna stopa na oročene depozite se ugovara u skladu sa tabelarnim pregledom Sektora sredstava, a isplaćuje se po isteku oročenja ili prema pojedinačnim uslovima isplate iz ugovora. Ovlašćenja za odobravanje kamatnih stopa na oročene depozite i depozite po viđenju Sve kamatne stope defniše Sektor sredstava u skladu sa internim procedurama Sek- tora i preporukama Sektora poslova sa pravnim licima. 346 Upravljanje rizikom Efektivna kamatna stopa U skladu sa važećim zakonskim propisima, Banka će u postupku obavljanja kreditnih i depozitnih poslova iskazivat efektvnu kamatnu stopu. U postupku formiranja ponude Banka je obavezna da klijentu uruči zakonom propisnu ponudu sa iskazanom efektvnom kamatnom stopom. U postupku ugovaranja Banka je obavezna da uz osnovni ugovor kli- jentu priloži propisane obrasce sa relevantnim podacima o efektvnoj kamatnoj stopi i drugim troškovima. grace period Na dugoročne kredite kod kojih je ugovoren period mirovanja (grace period) Banka obračunava kamatu i u ugovorenom periodu mirovanja. Kamate sa promenljivom kategorijom Ako se kamata na kredit defniše u obliku EURIBOR/LIBOR/RKS NBS/BELIBOR + mar- gina, otplata kredita ne može bit u anuitetma već samo u ratama. Za kamatne stope koje su vezane za promenu Euribor-a visina Euribor-a utvrđuje se dva radna dana pre svakog prvog u mesecu i vredi za tekući mesec. Na ist način se utvrđuju i vrednost Libor-a. Visina Euribor-a utvrđuje se na stranici REUTERS-a (EURI- BOR 01). EURIBOR ili LIBOR se primenjuju u skladu sa izvorima plasmana. Referentna kamatna stopa NBS (RKS) je najviša, odnosno najniža kamatna stopa koju Narodna banka Srbije primenjuje u postupku sprovođenja repo transakcija prodaje, odnosno kupovine hartja od vrednost sa ročnošću od 12 do 16 dana. Objavljuje je Narodna banka Srbije. Izmenu ove kamatne stope vrši Narodna banka Srbije, intervali nisu određeni nit odredivi. Objavljena referentna stopa ostaje važeća do sledeće zvanične promene. tolerancija za rok uplate Tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku od 12 dana od datuma dospeća, i ukoliko je kamata plaćena u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata. Ukoliko se dospela kamata uplat nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kama- ta za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata od datuma dospeća do datuma plaćanja. Nema tolerantnog roka za uplatu kamate kada se otplata kredita vrši u anuitetma. Zatezna kamata Kamata za slučaj kašnjenja za sve proizvode regulisana je Cenovnim pravilnikom osim za kreditne linije po kojima je Banci ugovorno uslovljena drugačija kamata za slučaj kašnjenja. Kamata za slučaj kašnjenja obračunava se istom metodom kao i redovna kamata. Kamata za slučaj kašnjenja se obračunava na kraju meseca za sve vreme docnje, računajući u to i vreme ostavljeno za plaćanje o roku (tolerantni rok), odnosno od dana dospeća kredita do dana konačnog izmirenja duga Banci. Za plaćanje kamate iz stava 1. ovog člana Banka odobrava tolerantni rok od 12 dana. 347 Prilozi 2. NAKNADE U skladu sa članom 38. Politke kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine naknada i provizija za usluge defnisane Katalogom proizvoda. Za usluge za koje nije predviđena naknada ili provizija iste se utvrđuju odlukom Izvršnog odbora. Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost naknada i provizija prema vrstama naknada. Procenjujući značaj klijenta sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta, Banka može predložit donošenje odluke o povlašćenoj ceni za pojedine klijente. Osnovni kri- terijumi navedene procene su: karakteristke potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istm, Š ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje, Š kreditna zaduženost klijenta, kao i doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim Š i budućim prihodima banke, obim platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Š U skladu sa stavom 2 člana 43. Politke kamata, naknada i provizija, utvrđena su ovlašćenja za odstupanja od Cenovnih pravilnika: do 10% - direktori komercijalnih centara, Š do 20% - direktor Sektora poslova sa pravnim licima, Š do 30% - nadležni član Izvršnog odbora, Š sva ostala odstupanja – Izvršni odbor. Š U slučaju odstupanja koje odobrava nadležni član Izvršnog odbora ili Izvršni odbor pro- cedura predlaganja odstupanja u okviru Sektora poslova sa pravnim licima je sledeća: Direktori proftnih i komercijalnih centara mogu za VIP, GOLD i GOLD SPECIAL klijente predložit - direktoru/zameniku direktora Sektora poslova sa pravnim licima smanjenje naknade u domaćem platnom prometu i platnom prometu sa inostranstvom za konkret- nog klijenta. Ukoliko je direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima saglasan sa predloženim smanjenjem naknade, fnalni predlog za usvajanje istog šalje Izvršnom od- boru na odobrenje, odnosno članu Izvršnog odbora. Ukoliko direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima nije saglasan sa predloženim smanjenjem naknade, fnalni odgovor šalje direktoru proftnog ili komerci- jalnog centra. Kriterijumi za podelu klijenata na VIP, GOLD i GOLD SPECIAL, odnosno STANDARD su: obim poslovanja sa bankom, Š značaj klijenta za banku, Š očekivani efekt saradnje sa klijentom, Š vremenski rok saradnje određenog klijenta i banke, Š dosadašnje iskustvo u saradnji sa konkretnim klijentom. Š 348 Upravljanje rizikom STANDARDNI KLIJENTI su oni koji posluju sa bankom u domaćem platnom prometu i platnom prometu sa inostranstvom po zvanično usvojenom Cenovnom pravilniku. VIP KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovin- skom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 30% nižoj ceni u odno- su na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika. Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su: da je klijent Banke najmanje 6 meseci, Š da ima preko 100 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i Š deviznom računu (preračunato u dinarsku protvvrednost), kreditnu izloženost preko 250.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 milio- Š na za velike klijente i kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. novi klijent - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom Š periodu zadovoljit kriterijume defnisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. GOLD KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (go- tovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 50% nižoj ceni u odnosu na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika. Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su: da je klijent Banke najmanje 6 meseci, Š da ima preko 200 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i Š deviznom računu (preračunato u dinarsku protvvrednost), kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 mil- Š iona za velike klijente i kreditnu izloženost preko 1.000.000,00 EUR-a ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. novi klijent - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom Š periodu zadovoljit kriterijume defnisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. GOLD SPECIAL KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po nižoj ceni u odnosu na GOLD tarifu. Uslov da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman je da je veliki klijent grupe: postojeći klijent - najmanje 6 meseci, da ima preko 500 miliona dinara Š potražnog prometa na tekućem dinarskom i deviznom računu (preračunato u dinarsku protvvrednost) i kreditnu izloženost preko 2.000.000,00 EUR-a ili na 349 Prilozi osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. novi klijent – baziraće se na proceni – da će klijent u kraćem vremenskom Š periodu zadovoljit kriterijume defnisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. Sve ugovorene jednokratne naknade obračunavaju se na ugovoreni iznos, i plaćaju se unapred. Naknada za obradu kreditnog zahteva zajmotražioca se obračunava u skladu sa defnisanim cenama i naknadama u Cenovnim pravilnicima za pravna lica. Za usluge koje Banka izvrši inostranim korespondentma naknade i provizije se obračunavaju u devizama prema jedinstvenoj ceni za usluge inostranim koresponden- tma. Naknada Banke za usluge u poslovanju sa inostranstvom obračunava se na iznos di- narske protvvrednost predmetnog posla računato po srednjem kursu za devize na dan obračuna. Naknada za izdavanje garancija i drugih instrumenata obezbeđenja se obračunava u skladu sa operatvnim troškovima, bonitetom korisnika, rokovima korišćenja, potrebom konfrmacija i drugo. Tamo gde su u Cenovnom pravilniku defnisani minimalni iznosi naknada, t minimu- mi se primenjuju samo onda kada je apsolutni iznos naknade, koji je dobijen primenom procenta naknade, manji od utvrđenog minimuma. Naknade se ugovaraju sa klauzulom o promenljivost odnosno u skladu sa važećim Cenovnim pravilnikom. Obračun naknade pri preuzimanju novih klijenata Kod odobravanja novih plasmana (preuzimanja novih klijenata, odnosno refnansir- anja njihovih obaveza kod drugih banaka), nakon postzanja dogovora oko cene plas- mana, pre obrade zahteva, preporučuje se potpisivanje ugovora između Banke i klijenta. Ako Banka odobri plasman pod dogovorenim uslovima (gde je potrebno navest kama- tu, iznos jednokratne naknade, konkretne instrumente obezbeđenja), a klijent nakon odobrenja istog odustane, Banka može da naplat iznos jednokratne naknade za obradu zahteva klijenta. Banka naplaćuje i stvarne troškove koje ima u vezi sa obavljanjem pojedinih usluga. Banka zadržava pravo da naplat uvećanu proviziju za posebne usluge. Promet novca i kapitala oslobođen je plaćanja PDV-a u skladu sa odredbama čl. 25 Zakona o porezu na dodatu vrednost. 350 Upravljanje rizikom 3. VALUTNA KLAUZULA Valutna klauzula predstavlja ugovaranje vrednost obaveze u devizama (valuta obaveze) u zemlji s tm što se plaćanje i naplaćivanje po tm ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate). Za valutnu klauzulu primjenjuje se pravilo povraćaja i puštanja ugovorenih obaveza po zvaničnom srednjem kursu NBS važećem na datum puštanja/plaćanja. 4. PREVREMENA OtPLAtA KREDItA U slučaju delimične ili potpune otplate kredita pre ugovorenog roka Banka može naplatt naknadu u visini od 2% iznosa koji je prevremeno vraćen. Korisnik kredita dužan je da pismeno obavest Banku o nameri prevremene otplate. Kada je to od posebnog interesa za Banku, uz odobrenje Izvršnog odbora, može se ut- vrdit za pojedine korisnike kredita da ist nemaju obavezu plaćanja naknade na prevre- meno plaćeni iznos ili mogu odobrit naplatu smanjenog procenta naknade za prevre- meni povraćaj. U slučaju delimične otplate kredita, stručni saradnik se obavezuje da s klijentom dogovori način zatvaranja nedospelog potraživanja (prva dospeća ili skraćivanje roka otplate) i saglasno tome napravi aneks osnovnog Ugovora. U slučaju da klijent prevremeno vraća kredit iz kredita dobijenog u drugoj banci i/ili prelazi s većinom svog poslovanja u drugu banku, naknada za prevremeno vraćanje ne može se smanjivat nit ukidat. 5. RASKID UgOVORA Banka može proglasit kredit dospelim zajedno sa pripadajućim kamatama kao i tražit 100% novčano pokriće po izdatm garancijama i drugim potencijalnim obavezama u sledećim situacijama: blokade poslovnog računa korisnika, Š raskida Ugovora o otvaranju i vođenju poslovnog računa, Š ukoliko korisnik tokom korišćenja kredita ili drugog proizvoda prenese više od Š 30% svog platnog prometa u zemlji ili platnog prometa sa inostranstvom sa tekućeg računa otvorenog kod Banke za SME klijente, odnosno više od 5% za velike klijente. Praćenje platnog prometa se vrši na nivou kvartala, ukoliko klijent zakasni sa izmirenjem obaveza duže od 15 dana, po osnovu bilo Š kod proizvoda / ugovora, ukoliko nenamenski korist odobrena sredstva, Š usled promene poslovanja, likvidnost odnosno materijalno fnansijskog stanja Š koje po oceni Banke dovode u pitanje uredan povraćaj duga, u slučaju da korisnik ne ispuni bilo koju obavezu iz ugovora sa Bankom. Š 351 Prilozi Banka može jednostrano raskinut ugovore sa korisnikom ukoliko sprovođenjem re- dovne bonitetne analize utvrdi i dokumentuje ozbiljne probleme u poslovanju koris- nika. 6. INStRUMENtI OBEZBEđENJA U skladu sa Katalogom kolaterala Sektora upravljanja rizicima. Svi instrument obezbeđenja navedeni u Katalogu kolaterala Sektora upravljanja riz- icima koriste se u međusobnoj kombinaciji jednih sa drugima, što zavisi od kreditne spo- sobnost dužnika, visine i vrste plasmana i odluke nadležnog nivoa odlučivanja. Menice i ugovorna ovlašćenja su obavezni instrument obezbeđenja uz svaki ugovor. Kada se kao sredstvo obezbeđenja plasmana uzima nekretnina, upisuje se hipoteka. Troškove procene obezbeđenja, i u slučaju ponovne procene,tj. ukoliko protekne više od 3 godine od datuma upisa hipoteke, snosi klijent. Postoji i mogućnost uzimanja zaloge na pokretnim stvarima, kao vrsta obezbeđenja . U tom slučaju se u sudu upisuje založno pravo na Banku. Procenu vrednost nekretnine ili pokretne imovine moraju da vrše banci prihvatljive stručne osobe/društva (u skladu sa zakonom o Bankama, a po izboru sektora upravljanja Rizicima). Sektor za upravljanje rizicima može odobrit puštanje plasmana bez obzira da li su prikupljeni svi instrument obezbeđenja, navedeni u Odluci o odobrenju pojedinačnog plasmana. Minimalni uslov svakog takvog ovlaštenja su uredno prikupljeni, potpisani i overeni likvidni instrument osiguranja (menice, ovlašćenje, barirani ček…), a za hipoteke minimalno mora bit potvrda o podnetom zahtevu za upis hipoteke. 