Informacioni Sistemi u Bankama

June 10, 2018 | Author: Tatjana Djokic | Category: N/A


Comments



Description

Visoka poslovna skola strukovnih studija BlaceSeminarski rad iz strucne prakse Tema: Informacioni sistemi u bankama Sadržaj: 1. Informacionog sistem u bankama - - - - - - - - - - - - 2 2. Osnovne koncepcije razvoja informatike u bankama - - 3,4 3. Razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja - - - - - 5,6,7 4. Bankarski informacioni sistem- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- 8 5. Pristup servisima Narodne banke Srbije na informacionim sistemima Blumberg i Rojters preko indeksa NBSA - - - - - - - -9 6. Blumberg Aktuelni podaci Narodne banke Srbije na informacionom sistemu- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9, 10 7. Kretanje u svetu- - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - - 11 8. Zaključak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12 9. Literatura - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13 Monetarna ekonomija i bankarstvo 1 Informacioni sistem u bankama Informacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u banci. Primena ukupne informacione tehnologije utiče na efikasnost bankarskog poslovanja. U sadašnjim uslovima privređivanja sve je veća uloga tzv. banaka podataka, koje se bave prikupljanjem, analizom i dostavljanjem svih vrsta informacija zainteresovanim licima. Velike banke imaju moćne istraživačke sektore, dok male banke imaju mogućnosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa velikim bankama, koriste informacije njihovih istraživačkih sektora. Izvori informacija su: bilans centralne banke, bilansi poslovnih banaka, finansijski izveštaji itd. Da bi informacije bile relevantne za donošenje poslovnih odluka, moraju biti: - aktuelne - potpune i - kvalitetne. Svojstva informacije predstavljaju: - vremensku, - kvantitativnu i - kvalitativnu dimenziju informacija informacionog sistema. Savremeni informacioni sistemi predstavljaju osnovu poslovnog bankarskog komuniciranja u međunarodnim razmerama. Standardi koji se koriste u informacionoj tehnologiji i informacionim sistemima preduslov su za brži razvoj bankarskih sistema. Uticaj informacionih sistema ogleda se u: 2 - prenosu informacija preko jeftinih svetskih mreža (internet) - mogućnosti dostupnosti super kompjutera, čija se brzina računanja stalno uvećava, - promeni konceptualnog informacionog odnosa, - poboljšanju životnog standarda i - drugim uticajima informacionih sistema i informacione tehnologije u savremenom poslovanju. Inovacije u oblasti informacionih sistema zahtevaju njihovo praćenje i primenu u bankarskom poslovanju. To se pre svega odnosi na inovacije u oblasti:  tehničke opreme (hardware),  programske opreme (software) i  organizacione podrške (orgware). Posebnu ulogu informacioni sistem ima u upravljanju bankom. Njegov značaj i uloga ne svodi se samo na obradu podataka, već će svoj cilj ispuniti ako se stavi u funkciju menadžmenta. Zbog toga su nastali tzv. upravljački ingormacioni sistemi (MIS). Savremeni informacioni sistemi predstavljaju nezaobilazni faktor modernog bankarskog menadžmenta i ključni resurs za donošenje: strateških poslovnih odluka u bankama, zatim za operacionalizaciju donetih odluka i kontrolu efikasnosti donetih odluka u bankama. 