Branko Marinkovic

OBRADA ZEMLJIŠTA U FUNKCIJI PRINOSA RATARSKIH BILJAKAProf. dr Branko Marinković, Prof. dr Jovan Crnobarac Poljoprivredni fakultet Novi Sad . u USA: .Trendovi u obradi zemljišta za kukuruz i soju. Mehandžić R. Meši M. .EFEKTI KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKIH TEHNOLOGIJA OBRADE I SETVE PŠENICE Malinović N. Turan J. PREDNOSTI KONZERVACIJSKEzaštitne obrade KONVENCIONALNA KONZERVACIONA . Sabijenost zemljišta u zavisnosti od vlažnosti: Sabijanje Zemljišna vlažnost . Prikaz mašina za konzervacijsku obradu zemaljišta (2006/2007) . sadašnjost – budućnost ? .DISKUSIJA REZULTATA PRIMENE ORUĐA ZA KONZERVACIJSKU OBRADU ZEMLJIŠTA DANAS 10 -15 cm Načini obrade – prošlost . Oruđa za plitku obradu zemljišta . Oruđa za duboku obradu zemljišta . Prikaz sejalica za konzervacijsku setvu B1 B2 LEMKEN Solitair 9 Bački Maglić Amazone RP AD 403 Kać B3 B4 HORSCH 6 CO Sirig VADERSTAD Rapid 400S XL Martinci . IZGLED PARCELE PRE SETVE B1 B2 MAGLIĆ KAĆ B3 B4 SIRIG MARTINCI . IZGLED PARCELE POSLE SETVE B1 B2 MAGLIĆ KAĆ B3 B4 SIRIG MARTINCI . Posmatrano za Vojvodinu 300.konvencionalna obrada i setva B1.9 miliona litara dizel goriva .HORSCH 6 CO B4 . B2.000 ha strnih žita godišnja ušteda goriva je 3 – 3. B3.LEMKEN Solitair 9 B2 . B4 konzervacijska obrada i setva B1 . .POTROŠNJA GORIVA PO JEDINICI OBRAĐENE POVRŠINE KONVENCIONALNIM I KONZERVACISKIM SITEMIMA OBRADE I SETVE PŠENICE 40 35 Potrošnja goriva l/ha 30 25 20 15 10 5 0 A B1 B2 B3 B4 setva kultivacija tanjiranje oranje setva tanjiranje 2 tanjiranje 1 A .VADERSTAD Rapid 400S XL Ušteda goriva 10 – 13 l/ha.AMAZONE RP AD 403 B3 . B3.01 h/ha.LEMKEN Solitair 9 ušteda je 228000 – 303000 h. B4 konzervacijska obrada i setva 0.POTREBNO ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I KONZERVACISKE OBRADE ZEMLJIŠTA I SETVE PŠENICE 2. B2.5 1 0.konvencionalna obrada i setva Ušteda vremena mašinskog rada B1.VADERSTAD Rapid 400S XL eura/h.000 ha strnih žita. Cena B2 . godišnja B1 . . Ukupna godišnja ušteda iznosi od 9 do 15 miliona eura.AMAZONE RP AD 403 B3 .HORSCH 6 CO rada traktora od 130-150 kW 40-50 B4 .5 0 A B1 B2 B3 B4 setva kultivacija h /h a tanjiranje oranje setva tanjiranje 2 tanjiranje 1 A .5 2 1.76-1. Za Vojvodinu 300. Ostvareni biološki prinos zrna vlažnosti 10 % ( t/ha ) Mesta setve B1 Maglić B2 Kać B3 Sirig B4 Martinci Tip sejalice LEMKEN Solitar 9 AMAZONE RP AD 403 HORCH 6 CO VADERST ADT Rapid 400S XL Predusev Konvencijalna (B) Konzervacijska (A) Razlika X=B-A (t) š.40 +0.22 6. repa 6.35 +0.10 kukuruz 5.25 +0.55 6.15 kukuruz 6.49 -0.44 .Tab. 3.35 6.79 6.68 5.17 5.35 +0.33 suncokret kukuruz 5. fat.ch ) .Slične rezultate prinosa iznose i drugi autori Rezultati prinosa u periodu 1987 – 2005 (Izvor: Tomas Ankel –www. TEHNOLOŠKI POSTUPCI I PRIMENJENE MAŠINE KONVENCIONALNA OBRADA Za setvu pšenice Raoni plug .pšenica Ugareno strnište + sejalica LEMKEN Solitar