7. OStALE ODREDBE Nije moguće puštanje kredita na poslovni račun klijenta otvoren u drugim poslovnim bankama. Uslovi za Kredite iz sredstava EAR-a, se mogu menjat samo po dobijenoj pismenoj odluci od strane nadležnih organa koji procesuiraju ovu kreditnu liniju. III - K R E D I t I 1. KRAtKOROčNI KREDItI 1.1. KREDIT ZA LIKVIDNOST Namena:Ovaj kredit korisniku služi za rešavanje kratkoročnih potreba za likvidnošću (npr. isplatu zarada, plaćanje dobavljača, i drugih kratkoročnih obaveza). Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, maksimalno do 90% poznatog novčanog priliva. 352 Upravljanje rizikom Rok vraćanja: Do 12 meseci (mogući su i kraći rokovi). Način vraćanja: Jednokratno ili mesečne rate. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun se vrši mesečno i po dospeću. Naknade: jednokratna za obradu zahteva, u skladu sa Cenovnim pravilnikom. Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: dinarski kredit; dinarski kredit sa valutnom klauzulom i devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). 1.2. OKVIRNI KREDIt PO tEKUćEM RAčUNU (OVERDRAFt) Namena:Okvirni kredit omogućava klijentu korišćenje sredstava iznad iznosa raspoloživog na tekućem računu i to do odobrenog – dozvoljenog minusnog salda. Osnovni preduslov za korišćenje ovog proizvoda je otvaranje tekućeg računa u Banci. Namena okvirnog kredita je fnansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim sredstvima ili za povremeno fnansiranje tekuće likvidnost. Ukoliko je vidljivo kon- stantno korišćenje kredita potrebno je korisniku plasirat neki drugi kredit iz ponude Banke. Na dan dospeća ugovora, račun mora bit u pozitvnom saldu ili na nuli, uko- liko nije drugačije dogovoreno. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću Klijenta odnosno maksimal- no do 5% kapitala Banke. Rok vraćanja: Do 12 meseci. Način vraćanja: automatski, dnevno iz tekućeg priliva korisnika kredita. Kamate:u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun mesečno i po dospeću. Naknade:u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna za obradu zahteva, i na- knada za rezervaciju neiskorišćenih sredstava koja se obračunava kvartalno unazad i o roku dospeća. Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: Dinarski kredit. Ostalo: Kredit se odobrava pravnim licima i preduzetnicima koji kumulatvno ispun- javaju sleće uslove: imaju otvoren tekući račun u Oranž banke a.d. Beograd; Š redovno izmiruju obaveze prema Oranž banci a.d. Beograd; odnosno u skladu Š sa izveštajem iz Kreditnog biroa za nove klijente; nisu bili u blokadi proteklih 12 meseci, 5 dana neprekidno, a 10 dana uku- Š pno; posluju najmanje dve poslovne godine (imaju dva overena godišnja računa). Š 353 Prilozi 1.3. KREDIt ZA OBRtNA SREDStVA Namena: Ovaj kredit omogućava klijentu fnansiranje obrtnih sredstava, tj. povećanje prometa i prihoda uz stalan novčani tok. Namenjeni su i za fnansiranje uvoza, kao i obrtnih sredstava koja su potrebna za fnansiranje manjih projekata (na primer građevinskih) čija je izgradnja moguća u roku kraćem od 1 godine. Maksimalni iznos: 100% prosečnog mesečnog prihoda korisnika u zadnjih 12 meseci, ili do 35% prosečnih obrtnih sredstava. Rok vraćanja: Do 12 meseci. Način vraćanja: Jednokratno ili mesečne rate. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun se vrši mesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna za obradu zahteva. Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: dinarski kredit; dinarski kredit sa valutnom klauzulom i devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Ostalo: Prosečan mesečni prihod utvrđuje se na bazi zadnjeg fnansijskog izveštaja koji je klijent bio dužan sastavit (godišnji ili polugodišnji bilans uspeha), tako da se ukupna prihod podeli sa 12, odnosno 6. 1.4. REVOLVINg KREDItI Namena: Kredit služi za fnansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim sredstvima i za povremeno fnansiranje održavanja likvidnost. Revolving kredit omogućava klijentu korišćenje i vraćanje kreditnih sredstava u skladu sa njegovim potrebama, sukcesivno ili jednokratno. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta ili do maksimalno 50% prosečnih godišnjih obrtnih sredstava. Rok vraćanja kredita: do 12 meseci. Način vraćanja: Sukcesivno po želji klijenta, a najkasnije na datum dospeća. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun i naplata kamate mesečna i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna prilikom odobrenja kred- ita i naknada za rezervaciju neiskorišćenih sredstava koja se obračunava kvartalno unazad i o roku dospeća. Vrsta kredita: dinarski, dinarski uz valutnu klauzulu, devizni (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i Katalogom kolaterala Banke. 354 Upravljanje rizikom Ostalo: za vreme važenja ugovora o revolving kreditu klijent može povlačit kredit i vraćat ga najavljujući svoje zahteve putem faksa, e-maila ili u drugom pisanom ob- liku. Ukoliko je reč o valutnoj klauzuli najava povlačenja sredstava mora bit najmanje dva radna dana ranije, a ukoliko je dinarski kredit jedan radni dan. Kod vrste kredita :dinarski uz valutnu klauzulu i deviznih kredita korisnik je dužan da prilikom svakog vraćanja sredstava revolving kredita u iznosu većem 50.000,00 EUR i/ili u iznosu većem 50.000,00 EUR dinarske protvvrednost obračunatoj prema sred- njem kursu NBS važećem na dan najave vraćanja sredstava, pismeno obavest Banku najkasnije jedan dan pre datuma nameravanog vraćanja sredstava kredita, te da vraćanja sredstava kredita, izvrši u skladu sa instrukcijama datm od strane Banke. U slučaju da Korisnik postupi suprotno odredbama prethodnog stava, Banka ima pravo na naknadu štete koju je pretrpela takvim postupanjem u visini od 1% nena- javljenog vraćenog iznosa kredita. 1.5. KRAtKOROčNI VIŠENAMENSKI LIMIt (OKVIR) Namena: Kratkoročni višenamenski limit je aranžman s klijentom, u okviru koga se klijentu mogu odobravat sve vrste kratkoročnih proizvoda iz kataloga Banke (kredit, garancije, akreditvi, eskont, aval i dr.). Po odobrenju kratkoročnog višenamenskog limita Banka i klijent zaključuju Ugovor o limitu na osnovu koga se u periodu važenja limita pojedinačni proizvodi odobravaju na nivou odlučivanja CC1. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal- no do 30% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok važenja limita: 12+12 meseci, tako da nijedan pojedinačni proizvod ne sme ima- t rok vraćanja/važenja duži od 12 meseci i da nijedan pojedinačni proizvod ne sme bit odobren u periodu dužem od 12 meseci od dana odobrenja limita. Odobravanje limita: Okvir se inicijalno odobrava na 12 meseci. Produženje ovog lim- ita za narednih 12 meseci, radi se tako što se odobri novi limit u istom iznosu, i pri- tom se svi postojeći proizvodi koji su u korišćenju aneksiraju u korist novog limita. Način vraćanja: Limit istče jednokratno, a povraćaj svakog proizvoda zavisi od samog proizvoda. Kamate: prema pojedinačnom proizvodu, a u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke. Naknade: jednokratno od iznosa odobrenog limita u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, a za pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife defnisane Cen- ovnim pravilnikom Banke. Vrste limita: čist dinarski limit, dinarski limit sa valutnom klauzulom. Instrument obezbeđenja limita: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja kli- jenta i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke. 355 Prilozi Instrument obezbeđenja pojedinačnih proizvoda: svaka pojedinačni proizvod u okviru odobrenog limita vezuje se za instrumente obezbeđenja po potpisanom ugo- voru o limitu. Ostalo: Ukupni kratkoročni limit uključuje u sebe samo iznose glavnica. Kamate, na- knade i provizije nisu njegov sastavni deo, ali njihovo neplaćanje onemogućuje odo- bravanje novih proizvoda u skladu sa odobrenim limitom. Ukupni iznos odobrenih pojedinačnih proizvoda ne sme nikada u toku važenja limita bit veći od iznosa odobrenog limita. Moguće je unutar KVL-a ograničit maksimalni iznos pojedinih proizvoda iz ovog kat- aloga (npr. kredita, platvih garancija, eskonta menica…). Napomena: Limit se nakon odobrenja knjiži vanbilansno i evidentra u posebnu IT aplikaciju. 2. DUgOROčNI KREDItI 2.1. INVEStIcIONI KREDItI Namena: Ovi kredit namenjeni su za fnansiranje dugoročnih investcionih potreba klijenata (investranje u opremu, zemljište, građevinske objekte, vozni park, osnovno stado, i ostala osnovna sredstva). Maksimalni iznos za fnansiranje obrtnih sredstava je do 20% od odobrenog kredita za investcione potrebe. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta do 80% vrednost investcije – 20% sopstvenog učešća podnosioca kreditno zahteva. Rok vraćanja: Do 6 godina za investranje u opremu uz grace period do 12 meseci, odnosno do 10 godina za investranje u kupovinu ili izgradnju poslovnog prostora ili izgradnju građevinskog objekta uz grace period do 24 meseca. Način vraćanja: Mesečne, kvartalne, polugodišnje ili izuzetno godišnje rate. Kamate: U skladu sa Cenovnim pravilnikom, kamata se obavezno defniše kao EURI- BOR/LIBOR + margina; odstupanja su moguća samo uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. Kamata se obračunava mesečno, tromesečno ili šestomesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva, Vrsta kredita: dinarski kredit uz valutnu klauzulu; devizni kredit (u skladu sa Za- konom o deviznom poslovanju). Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i Katalogom kolaterala Banke. 356 Upravljanje rizikom 2.2. KREDIt ZA tRAJNA OBRtNA SREDStVA (tOS) Namena: Ovaj kredit omogućava klijentu fnansiranje trajnih obrtnih sredstava potrebnih za stabilno poslovanje preduzeća, povećanje njegovog prometa i dobit. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal- no do 60% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok vraćanja: Do 3 godina (uz mogućnost odobrenja grace perioda do 12 meseci). Rok vraćanja može bit produžen do 5 godina uz pismenu saglasnost direktora Sek- tora poslova sa pravnim licima. Način vraćanja: Mesečne, kvartalne, polugodišnje ili izuzetno godišnje. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom. Kamata se defniše kao EURIBOR/LIBOR + određena margina; odstupanja su moguća za kredite ročnost do 24 meseca, a duže samo uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima; Kamata se obračunava mesečno, tromesečno ili šestomesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva. Vrste kredita: dinarski kredit uz valutnu klauzulu, devizni kredit (u skladu sa Za- konom o deviznom poslovanju). Instrument obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno- sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke i Katalogom kolaterala. 2.3. DUgOROčNI LIMIt ZA gARANcIJE Namena: Dugoročni limit (DL) za garancije namenjen je onim klijentma koji imaju potrebu za čestm izdavanjem garancija i žele što jednostavniju proceduru u vezi odo- bravanja isth. Iz predmetnog limita izdaju se i kratkoročne i dugoročne garancije. Po odobravanju DL-a za garancije banka i klijent zaključuju Ugovor o dugoročnom limitu za garancije na osnovu koga se u periodu važenja limita izdaju pojedinačne garancije, po skraćenom postupku. DL se odobrava pravnim licima čiji bonitet mora odgovarat standardima i kreditnim politkama Banke. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal- no do 50% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok važenja DL-a: 24 meseca, izuzetak 36 meseci (samo za dobre klijente) u okviru koga će se izdavat garancije čiji rok važnost ne može bit duži od roka limita. Naknade: od 0,25% do 0,50% jednokratno od iznosa odobrenog limita, a za pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife za garancije defnisane Cen- ovnim pravilnikom Banke. Vrste limita za garancije:limit za dinarske garancije, limit za dinarske garancije sa valutnom klauzulom. 357 Prilozi Instrument obezbeđenja po DL-u: hipoteka, adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politkom Banke. Svaka pojedinačna garancija u okviru odobrenog limita vezuje se za instrumente obezbeđenja po potpisanom ugovoru o DL-u. Ostalo: Ukupni iznos garancija ne sme nikada u toku važenja DL-a bit veći od odo- brenog limita. Napomena: Limit se nakon odobrenja knjiži vanbilansno i evidentra u posebnu IT aplikaciju. 3. ESKONt I AVALIRANJE MENIcA I OStALIH VREDNOSNIH PAPIRA 3.1. EESKONt MENIcA Namena: Finansiranje obrtnih sredstva kroz eskont menica klijenta pri čemu se mora jasno defnisat remitent i trasant, kao i tačan iznos menica koje se eskontuju i njihov rok dospeća (obavezno dostavljanje fnansijskih izveštaja i remitenta i trasanta, čije potencijalne troškove obezbeđivanja snosi sam podnosilac zahteva). Maksimalni iznos: 100% iznosa potraživanja na osnovu kojeg se izdaje menica (kod trasiranih menica) i u skladu sa kreditnom sposobnošću izdavaoca menice. Rok dospeća: do 12 meseci, Način naplate: po dospeću menica, Kamate: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, Naknade: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva. Instrument obezbeđenja: Adekvatan broj menica i ovlašćenja podnosioca menica na eskont. 3.2. AVALIRANJE MENIcA Namena: Dodatni oblik garantovanja Banke, kreditno sposobnim klijentma u cilju ispunjenja obaveza plaćanja (putem menice) prema njihovim dobavljačima. Maksimalni iznos: Iznos menice koja se avalira, odnosno do 100% prosečnog mesečnog prihoda u poslednjih 12 meseci. Najduži rok:Do 5 godina, Naknade: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, Vrsta menica: dinarska i devizna menica (u skladu sa Zakonom o deviznom poslo- vanju), Instrument obezbeđenja: Od izdavaoca menice uzet adekvatna sredstva obezbeđenja u skladu sa kreditnom politkom banke i prema Katalogu kolaterala. 