3 Osnovne koncepcije razvoja informatike u bankama Izgradnja i razvoj informacionih sistema i informacione tehnologije u bankama ima sledeće osnovne koncepcijske karakteristike:  intenzivno obezbeđivanje jedinstvene metodologije i tehnologije u poslovnom bankarstvu,  programiranje osnovnih grupa bankarskih poslova na odgovarajući režim automatske obrade podataka,  opremanje banaka dupleks-sistemom centralnih računara,  razvoj informacione tehnologije na glavnim bankarskim punktovima,  razvoj poslovne mreže banke van sedišta banke i njeno savremeno informaciono opremanje,  poseban razvoj obrade podataka (plate, kadrovi, investicije uz tzv. ON LINE), i dr. Savremeno bankarstvo ne može se zamisliti bez dobro organizovanih koncepcija informacionog sistema. To je preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike banaka. To znači da se složeni tržišni uslovi privređivanja, koji povećavaju neizvesnost i rizik, uz brojnost finansijskih transakcija, ne mogu rešavati bez odgovarajućeg informacionog sistema u bankama. 4 Razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finansijskin inovacijama koje rešavaju problem sve većeg broja i sve složenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaćanju.Bankarstvo postavlja zahteve koji treba da dobiju svoja tehnološka rešenja, kao što su problem integralne obrade informacija i sve bržeg obavljanja finansijskih transakcija. Najznačajniji elektronski uređaji samouslužnog tipa koji se koriste u savremenom bankarstvu su:  uređaji za izradu identifikacionih kartica,  čitač identifikacionih kartica,  automatska kasa-trezor,  trezor za strane valute,  samouslužni štampač izvoda računa,  samouslužni terminal za klijente i  automati za izdavanje novca. BROJ KORISNIKA INTERNETA U SVETU 5 Primena savremene tehnologije u bankama motivisana je potrebom izvođenja sve većeg broja operacija u što kraćem vremenu, uz što manje troškove i smanjenje učešća živog rada i sa visokim stepenom tačnosti. Poslednjih godina raste učešće bezgotovinskog plaćanja između učesnika u platnom prometu. Posebno mesto ima razvoj bankarskih novčanih kartica. Pomoću njih moguće je plaćanje robe i usluga u unutrašnjem platnom prometu i u platnom prometu sa inostranstvom. Njihovo široko prihvatanje u svetskim razmerama omogućilo je smanjenje gotovog novca u opticaju. Za razliku od bankarskih novčanih kartica, u bezgotovinskom sistemu plaćanja poznate su i garantne kartice za plaćanje čekovima. Posebno je razvijen sistem euroček garantnih kartica i čekova. Najveće tehnološko dostignuće u radu banaka jeste pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva, koje predstavlja revolucionarnu pojavu u bankarstvu. Elektronsko bankarstvo predstavlja najznačajniju finansijsku inovaciju, koju je omogućila informaciona tehnologija. Elektonsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa sredstava (platni promet) i automatizaciju bankarskog poslovanja. Elektronski novac je specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa prenosi između finansijskih transaktora. Poznati su sledeći oblici elektronskog novca (elektronskog sistema plaćanja) : - EPT/POS – dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na mestu prodaje pomoću instaliranih kompjuterskih terminala, - ATM – drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući instaliranim bankomatima. Bankomati omogućavaju podizanje 6 gotovine, polaganje depozita, prenos sredstava na različite račune, plaćanje sa različitih računa. - HOME BANKING – sve je veće korišćenje ličnih kompjutera za finansijske transakcije u domovima transaktora, što je povezano kao kućno bankarstvo (home banking). Kućni terminali su povezani sa centralnim kompjuterom u banci, i to bi moglo da dovede u perspektivi do radikalne transformacije mreže filijala, jer bi se smanjila potraba fizičkog kontakta komitenata i banke. 