Predkultura soja Kombinovani gruber Horsch (radna dubina 12-15 cm ) + sejalica ETA-48 .pšenica Kombinovani gruber Lemken + 1 prolaz setvospremača + setva Predkultura soja Kombinovani gruber Horsch (radna dubina 22 do 25 cm) + 1 prolaz setvospremača + setva . dva prohoda predsetvene pripreme (tanjirača + setvospremač) i žitna sejalica Za setvu kukuruza Raoni plug – na dubini 25 do 27 cm.na dubini obrade 20 do 22 cm. dva prohoda predsetvene pripreme (tanjirača + setvospremač) i sejalica za kukuruz KONZERVACIJSKA OBRADA Za setvu kukuruza Za setvu pšenice Predkultura: Predkultura: . Konz. Konv. Konz. PŠENICA KUKURUZ .POTROŠNJA GORIVA PO JEDINICI OBRAĐENE POVRŠINE KONVENCIONALNIM I KONZERVACIJSKIM SISTEMIMA OBRADE I SETVE (pšenica i kukuruz) 50 45 Potrošnja goriva l / ha 40 35 30 25 20 15 10 5 0 UŠTEDA GORIVA KOD PŠENICE ∆ = do 15 l / ha UŠTEDA GORIVA KOD KUKURUZA ∆ = do 9 l / ha 1 2 1 2 1 2 1 2 PREDKULTURA (1-pšenica 2 –soja ) OBRADA (Konvencionalna Konzezvaciona ) KULTURA Konv. Model za potrošnju goriva kod različitih sistema obrade i setve žitarica (Izvor: Prof. dr Norbert Lütke, 2004 ) Sve operacije izvodi traktor snage 102 KW Konvencionalna -Tanjirača 3m -Plug obrtač 4- brazni -Agr. za pripremu i setvu 3m Konzervacijska (intenzivna) -Tanjirača 3m -Tanjirača (dublje ) 3m -Prskalica (totalnim herb.) - Agr. za pripremu i setvu 3m Konzervacijska (ekstenzivna) -Tanjirča 3m - Prskalica (totalnim herb.) - Setva Moore, JD 750 A 3m Dizel l / ha Ukupno l / ha Odnosi u potrošnji u% 8,45 23,20 13,09 8,45 10,85 1,80 13,09 8,45 1,80 4,85 44,74 100 % 34,19 76,42 % 15,1 33,75 % PPOTREBNO ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA I SETVE PŠENICE I KUKURUZA UŠTEDA kod Pšenice ∆ = od 0,9 do 1,0 h / ha 2 1,8 1,6 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0 Utrošak h / ha UŠTEDA kod Kukuruza ∆ = od 1,0 do 1,1 h / ha 1 2 1 2 1 2 1 2 Konz PREDKULTURA OBRADA KULTURA Konv. Konz. Konv. PŠENICA KUKURUZ PPOTREBNO kW ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA U SETVI PŠENICE I KUKURUZA 350 300 UŠTEDA kod Pšenice ∆ = od 156 do 162kWh / ha Utrošak kWh / ha 250 200 150 100 50 0 UŠTEDA kod Kukuruza ∆ = od 133 do 145 kWh / ha 1 2 1 2 1 2 1 2 PREDKULTURA OBRADA KULTURA Konv. Konz. Konv. Konz PŠENICA KUKURUZ ch) .Utrošak časova mašinskog rada različitim postupcima obrade i setve pšenice (Izvor:www.fat. smanjeno gaženje.KVALITET OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA SE MOŽE ZNATNO POBOLJŠATI Primenom ovakvih agregata Efekti: manji broj prohoda. manji utrošak mašinskog rada . SETVOSPREMAČ ZA KVALITETNU PREDSETVENU PRIPREMU ZEMLJIŠTA . SETVOSPREMAČ -GERMINATOR Daska za ravnanje – kod inkorporacije se skida Rešetkasti valjak Rešetkasti valjci . KOMBINOVANO ORUĐE ZA PLITKU OBRADU NEGA VALJAK KLIN TANJIR MOTIKA . KRILNE MOTIKE STABILIZATORSKI REŠETKASTI VALJAK .OBRADA SA RAZRIVAČKIM ORUĐEM KONKAVNI DISKOVI DLETOIDNO . 5 4–6 . Energetski i eksploatacioni pokazatelji rada oruđa za zaštitnu obradu zemljišta na bazi efektivne snage motora traktora od 100 kW.2 50 0. 1.3 – 0.5 4–5 Kombinovani razrivač 3-4 6-8 2 2 – 3.2 50 0.3 – 0.Tab.3 – 3 10-15 1 1 100 1 8 – 10 Kombinovana tanjirača 3–4 6–8 2 2 – 2. Tip oruđa Radna brzina (m/s) Radna dubina (cm) Radni zahvat (m) Učinak (ha/h) Utrošak energije (kWh/ha) Utrošak Potrošnja ljudskog goriva rada (l/ha) (h/ha) Raoni plug 2. 4-1. Komparativne prednosti konzervacijskih u odnosu na konvencionalnu obradu zemljišta na bazi efektivne snage motora traktora od 150 kW.2 - 140-150 35-75 30-35 25-30 - 17-19 8-10 6-8 5-7 - 0.2-0.Tab.2-0.33 30-50 8-10 1. rada (h/ha) Utrošak energije (kWh/ha) Potrošnja goriva (l/ha) Konzervacijska Utrošak mašin. 2.33 30-50 10-12 - - - 0.15-0. Način obrade Konvencionalna Postupci obrade Utrošak mašin. rada (h/ha) Utrošak energije (kWh/ha) Potrošnja goriva (l/ha) Raoni plug Tanjirača Setvospremač Sejalica Kombinovani razrivač Setva sa kombinovanom malč sejalicom Ukupno 0.5 0.25-0.25 0.66 60-100 18-22 Napomena: Dubina osnovne obrade raonim plugovima.0 0.95 230-290 36-44 0.4-0. kombinovanim razrivačkim oruđima je u granicama od 20 do 22 cm .2-0.8-1. podešeni setveni aparati Ujednačena dubina ulaganja semena = ujednačeno nicanje biljaka .SETVA KUKURUZA Na klasično obrađenom zemljištu Setva kod redukovane obrade ili direktna setva Pojedinačno isejavanje: kvalitetna dorada semena. 3 18.Prinos i karakteristike useva kukuruza u funkciji načina obrade zemljišta (2006/2007) KARAKTERISTIKE USEVA OSTVARENI SKLOP KONVENCIONALNO KONZERVACIJSKO OSTVARENI SKLOP (bilj/ha) BROJ JALOVIH BILJAKA (%) PRINOS UKUPNE MASE (t/ha) MASA KLIPA (t/ha) PRINOS ZRNA(sa 14% vlage) (t/ha) RAZLIKA -∆ * .49* 52500 6.96** ∆ = 0.1 19.53 t / ha .670 10.390 6.300 7.** (t / ha ) 54830 5.700 9. MF 8260+Mf Tye 2015 MF 8160+Vederštat Rapid 400 S XL MF 8280X+VEDERŠTAT Rapid A 600 S . redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu . docent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Dr Nedeljko Malinović.OPRAVDANOST PRIMENE TEHNIČKIH SISTEMA SA MINIMALNIM GAŽENJEM OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U PROIZVODNJI BILJNIH KULTURA Dr Branislav Veselinov. sprečavanje erozije zemljišta .povećanje nosivosti zemljišta. .ušteda u troškovima proizvodnje.postizanje visokih prinosa. .održavanje dobre strukture zemljišta. . .sakupljanje plodova u optimalnom roku.Ciljevi pri odlučivanju o izboru tehničkog sistema kojim će se obavljati proizvodnja biljnih kultura: .optimalni uslovi rasta i razvoja biljne kulture. .sprečavanje sabijenosti zemljišta. .sprečavanje nastanka i razvoja bolesti tretiranjem u najpovoljnijim momentima. . .vođenje računa o trošenju energije. . Tehnički sistemi za proizvodnju strnih žita Glavne Sistem sa Sistem sa tehnološke konvencionalnom minimalnom operacije obradom zemljišta obradom zemljišta Sistem bez obrade zemljišta Sistem sa stalnim tragovima mehanizacije Sistem sa stalnim tragovima širokozahvatnog nosača oruđa Osnovna obrada Kratki gruber + rotaciona drljača Razrivač + diskosni radni organi Direktna setva + unošenje hraniva Malč sejalica Priprema za setvu Setva Malč sejalica Sejalica za direktnu setvu Distribucija hraniva Distribucija hraniva Distribucija zaštitinih sredstava Žetva Sakupljanje žetvenih ostataka Stripper heder . 20 kWh/ha. 240 Eura/ha 5%. 35 Eura/ha 14%. 60 Eura/ha .120 kWh/ha. 20 kWh/ha.SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJIŠTA (osnovne operacije) 54%. 58 Eura/ha 8%. 20 kWh/ha. 38 kWh/ha. 10 kWh/ha. 200 Eura/ha . 75 kWh/ha.SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJIŠTA (osnovne operacije) 5%. 170 Eura/ha Transport i manipulacija: 70 kWh/ha. 40 Eura/ha 5%. 150 Eura/ha 20%. 135 Eura/ha . 20 kWh/ha. 36 kWh/ha. 35 Eura/ha 26%.SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJIŠTA (osnovne operacije) 5%. 165 Eura/ha 16%. 80 kWh/ha. 90 kWh/ha. 35 Eura/ha 20%. 230 Eura/ha . 10 kWh/ha.SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJIŠTA (osnovne operacije) 5%. SISTEM BEZ OBRADE ZEMLJIŠTA (osnovne operacije) 15%. 110 Eura/ha . 25 kWh/ha. 100 Eura/ha . setvu i ubiranje: 6 m .distribuciju hraniva i hemijsku zaštitu: 18 m 30 kWh/ha. 110 Eura/ha Razmak točkova traktora podešen na 3 m Stepen izgaženosti obradivog zemljišta je 15% pri širini zahvata mehanizacije za: .SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE (osnovne operacije) 35 kWh/ha.predsetvenu pripremu. 230 Eura/ha 10 kWh/ha. 40 Eura/ha .SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE (osnovne operacije) 20 kWh/ha. 40 Eura/ha 97 kWh/ha. SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA ŠIROKOZAHVATNOG NOSAČA ORUĐA (osnovne operacije) Stepen izgaženosti obradivog zemljišta je 9% pri razmaku točkova širokozahvatnog nosača oruđa u radu 10. 160 Eura/ha .3 m Direktna setva+unošenje hraniva 25 kWh/ha. 120 Eura/ha Ubiranje stripper-hederom 9.SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA ŠIROKOZAHVATNOG NOSAČA ORUĐA (osnovne operacije) Hemijska zaštita prskanjem 30m zahvata: 18 kWh/ha.3 m zahvata: 17 kWh/ha 140 Eura/ha + Stacionarna vršalica: 35 kWh/ha 36 Eura/ha . (kWh/ha) Indeks troškova nabavke mehanizacije.Pokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehničkih sistema u proizvodnji strnih žita Tehnički sistem Stepen izgaženosti obradivog zemljišta. (%) Specifičan utrošak energije. (Euro/ha) Sistem sa konvencionalnom obradom zemljišta 84 380 900 Sistem sa minimalnom obradom zemljišta Sistem bez obrade zemljišta Sistem sa stalnim tragovima mehanizacije Sistem sa širokozahvatnim nosačem oruđa 57 263 578 25 158 400 15 198 528 9 137 398 . NEKA STRANA ISKUSTVA: . Prinos kukuruza u monokulturi nasuprot u plodoredu sa sojom. na različitim sistemima obrade zemljišta Iowa Sistem obrade Monokultura kukuruza 136 131 127 125 Kukuruz u plodoredu sa sojom 146 146 142 142 Indiana Monokultura kukuruza 166 162 149 Kukuruz u plodoredu sa sojom 176 174 170 Obrada plugom Obrada čizelom Obrada na grebenove No-till . 1 41. na sedam različitih lokacija u USA Sistem obrade Obrada plugom Redukovana obrada No-till Prinos soje (Bu/A) Suva zemljišta 33.Prinos kukuruza i soje u različitim sistemima obrade na suvim i produktivnim zemljištima.0 43.1 Prinos kukuruza (Bu/A) Suva zemljišta 122 118 124 Produktivna 145 146 138 .6 38.2 35.1 Produktivna 44. Cambardella. L. Liebman. Fink and Dean Wesley • Prosečni prinosi kukuruza bili su slični pri konvencionalnoj obradi i na zero-tillage sistemu. M. Kohler. Richard. Buhler • Obrada klasičnim i čizel plugom u prvoj godini istraživanja dali su veće prinose kukuruza u odnosu na sistem gajenja bez obrade. mada su postojali veći problemi sa primenom redukovanih sistema obrade Published online 1 January 1974 Published in Agron J 66:70-71 (1974) © 1974 American Society of Agronomy 677 S. Madison. A. Singer. Segoe Rd. D.. T. W. A. • Prinos soje bio je sličan na sistemu bez obrade i čizel + kompost varijanti Prinos kukuruza u zavisnosti od đubrenja i sistema obrade Rodney J.* K. and D. soje i pšenice i na plodnost zemljišta J. C.Uticaj obrade i primene komposta na prinos kukuruza. WI 53711 USA . . proteina i ulja bili su slični na varijanti konvencionalne obrade i No-till tretmanima.Interakcija sistema obrade x vreme setve u proizvodnji kukuruza • Različiti sistemi obrade (No-till i konvencionalna – klasično oranje plugom) nisu značajnije uticali na razvoj ili prinos kukuruza u trogodišnjem proseku. WI 53711 USA Analiza porasta soje u No-Tillage i konvencionalnim sistemima obrade Raji I. Published online 1 July 1984 Published in Agron J 76:580-582 (1984) © 1984 American Society of Agronomy 677 S. Segoe Rd. John C. Madison. iako je ukupna biomasa (sm) bila je za 15-20% veća na varijanti konvencionalne obrade Published in Agron. . 91:928–933 (1999). and Donald G. Yusuf. sadržaj vlage. J. Bullock • Prinos zrna. Siemens. Whigham and R. • Soja se može uspešno gajiti na redukovanim sistemima obrade bez smanjenja prinosa ili promena u zahtevima za đubrenjem. pri tri nivoa đubrenja sa N.2134/agronj2007. Meek • Prinosi soje bili su slični na varijantama klasične obrade plugom i čizelom. WI 53711 USA Porast soje i prinos semena u zavisnosti od obrade i primene komposta Jeremy W.0360 © 2008 American Society of Agronomy 677 S. čizel-plugom i klasičnim plugom. P. Published online 16 June 2008 Published in Agron J 100:1039-1046 (2008) DOI: 10. P i K. K. Madison. Segoe Rd. U 2003 i 2004 godini No-tillage varijanta dala je za 15% veći prinos u odnosu na obradu plugom ili čizelom.. P i K đubrenje M. Madison. Logsdon and David W. Voss • Ispitivana su tri različita sistema obrade: tanjiračom. Published online 1 November 1986 Published in Agron J 78:947-950 (1986) © 1986 American Society of Agronomy 677 S. •U proseku za tri ispitivane godine prinos soje pri različitim sistemima obrade nije se značajnije razlikovao. Singer*. WI 53711 USA .Reakcija soje na sistem obrade i N. Sally D. a u 2005 – za 8% niži. D. Bharati.. Segoe Rd. D. and Donald L. . NT= no-till Količine N Published in Agron. Joseph M. ali uz adekvatno đubrenje azotom. na tri varijante obrade: CT= Konvencionalna MT= minimum-till. Tanaka • 12-godišnje istraživanje sistema obrade (konvencionalna. notill) i đubrenja azotom. Prosečan 12-godišnji prinos suncokreta u funkciji đubrenja azotom. minimum-till. Black. Alfred L. Merrill. J. pokazuju da se suncokret može uspešno gajiti čak i na varijanti bez obrade zemljišta.Odgovor suncokreta na obradu i đubrenje azotom u uslovima intenzivnog plodoreda Ardell D. Krupinsky. Halvorson. Stephen D. 91:637–642 (1999). i 80 cm i đubrenje različitim dozama N i P: • Dubina obrade više je uticala na prinos nego primena azota. 40. Segoe Rd. • Reakcija na primenu azota bila je veća posle duboke obrade na 40 cm. WI 53711 USA . • Veći prinos posle duboke obrade objašnjava se povećanim sadržajem vode. 30. Mathers. G. Madison.. C. 60.Reakcija šećerne repe na duboku obradu i primenu N i P na glinovitom zemljištu A. C. D. 20. Schneider and Paul Scott U ogledu su ispitivane dubine obrade od 15. Published online 1 May 1971 Published in Agron J 63:474-477 (1971) © 1971 American Society of Agronomy 677 S. boljom aeracijom. smanjenjem zapreminske mase i povećanim efektom primenjenog azota. A. • Duboka obrada povećala je sadržaj vode u zemljištu i favorizovala dobar razvoj korena. Wilson. Promena (%) Godine obrade Smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu kao posledica višekratne obrade . Gubitak C-CO ubrzo posle obrade: HN – nerasturena slama SP – ravna tanjirača K – kultivator HT – klasična tanjirača SZ – oranje SZ-SP – oranje + površinska priprema . Uticaj obrade zemljišta na prinos kukuruza na Zemunpoljskom černozemu: CT – konvencionalna obrada RT – redukovana obrada NT – No till Prinos kukuruza t/ha . 4.Sadržaj humusa pri različitim varijantama obrade: Legenda: (18. P+D – oranje i tanjiranje I – intenzivna obrada C – konzervaciona obrada U – smenjivanje duboke i plitke obrade UD – neobrađeno zemljište . 14. 9) – godine obrade. Uticaj obrade zemljišta na prinos ozime pšenice na černozemu u Kneževu. Hrvatska u periodu 1999-2001 godine Legenda: PL – obrada (30cm) + tanjiranje D – tanjiranje (30cm) + tanjiranje (10cm) L – čizelovanje (25-30cm) + tanjiranje NT – direktna setva Prinos pšenice t/ha . Uticaj obrade zemljišta na prinos kukuruza na pseudogleju na lesu Legenda: CT – oranje PD – oranje diskosnim plugom DP – tanjiranje kao alternativna obrada DD – pliće + dublje tanjiranje CD – čizelovanje + tanjiranje Prinos kukuruza t/ha .