358 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 14 PRIMER METODOLOGIJE ZA PROMENU DEVIZNOG KURSA DINARA METODOLOGIJA ZA ADEKVAtNO IDENtIFIKOVANJE I MERENJE KREDItNOg RIZIKA KOJI PROIStIčE IZ UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA FINANSIJSKO StANJE DUŽNIKA I ZA NAčIN UPRAVLJANJA TIM RIZIKOM U skladu sa tačkom 15. Odluke o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki („Sl. glasnik RS“, broj 57 i 116/2006). U skladu sa preporukama iz ranije važeće Odluke o osnovnim elementma postupaka odobravanja i naplate potraživanja banaka i drugih fnansijskih organizacija. 1. OPŠtE ODREDBE Prema zahtevima Odluke o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke,ovaj opšt akt obuhvata: Metodologiju za identfkovanje i merenje rizika koji proistče iz utcaja promene Š kursa dinara na fnansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tm rizikom; Obaveze u pogledu izmene ocene kreditnog rizika za dužnike kod kojih je pro- Š cenjen utcaj promene kursa dinara na njegovo fnansijsko stanje u skladu sa ovom Metodologijom; Utvrđene nadležnost sektora Banke za analizu adekvatnost usvojene Metod- Š ologije, unapređenje i kontrolu i odgovornost za primenu Metodologije. 2. MEtODOLOgIJA ZA IDENtIFIKOVANJE I MERENJE KREDItNOg RIZIKA KOJI PROIStIčE IZ UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA FINANSIJSKO StANJE DUŽNIKA I ZA NAčIN UPRAVLJANJA tIM RIZIKOM (U DALJEM TEKSTU: „METODOLOGIJA“) Metodologija obuhvata: Procenu utcaja promene kursa dinara na fnansijski položaj dužnika, Š Procenu sposobnost dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci i, Š Procenu utcaja promene kursa dinara na klasifkaciju - Način upravljanja Š kreditnim rizikom koji proistče iz utcaja promene kursa dinara (dopuna In- ternih pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi Oranž banke a.d. Beograd). Metodologija se primenjuje na sve bilansne i vanbilansne obaveze dužnika ugov- orene u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom čija ugovorena vrednost glavnice duga, odnosno potencijalnog duga, iznosi odnosno prelazi u dinarskoj protv- vrednost po zvaničnom srednjem kursu na dan odobrenja 10.000.000 dinara. 359 Prilozi 2.1. PROcENA UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA FINANSIJSKI POLOŽAJ DUŽNIKA Procena utcaja promene kursa dinara na fnansijski položaj dužnika vrši se u sklopu ocene boniteta dužnika, pre odobravanja plasmana, a na osnovu ove Metodologije koja predstavlja nalog i uputstvo Sektorima za poslove sa pravnim licima i za poslove sa stanovništvom o obavezi i načinu njene primene. Metodologija objašnjava unos potreb- nih bilansnih pozicija i izračunavanje valutne usklađenost klijenta na osnovu izvedenih bilansnih pozicija iz poslednjih zvaničnih fnansijskih izveštaja dužnika. Pored dosadašnjeg unosa pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha za pravna lica (kod onih dužnika koji su ove bilanse po zakonu obavezni da sastavljaju) u interni sistem ocene boniteta klijenta, lica zadužena za kontakt sa klijentma pribavljaju i podatke o sledećim vrednostma na posmatrani dan (dan poslednjeg zvaničnog fnansijskog izveštaja): prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima, Š obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima, Š tekuća dospeća glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klau- Š zulom, kamatni trošak, Š bilans tokova godine – SANI analiza (U skladu sa važećim Internim pravilima Š ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi; Sistem SANI obezbeđuje SANI fnanski pokazatelj - SI, koji se izračunava na osnovu fnansijskog izveštaja kli- jenta. SI ukazuje na moguću insolvetnost klijenta i korist se za pravna lica.). Navedene pozicije, osim bilansa tokova gotovine, preuzimaju se iz poslovnih knjiga dužnika u dinarskim iznosima na posmatrani dan. Za odobrene plasmane fzičkim licima u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom, uzimaju se sledeći podaci: Podaci o zaposlenju Š - naziv i sedište frme, radno mesto, godine radnog staža i sl. ili drugi podaci vezani za izvor fnansiranja (penzioner, izdržavano lice, vlas- nik frme, radnje i sl.), Podaci o zaradi, penziji ili drugom mesečnom izvoru prihoda u stranoj valut ili Š s valutnom klauzulom u poslednja 3 meseca, Obaveze po plasmanima u stranoj valut ili s valutnom klauzulom u poslednja Š 3 meseca, Ostale obaveze u stranoj valut ili s valutnom klauzulom u poslednja 3 mese- Š ca. Na osnovu uzeth podataka određuje se prihvatljivi deo neopterećenih primanja u stranoj valut, ili s valutnom klauzulom, u zavisnost od vrste plasmana, a u skladu sa Poslovnom politkom Banke i pravilima odobravanja za specifčnu vrstu kredita. Pod pretpostavkom nominalne depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem 360 Upravljanje rizikom nivou procenjuje se valutna usklađenost dužnika. Valutna usklađenost dužnika procen- juje se drugačije za pravna i fzička lica. PROcENA ZA PRAVNA LIcA Izračunavanje valutne usklađenost za pravna lica bazira se na sledećoj formulii: VU = novčani priliv u stranoj valut x 100 = % novčani odliv u stranoj valut Novčani priliv u stranoj valut = Prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima. Novčani odliv u stranoj valut = Obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima + Tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa F/X klauzulom. Valutna usklađenost izračunava se po principu isth valuta priliva odnosno odliva, tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna minimalno 100% po svakoj valut. PROcENA ZA FIZIčKA LIcA Izračunavanje valutne usklađenost za stanovništvo bazira se na sledećoj formuli: VU = godišnji prihod u stranoj valut x 100 = % godišnje obaveze u starnoj valut Godišnji prihodi u stranoj valut = redovna primanja u stranoj valut ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). Godišnje obaveze u stranoj valut = postojeće i nove obaveze po plasmanima u stranoj valut ili plasmanima s valutnom klauzulom i ostale obaveze u stranoj valut ili obaveze s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). Valutna usklađenost izračunava se po principu isth valuta priliva odnosno odliva, tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna barem 100% po svakoj valut i ukoliko mesečne obaveze nisu veće od 30% prihvatljivog neopterećenog dela primanja. Dobijanjem pokazatelja valutne usklađenost uz analizu boniteta dužnika u internom sistemu Banke dobijaju se uporedni pregledi najznačajnijih pokazatelja sa i bez pret- postavke depresijacije kursa dinara, i postaju dostupni svim pojedincima, funkcijama i organima Banke koji vrše dalje analize i donose odluku na osnovu ovih informacija. 2.2. PROcENA SPOSOBNOStI DUŽNIKA DA OtPLAćUJE OBAVEZE PREMA BANcI 361 Prilozi 2.2.1. Obaveza kreditnih referenata Sektora za poslove sa pravnim licima je da, od svih dužnika koji imaju obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom a koje prelaze dinarsku protvvrednost od 10.000.000 dinara (kao i za klijente koji podnose zahtev za odobravanje ovakvih plasmana), popune sledeću projekciju: VALUTNI RIZIK godina poslednjeg fnansijskog izveštaja: 2005. Kurs cSD EUR Novčani priliv u stranoj valut 0,00 0,00 Prihodi od ino kupaca 0,00 0,00 Novčani odliv u stranoj valut 0,00 0,00 Obaveze iz poslovanja prema ino dobavljačima 0,00 0,00 Otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 85,5000 VALUtNO USKLAđEN DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 10% - godina projekcije: 2006. cSD EUR Novčani priliv u stranoj valut 0,00 0,00 Novčani odliv u stranoj valut 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 94,0500 VALUtNO USKLAđEN DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 15% - godina projekcije: 2006. cSD EUR Novčani priliv u stranoj valut 0,00 0,00 Novčani odliv u stranoj valut 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 98,3250 VALUtNO USKLAđEN 362 Upravljanje rizikom Ukoliko je klijent valutno neusklađen, da li su prihodi od prodaje na domaćem tržištu zaštćeni od valutnog rizika? 1. NE 2. DA Ako je odgovor DA, potrebno je zaokružit jedan od odgovora, ili navest drugi razlog: 1. cene proizvoda/usluga su vezane za valutne klauzule 2. cene prate rast cena na malo 3. Ostalo (navest) Valutni rizik MOgUć UtIcAJ / NE UtIčE na rejtng klijenta Uputstvo za popunjavanje projekcije 1. Prihodi od ino kupaca - unet ukupne prihode koje klijent ostvaruje na INO tržištu, ukoliko klijent ne ostvaruje prihod na ino tržištu unet vrednost 0. 2. Obaveze iz poslovanja prema ino dobavljačima –potrebno je unet ukupne obaveze koje klijent ima prema dobavljačima iz inostranstva, ukoliko klijent nema obaveza unet vrednost 0. 3. Otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom – unet tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom, u suprotnom vrednost 0. 4. Kurs – upisuje se srednji kurs banke na dan poslednjeg zvaničnog fnansijskog izveštaja klijenta. U donjem delu tabele treba odgovorit na pitanja, ukoliko je klijent valutno neusklađen, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora, ili navest potrebno objašnjenje. Za odobrene plasmane u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom, ili ovakve plasmane koji se odobravaju na rok do godinu dana, uzima se projekcija za godinu dana od dana poslednjeg zvaničnog fnansijskog izveštaja. Kod dugoročnih kredita prilikom svakog godišnjeg reodobravanja potrebno je utvrdi- t valutni rizik. 363 Prilozi 2.2.2. Obaveza kreditnih referenata Sektora za poslove sa stanovništvom je da od svih dužnika koji imaju obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom, a koje prelaze dinarsku protvvrednost od 10.000.000 dinara (kao i za klijente koji podnose zahtev za odobravanje ovakvih plasmana), popune sledeću projekciju: VALUTNI RIZIK poslednjih 12 meseci Kurs cSD EUR godišnji prihodi u stranoj valut 0,00 0,00 prihodi u stranoj valut ili sa valutnom klauzulom 0,00 0,00 godišnje obaveze u stranoj valut 0,00 0,00 obaveze po plasmanima u stranoj valut ili s valutnom klauzulom 0,00 0,00 ostale obaveze u stranoj valut ili s valutnom klauzulom 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 85,5000 VALUtNO USKLAđEN DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 10% / projekcija za narednih 12 meseci cSD EUR Godišnji prihodi u stranoj valut 0,00 0,00 Godišnje obaveze u stranoj valut 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 94,0500 VALUtNO USKLAđEN DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 15% / projekcija za narednih 12 meseci cSD EUR Godišnji prihodi u stranoj valut 0,00 0,00 Godišnje obaveze u stranoj valut 0,00 0,00 Odnos #DIV/0! #DIV/0! 98,3250 VALUtNO USKLAđEN 364 Upravljanje rizikom Ukoliko je klijent valutno neusklađen, da li su ostala redovna primanja zaštćena na neki način od valutnog rizika? 1. NE 2. DA Ako je odgovor DA, potrebno je zaokružit jedan od odgovora, ili navest drugi razlog: 1. Primanja prate rast cena na malo 2. Ostalo (navest) Valutni rizik MOgUć UtIcAJ / NE UtIčE na rejtng klijenta Uputstvo za popunjavanje projekcije 1. Prihodi u stranoj valut ili s valutnom klauzulom = redovna primanja u stranoj valut ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 2. Obaveze po plasmanima u stranoj valut ili s valutnom klauzulom – obaveze po plasmanima u stranoj valut ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 3. Ostale obaveze u stranoj valut ili s valutnom klauzulom – ostale obaveze u stranoj valut ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 4. Kurs – upisuje se srednji kurs banke koji se primenjivao poslednjeg dana u prethodnom mesecu (poslednji obračunski period). 5. U donjem delu tabele treba odgovorit na pitanja, ukoliko je klijent valutno neusklađen, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora, ili navest potrebno objašnjenje. Za odobrene plasmane u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom, ili ovakve plasmane koji se odobravaju na rok do godinu dana, uzima se projekcija za godinu dana od dana poslednjeg mesečnog obračunskog izveštaja ličnog dohotka, penzije ili kakvog drugog redovnog mesečnog primanja. Kod dugoročnih kredita, potrebno je utvrdit valutni rizik jednom godišnje, svake go- dine do isteka kredita. Kreditni referent imaju obavezu da provere dobijene projekcije i, u saradnji sa tražiocem/dužnikom koriguju eventualne nelogičnost projekcije. Projekcije se unose u tabelu koja prema zadatm formulama prevodi dinarske pro- 365 Prilozi jekcije u vrednost u eurima uz procenu dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci sa pretpostavkom depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem nivou za svaku godinu posmatranja. Sve ostale pozicije se u tabeli automatski izračunavaju. Date tabele su prilog Metod- ologije u potrebnom sistemskom formatu za izračunavanje. Kreditni referent je dužan da tabelu Valutne usklađenost priloži uz redovnu doku- mantaciju u Kreditni dosije za svakog klijenta. 