Pojam nasledjivanja i naslednog prava?U biološkom smislu nasledjivanje možemo posmatrati kao prelazak genetskih osobina roditelja na njihove potomke. Sociološki gledano nasledjivanje podrazumeva prelazak socijalnih dobara čitave zajednice i generacije koje živi u njoj, na generacije koje dolaze nakon njih. Pojam privatne svojine? Stvaranjem privatne imovine, koja pripada samo jednom licu, javila se potreba da država putem prava reguliše način prelaska imovine nakon smrti na naslednike. Sta je postojalo pre uvodjenja naslednog prava? Obicajne norme Kada nastaje nasledno pravo ? Nastankom država nastaje i nasledno pravo . - Kako mozemo definisati nasledno pr u subjektivnom i objektivnom smislu? U objektivnom smislu nasledno pravo možemo definisati kao skup materijalno pravnih odredbi gradjanskog prava koje uredjuju pitanje nasledjivanja fizičkih lica nakon smrti ostavioca. U subjektivnom smislu o naslednom pravu govorimo kao pravu konkretnog fizičkog ili pravnog lica da nasledi odredjena prava i imovinu iz zaostavštine ostavioca. Pravo naslednika predstavlja apsolutno pravo i deluje erga omnes. Subjektivno pravo nastaje smrdu ostavioca i u tom slučaju moraju biti ispunjene zakonom propisane pretpostavke. Načela naslednog prava? Načelo univerzalnosti nasledjivanja - ovo načelo omogudava prelazak prava i obaveza posle smrti ostavioca na jednog ili više naslednika. Ukoliko govorimo o stupanju u imovinske odonse na mesto umrlog lica u naslednopravnom smislu onda govorimo o pravnoj sukcesiji. Za razliku od univerzalne imamo i situaciju kada dolazi do prelaska samo pojedinih prava ili stvari, i tada govorimo o singularnoj sukcesiji. Načelo ravnopravnosti – Ovo načelo govori o jednakom pravu svih gradjana bez obzira na pol rasu nacionalnu i versku pripadnost, društveno poreklo i slično na nasledjivanje pod isitim pravnim uslovima. Načelo ograničenosti pozivanja na nasledje – Naše pravo dozvoljava dva osnova pozivanja na nasledstvo: 1. Testament, 2. Zakon. Tredi mogudi način je na osnovu ugovora, i u našem pravu je zabranjen. Načelo obavezne univerzalne sukcesije – Posle smrti svakog lica mora postojati naslednik. Ukoliko tog lica nema, kao naslednik de se pojaviti država čiji je državljanin za života to lice bilo. . On može biti univerzalni ili singularni. Za razliku od univerzalnog sukcesora, singularni stiče samo koristi iz zaostavštine. nema obavezu i ne odgovara za dugove ostavioca. Načelo ograničene odgovornosti za dugove ostavioca Nakon smrti ostavioca u zaostavštini mogu ostati imovina i prava ali isto tako mogu ostati i dugovi. Lica koja potražuju neku materijalnu stvar ili vrednost iza smrti ostavioca nazivaju se poverioci ostavioca.Načelo oficijelnog raspravljanja zaostavštine – Raspodela zaostavštine se mora izvršiti pred nadležnim državnim organom (sud) Sta znaci nuzni nasledni deo? Ono sto nam po zakonu pripada. Sta je testament? Zakonski uredjen oblik,poslednju izjavu volje kojom ostavilac raspolaze svojom imovinom u slucaju smrti u korist svojih naslednika. Vrste zavestanja? Oblici zaveštanja u našem pravu: 1.Svojeručno zaveštanje 2.Pisano zaveštanje pred svadocima 3.Sudsko zaveštanje 4.Konzularno zaveštanje 5.Međunarodno 6.Brodsko 7.Vojno 8.Usmeno Javna i privatna zavestanja? Vrste javnih zaveštanja: 1.Sudsko 2.Konzularno 3.Međunarodno 4.Brodsko 5.Vojno Privatna zaveštanja sačinjavaju se bez prisustva državnih organa i tu spadaju: 1.Svojeručno 2.Pismeno zaveštanje pred svedocima 3.Usmeno zaveštanje Redovna i vandredna zavestanja? U redovna zaveštanja spadaju: 1.Svojeručno 2.Pismeno pred svedocima 3.Sudsko 4.Konzularno 5.Međunarodno Vanredna