7 Bankarski informacioni sistem Banka “MoneyMaker” je novo-otvorena banka u gradu Money City. Kako žele da nadjačaju konkurenciju, upravni odbor banke se složio sa činjenicom da je za dobro poslovanje banke od velikog značaja da poseduje dobar informacioni sistem, koji bi trebao da obezbedi sledeće:  desktop aplikaciju za podršku poslovima banke, koja treba da bude nezavisna od platforme, jer su u banci podjednako zastupljeni i Linux i Windows operativni sistemi; ova aplikacija treba da ima u pozadini bazu podataka, koja će služiti za skladištenje podataka o klijentima i da poseduje minimalno deo za vođenje podataka o klijentima (lični podaci o klijentima, mogućnost dodavanja, izmene i uklanjanja istih) i deo za vođenje transakcija za svakog od klijenata; desktop aplikacija treba da bude klasična klijent/server aplikacija, gdje će klijenti biti zaposleni u banci, a server će služiti za komunikaciju sa bazom podataka.  Web aplikaciju, koja će, pored same prezentacije banke, posedovati i mini eBanking informacioni sistem koji će klijentima pružiti mogućnost praćenja stanja na njihovom računu kao i izvršenih transakcija putem Weba.  aplikaciju za mobilni telefon, tj. mBanking aplikaciju, kojom banka želi da svojim klijentima omogući praćenja stanja na njihovom računu kao i izvršenih transakcija korištenjem mobilnog telefona. Kako banka ne želi prevelika novčana ulaganja za samu izradu informacionog sistema, potrebno je da se za implementaciju samog sistema koriste besplatni alati. Zbog potrebe za aplikacijama nezavisnim od platforme, prijedlog tehnologije za implementaciju sistema je Java tehnologija (J2SE – za desktop aplikaciju, J2EE – za Web aplikaciju (JSP i servleti) i J2ME – za apllikaciju za mobilni telefon). Kao sistem za upravljanje bazom podataka predlaže se MySQL. 8 Pristup servisima Narodne banke Srbije na informacionim sistemima Blumberg i Rojters preko indeksa NBSA Nakon pokretanja servisa na informacionom sistemu Blumberg (Bloomberg), Narodna banka Srbije je pokrenula servis i na informacionom sistemu Rojters (Reuters), u nameri da što širem krugu korisnika i investitora u zemlji i inostranstvu učini dostupnim sve relevantne podatke o kretanjima na domaćem finansijskom tržištu. Na ovom servisu dostupni su aktuelni podaci o dešavanjima na tom tržištu, poput podataka o kamatnim stopama Narodne banke Srbije, o operacijama Narodne banke Srbije na otvorenom tržištu, o kursu dinara, trgovini na međubankarskom deviznom tržištu, kamatnim stopama BEONIA i BELIBOR, osnovnim makroekonomskim indikatorima i stanju likvidnosti u domaćem bankarskom sistemu. Pristup stranici Narodne banke Srbije na informacionom sistemu Rojters moguć je preko indeksa NBSA (Reuters Identification Code). Blumberg Aktuelni podaci informacionom sistemu Narodne banke Srbije na Narodna banka Srbije je, u nameri da što širem krugu korisnika i investitora u zemlji i u inostranstvu učini dostupnim sve relevantne podatke o najznačajnijim kretanjima na domaćem finansijskom tržištu, pokrenula novi servis na informacionom sistemu Bloomberg. Tu su dostupni aktuelni podaci – o kamatnim stopama Narodne banke Srbije, operacijama Narodne banke Srbije na otvorenom tržištu, kursu dinara, trgovini na međubankarskom deviznom tržištu, kamatnim stopama 9 BEONIA i BELIBOR, osnovnim makroekonomskim indikatorima i o stanju likvidnosti u domaćem bankarskom sistemu. Svi korisnici servisa mogu pristupiti stranici Narodne banke Srbije na informacionom sistemu Bloomberg preko tikera NBSA CE Bank - Informacioni sistem centralne banke CE Bank - Informacioni sistem razvijen je za potrebe Centralne Banke Republike Crne Gore, Informacioni sistem obuhvata računarsku podršku kompletnoj delatnosti banke. Podržani su kreditno-monetarni poslovi, ekonomski odnosi sa inostranstvom (platni promet, spoljno trgovinsko poslovanje, kreditni odnosi), trezorsko poslovanje, računovodstveni poslovi, poslovi statistike, knjigovodstvo banaka i drugih finansijskih organizacija. Informacioni sistem je u operativnoj upotrebi od 01.01.2000. god Bankarski poslovi sa stanovništvom jedni su od najstarijih poslova kojima se banke bave. I danas su ovi poslovi sa velikim učešćem u ukupnim bankarskim aktivnostima. Razvoj bankarskih poslovnih mreža zahteva nov pristup u kreiranju i obavljanju ovih poslova. To se, pre svega, odnosi na automatizaciju rada, tj. na ATM, EFT/POS i dr. Pri optimatizaciji bankarskih poslova sa stanovništvom teži se da se omogući tzv. poslovanje iz stana. Informatički stručnjaci smatraju da je to moguće ostvariti putem: personalnih računara, specijalnih terminala, drugih tehničkih i informatičkih sredstava. Poseban naglasak i prioritet u bankarskim poslovima sa stanovništvom treba staviti na personalne računare, koji danas sa tehničke tačke gledišta imaju sve bitne preduslove: izlaz na ekran i štampač, tastaturu, velike mogućnosti obrade, unutrašnju i spoljnu memoriju, modemske kartice. 10 Kretanje u svetu Banka u poslovima sa stanovništvom treba da insistira na poštovanju standarda ISO 9000. Radi se o tome da nove informacione tehnologije omogućuju stvaranje jedinstvenog komunikacionog sistema. Tehnološki je moguće ostvariti elektronsko komuniciranje, čime se prevazilaze teritorijalne io jezičke barijere. Krajem decembra 1997. godine prva naša banka dobila je sertifikat ISO 9001. To je bila Kontinental banka iz Novog Sada. Proces standardizacije u našoj zemlji odvija se u okviru komisija zavoda za standardizaciju, a za standarde u bankarstvu postoji posebna komisija. Prvi standardi iz oblasti bankarstva odnose se na kartice i ček a u pripremi je 16 standarda iz oblasti bankarstva i finansija. Uvođenjem ISO standarda centralna banka lakše će ostvarivati svoju kontrolnu ulogu u bankarskom sistemu. Sve veći značaj informacija podstaknut je stalnim finansijskim inovacijama, koje imaju za cilj neutralisanje rizika u bankarskom poslovanju između banke i stanovništva. Povezivanje stanovništva i finansijskih institucija danas je moguće ostvariti preko Interneta. Ona može zadovoljiti različite vrste potreba, npr. od prodaje na veliko do prodaje pojedinačnih predmeta, stupanje u poslovne veze, korišćenje raznih bankarskih i telefonskih usluga itd. Da bi se stanovništvo uključilo u korišćenje ovih elektronskih mreža i time zadovoljilo svoje finansijske i druge potrebe, neophodni su određeno obrazovanje, materijalna sredstva, životni standardi i dr. 11 Zaključak U današnje vreme sve više se koriste savremeni informacioni sistemi, što ubrzava poslovanje kao i obavljanje svakodnevnih transakcija. Informacije koje su bitne za poslovanje moraju biti tačne, potpune i pravovremene, kako bi ih banke upotrebile na što efikasniji način. Neophodno je pratiti inovacije koje imaju veliki značaj za razvoj informacionog sistema, jer se na taj način umanjuje rizik u poslovanju između banaka i stanovništva. Preduslov za izradu poslovne politike banaka zasniva se, upravo, na dobro organizovanoj koncepciji informacionog sistema. I tu se krije ključ uspeha savremenog bankarskog poslovanja. 12 Literatura: 1. Monetarna ekonomija i bankarstvo ; Aleksandar Živković, Borko Krstić, Petar Bojović ; deseto izdanje, 2008. godina 2. http://sr.wikipedia.org/se-el/informacioni-sistem 3. Doc.dr. Sonja Bunčić: „Pravni položaj banke“,- Novi Sad 2008god. 4. Prof.dr. Milenko Dželetović:„Bankarski menadžment“, Beograd 2008god. 13
Copyright © 2020 DOKUMEN.SITE Inc.