2.3. PROcENA UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA KLASIFIKAcIJU - NAčIN UPRAVLJANJA KREDItNIM RIZIKOM KOJI PROIStIčE IZ UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA (Dopuna Internih pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranje rezervi Oranž banke a.d. Beograd) Potencijalni utcaj na klasifkaciju, u smislu propisa Narodne banke kojima se defniše klasifkacija bilansne aktve i vanbilansnih stavki, ocenjuje se za potraživanja od pojedinačnih dužnika čije obaveze prema Banci na dan klasifkacije, ugovorene u stranoj valut ili u dinarima sa valutnom klauzulom iznose 10.000.000 dinara ili više. Dužnik se klasifkuje za jednu kategoriju niže od prethodno utvrđene u skladu sa pro- pisima Narodne banke o klasifkaciji u slučaju kada se na bazi ove Metodologije proceni da je dužniku ugrožena sposobnost otplate obaveza prema Banci. Dužnik čije su obaveze prema banci ugovorene u stranoj valut ili u dinarima s valut- nom klauzulom klasifkuju se u jednu kategoriju nepovoljniju od one u koju bi bila klas- ifkovana - ako se kreditni savetnici / account manageri ne pridržavaju ove metodologije, odnosno ako kreditni dosije takvog dužnika ne sadrži metodologijom propisanu analizu. Sposobnost otplate obaveza prema Banci utvrđuje Menadžer za upravljanje rizicima banke, Sektor upravljanja rizicima. Obavezu promene klasifkacije dužnika ima Sektor upravljanja rizicima banke. Obavezu dostave podatka o utvrđenoj valutnoj usklađenost/neusklađenost imaju Sektori za poslovanje sa pravnim licima i za poslovanje sa stanovništvom (banke). Odnos- no, Kreditni referent navedenih sektora dužni su da, po izvršenoj proceni sposobnost dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci i dobijanju pokazatelja valutne usklađenost na osnovu ove Metodologije, konstatuju dužnike kod kojih je moguć utcaj na rejtng kli- jenta. Obaveza je da se lista ovih dužnika dostavi Sektoru upravljanja rizicima /Direkcija nadzora i izveštavanja, zaduženog za klasifkaciju potraživanja, elektronski ili pisano uz verifkaciju referenta koji je izvršio analizu, najkasnije 5 dana nakon datuma klasifkacije. Direkcija nadzora i izveštavanja će po dobijanju liste dužnika razmotrit listu dužnika i dobijene analize, te izvršit korekcije klasifkacije beleženjem napomene o razlogu izmene klasifkacije «utcaj promene kursa». 366 Upravljanje rizikom Prema Oranž banci a.d. Beograd, klijent je valutno usklađen ukoliko su njegovi novčani prilivi u stranoj valut dovoljni za podmirivanje novčanih odliva u stranoj valut. U suprotnom, klijent je valutno neusklađen. 1. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat VALUtNO USKLAđEN, znači da ne postoji valutni rizik i Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik NE UtIčE na rejtng klijenta. 2. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat VALUtNO NEUSKLAđEN, znači da postoji određen stepen valutnog rizika. Kreditni referent je dužan da (u saradnji sa klijentom) da odgovor na pitanje da li se klijent na neki način štt od pojave valutnog rizika. Ukoliko je odgovor DA, potrebno je u tabeli zaokružit jedan od ponuđenih odgovora, ili navest drugo objašnjenje. Ako je klijent VALUtNO NEUSKLAđEN, a štt se od valutnog rizika na neki od načina, Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik NE UtIčE na rejtng klijenta. Kreditni referent u ovom slučaju izostavlja preporuku za promenu rejtnga u svojoj kreditnoj ap- likaciji. Ukoliko je klijent VALUtNO NEUSKLAđEN i nije zaštćen od pojave valutnog rizika, Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik može imat utcaja na rejtng klijenta i zaokružuje opciju MOgUć UtIcAJ na rejtng klijenta. U tom slučaju, Kreditni referent obaveštava nadležnog Risk Managera u Banci, kroz kreditnu aplikaciju o stepenu valutnog rizika. Risk Manager u Banci je odgovoran za krajnji rejtng klijenta i na bazi sopstvene procene daje mišljenje o utcaju valutnog rizika na rejtng klijenta u sklopu Votuma (kratka pisana forma koja sadrži procenu rizika i saglasnost/nesaglasnost Risk Managera za odobrenje predmetnog plasmana), koji se redovno radi za sve plasmane iznad nivoa odlučivanja CC1 (ovlašćenje za odobravanje plasmana u okviru Sektora za poslove sa pravnim licima i za poslove sa stanovništvom). U slučaju da je nivo odlučivanja za odobrenje plasmana CC1, a postoji valut- na neusklađenost i klijent nije zaštćen od utcaja valutnog rizika, Kreditni referent će putem mail-a konsultovat Risk Managera i zatražit potvrdu rejtnga. Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik NE UtIčE na rejtng klijenta, on Votumom ne vrši ispravku rejtnga i takva konstatacija izostaje iz Vo- tuma. Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik UtIčE na rejtng klijenta, on tu konstataciju upisuje u Votum i menja rejtng klijenta. 367 Prilozi 3. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Metodologija se ne primenjuje na dužnike klasifkovane u «D» grupu rizika, odnosno ne vrše se ponovna procenjivanja od momenta kada se dužnik klasifkuje u «D» grupu rizika. Ova Metodologija se primenjuje na sve novoodobrene plasmane, kao i za sve ranije odobrene plasmane, tako što će za ranije odobrene plasmane retroaktvno da se urade projekcije po novoj Metodologiji. 4. UtVRđIVANJE NADLEŽNOStI ORgANA BANKE ZA ANALIZU ADEKVAtNOStI USVOJENE MEtODOLOgIJE, UNAPREđENJE I KONtROLU I ODgOVORNOSt ZA PRIMENU METODOLOGIJE Nadležni organ za analizu adekvatnost usvojene Metodologije za identfkovanje i me- renje kreditnog rizika koji proistče iz utcaja promene kursa dinara na fnansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tm rizikom, za unapređenje i kontrolu njene primene je Sektor upravljanja rizicima. Sektor upravljanja rizicima obavezan je da periodično, a na- jmanje jednom godišnje, vrši kontrolu primene Metodologije u Sektorima za poslovanje sa pravnim licima i poslovanje sa stanovništvom. Odgovornost za tačnost prikupljenih podataka, izvršene analize u skladu sa Met- odologijom, dostavu podataka traženih Metodologijom Sektoru upravljanja rizicima i dopunu dosijea klijenta sa dokumentacijom o proceni rizika po ovoj Metodologiji imaju Sektori za poslovanje sa pravnim licima i poslovanje sa stanovništvom. 5. OVA MEtODOLOgIJA StUPA NA SNAgU DANOM USVAJANJA i tada presta- je da važi stara, do tada primenjivana Metodologija. Sve projekcije za ranije odobrene plasmane moraju da se usklade sa novom Metodologijom najkasnije do 31.08.2006. Beograd, 01. Jun 2006. godine SEKTOR UPRAVLJANJA RIZICIMA 368 Upravljanje rizikom PRILOg BR. 15. PRIMER POLItIKE UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠćU BANKE ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD UPRAVNI ODBOR Datum: 01.09.2006. godine Broj: 100/2006-1/5 Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Bulevar JNA br. 125, kao i člana 30. Zakona o bankama (‘’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.09.2006. godine usvaja Politku upravljanja likvidnošću ORANŽ BANKE A.D. BEOgRAD OPŠtI DEO član 1. Politka upravljanja likvidnošću (u daljnjem tekstu: Politka) Oranž banke a.d. Beograd (u daljnjem tekstu: Banka) predstavlja osnovni dokument kojim Banka propisuje način, odgovornost i dinamiku merenja, odredjivanje limita i izveštavanje o izloženost riziku likvidnost u Banci. Osnovni cilj je smanjenje rizika likvidnost na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnost i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnost odnosno, izbega- vanje mogućnost nastanka negatvnih efekata na fnansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnost Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Politkom upravljanja likvidnošću osigurava se poslovanje Banke u skladu s važećim propisima uz istovremeno pridržavanje načela sigurnog bankarskog poslovanja. StRAtEgIJA I cILJEVI član 2. Ovom Politkom Banka defniše instrumente i načine za aktvno praćenje, uprav- ljanje i kontrolu izloženost riziku likvidnost. Banka upravlja imovinom i obavezama sa stanovišta fnansijskih tokova, novčanih tokova i sa stanovišta disperzije imovine i obaveza, a sa ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva Banke. Radi postzanja ovog cilja obavezan je proces praćenja i planiranja likvidnost, i to takav sa kojim je moguće procenit buduće potrebe za likvidnim sredstvima poštujući promene u ekonomskim, politčkim, zakonskim i drugim uslovima poslovanja. Adekvatan proces planiranja likvid- 369 Prilozi nost obuhvata identfkaciju poznath, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva uz iz- radu različith strategija upravljanja imovinom i obvezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima. član 3. Ciljevi upravljanja likvidnošću banke su: dnevno ispunjavanje svih obaveza povezanih sa novčanim odlivima, Š izbegavanje pribavljanja sredstava po ceni koja je viša od tržišne ili pribavljanja Š sredstava prodajom imovine po ceni koja je niža od tržišne, ispunjavanje zakonskih propisa i odluka kojima se uredjuje područije likvid- Š nost. Strategija Banke je orijentsana na osiguranje adekvatnog nivoa likvidnost kojim se zadovoljavaju predviđene i nepredviđene potrebe za novčanim sredstvima. član 4. Banka, u cilju adekvatnog upravljanja likvidnošću, kontnuirano poboljšava informa- cioni sistem. Poboljšanja informacionog sistema vrši Sektor za IT i organizaciju a na os- novu zahteva Sektora sredstava koji je u obavezi da defniše: aplikatvni zahtev i željeno rešenje za dobijanje podataka koji omogućavaju Š planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, aplikatvni zahtev i željeno rešenje za merenje i praćenje likvidnost za svaku Š valutu značajnu za ukupnu likvidnost Banke, aplikatvno rešenje koje omogućava analizu kretanja i procenu stabilnost de- Š pozita kao i koje olakšava izradu izveštaja u skladu sa ovom Politkom. član 5. Sektor za upravljanje rizicima je u obavezi da defniše aplikatvna rešenja koje pojed- nostavljuju praćenje usklađenost poslovanja sa uspostavljenim propisanim limitma i limitma Banke za upravljanje rizikom likvidnost. Direkcija računovodstva je u obavezi da defniše i kontnuirano usaglašava prema propisima utvrđivanje i praćenje pokazatelja likvidnost odnosno propisanih izveštaja koji se sačinjavaju u ovu svrhu. član 6. U svom poslovanju Banka mora kontnuirano osiguravat da njena likvidna sredstva budu u skladu sa potrebama koje se javljaju po osnovu dospeća obaveza. Kod rizika likvidnost razlikujemo: rizik strukturne likvidnost – rizik nemogućnost izmirenja obaveza koji nastaje Š kao posledica ročne neusklađenost novčanih priliva i odliva i, rizik likvidnih instrumenata – rizik nemogućnost prodaje likvidnih instrume- Š nata na tržištu u potrebnom roku po prihvatljivim cenama. 370 Upravljanje rizikom član 7. Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava odgovorna je da osigura da su pokrivene sve potrebe likvidnost na računima banaka i da ulaže bilo koji višak. Strategija Odeljenja novčanog tržišta / Sektor sredstava je da upravlja zahtevima za sredstvima u okviru dath limita rizika kamatnih stopa i na osnovu defnisanih limita likvidnost koji treba da garantuju maksimalnu proftabilnost u pogledu profla rizika likvidnost banke. Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava je odgovorna da upravlja i donosi odluke o tome da li da se pokrije manjak na stanjima računa narednog dana, preko noći, ili tokom bilo kog drugog roka u odnosu na troškove fnansiranja i situacije likvidnost na tržištu. MERENJE IZLOŽENOStI RIZIKU LIKVIDNOStI član 8. Rizik likvidnost nastaje zbog poremećaja nastalih na aktvnoj ili pasivnoj strani. U tom smislu se merenje rizika likvidnost sprovodi nad aktvnim ili pasivnim stavkama. Izloženost riziku likvidnost nastaje u poslovanju Banke usled nastojanja da se ost- vari veća fnansijska dobit koja proizilazi iz ročne neuskladjenost bilansa Banke. U cilju poštovanja zakonskih propisa i odluka Centralne banke, uvažavanja načela sigurnost i stabilnost, te ostvarivanja planirane proftabilnost poslovanja, u Banci se primjenjuje sistem merenja likvidnost, limita likvidnost i izveštavanja o riziku likvidnost. Mere rizika likvidnost su ustanovljene radi osiguranja da nivo likvidnih sredstava Banke odgovara projekcijama novčanog toka. ZAKONSKA OgRANIčENJA OBAVEZNA REZERVA član 9. Banka je obvezna da obračunava i izdvaja na svom računu obaveznu rezervu na di- narske izvore i, na računima Centralne banke obaveznu rezervu na devizne izvore pre- ma propisima utvrđenim od strane Centralne banke. Osnovica za obračun obavezne rezerve i obavezna rezerva utvrđuje se 10. u mesecu. Utvrđena obavezna rezerva važi za obračunski period od 11. u mesecu do 10. u naredno mesecu. član 10. Obračun obavezne rezerve vrši Direkcija računovodstva i dostavlja ga Centralnoj ban- ci na propisanim obrascima u skladu sa propisanim rokovima. Operatvno izdvajanje sredstava devizne obavezne rezerve vrši Odeljenje pozadin- skih poslova Sektora sredstava. član 11. Informacija o obračunatoj obaveznoj dinarskoj i deviznoj rezervi se dostavlja i Direk- ciji za trgovanje / Sektor sredstava koja je operatvno odgovorna za održavanje dinarske obavezne rezerve. 371 Prilozi Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremećaja u poslovanju Direkcija za trgovanje uvidi da bi ispunjenje obavezne rezerve moglo doći u pitanje dužna je da o tome odmah obavest Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema. MINIMALNA OBAVEZNA REZERVA član 12. Banka je obavezna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izd- vojene dinarske obavezne rezerve, na svom računu i, prosečno dnevno stanje devizne obavezne rezerve, na deviznim računima Centralne banke, u iznosima obračunatm na način defnisan propisima kojima se reguliše obavezna rezerva banaka. član 13. Ostvarivanje prosečno dnevnog stanja izdvojene obavezne rezerve dinarske i devizne postže se balansiranjem dnevnog stanja dinarske i devizne obavezne rezerve oko obračunate obavezne rezerve za određeni obračunski period, gde dnevno stanje može bit veće ili manje od obračunate obavezne rezerve, s tm da ne sme bit manje od propi- sanog procenta obračunate obavezne rezerve – minimalna obavezna rezerva. Direkcija trgovanja / Sektor sredstava je odgovorna za održavanje prosečnog dnev- nog stanja u skladu sa propisanim minimumom. Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremećaja u poslovanju Direkcija trgovanja uvidi da neće bit u mogućnost da izdvoji minimalni iznos obavezne rezerve dužna je da o tome obavest Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema. POKAZATELJI NIVOA RIZIKA LIKVIDNOSTI član 14. Banka je obavezna da utvrđuje i prat pokazatelje nivoa rizika likvidnost. Banka utvrđuje i prat strukturne pokazatelje i pokazatelje koncentracije u koje spadaju: POKAZATELJ LIKVIDNOSTI član 15. Pokazatelj likvidnost utvrđuje se i dostavlja Centralnoj banci u skladu sa propisi- ma. Pokazatelj utvrđuje i Centralnoj banci dostavlja Direkcija računovodstva. Direkci- ja za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za praćenje utvrđenog pokazatelja i obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih poremećaja planiranog i propisanog nivoa likvidnost Banke. član 16. Pokazatelj likvidnost banka utvrđuje kao odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća. Iz datog odnosa izračunava se koefcijent koji mora: 372 Upravljanje rizikom iznosit n Š ajmanje 1,0 – ako je obračunat kao prosek svih radnih dana u mesecu, iznosit najmanje 0,8 – ako je obračunat za jedan radni dan i, Š bit ne manji od 0,9 – ako je obračunat za period duži od tri uzastopna radna Š dana. Likvidna potraživanjima prvog reda čine gotovina i potraživanja Banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u roku od mesec dana a to su: gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemenit metali, Š sredstva na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju Š Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s sa najmanje Baa3, depozit kod Centralne banke, Š čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije, Š neopozive kreditne linije odobrene banci, Š akcije i obveznice kotrane na berzi. Š Likvidna potraživanja drugog reda su ostala potraživanja koja dospevaju u roku od mesec dana. Obaveze po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća čine: 40% depozita po viđenju banaka, Š 20% depozita po viđenju ostalih deponenata, Š 10% štednih uloga, Š 5% garancija i drugih vrsta jemstava, Š 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija. Š Obaveze sa ugovorenim rokom dospeća su ostale obaveze koje dospevaju u roku od mesec dana. član 17. Likvidna sredstva banke priznaju se po tržišnoj vrednost, ili u slučajevima u kojima takva vrednost ne može da se meri, po knjigovodstvenoj vrednost. Dinarska protvvrednost deviznih likvidnih sredstava banke utvrđuje se primenom zvaničnog srednjeg kursa za dinare na dan obračuna. U slučajevima u kojima bilo koja potraživanja po sredstvima ili obavezama podležu otplat u ratama, obračun koefcijenta likvidnost uključuje bilo koje otplate po tak- vim sredstvima ili obavezama koje dospevaju u roku od mesec dana posle datuma obračuna. U svrhu izračunavanja koefcijenta likvidnost, bilo koji depozit po viđenju banke ili depozit sa najavom od jednog dana smatraju se depozitma za period od jednog dana. Obračun koefcijenta likvidnost ne sadrži potraživanja banke klasifkovana u katego- rije rizičnost V, G i D u skladu sa propisima o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki. 373 Prilozi član 18. Navedeni koefcijent likvidnost, sadržaj likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, i oba- veza po viđenju i obaveza sa i bez ugovorenog roka dospeća, kao i ostale odredbe, su propi- sani i usklađivaće se prema mogućim izmenama ovog dela regulatve Centralne banke. StRUKtURNI PREgLED AKtIVE I PASIVE PO DOSPEćU član 19. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled ročne strukture akive i pasive. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. Direk- cija za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za praćenje ročne usklađenost aktve i pasive i obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih poremećaja ročne strukture aktve i pasive Banke. Strukturi pregled aktve i pasive po ročnost uzima u obzir preostalo dospeće svih pozicija aktve i pasive prema stavkama u propisanom pregledu (gap analiza). Pregled se daje za sve valute zbirno. Preostalo dospeće se posmatra za sledeće vremenske razlike: 1 – 7 dana, Š 8 – 15 dana, Š 16 – 30 dana, Š 31 – 90 dana, Š 91 -180 dana, Š 91 – 180 dana, Š 181 – 365 dana, Š Preko 365 dana. Š Strukturni pregled primljenih depozita i kredita Banke po granama industrije odnosno sektoru (tpu vlasništva) član 20. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled sektorske i granske strukture primeljnih depozita i kredita. Pregled priprema i dostavlja Di- rekcija računovodstva. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za praćenje sektorske odnosno granske disperzije primljenih depozita i kredita Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa disperzije. Pregled daje pokazatelj učešća primljenih depozita (gde se primljenim depozitma sma- traju: transakcioni, ostali depozit po viđenju, kratkoročni/oročeni i dugoročni/oročeni depo- zit) i dath kredita (kratkoročnih i dugoročnih) u ukupnim primljenim depozitma odnosno ukupno datm kreditma. Pregled dalje daje pokazatelj učešća navedenih vrsta depozita i kredita prema sektoru i to: banke (domaće i strane), javna preduzeća, država, lokalna samo- uprava, ostali komitent (školstvo, zdravstvo i penzijsko osiguranje), strana lica, stanovništvo i ostali komitent; odnosno prema grani industrije gde pregled omogućava praćenje rizika disperizije primljenih depozita i kredita prema osnovnim vrstama delatnost privrede. 374 Upravljanje rizikom član 21. Na osnovu pregleda navedenog u članu 20. Banka prat: 1. Rast primljenih depozita i procenat rasta primljenih depozita. Rast primljenih depozita prat rast depozita u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 2. Pokazatelj primljenih depozita i ukupne aktve, 3. Pokazatelj ukupnih depozita stanovništva i ukupnih depozita i procenat rasta. Rast primljenih depozita stanovništva prat rast depozita stanovništva u odno- su na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 4. Pokazatelj oročenih depozita stanovništva i ukupnih depozita stanovništva i procenat rasta. Rast primljenih depozita stanovništva prat rast depozita stanovništva u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 5. Pokazatelj ukupnih depozita klijenata pravnih lica (preduzeća) i ukupnih de- pozita i procenat rasta. Rast primljenih depozita ostalih pravnih lica prat rast depozita klijenata - preduzeća u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 6. Udeo ukupno primljenih transakcionih i ostalih depozita po viđenju u ukupno primljenim depozitma Banke. 7. Udeo ukupno primljenih oročenih depozita u ukupnim primljenim depozitma Banke. 8. Koncentracija najvećih deponenata pravnih lica u primljenim depozitma. Koncentracija se posmatra sa stanovišta smanjenja rizika koncentracije depoz- ita ka istoj delatnost, i sa stanovišta vrste depozita (transakcioni ili oročeni). 9. Rast primljenih kredita. Rast primljenih kredita prat rast kredita u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje kredita krajem prošle godine i u odnosu na stanje kredita pre godinu dana. 10. Pokazatelj primljenih kredita i ukupne aktve. Primljeni kredit obuhvataju sva zaduženja banke putem kredita: kratkoročna i dugoročna. U pokazatelj se uzima udeo primljenih kredita od nerezidenata i udeo kredita od fnansijskih insttucija u ukupnim primljenim kreditma. POPIS 50 NAJVEćIH DEPONENAtA I NJIHOV UDEO U PRIMLJENIM DEPOZItIMA član 22. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pre- gled najvećih deponenata Banke. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. 375 Prilozi Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu rizika koncentracije depozita prema malom broju klijenata i za obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa koncentracije. UDEO UKUPNO PRIMLJENIH DEVIZNIH DEPOZItA/KREDItA U UKUPNIM PRIMLJENIM DEPOZItIMA/KREDItIMA BANKE član 23. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj ban- ci strukturni pregled aktvnih i pasivnih pozicija Banke prema sektorskoj stukturi potraživanja i obaveza sa jedne i, prema valut potraživanja sa druge strane. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. Pregled iz stava 1 ovog člana se izradjuje na mesečnom nivou i daje ukupne dinarske pozicije, pozicije sa valutnom klauzulom i devizne pozicije te omogućava izračunavanje udela iz naslova. član 24. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu udela kratkoročnih i dugoročnih deviznih depozita i kredita u ukupnim depozitma i kreditma Banke i za obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa deviznih depozita. OStALI POKAZAtELJI OD ZNAčAJA ZA UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU član 25. 1. Koncentracija najvećih deponenata fzičkih lica u primljenim depozitma. Pre- gled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. 2. Udeo kredita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim kreditma i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava. 3. Udeo kredita i oročenih depozita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim prim- ljenim kreditma i oročenim depozitma i njihov rast u odnosu na stanje pre- thodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sek- tora sredstava. 4. Udeo kredita od Centralne banke u ukupnim primljenim kreditma i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 5. Pokazatelj ukupno dath kredita i ukupne aktve. Datm kreditma smatra- ju se svi kreditni plasmani klijentma: preduzećima, fnansijskim insttuci- 376 Upravljanje rizikom jama, stanovništvu i nerezidentma. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 6. Pokazatelj ukupnih dath kredita i ukupnih primljenih depozita. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 7. Pokazatelj međubankarskog (kratkoročnog i dugoročnog) fnansiranja i ukup- ne aktve. Međubankarskim fnansiranjem Banka smatra prikupljena sredstva od banaka i Centralne banke. Pregled priprema i dostavlja Sektor sredstava. 8. Udeo dugoročnih dužničkih hartja od vrednost koje se drže do dospeća u ukupnoj aktvi. 9. Udeo hartja od vrednost raspoloživih za prodaju u ukupnoj aktvi. 10. Udeo dugoročnih dužničkih hartja od vrednost koje se drže radi trgovanja u ukupnoj aktvi. 11. Udeo kratkoročnih dužničkih hartja od vrednost koje se drže radi trgovanja u ukupnoj aktvi. Preglede od tačke 8 do tačke 11 priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Custody. član 26. Osim za limite propisane od strane Centralne banke, za najznačajnije pokazatelje likvidnost Banke limite utvrđuje ALCO odbor a na predlog Sektora za upravljanje riz- icima i uz saglasnost Sektora sredstava. član 27. Izveštaj o pokazateljima nivao rizika likvidnost izrađuje Direkcija za upravljanje akt- vom i pasivom na osnovu dobijenih pregleda od Direkcije računovodstva, i dostavlja ih Upravi Banke i ALCO odboru. Izveštaj o ispunjenost propisanih i utvrđenih limita likvidnost izrađuje Služba uprav- ljanja rizicima, te ga dostavlja Upravi Banke i ALCO odboru. gAP-OVI LIKVIDNOStI član 28. Kod merenja izloženost riziku likvidnost korist se model statčkih gap-ova. Izveštaj, Pregled ročne strukture aktve i pasive, se radi na određeni datum, mini- mum na kvartalnom nivou, zbirno za sve valute, te odvojeno po za Banku značajnim valutama. Standardna vremenska razdoblja za praćenje gap-ova likvidnost su u skladu sa vre- menskim razmacima stava 2, član 19. ove Politke. član 29. Banka u svom poslovanju usklađuje ročnost imovine i obaveza kako bi u budućem razdoblju mogla izmirivat svoje obveze bez dodatnih troškova koji bi nastali prikupljan- jem dodatnih likvidnih sredstava ili konverzijom dugoročne imovine u novac. Izveštaj o ročnoj neusklađenost izradjuje Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom, te ih dostavlja Sektoru upravljanja rizicima, OLC odboru, Upravi Banke i ALCO odboru. 377 Prilozi DOSPEćA NAJVEćIH DEPOZItA član 30. Sektor sredstava prat dospeća najvećih depozita a u cilju smanjenja rizika likvidnost. Sektor za poslove sa pravnim licima i Sektor za poslove sa stanovništvom dostavljaju preglede dospeća najvećih depozita Sektoru sredstava po zahtevu Sektora sredstava a najmanje jednom mesečno poslednjeg radnog dana u mesecu. Na bazi dostavljenih pregleda Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom izrađuje Izveštaj o dospećima oročenih depozita i dostavlja ga Sektoru za upravljanje rizicima i OLC odboru. PROJEKcIJA NOčANOg tOKA – PLANIRANJE PRILIVA I ODLIVA NOVčANIH SREDStAVA DNEVNO UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti član 31. Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnost obuhvata sledeće podatke: Stanje gotovine, stanja na računima, itd. Š Održavanje obavezne rezerve , Š Stanje depozita i plasmana iz poslova sa pravnim licima i stanovništvom, i Š banaka, Stanja hartja od vrednost koje su izdali: država, Centralna banka, banke i Š preduzeća koja se kotraju na tržištu, Podatke o otvorenoj deviznoj poziciji. Š Direkcija Mid Ofce-a zadužena je za izradu izveštaja o dnevnoj dinarskoj likvidnost i dostavlja ga najkasnije do 10:00h Direktoru Sektora sredstava, Direkciji upravljanja ak- tvom i pasivom, Upravi Banke i Sektru za upravljanje rizicima. Izveštaj o dnevnoj deviznoj likvidnosti član 32. Direkcija Mid Ofce-a izradjuje izveštaj o deviznoj likvidnost koji obuhvata prilive i odlive u glavnim stranim valutama za sledeći radni dan. Najave priliva i odliva novca član 33. Sve organizacione jedinice koje imaju prilive ili odlive novca obavezne su da do kraja tekućeg radnog dana dostave Direkciji trgovanja sve prilive i odlive za naredni radni dan. Velike odlive i prilive novca, za koje granične vrednost određuje Direkcija trgovanja / Sektor sredstava, organizacione jedinice su dužne da najave u rokovima koje propiše Direkcija trgovanja / Sektor sredstava. 378 Upravljanje rizikom Ukoliko Banka nema dovoljno likvidnih sredstava Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom o tome obaveštava Direkciju trgovanja i ALCO odbor koji su dužni da postupe na način kao da se radi o srednjoj krizi imena. MESEčNO UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU član 34. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom na osnovu pregleda dobijenih od Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom dostvalja Direkciji trgov- anja: Stanje odobrenih a ne puštenih kredita, Š Stanje neiskorišćenih minusa po tekućim računima fzičkih lica, Š Stanje neiskorišćenih okvirnih kredita pravnih lica. Š Navedene preglede Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa Š stanovništvom dostvaljaju Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktvom i pasivom najkasnije poslednjeg dana u mesecu. član 35. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom prat dospeća anuiteta bančinih kreditnih linija, te o odobrenim, a ne povučenim kreditnim linijama i o tome obaveštava Direkciju trgovanja. Šestomesečni / godišnji planovi likvidnosti član 36. Planirani prilivi i odlivi dostavljaju se na osnovu usvojenog i revidiranog Budžeta Banke za nastupajući period. član 37. Organizacione jedinice koje vrše redovna plaćanja obaveza Banke (zarade, porezi, osiguranje i sl.) obavezne su da minimum jednom godišnje preispitaju rokove plaćanja i izmene u rokovima, kao i okvirne iznose i podatke dostave Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktvom i pasivom. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom nakon prikupljenih podataka izrađuje plan potrebnih sredstava za narednih šest mjeseci / za narednu godinu, te ga dostavlja ALCO odboru i Direkciji trgovanja. Na osnovu sačinjenih izveštaja predlažu se mere ALCO odboru za efkasnijim upravl- janjem rizikom likvidnost. STRESS TESTOVI LIKVIDNOSTI član 38. Sektor za upravljanje rizicima u saradnji sa Direkcijom za upravljanje aktvom i pasivom defniše stress testove na rizik likvidnost kada su kamatne stope na međubankarskom tržištu na visokim nivoima, odnosno kada su na tržištu prisutni ekstremni uslovi. Stress testove sprovodi Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom. 379 Prilozi Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom kontroliše i limitra utcaj povećanih kama- tnih stopa na zaduženja na međubankarskom tržištu. Kao osnovica se uzimaju gap-ovi u ročnoj neusklađenost na koje se primjenjuju povećane kamatne stope kako bi se video utcaj na proftabilnost Banke. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom najmanje jednom kvartalno izračunava ut- caj na kamatne troškove usled povećanja kamatnih stopa na ukupno primljene depozite i kredite te na osnovu dobijenih rezultata kontroliše limite i o utvrđenim prekoračenjima obaveštava ALCO odbor koji donosi Odluku: ili o eventualnom hedžiranju rizičnih izloženost, ili o pristajanju na navedenu izloženost. član 39. Izveštaj o dobijenim rezultatma iz prethodnog člana, stav 3, se dostavlja i OLC od- boru koji je zadužen za procenu utcaja povećanih kamatnih stopa na mogućnost prib- avljanja potrebnih sredstava na međubankarskom tržištu. Ukoliko OLC odbor zaključi na Banka možda neće bit u mogućnost da nabavi dovoljna sredstva na međubankarskom tržištu o tome se odmah obaveštavaju ALCO odbor i Uprava banke. član 40. Osim stress testa na rizik likvidnost kada su kamatne stope na međubankarskom tržištu na visokim nivoima, stress testove Direkcija za upravljanje aktvnom i pasivom povezuje sa drugim različitm scenarijima likvidnost. U tm scenarijima predviđaju se: mogući odlivi depozita, Š moguća prodaje rezervi likvidnost, Š mogućnost zaustavljanja plasmana, Š mogućnost iskorištenja kolaterala, Š mogućnost prodaje aktve itd. Š (i to sve u periodu od 1 meseca do jedne godine). Ovi se utcaji odnosno različita scenarija zatm primenjuju na trenutne gapove likvidnost i dobijaju se potencijalni ut- caji takvih pretpostavki na likvidnost Banke. Izvode se zaključci iz različith scenarija i Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom sačinjava kratak izveštaj minimalno dva puta godišnje. UtVRđIVANJE KRItIčNO NISKOg NIVOA LIKVIDNOStI I UPRAVLJANJE KRIZOM LIKVIDNOSTI Scenario krize likvidnosti član 41. Kriza likvidnost nastaje usled delovanja određenih internih i eksternih faktora poslo- vanja koji značajno izazivaju pogoršanje likvidnost banke. Razlikuju se: krizu likvidnost Banke i Š opšta krizu likvidnost bankarskog sistema. Š 380 Upravljanje rizikom U tom smislu Banka planira likvidnost prema tri osnovna scenarija odnosno: u normalnim uslovima poslovanja, Š u krizi imena (srednja i ozbiljna), i Š u krizi tržišta (srednja i ozbiljna). Š U normalnoj situaciji poslovanja ne pretpostavlja se nikakva krizna situacija. Kriza imena član 42. Kriza imena predstavlja krizu fnansiranja kada organizacije koje obezbeđuju sred- stva gube poverenje u Banku. Ovakva kriza dovodi do toga da Banka ima manji pristup novčanim tržištma, što je praćeno uvećanim troškovima za dugoročni dug i povlačenje sredstava stanovništva; takođe neke date kreditne linije se mogu povući ranije nego što je uobičajeno. U većini slučajeva ono što pokreće krizu koja se odnosi na ime banke nije situacija u vezi sa likvidnošću. Glavni razlog za takve krize su znatni kreditni gubici ili znatno pogo- ršanje uslova poslovanja što vodi do manjeg poverenja. Glavni faktor rizika koji treba da se proceni su pretpostavke koje se tču smanjenja i otkupa sredstava. član 43. U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom imena banke, poslovodstvo koje upravlja likvidnošću mora da deluje shodno Planu fnansiranja u nepredviđenim okol- nostma (Contngency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom za postupanje u okolnostma koje mogu dovest do kritčno niskog nivoa likvidnost. član 44. Srednja kriza imena vezana je za: povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 10% u toku jednog Š meseca, kršenje više od dva limita vezana za pokazatelje likvidnost, Š pad dobit preko 20% u odnosu na ist period prethodne godine. Š član 45. Ozbiljna kriza imena povezuje se sa ozbiljnim problemima u poslovanju Banke kao što su: povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 20% u toku jednog Š meseca ili više od 30% u poslednjih šest meseci, kršenje svih limita vezanih za pokazatelje likvidnost, Š pad dobit preko 30% u odnosu na ist period prethodne godine, Š nemogućnost zaduživanja na dinarskom međubankarskom tržištu i Š neispunjenje zakonske regulatve odnosno odluka Centralne banke. Š 381 Prilozi Kriza tržišta član 46. Kriza tržišta uključuje sve događaje koji znatno pogoršavaju situaciju likvidnost bar ce- log regiona ili tržišta. Takve vrste slučajeva usredsređene su, s jedne strane, na utrživost sredstava (ako je celo tržište zatvoreno, nema likvidnih sredstava ili su procene mogućeg gubitka toliko velike da nema realne prilike za prodaju), a, sa druge strane, Banka se može suočit sa tržišnim problemima ili problemima koji se odnose na likvidnost neke valute. Projekcije likvidnost tokom neke tržišne krize se izvode sa prvim informacijama da se makroekonomska situacija menja ili da ne stoje pretpostavke u vezi sa ponašanjem aktve ili pasive Banke u normalnim uslovima poslovanja. Banka može preduhitrit potencijalnu krizu tako što namerno menja ponašanje svoje aktve i pasive (tako što će postat agre- sivnija na tržištu; putem uzdržavanja od očekivanih dobit ili na osnovu svog odnosa sa određenim vrstama dužnika). Upravljanje likvidnost u tržišnoj krizi koncentriše se na kvalitet kredita sa znantnim raz- likama u pristupu sredstvima koji postoji među bankama. Kod ove vrste krize likvidnost po- lazi se i od indirektne pretpostavke da će Nacionalna banka osigurat pristup sredstvima u nekom obliku. Razlog za ovu pretpostavku je “lični” interes Centralne banke za proučavanje ovakvog slučaja i ostvarivanje jednog od njenih osnovnih ciljeva tj. ublažavanja problema likvidnost bankarskog sektora i pronalaženje izvodljivih načina disperizije opterećnost problemima likvidnost među glavnim bankama. Najvažniji uzročnici tržišne krize jesu ostvarenja rizika kamatne stope i deviznog rizika. član 47. U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom tržišta, poslovodstvo koje upravlja likvidnošću mora da deluje shodno Planu fnansiranja u nepredviđenim okolnostma (Con- tngency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom za postupanje u okolnostma koje mogu dovest do kritčno niskog nivoa likvidnost. član 48. Srednja kriza tržišta povezuje se sa postojanjem recesije i politčke krize, i vezuju se za: porast ON LIBOR-a od najmanje 3,00% iznad granične repo stope kod Centralne Š banke, rast GDP-a ispod 1% na godišnjem nivou, i Š rast infacije preko 5% na godišnjem nivou. Š član 49. Ozbiljna kriza tržišta povezuje se sa ozbiljnom recesijom, krizom bankarskog sektora, ili iznenadnim slučajevima povlačenja depozita iz bankarskom sistema. Kriterijumi za proglašenja takve krize su: porast ON LIBOR-a od najmanje 5,00% iznad granične repo stope kod Centralne Š banke, pad GDP-a na godišnjem nivou, i Š rast infacije preko 7,5% na godišnjem nivou. Š 382 Upravljanje rizikom član 50. Pokazatelje koji su vezani za krizu imena i krizu tržišta prat Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom i o njima obaveštava Sektor za upravljanje rizicima, OLC odbor i ALCO odbor minimum jednom kvartalno, u češćim intervalima ako je potrebno. U slučaju ispunjenja kriterijuma za proglašenje krize likvidnost Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom obavezna je da o tome obavest Upravu, ALCO odbor i OLC (Lokalni odbor za likvidnost) koji je odgovoran za izradu plana izlaska iz krize. Uprava Banke, na preporuku OLC odbora, a uz saradnju sa ALCO odborom donosi od- luku o proglašenju neke od navedenih kriza. Kriza se proglašava na osnovu gore navedenih kriterijuma ali može je proglasit i Uprava Banke nezavisno od pokazatelja na osnovu vlas- tte procene i zatražit od OLC odbora plan poboljšanja pokazatelja likvidnost Banke. UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU U KRIZNIM SItUAcIJAMA - PROcEDURA ZA POStUPANJE U OKOLNOStIMA KOJE MOgU DOVEStI DO KRItIčNO NISKOg NIVOA LIKVIDNOSTI. član 51. Banka donosi Proceduru za postupanje u okolnostma koje mogu dovest do kritčno niskog nivoa likvidnost. Navedena procedura defniše način upravljanja likvidnošću u na- vedenim kriznim situacijama. Procedura, pored defnisanja situacija koje mogu dovest do kritčno niskog nivoa likvidnost a koje defniše ova politka, utvrđuje: nadležnost i odgovornost u Banci za njenu primenu, Š mogućnost za promenu strukture i izvora sredstava, Š planirane vidove komunikacije sa regulatornim telima, najznačajnijim klijentma Š Banke i javnošću, načine pribavljanja likvidnih sredstava koja nedostaju. Š ODgOVORNOSt ZA UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU Direkcija Mid Office član 52. Direkcija Mid ofce odgovorna je za izradu dnevnog izveštaja o dinarskoj i deviznoj likvidnost, i za dostavljanje isth Direkciji za upravljanje aktvom i pasivom, OLC odboru i Upravi Banke. Direkcija trgovanja član 53. Direkcija trgovanja odgovorna je za operatvno upravljanje dnevnom likvidnošću banke i za zadovoljenje zakonskih ograničenja: obavezne rezerve i minimalne obavezne rezerve. OLc odbor član 54. OLC odbor je telo koje operatvno upravljanja likvidnošću. Zadužen je za analizu trenut- 383 Prilozi nog stanja likvidnost Banke, tržišne situacije, praćenje ispunjenja zakonskih ograničenja, kretanja na tržištu i njihovog utcaja na likvidnost Banke i sl. Predsednik ovoga odbora je direktor Sektora sredstava. član 55. Članovi OLC odbora s pravom glasa su 2 člana iz Sektora sredstava (predsednik OLC odbora i još jedan član iz Sektora sredstava), 1 član iz Sektora upravljanja rizicima, 1 član iz Sektora poslova sa privredom, 1 član iz Sektora poslova sa stanovništvom i 1 član iz Direkcije za upravljanje aktvom i pasivom. Svaki član ima i svog zamenika. Zamenik ima pravo glasa samo ako član OLC odbora nije prisutan na sastanku. Članove i njihove zamenike OLC odbora potvrđuje ALCO odbor. član 56. OLC odbor se sastaje jednom u dve nedelje (ili češće po potrebi). član 57. OLC odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova. Da bi zaključci bili pravosnažni na sastanku mora prisustvovat najmanje 50% članova odbora. član 58. OLC odbor jednom godišnje podnosi izveštaj o radu članovima ALCO odbora. Direkcija računovodstva član 59. Direkcija računovodstva dostavlja Direkciji za upravljanje aktvom i pasivom sve izveštaje za interne i eksterne korisnike koji su predmet ALM analize, kao i preglede neophodne za izradu izveštaja o analizi likvidnost Banke. Odgovorna je za dostavljanje svih propisanih pokazatelja i izveštaja Centralnoj banci vezanih za likvidnost u skladu sa propisima. Sektor It i organizacije član 60. Sektor IT i organizacije odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema Banke koji omogućava podatke za blagovremeno i kontnuirano upravljanje rizikom likvid- nost a na osnovu zahteva koje defnišu odgovorni Sektori / Direkcije u svom delu poslo- vanja. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom član 61. Direkcija za upravljanje aktvom i pasivom odgovorna je za izračunavanje pokazatelja likvidnost osim pokazatelja koje u skladu sa propisima izračunava Direkcija računovodstva, za izradu i praćenje izvršenja nedeljnih, mesečnih i šestomesečnih / godišnjih planova likvidnost, sprovođenje stress testova i za utvrđivanje kriza i, za defnisanje rešenja kojima se unapredjuje interni evidencioni i izveštajni sistem Banke u cilju poboljšanja upravljanja likvidnošću. 384 Upravljanje rizikom Sektor za upravljanje rizicima član 62. Sektor za upravljanje rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvid- nost kao i za defnisanje rešenja kojima se kroz interni evidencioni i izveštajni sistem Banke omogućava praćenje uskladjenost poslovanja sa uspostavljenim limitma za upravljanje likvidnošću. ALcO odbor član 63. ALCO odbor, kao strateško telo banke, odgovoran je za upravljanje likvidnošću banke. ZAVRŠNE ODREDBE član 64. Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politke imaju svi organizacioni delovi Banke. član 65. Limit na pokazatelje likvidnost donose se odvojenom Odlukom Uprave te kao takvi nisu deo ove Politke. član 66. Politka ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnost od eksternih i internih promena na predlog Direkcije za upravljanje aktvom i pasivom, a naj- manje jednom svake dve godine. član 67. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politke. Politka stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Predsednik Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd 385 Rečnik pojmova Akcija – vidi „hartje od vrednost“. Akreditv – Dokumentarni akreditv (leter of credit – LC) je pismena (uslovna) obaveza ban- ke (akreditvne banke) data prodavcu/izvozni- ku (korisniku akreditva) na zahtev i prema in- strukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plat iznos koji ne prelazi iznos akreditva, uz dokumenta predviđena u akreditvu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditvu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za doku- mentarne akreditve Međunarodne trgovin- ske komore u Parizu (UCP 500). Alfa - koefcijent – Koefcijent koji meri deo pri- hoda od investcije koji proizilazi iz specifčnog rizika. Alfa koefcijent je matematčki procenat iznosa prihoda koji se očekuje od unutrašnjih vrednost investcije, kao što je stopa rasta pri- hoda po akciji. Razlikuje se od iznosa prihoda koji prouzrokuje volatlnost, koja se meri Beta koefcijentom. Bazelski komitet –je nastao 1974. godine na lokaciji Banke za međunarodno poravnanje (BIS), a njegovi članovi su guverneri centralnih banaka zemalja članica G-10. Funkcija Bazel- skog komiteta je da formuliše opšte standarde supervizije i daje najbolje primere bankarske prakse. Međunarodni komitet ima vodeću ulogu u standardizovanju regulatve u ban- karstvu. Bazelski sporazumi – Međunarodni sporazumi o zahtevima za visinu kapitala poslovnih bana- ka, procesu supervizijskog pregleda poslo- vanja banaka i tržišne discipline poslovnih banaka. Beta – koefcijent – Mera sistemskog rizika. Koefcijent koji meri relatvnu volatlnost akci- je. Beta je kovarijansa akcije u odnosu na os- tatak tržišta akcija. Broker – berzanski posrednik koji posluje po nalogu komitenta, posreduje, zastupa i zaključuje ugovore u ime i za račun komitenta ili u svoje ime a za račun komitenta. CAPM – Capital Asset Pricing Model. VaR (Value at Risk) - mera rizične vrednost (tržišnog rizika). Varijansa – parametar koji opisuje disperziju raspodele verovatnoća. Volatlan – koji teži brzim i ekstremnim fuk- tuacijama. Termin se korist da opiše veličinu i frekvenciju fuktuacije cene određene akcije, obveznice ili robe. Volatlnost – karakteristka hartje od vrednos- t, robe ili tržišta da cene rastu ili padaju ubr- zano u kratkom vremenskom intervalu. Mera za relatvnu volatlnost hartja od vrednost prema ukupnom tržištu je beta. Garancija – Garancija je, instrument obez- beđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da će platt na poziv korisniku garancije, ga- rantovani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta, za čiji račun banka nastupa. GARCH – generalizovani autoregresivni kondi- cionialni heteroskedastčni model „Greek“ alat – skup faktora oseljtvost koji se koriste za merenje izloženost rizicima za op- cije i druge derivate. Delta – mera odnosa između cene opcije i os- novnog fučers ugovora ili cene akcije. Default – nesolventnost, ne ispunjavanje obaveza. Diversifkacija – kombinovanje hartja od vrednost različite rizičnost da bi se ukupan rizik smanjio. Dividenda – prihod koji ostvaruje vlasnik akci- ja. Duraton – ponderisani prosek dospeća novčanih tokova, npr. obveznice. Escrow računi - su namenski računi, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan posao (najčešće: kupovina drugog privrednog druš- tva, plaćanje zakupa, kupovina poslovnog/ stambenog prostora, kupovina zemljišta, itd). REčNIK 386 Upravljanje rizikom Nakon završetka tog konkretnog posla, banka je dužna da ugasi escrow račun. Inkaso - podnošenje menice ili dokumenata na inkaso, tzv.collecton, poslovnoj banci kupca/uvoznika roba na naplatu. Obično se primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vrši pošto je isporučena roba kupcu. Inakaso naplata je kompromis za plaćanje, jer kupac ne dobije dokumenta pre nego što izvrši plaćanje ili akceptra menicu, ali isto tako i ne plaća pre prezentacije dokumenata, koja predstavljaju pravo svojine nad robom. Insajder – lice koje ima saznanja ili pristup vrednim poverljivim informacijama o korpo- raciji. Insajderi su zaposleni koji imaju pristup poverljivim informacijama, direktori, rukovo- dioci i akcionari korporacije. Investcioni portolio – diversifkacija investci- ja u raznovrsne hartje od vrednost i druge in- strumente za investranje radi maksimiziranja mogućnost za ostvarivanje profta uz istovre- meno minimiziranje izloženost riziku. Klasifkacija kredita – klasifkacija kredita i vanbilansnih stavki se sprovodi na osnovu Od- luke Narodne banke Srbije o klasifkaciji bilan- sne aktve i vanbilansnih stavki banke (Sl.list RS br. 129/2007 i 63/2008) radi adekvatnog i efkasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Kolateral – obezbeđenje kredita hipotekom, zalogom na pokretnoj imovini, novčanim de- pozitom, hartjama od vrednost ili drugom aktvom koja se zalaže za slučaj da zajmopri- mac ne može da otplat svoju obavezu. Koncentracija kredita – jedna grupa kreditne izloženost sa potencijalom da proizvede gu- bitke dovoljno velike (u odnosu na kapital banke, ukupnu aktvu ili ukupni nivo rizika banke) da mogu da ugroze zdravlje banke ili njenu sposobnost da obavlja poslovanje. Koncentracija kredita je verovatno najveći uzročnik velikih problema u bankama. Korektvne mere – spadaju u mere koje preduzima Narodna banka Srbije u postupku vršenja kontrole nad bankama. Korelacija – mera uzajamne povezanost dve promenljive (od -1 do 1). Varijansa podeljena sa standardnim devijacijama obe promen- ljive. Kovarijansa – statstčki izraz za korelaciju između dve promenljive pomnožen sa stand- ardnom devijacijom za svaku od promenljivih. Predstavlja meru tendencije zajedničkog kre- tanja dve promenljive u tandemu. Pozitvna kovarijansa ukazuje da se dve promenljive kreću u istom smeru, dok negatvna kovari- jansa označava da promenljive variraju u su- protnim smerovima. Kreditna izloženost - sve transakcije u ko- jima može doći do gubitka zbog činjenice da partneri ne mogu da izvrše svoje ugov- orne obaveze. Kreditna izloženost obuhvata kredite, vanbilansne stavke (garancije, akredi- tve, odobrene a ne povučene pozajmice po tekućem računu, odobrene a ne povučene proizvode iz limita), derivate na otvorenom tržištu i utrživu aktvu (obveznice, kredite i proizvode sa fksnim prinosom, kao i hartje od vrednost koje se prodaju). Kreditna politka – je akt kojim se određuju principi i kriterijumi za donošenje odluka o odobravanju kredita klijentma. Glavni cilj kreditne politke je da se izbegne odobravanje kredita klijetnima koji nisu u stanju da plaćaju svoje obaveze. Kreditna politka može da bude formalizovana sa posebnim dokumentarnim smerniciama, kreditnim zahtevom, obradom kreditnog zahteva i kreditnim proverama tokom korišćenja kredita. Kreditni portolio – su svi kredit u korišćenju koje u jednom trenutku ima u svojoj aktvi jedna banka. Banke naročito nastoje da svoj kreditni portolio uravnotežavaju prema razn- im kriterijumima radi umanjenja kreditnog rizika. Kreditni rizik iz vanbilansnih transakcija – van- bilansne aktvnost koje sadrže kreditni rizik su sledeće kategorije: obaveza da se odobri ili kupi kredit, garancija, akreditv, učešće u ak- ceptu, fučersi i terminski ugovori, opcije, spot i terminski devizni ugovori, ugovori o kamat- nom svopu. 387 Rečnik pojmova KRI (Key Risk Indicator) – ključni indikator rizika je mera statusa identfkovanja rizika putem merenja defnisanih događaja odnosno izloženost riziku. To je mera izloženost riziku ili efektvnost kontrole. Levridž – pruža veći potencijalni prinos invest- toru nego što bi to bilo moguće na drugi način. Firma bez levridža je frma samo sa kapitalom, dok frma sa levridžom pored vlasničkog ka- pitala ima dug. Odnos duga prema kapitalu pokazuje njen levridž. Likvidnost – predstavlja mogućnost izmirenja dospelih obaveza. Limit (kreditni limit) - Maksimalni iznos kred- ita koji je banka spremna da odobri korisniku kredita. Markowitz Harry – nosilac Nobelove nagrade 1990. godine, koji je promovisao teoriju port- felja. Monte Karlo metoda – numerička metoda koja uključuje statstčko uzrokovanje za rešavanje problema. Normalna raspodela – kontnuirana raspode- la verovatnoće čija funkcija gustne ima oblik „zvona“. Opcija – je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u ugovorenom roku. Vrsta derivata, koja daje pravo ugovornoj strani da bira između više mogućnost. Ugrađena opcija – je opcija koja čini sastavni deo nekog drugog instrumenta. Može bit deo strukture bankarskog kredita, obveznica ili fnansijskog instrumenta. Portelj – kombinacija investcija u različite vrste aktve, najčešće različite vrste hartja od vrednost u posedu investtora ili insttucije. Prinos – iznos novca koji je zarađen investran- jem na godišnjem nivou. Regulaciono ili regulatorno telo – u domaćem bankarstvu je prvo Narodna banka Srbije, a potom odgovarajuća državna ministarstva kao što su Ministarstvo fnansija, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, itd. Rizik – u ekonomskoj teoriji, sastoji se od dve katagorije: neizvenost i izloženost. RiskMetrics – metrika, besplatna usluga koju je predstavio J.P. Morgan 1994. godine radi promovisanja VaR. Rizična vrednost (VaR - Value at Risk) – mera tržišnog rizika. Sistemski rizik – deo rizika hartja od vrednost koji je zajednički za sve hartje od vrednost iste opšte klase (akcije i obveznice) i zato se ne može eliminisat diversifkacijom. Takođe, je poznat pod nazivom tržišni rizik. Mera za sistemski rizik kod akcija je beta koefcijent. Standardna devijacija – statstčka mera stepe- na u kome pojedinačna vrednost u distribuciji verovatnoće teži da odstupa od srednje dis- tribucije. Široko se primenjuje u savremenoj teoriji portelja. Stress testng – testranje ekstremnih događaja. Analiza koja se obično korist u oce- ni tržišnog rizika. Stejkholder – akcionar, vlasnik akcija odnosno u najširem smislu reči zainteresovana strana u poslu (npr. stejkholderi banke su: klijent, za- posleni, menadžment i akcionari banke). Sukob interesa- između privatnih interesa i javnih obaveza. Izraz koji se korist da opiše situaciju u kojoj javni službenik ili fducijar, nasuprot obavezi i apsolutnoj dužnost da pos- tupa u korist javnost ili određenog pojedicna, iskorišćava taj odnos za svoju ličnu korist, po pravilu novčanu. Svop – sporazum da se plaćanje po fksnoj stopi zameni za plaćanje kamate po promen- ljivoj stopi (svop kamatne stope) ili jedna val- uta za drugu valutu (valutni svop). SWIFT - Society for Worldwide Interbank Fi- nancial Telecommunicaton (elektronski sis- tem komunikacije između poslovnih banaka). Teorija portelja – teorija koja obrađuje načine na koji investtori optmizuju svoj portelj. Faktor rizika – slučajna promenljiva čija vred- nost utče na vrednost portelja. 388 Upravljanje rizikom Fiducijarne aktvnost – Odnosi koji rutnski obuhvataju fducijarnu dužnost su: poverenik - korisnik, direktor - kompanija, advokat - kli- jent, partner - partner, agent - principal, stok- broker - klijent. Finansijski derivat – fnansijski ugovori iz- vedeni iz osnovnog ugovora. Finansijski deri- vat su po svojoj suštni izvedene hartje od vrednost, gde je njihova vrednost izvedena iz odnosa prema nekom osnovnom instrumen- tu. Najpoznatji fnansijski derivat su: fučersi, forvardi, opcije i svopovi. Finansijski instrument - su zbrini izraz za ve- liku grupu pre svega hartja od vrednost, ali i druge aktve koja predstavlja predmet trgov- anja na fnansijskom tržištu. Najvažniji fnansi- jski instrument su hartje od vrednost. Pored njih to su i prava, depozit, potraživanja, žiralni novac, devize, plemenit metali, itd. Fjučers - je visoko-standardizovani ugovor o kupoprodaji određene aktve po utvrđenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, a sa is- porukom ugovorenom na određeni dan (za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjučers ugovori su stand- ardizovani i uslovi ugovora su utvrđeni na ber- zi (aktva, rok, mesto isporuke, način plaćanja, itd). Imaju značaj u upravljanju rizikom i savlađivanju gepa u fnansiranju. Forvard - je ugovor između kupca i prodav- ca deviza odnosno robe, kojim se prodavac obavezuje da isporuči kupcu fksni iznos devi- za ili količine robe na ugovoreni budući datum po ugovorenom deviznom kursu ili ceni. Time se omogućava odložena kupoprodaja. Za ra- zliku od fučers ugovora, forvard predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i nije predmet trgovine na berzama. Hartje od vrednost (HOV) – su papiri koji označavaju vlasništvo odnosno imovinu. Mogu bit: obligaciono-pravne, stvarno- pravne (robne) i korporacione. Obligaciono- pravne hov (obveznice, dužničke hartje od vrednost) daju svom imaocu pravo da zahteva od lica naznačenog u hartji (dužnika) isplatu novčanih sredstava. Robne hov označavaju svog imaoca kao ttulara prava svojine na robi. Korporacione hov (akcije, vlasničke hartje od vrednost) su isprave o vlasništvu na delu kapitala. Hedžing – način zaštte od rizika odnosno gu- bitka do koga može doći na tržištu. 