zaveštanja-vanredne okolnosti koje se javljaju izuzetno mogu biti uzrokovane prirodnim dogašđajima Vrste vanrednog zaveštanja: 1.Brodsko 2.Vojno 3.Usmeno Opoziv zavestanja? Ostavilac ima mogudnost da izjavljenu volju opozove. Opozivom zaveštanja stavlja se van snage zaveštanje i poništavaju se sva pravna dejstva zaveštanja. Da bi opoziv bio pravosnažan,zaveštalac mora imati punu testamentarnu sposobnost. Pored toga mora postojati ozbiljna i stvarna namera i da je ta odluka potpuno slobodna. Zaveštanje se može opozvati pravljenjem novog zaveštanja. Kako nazivamo zajednickog pretka? Rodonacelnik. Izvori naslednog prava? Izvori naslednog prava u jednoj državi su opšti normativni akti te države u kojim su sadržane norme koje regulišu nasledno pravne odnose na neposredan ili posredan način. Najvažniji izvor naslednog prava u materijalnom smislu jeste zakon o nasledjivanju. Zakona o vanparničnom postupku. dopunski izvori naslednog prava: 1) Zakon o obligacionim odnosima, 2) Zakon o vanparničnom postupku, Pretpostavke za nasledjivanje? Da bi došlo do nasledjivanja potrebno je da nastupe odredjene činjenice. Prva pretpostavka je smrt nekog lica. nakon pribavljanja javne isprave (izvod iz matične knjige umrlih), nadležni sud de pokrenuti ostavinski postupak u kom de se izvršiti raspodela zaostavštine naslednicima koji su ostali iza ostavioca. Takodje do nasledjivanja može dodi i kada neko lice nije umrlo, nego je nestalo I o njegovom statusu nemamo predstavu, Druga činjenica od koje zavisi da li de dodi do nasledjivanja je postojanje zaostavštine. Bez ove pretpostavke ne može dodi do nasledjivanja. Ko su komorijenti? U slučajevima kada imamo više lica kod kojih je istovremeno nastupila smrt potrebno je utvrdjivati redosled smrti. Ukoliko je to nemogude, onda se takva lica nazivaju komorijentima. Kako nas zakon definise komorijente? U slučaju postojanja više komorijenata da su svi umrli istovremeno I da se ne mogu nasledjivati medjusobno. Kako se racuna krvno srodstvo? To je veza izmedju dvoje ili vise lica i ona se uspostavlja rodjenjem. Ono se racuna po stepenima srodstva-koliko rodjenja toliko stepeni srodstva. Smrt ostavioca? Sama činjenica smrti nije dovoljna da u pravu pogotovo naslednom proizvede odredjene pravne posledice. Da bi postala pravna činjenica nužno je da se činjenica smrti upiše u matičnu knjigu umrlih. Nadležni matičar izvršide upis u knjigu umrlih svakog lica koje je fizički umrlo na području opštine za koju je nadležan. Ukoliko mesto smrti nekog lica nije poznato I nije ga mogude utvrditi, upis smrti izvršide matičar na čijem je području pronadjen leš. Da bi matičar izvršio upis u ove knjige neophodno je da neko lice ili drugi organ izvrši prijavu smrti. Uz prijavu mora se I priložiti potvrda o smrti koju izdaje lekar koji je konstatovao smrt, Prilikom vodjenja vanparničnog postupka jako je važno da se utvrdi vreme smrti. Razlozi za to su: 1) Zbog toga što imovina ostavioca koju ima u trenutku smrti ulazi u zaostavštinu, 2) Zbog toga što naslednik može biti samo lice koje je doživelo momenat delacije ostavioca, 3) Zbog toga što se prema trenutku smrti ceni sposobnost, dostojnost I druge činjenice na strani naslednika. Sta se ne moze naslediti u trenutku ostavioceve smrti? Ono sto je neko drugi stekao. Ugovor o poklonu? On se daje samo medju zivima,kada se neka imovina poklanja bez neke nadoknade. Pojam i sastav zaostavštine? Skup prava I obaveza koji su preostala iza ostavioca, a koja su podobna da na osnovu zakona I testamentarnog raspolaganja ostavioca predju na naslednike. predstavlja jedinstvenu imovinsku celinu čija se vrednost može izraziti u novcu. Zajednička vrednost aktive I pasive u zaostavštini predstavlja bruto vrednost zaostavštine. Sastav zaostavštine Prava podobna za nasledjivanje: Stvarna prava, državina, obligaciona prava, autorska prava, u zaostavštinu ulazi I pravo službenosti Nasledjvati se NE može jedino ono što u trenutku ostaviteljeve smrti neko stekao na drugom pravnom temelju. Postojanje naslednika? Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti dozvoljeno da naslednik bude I dete koje nema poslovnu sposobnost nasciturus I lice koje je lišeno poslovne sposobnosti potpuno ili delimično Za pravna lica osnov nasledjivanja može biti samo testamentarno raspolaganje zaostavštinom. Izuzetak od pomenutog pravila jeste Republika Srbija kao pravno lice koje de naslediti zaostavštinu u slučaju nepostojanja drugih naslednika I to osnovom zakona Sposobnost za nasledjivanje: - predstavlja deo opšte pravne sposobnosti koju neko lice stiče činjenicom rodjenja Kakav status ima dete iz vanbracne zajednice i iz bracne, a kakav biolosko a kakav usvojeno dete? Svi nasledjuju jednako kao deca iz redovnog braka ostavioca. Kako nasledjuju pravna lica? Za pravna lica osnov nasledjivanja može biti samo testamentarno raspolaganje zaostavštinom. Na koji nacin strano lice moze naslediti ako je u nasoj drzavi? Pod uslovom uzajamnosti isti nasledni polozaj kao i domaci drzavljani ako medjunarodnim ug nije drugacije odredjeno. Odstuna I nestala lica kao naslednici? Odsutna I nestala fizička lica imaju pravo nasledjivanja. Sud polazi od pretpostavke da su sva lica živa dok se ne utvrdi suprotno. U tom smislu ukoliko nije poznato ima li naslednika sud de oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasledje da se jave u roku od jedne godine od objave oglasa na oglasnoj tabli suda, I Službenog glasniku Srbije. Ukoliko se u ostavljenom roku ne javi niti jedan naslednik, sud de donetti rešenje kojim se zaostavština predaje na uživanje Republici Srbiji Nesposobnost za nasledjivanje? Savremeni pravni sistemi izuzetno retko propisuju ovakvo ograničenje, u pogledu nasledjivanja nekim licima ili grupama lica koja se nalaze u medjusobnom odnosu I čije ponašanje, kao pojedinca ili grupe nije društveno prihvatljivo. Nedostojnost za nasledjivanje? u slučaju da potencijalni nalsednik za života ostavioca preduzme neke nezakonite radnje ili akte prema njemu, nakon smrti ostavitelja prema zakonu naslednik nede imati nasledna prava – bide nedostojan za nasledjivanje. Nedostojan je : 1) Onaj ko je umišljano usmrtio ostavioca ili je to pokušao, 2) Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje Osnovi pozivanja na nasledje? Pod pravnim osnovom u naslednom pravu podrazumevamo izvor iz kog naslednik crpi subjektivno pravo na nasledjivanje. Možemo ralikovati tri sledede osnova pozivanja na nasledje: 1) zakonski osnov, 2) osnovom voljnog raspolaganja – testamentarno (oporučno ili zaveštajno) nasledjivanje, 3) ugovorni osnov nasledjivanja. Naše pravo poznaje dva pravna osnova za nasledjivanje zakonski I testamentarni osnov. Nasledjivanje na osnovu ugovora u našem pravu nije dozvoljeno. Zakonsko(intestantsko) nasledivanje primenjuje se ukoliko ostavilac nije ostavio testament ili je on ništavan. testament ima jaču pravnu snagu Testamentarno nasledjivanje ima prednost u odnosu na zakonski pravni osnov. Pojam zakonskog nasledjivanja? Najvedi broj nalsednika nasledjuje upravo na osnovu zakona Do nasledjivanja na osnovu zakona dolazi u slededim slučajevima: kada ostavilac nije ostavio testament, kada je testament delimično ili potpuno ništav, kada testamentom nije u potpunosti podeljena zaostavština. Zakonsko - nasledjivanje omogudava nakon smrti ostavioca neposredno sticanje subjektivnog naslednog prava naslednicima, članovima porodice ostavioca, uz uslov pravno relevantnih činjenica za nasledjivanje I poštovanje zakonom utvrdjenih načela. - Zakon o nasledjivanju utvrdio je koje su to pravno relevantne činjenice bez čijeg postojanja ne može dodi do nasleđivanja po ovom osnovu. To su: 1) Krvno srodstvo ostavioca I naslednika, 2) Gradjansko srodstvo izmedju ostavioca I naslednika 3) Postojanje braka izmedju ostavioca I naslednika 4) Postojanje zajednice života izmedju ostavioca I vanbračnog partnera. Parentelarni system nasledjivanja? Nasledjivanje na osnovu parentelarnog sistema zakonskog nasledjivanja podrazumeva formiranje naslednih redova, grupa, koja svaka za sebe imaju svog zajedničkog pretka – rodonačelnika Koliko de biti parentela, grupa, linija, kolena, zavisi od toga koliko je takvih lica u rangu sa ostaviocem - Osnovno pravilo u parentelarnom sistemu zakonskog nasledjivanja je da naslednici iz bliže parentele nasledjuju pre naslednika dalje parentele. Razlikujemo paretelarno graduelni I parentelarno linearni sistem. - parentelarno graduelni sistem: - Unutar svake parentele se formiraju podgrupe srodnika koji se nalaze u istom stepenu srodstva sa ostaviocem Parentelarno linearni sistem Ovaj sistem usvojen je I u našem pravu I predstavlja osnov za zakonsko nasledjivanje I ovaj način raspodele polazi od podele naslednika na parentele, i podgrupe unutar parentela.Podgrupu čine svi srodnici koji su u odnosu na ostavioca u istom stepenu srodstva. Medjutim za razliku od graduelnog sistema, u linearnom sistemu se unutar grupe formiraju linije ili uže grupe po kojima je I sistem dobio ime. Pravo predstavljanja ? - Pravo predstavljanja možemo definisati kao: - Zakonom utvrdjenu mogudnost I pravo potencijalnih zakonskih naslednika (svih potomaka) unutar jedne linije, da stupe u nasledna prava I obaveze rodonačelnika te linije u slučaju kada rodonačelnik linije nije mogao ili nije hteo da postane naslednik. Pravo priraštaja? Naš zakon o nasledjivanju odredio je da se u prvom, drugom I tredem naslednom redu prvenstveno primenjuje pravo predstavljanja, a tek ako se on one može primeniti onda se primenjuje pravo priraštaja. - Pravo priraštaja je zakonom odredjena mogudnost da nasledni deo jednog naslednika nezavisno od njegove volje pripadne drugim naslednicima koji se sa ovim naslednikom nalaze u istom naslednom kolenu istoj podgrupi I istom stepenu srodstva. Prvi zakonski nasledni red? Prvi zakonski nasledni red čine ostaviočevi potomci I njegov bračni drug. U prvom nasledno redu rodonačelnik ili zajednički predak je sam ostavilac, njegovi potomci po pozitivnom pravu naše zemlje jesu bračna I vanbračna deca I usvojenici I bračni drug ulazi u prvi nasledni red. Ukoliko ostavioc nije imao potomaka, bračni drug nede modi sam nasledjivati zaostavšttinu. Potomci ostavioca I bračni drug ostavioca nasledjuju zaostavštinu na jednake idealne delove. Drugi zakonski nasledni red? Drugi zakonski nasledni red čine ostaviočev bračni drug I ostaviočevi roditelji I njihovo potomstvo. Bračni drug se pojavljuje I u prvom I u drugom naslednom redu. Kada se pojavljuje u drugom naslednom redu nasledjuje polovinu zaostavštine, dok se druga polovina na jednake delove deli izmedju roditelja ostavioca. Treći zakonski nasledni red? U tredi nasledni red svrstani su ostaviočevi babe I dedovi po očevoj I majčinoj liniji I njihovo potomstvo. Podela zaostavštine u ovom redu vrši se po dve linije, očevoj I majčinoj. U slučaju da neko od njih ne može ili nede da nasledi dolazi do prava predstavljanja I njihov deo nasledide njihovi potomci bez ograničenja. Četvrti I ostali nasledni redovi? U četvrtom naslednom redu pravo na nasledjivanje imaju samo ostaviočevi pretci. Četvrti nasledni red čine ostaviočevi prababe I pradede. SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE U našem pravu svojeručnim zaveštanjem nazivamo testament koji je zaveštalac napisao svojom rukom i potpisao ga. Nužno je da zaveštalac zna da piše. Za punovažnost ovog zavešštanja potrebno je: 1.postojanje testamenta 2.postojanje izjave zaveštaoca da je to njegova poslednja volja i da je zaveštanje pročitao 3.postojanje potpisa zaveštaoca 4.postojanje dva svedoka i njihovih potpisa na zaveštanju SUDSKO ZAVEŠTANJE U SLUČAJU KADA JE ZAVEŠTALAC U STANJU DA GA PROČITA? Nakon sastavljanja zapisnika koji nastaje tako što sudija glasno diktira zapisničaru sadržinu zaveštanja sudija predaju spisak zaveštaocu. Zaveštalac čita zapisnik,daje primedbe izmene i dopune ukoliko ih ima.Nakon izmene,on zapisnik potpisuje,punim iemnom i prezimenom. Nakon toga sudija ispod klauzule stavlja svoj potpis i pečat. SUDSKO ZAVEŠTANJE U SLUČAJU KADA ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA Sudija zaveštaocu čita zaveštanje u prisustvu dva svedoka,nakon toga zaveštalac u njihovom prisustvu izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i nakon toga se potpisuje a na kraju se potpisuje sudija. U slučaju da ima više listova,na svakom listu mora biti potpis sudije. KONZULARNO ZAVEŠTANJE Sčinjavaju ga srbi koji se zateknu u inostranstvu. Konzularno zaveštanje sačinjava se po pravilima sudskog zaveštanja, u konzularnom predstavništvu i sačinjava ga konzularni predstavnik. MEĐUNARODNO ZAVEŠTANJE Konvencijom je predviđeno da de testament biti punovažan bez obzira na mesto gde je sačinjen,na mesto gde se imovina nalazi i bez obzira na državljanstvo. Ovakvom formom zaveštanja u našem pravu omogudeno je bilo kom državljaninu da pod određenim uslovima može u našoj zemlji sačiniti punovažno zaveštanje. Zaveštanje mora biti pismeno uz prisustvo dva svedoka i ovlašdenog lica. Nakon zaveštanja,svedoci i ovlašdeno lice istovremeno stavljaju potpis na zaveštanje. Da bi zaveštanje bilo punovažno svedoci ne smeju biti rodbina. BRODSKO ZAVEŠTANJE Može se sačiniti samo na brodu koji plovi pod zastavom Srbije. Važnost zaveštanja ograničena je rokom od 30dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju. Ovlašdeno lice za sastavljanje zaveštanja je zapovednik broda. VOJNO ZAVEŠTANJE Može ga sačiniti lice na vojnoj dužnosti u slučaju mobilizacije i rata. Radi se o javnom i pismenom zaveštanju. Zaveštanje može sačiniti komandir ili drugi starešina njegovog ranga ili višeg. Njegovo važenje je ograničeno na vreme od 60dana od dana završetka rata ili 30dana od dana prestanka mobilizacije. USMENO ZAVEŠTANJE Ovo je jedan od zakonom propisanih oblika testamenta. Naše pravo definisalo je usmeno zaveštanje kao izuzetni,privatni i privilegovani oblik testamenta. Da bi bio punovažan,zaveštalac svoju usmenu volju mora izjaviti pred 3 istovremeno prisutna svedoka. Usmeni testament ima ograničenu važnost i prestaje da važi u roku od 30dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen. U izuzetnim okolnistima,zaveštalac ne može da bira ni vreme,ni mesto,ni svedoke svog testamenta. Najvažniji uslov za ispunjenje zaveštanja jeste da svedoci imaju očuvano čulo sluha i da znaju jezik na kom zaveštalac izjavljuje svoju poslednju volju. Svedoci ne moraju biti pismeni,moraju imati čulo vida,moraju biti punoletni i potpuno poslovno sposobni. Aktiva i pasiva? Princip iskljucivosti iz naslednih redova?