389 Literatura LITERATURA Avdalović, V., „Menadžment rizikom u osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000. 1. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Poslovno bankarstvo 2. “, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje ba- 3. naka Srbije, Beograd, 2007. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Organizacija bankarstva 4. “, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Praktkum za bankarstvo i fnansije“, Univerzitet 5. Singidunum, FFMO; Beograd, 2005. Barjaktarović, L., „Implikacije razvoja tehnologije SWIFT na bankarsko poslovanje“, magistar- 6. ski rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2001. Basel Commitee on Banking Supervision: „Risk management guidlines for derivates“, 1994. 7. Basel Commitee on Banking Supervision 8. : „An internal model-based approach to market risk capital requirements“, 1995. Basel Commitee on Banking Supervision: „Supervisory framework for the use of backtestng 9. in conjucton with the internal models approach to market risk requirements“, 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorpo- 10. rate Market Risks“, Manusscript, January 1996. Basel Commitee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorpo- 11. rate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998. Basel Commite on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practces and Ap- 12. plicatons“, Manuscript, April 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consulta- 13. tve paper, July 1999. Basel Commitee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, 14. September, 2000. Basel Commitee on Banking Supervision: „Sound Practces for the Management and Super- 15. vision of Operatonal Risk“, February 2003. Basel Commitee on Banking Supervision: „Internatonal Convergence of Capital Measure- 16. ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for Internatonal Setelments, June 2004. Bessis, J., “Risk management in banking 17. ”, John Wiley & Sons Ltd., Chichester, 2002. Bjelica, V., „Bankarstvo, teorija i praksa 18. “, Stylos,Novi Sad, 2001. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Editon, Mc- 19. Graw-Hill Prims, New Jersey, 2001. Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima 20. “, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995. 390 Upravljanje rizikom Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practce“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehes- 21. ter, 2005. Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osiguranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 22. Gautrieaud, S., „Le risque pays : approche conceptuelle et approche pratque“, ATER – Cen- 23. tre d’Economie du Développement – Université Montesquieu Bordeaux IV, 2001. Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet u Be- 24. ogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. Grupa autora, „Osnovi osiguranja 25. “, udžbenik, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2007. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima 26. “, Mate , 2006. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, 27. Beograd, 2006. Guerard, J., Schwaptz, E., “Quanttatve Corporate Finance”, Springer, Science + Business me- 28. dia, LLC., New York, 2007. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identfcaton Quantfcaton Aggregaton Al- 29. locaton Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. Davidson, F., “Managing Risk in Organizatons – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San 30. Francisko, 2003. Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Editon, John Wiley & Sons, Inc., Hobo- 31. ken, 2006. Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling 32. Operatonal Risk, Operatonal Risk Modelling and Analysis, Theory and Practce“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004. Dorfman, M., „Introducton to risk management and Insurance“, 9th editon, Pearson Educa- 33. ton, Inc., New Jersey, 2008. Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corpo- 34. rate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. Đukić, Đ., Bjelica, V., Ristć, Ž., „Bankarstvo“, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog 35. fakulteta u Beogradu, 2004. Erić, D., 36. „Finansijska tržišta i instrument“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. Ivaniš, M., „Upravljanje fnansijama“, Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu, 37. Beograd, 2008. Jafe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Editon, McGraw Hill Companies, Inc., 2005. 38. Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978. 39. Jeremić, Z., “Finansijska tržišta”, Univerzitet Singidunum FFMO, Beograd, 2003. 40. Jović, Z., “Menadžment fnansijskih insttucija”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 41. J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997. 42. Jorion, P., „Value at Risk, The New Benchmark for Managing Financial Risk“, New York, Mc- 43. Graw Hill, 2001. 391 Literatura Kaen, F.R., „Corporate fnance“, Blackwell Cambridge, 1995. 44. Kevin, D., „Measuring market risk“, New York, JWS, 2002. 45. Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, sixth editon, Blackwell Publishing, Oxford, 46. 2006. Krasulja, D., „Poslovne fnansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998. 47. Krasulja, D., Ivanišević, M., „Poslovne fnansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 48. Krstć, B., „Bankarstvo 49. “, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. Krstć, B., „ Međunarodno bankarstvo 50. “, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-Boljanović, J., „Menadžment – principi, koncept i proce- 51. si“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. Markowitz, H., „Portolio selecton: Efcient Diversifcaton of Investments“, John Wiley & 52. Sons, New York, 1959. Matć V., „Operatvni rizici“, Insttut za poslovna istraživanja MBA, Beograd, 2008. 53. Mašić, B., „Strategijski menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 54. Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje i razvojna politka preduzeća“, Savremena admin- 55. istracija, Beograd, 1995. Mishkin, S.F., “The economics of Money, Banking, and Financial Markets 56. ”, eight editon, Pearson Educaton, Boston, 2007. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Editon, Prentce Hall Inc., New Jer- 57. sey, 1999. Ranković, J., “Teorija i analiza bilansa 58. ”, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992. Ranković, J., “Upravljanje fnansijama preduzeća 59. ”, Ekonosmki fakultet, Beograd, 1995. Riter, L., Silber, W., Udell, G., “Principi novca, bankarstva i fnansijskih tržišta 60. ”, jedanaesto izdanje, Pearson Educaton, Boston, 2007. Rejda, G., “Principles of Risk Management and Insurance”, 10 61. th Editon, Addison Wesley, Bos- ton, USA, 2008. Siciliano, G., “Finance for the non-fnancial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New 62. Jersey, 2003. Skipper, H.D., Kwon, W.J., “Risk Management and Insurance, Perspectves in Global Econo- 63. my”, Blackwell Publishing, Malden, USA, 2007. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Praktkum iz evaluacije i rizika“, Univerzitet Singidunum, FFMO, 64. Beograd, 2007. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Evaluacija i rizik 65. “, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. Stevanović, N., “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 66. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate Finance” 67. , Prentce Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. Schweser: Study notes level 1/ book 4 – Corporate Finance, Kaplan Inc., 2007. 68. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing credit risk in Corporate bond portolios – a pract- 69. toner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. 392 Upravljanje rizikom The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory 70. and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The ofcial book for the PRM certfcaton / PRIMAPublicatons / PRIMA Risk managers 2004. Volume I: Finance theory, fnancial instruments and markets The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory 71. and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The ofcial book for the PRM certfcaton / PRIMAPublicatons / PRIMA Risk managers 2004. Volume II: Mathematcal foundatons of risk measurement The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory 72. and best practce, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The ofcial book for the PRM certfcaton PRIMAPublicatons / PRIMA Risk managers 2004. Volume III: Risk management practces Uniform Customs and Practce for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publicatons 73. 500 Unković, M., „Međunarodna ekonomija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 74. Unković, M., „Savremena međunarodna trgovina“, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. 75. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second editon, John Wiley 76. &Sons, Inc., New Jersey, 2003. „Finansijska tržišta“, Komisija za hartje od vrednost, Beograd, 2008. 77. Financial statement analyzes, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 78. Hadžić, M., 79. „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentce Hall, New Jersey 07458 80. Hussain, A., „Managing Operatonal Risk in Financial Markets 81. “, Buterworth/Heinemann, Oxford, 2000. Cvetnović, M., „Upravljanje rizicima u fnansijskom poslovanju 82. “, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Credit policy and procedure manual, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 83. Chorafas, N.D., „Operatonal Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital require- 84. ments“, Buterworth Heinemann, Oxford, 2004. Welch, I., „A frst course in Corporate Finance“ – book in development, Brown University, 85. October 2006. Whaley, R., „Derivates – markets, valuaton and risk management“, John Willey & Sons, Inc., 86. New Jersey, 2006. 393 Literatura Članci: AMS incorporaton: „A credible performance 87. “, Credit Risk Special Report, Risk Magazine, April 1999. Vuković, D., „Korporaciono upravljanje u bankama 88. “, Novo bankarsko zakonodavstvo, Zbornik radova za savetovanje, Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14. april 2006. godine Vuković, D., „Međunarodna fnansijska arhitetktura 89. “, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006. Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of 90. Banking&Finance, 2001. Zavišić, A., „U susret jedinstvenom fnansijskom tržištu Evropske unije 91. “, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. Trifunović, A., „Principi korporatvnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regulatornog 92. okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. Zakonski propisi Odluka o adekvatnost kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008 93. Odluka o klasifkaciji bilansne aktve i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 94. 63/2008. Odluka o načinu i uslovima identfkacije i praćenja rizika usklađenost poslovanja banke i 95. upravljanja tm rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 96. 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008 Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. 97. Odluka o upravljanju rizikom likvidnost banke, Sl. Glasnik RS br. 129/07 98. Uredba o načinu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije ili u 99. vlasništvu banaka u stečaju i likvidaciji u kojima funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 59/2004, 108/2004 i 92/2005. Zakon o deviznom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 62/2006 od 19.07.2006. 100. godine Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2005 od 101. 21.11.2005. godine Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine 102. Zakon o NBS, Službeni glasnik Republike Srbije broj 85/2005 od 06.11.2005. godine 103. Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od 104. 22.11.2004. Zakon o privatzaciji, Službeni glasnik Republike Srbije broj 123/2007 od 26.12.2007. godine 105. 394 Upravljanje rizikom Zakon o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa 106. teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garant prema poverioci- ma Pariskog i Londonskog kluba, objavljen u Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije br. 36/2002 od 03.07.2002. godine Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Službeni glasnik Republike Srbije br. 61/2005 od 107. 18.07.2005. godine Zakon o hipoteci – Jugoslovenski pregled, Beograd, 2006. 108. Intenet linkovi Agencija za privredne registre, maj 2009, htp://www.apr.gov.rs/ Banka za međunarodno poravnanje, htp://www.bis.org Narodna banka Srbije, maj 2009, htp://www.nbs.yu/ Business Dictonary, htp://www.businessdictonary.com/defniton/ Investor Words, htp://www.investorwords.com/ Forex Course, htp://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, htp://en.wikipedia.org/wiki/ Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od 12.06.2008, ovaj udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta “Singidunum”. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 005.334(075.8) БАРЈАКТАРОВИЋ, Лидија, 1975- Upravljanje rizikom / Lidija Barjaktarović. - 1. izd. - Beograd : Univerzitet Singidunum, 2009 (Loznica : Mladost Grup). - X, 394 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm Тiraž 300. - Rečnik: str. 385-388. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografja: str. 389-394 i uz svako poglavlje. ISBN 978-86-7912-225-4 a) Управљање ризиком COBISS.SR-ID 170921484 © 2009. Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavača.