Antički koštani predmeti iz Narone/Objects antiques en os provenant de Narona

June 10, 2018 | Author: Sanja Ivcevic | Category: Documents


Comments



Description

SANJA IVÈEVIÆ

ANTIÈKI KOŠTANI PREDMETI IZ NARONE OBJETS ANTIQUES EN OS PROVENANT DE NARONA UDK 904-035.56(497.5 Vid, Metkoviæ)“652” Izlaganje na znanstvenom skupu Conference paper

Sanja Ivèeviæ HR - 21000 Split - Hrvatska Arheološki muzej, Zrinsko-Frankopanska 25

Autorica obraðuje 16 koštanih predmeta iz stare zbirke lokaliteta Narona, koji su dio svakodnevnoga pribora rabljenoga u kuæanstvu. Ukosnice i toaletne lopatice rabile su •ene za osobnu higijenu, a vretena i pršljenove, za predenje. Obraðeni stilusi, •eton za igru, šarka, takoðer, dijelovi su kuænoga inventara. Kako se uglavnom radi o kronološki neosjetljivim predmetima, a pobli•e okolnosti nalaza nisu poznate, jer nisu pronaðeni u sustavnim arheološkim istra•ivanjima, veæina ih je datirana u rimsko vrijeme.

Sitni arheološki materijal èesto je dobar pokazatelj svakodnevnih aktivnosti na nekom lokalitetu. Kost, kao lako dostupna i obradiva sirovina, uglavnom je slu•ila za izradu predmeta rabljenih u kuæanstvima pri obavljanju svakodnevnih poslova ili odr•avanju higijene; kozmetièka lopatica i ukosnica dio su pribora koji je •ena koristila za toaletu, vretena i pršljenove za predenje, •etone za zabavu, stilus za pisanje. Ti predmeti, koji su zbog svoje namjene proizvoðeni i rabljeni praktièki svuda i uvijek, nisu bitno mijenjali oblik, a ukrašavani su rijetko, pa im po promjenama ukrasa ne mo•emo stvoriti kronologiju, te se mogu datirati tek okvirno s obzirom da ne poznajemo okolnosti nalaza. Obraðeno je tek šesnaest predmeta iz stare zbirke lokaliteta Narona, dijelom u Arheološkom muzeju Split, a dijelom u zbirci istoga muzeja u Vidu (Arheološka zbirka Narona). Premda je njihova namjena razlièita, izraðeni su na razini svoga vremena i prostora nastanka, a analogne primjerke nalazimo svuda u granicama Carstva, od udaljenih krajeva do najbli•ih antièkih središta na našem podruèju. Kozmetièke lopatice (cyathiscomela, spathomela) Za nanošenje mirisa (krema ili ulja) na tijelo i kosu, šminke na obrve, trepavice i rub oka, te miješanje

i vaðenje mirisnih tvari iz balzamarija, rabila se u antici lopatica ili igla za nanošenje mirisa (kat. br. 1, T. I, 1). Uglavnom se naziva lopaticom, jer je na jednome kraju zaoštrena, a na drugome se trokutasto širi tvoreæi tako mali recipijent, kojim se nanosila krema. Zaoštreni kraj drška slu•io je vjerojatno za ocrtavanje obrva, kapaka i rubova usana jer su se isti štapiæi rabili i za šminkanje, odnosno nanošenje boja i pudera na lice, a kako svjedoèe saèuvani prikazi, tim se krajem miris razmazivao po kosi, kao na grèkoj vazi iz Orvieta na kojoj Amor •eni u Bakhovu naruèju najprije nanosi miris iz boèice koju dr•i u ruci, a potom ga razmazuje tako da je oštrim krajem igle èešlja.1 Slièan prizor urezan je i na jednome etrurskome zrcalu.2 Isti instrument rabio se u medicini za unošenje lijekova u rane i zarezivanje ko•e,3 za odr•avanje osobne higijene (npr. za èišæenje ušiju), a slu•ile su i u slikarstvu za miješanje boja na paleti.4 Recipijent je mogao biti izdu•en i zaobljen s dubokim urezom ili se mogao širiti poprimajuæi kru•ni ploèast oblik, koji je, gledan iz profila, bio ravan. Rimljani su razlikovali ta dva tipa nazivajuæi ih, cyathiscomela i spathomela.5 Takvi predmeti èest su nalaz na podruèju cijeloga Carstva i gotovo da nema lokaliteta na kojemu nije naðen barem jedan primjerak, èemu je uzrok široka primjena u svakodnevnom •ivotu.

119

Antièki koštani predmeti iz Narone

Jedna lopatica naðena je u Osijeku bez okolnosti nalaza,6 u Sloveniji su datirane nalazima u Ljubljani7 i Ptuju,8 gdje su ogranièene na razdoblje od druge treæine 1. st. do pred kraj 2. st., kada nestaju. Istovremeno se ovakve lopatice koriste na podruèju Maðarske, gdje postoje analogije za oba navedena tipa.9 U razdoblje druge polovine 1. i 2. st. datirani su primjerci iz Triera iz grobnih cjelina.10 Primjerci s podruèja Gornje Mezije datiraju se u razdoblje od 1. do 4. st.,11 dok su nalazi s podruèja Panonije Inferior, i to iz Srijemske Mitrovice, datirani u 4. st.12 Brojne su analogije iz Salone,13 gdje su zastupljena oba tipa. Primjerak iz Narone (kat. br. 1) je cyathiscomela, dakle, ima izdu•en recipijent s urezom. Ukosnice (acus crinalis, comatoria, crinale) Ukosnice su se u Rimskom Carstvu izraðivale najviše od kosti, ali i od drugih materijala, poput bronce, srebra i zlata. Rabile su se za rašèešljavanje i dijeljenje pramenova (acus discriminalis), te uvijanje pramenova i oblikovanje frizure (acus discerniculum). Za takvu primjenu namijenjene su veæinom igle s jednostavnom, neukrašenom glavom, dok su se za prièvršæivanje ukrasnih vrpca, mre•ica i dijadema, rabile one s glavom ukrašenom figuralnim ili geometrijskim motivima. Ukosnice su vrlo èest nalaz na rimskim lokalitetima i traju kroz cijelo razdoblje Rimskoga Carstva. Ovisno o tipu frizure, koji je bio u modi, proizvoðene su i rabljene u veæoj ili manjoj mjeri. Tako se u trajansko-hadrijansko vrijeme javlja moda raskošnih frizura i punði, te umetanja perika, za što je bio potreban velik broj ukosnica, koje su morale biti dovoljno duge kako bi frizura èvrsto stajala na glavi. U to vrijeme brojnije su zastupljene, vjerojatno iz razloga što su frizure tada bile komplicirane, te se upotrebljavao velik broj igala za izradu frizure.14 Primjerak iz Narone (kat. br. 2, T. I, 2) pripada toj skupini ukosnica, a karakteristike su im da su deblje i nešto du•e od ostalih. Takvi se predmeti èesto odreðuju kao preslice, ali naš primjerak nije dovoljno velikih dimenzija, odnosno trebao bi imati barem 30 centimetara, što s našim primjerkom nije bio sluèaj. Naime, premda mu nedostaje donji dio, s obzirom na debljinu i dimenzije glave najvjerojatnije je bila kraæa od potrebne du•ine za preslicu. Analogne primjerke nalazimo u Ljubljani, Ptuju15 i Drnovu16 na podruèju Slovenije, gdje su datirani u flavijevsko vrijeme, zatim na podruèju Gornje Mezije,17 gdje su dva primjerka iz Skupija datirana u zatvorenim grobnim cjelinama, jedan

120

u posljednju treæinu 1. st., a drugi primjerak u prvu treæinu 2. st. U Linzu18 su datirane u prvu polovinu 2. st., a u kraj 1. i poèetak 2. st. u Gorsiumu.19 Nekoliko ulomaka od kosti (kat. br. 3-8, T. I, 3-8), vjerojatno ulomci ukosnica, ali kako im nisu saèuvani krajevi, nemoguæe ih je pobli•e odrediti. Vretena (fusus) i pršljenovi za vretena (verticulus, turbo) Nit izvuèena rukom iz vune na preslici namatala se na vreteno. U lijevoj ruci dr•ala se preslica s vunom iz koje se desnom rukom izvlaèila nit. Prethodno bi se vreteno zavrtjelo oko svoje osi. Kad bi se vreteno spustilo do poda, nit se namatala na njega i postupak se ponavljao. Na donji dio vretena stavljao se pršljen; plitak, plosnat, konièan, polukru•an ili cilindrièan disk, probušen na sredini, koji je ubrzavao vrtnju vretena i ujedno sprjeèavao da se konac odmotava. Velièina i te•ina pršljena ovisila je o •eljenoj debljini ispredene niti. Primjerak iz Narone (kat. br. 9, T. I, 9) uklapa se u tipologiju vretena na podruèju Rimskoga Carstva. Uobièajen oblik vretena je štapiæ sa zadebljanjem na sredini, koji se prema krajevima ravnomjerno su•ava. Drugi primjerak (kat. br.10, T. I, 10) razlikuje se od prethodnoga po obliku. To vreteno je u središnjem dijelu zadebljano i neukrašeno, a prema krajevima je oblikovano nizom klepsidrastih dijelova, meðusobno odvojenih s po jednom urezanom linijom. Na jednom kraju je niz od èetiri rebra i na tom je mjestu vjerojatno bio uèvršæen pršljen. Ulomak vretena (kat. br. 11, T. I, 11) sa saèuvanim pršljenom, oblikom odgovara prethodno opisanom. Pršljeni su obièno bili zaobljeni s jedne strane, dok im je druga bila zaravnjena. Zaobljena strana bila je okrenuta prema dolje. Gotovo uvijek su ukrašeni urezanim motivima, npr. linijama koje prate oblik pršljena ili koncentriènim kru•nicama. Saèuvana su dva antièka naziva za tu vrstu predmeta: turbo i verticulus, a moguæa je razlika meðu njima ta, što se prvi naziv odnosi na polukru•ne, cilindriène ili koniène predmete, koji su mogli slu•iti i kao utezi, dok se verticulus odnosi na plitki disk koji je samo ubrzavao vrtnju.20 Naronitanski primjerak (kat. br. 12, T. I, 12) ima dva ureza na zaobljenoj strani uz rub središnjega otvora. Èini se da je bio u blizini vatre, mo•da kao prilog nekog paljevinskog groba, u što ne mo•emo biti sigurni jer nemamo precizne podatke nalaza. Drugi primjerak koji je uèvršæen na vreteno (kat. br. 11, T, I, 11) uglaèane je površine i ima samo jedan urez uz rub ravnoga dijela pršljena.

Izdanja HAD-a 22/2003., 119-128

Koštane analogije za vreteno i pršljene postoje u Trieru,21 a datirani su u sredinu i kraj 1. st., dok su oni iz Ptuja pronaðeni u grobnim cjelinama datirani u drugu polovinu 1. i prvu polovinu 2. st.,22 osim jednog primjerka,23 koji je datiran okvirno od 2. do 4. st. Kao za veæinu upotrebnih antièkih predmeta analogije nalazimo na mnogobrojnim lokalitetima Rimskoga Carstva.24 Igle s pravokutnom rupicom Igle s uzdu•nom pravokutnom rupicom rabile su se za šivanje debljim nitima (npr. ko•om) ili za pletenje vunom. Naèin obrade vrha igle nije utjecao na njihovu namjenu, zato dr•im da nije potrebno izdvajati ih u dva posebna tipa s obzirom na presjek tijela, kao E. M. Ruprechtberger,25 ili s obzirom na obradu vrha igle, kao S. Petkoviæ.26 V. Šaranoviæ - Svetek dijeli igle za šivanje u 8 tipova, prema rupici za provlaèenje niti, te presjeku tijela igle,27 a igle poput naše (kat. br. 13, T. I, 13) stavlja u tip 1, koji datira od 1. do 4. st. Ostali autori slièno datiraju igle, koje se precizno mogu datirati samo prema popratnom materijalu u zatvorenim cjelinama, a ne tipološki. Igle su nala•ene na svim lokalitetima, tako da analogije postoje na podruèju cijeloga Carstva.28 •eton za igru •etoni za igru su kru•ne ploèice ili konkavni predmeti, u antici izraðivani od kosti, stakla, kamena ili keramike. Ponekad su bili oznaèeni urezanim linijama ili kru•nicama, a mogli su biti i neukrašeni kao primjerak iz Narone (kat. br. 14, T. I, 14). Koristili su se u igrama na ploèi sliènima šahu - ludus latrunculorum. Postoji saèuvan prikaz iz Egipta, gdje dva protivnika igraju takvu igru; jedan ima crne, a drugi bijele figure.29 Društvene igre igrali su Homerovi junaci,30 a nakon Grka i Rimljani. U igri su koristili kockice, kutijice za bacanje kockica, •etone i figure raznih oblika. Èini se da su u Grèkoj svi •etoni imali jednaku vrijednost, a Rimljani su ih oznaèavali i tako im odreðivali vrijednost. Oznaèeni •etoni koristili su se za raèunanje,31 ali samo oni s oznakama, kakvih nema u naronitanskoj zbirci. Osim ludus latronculorum, koja se igrala s figurama, poznate su igre duodecim scripta slièna današnjem Èovjeèe, ne ljuti se!, koja se igrala •etonima i kockicama. Za ovu je igru bio potreban velik broj •etona, jer se igralo s trideset komada (svaki igraè po 15). U igri talus je razlièita vrijednost •etona odreðivala razlièite vrijednosti bacanja kockice (najveæa vrijednost zvala se Venus, a najmanja Canis). Vjerojatno su poznavali igru poput današnjeg mlina, jer je na jednom •etonu s nepoznatoga lokaliteta u Maðarskoj urezana ploèa slièna onoj potrebnoj za tu igru.32 Analogije se mogu naæi na svim

veæim lokalitetima rimskoga vremena,33 a kronološki su neosjetljivi, te ih mo•emo datirati u rimsko razdoblje. Stilusi Stilusi kojima se pisalo po voštanim ploèicama izraðivali su se u antici od kosti ili bronce. Kroz cijelo razdoblje antike postojala su dva osnovna oblika: jedna strana, ona kojom se pisalo, uvijek je bila naoštrena, a druga je mogla biti proširena u obliku lopatice, ili zaobljena, a u oba sluèaja slu•ila je za brisanje, odnosno struganje voska na ploèici.34 Nalaz pribora za pisanje nije rijetkost u antièko vrijeme, a kao iskljuèivo upotrebni predmet rabljen je kao dio svakodnevnog pribora. Kako primjerku iz Narone (kat. br. 15, T. I, 15) nedostaje gornji dio, ne mo•e se utvrditi oblik dijela za brisanje. Dr•ak pisaljke je kru•na presjeka u gornjem dijelu, a u donjem polukru•na. Tako je olakšano dr•anje prilikom rada. Uporaba kosti za izradu upotrebnih i ukrasnih predmeta se•e još u pretpovijesno doba. Rabila se i prije nego što su je ljudi poèeli obraðivati, kao oruðe pri obradi ko•e ili kao podloga za obradu drugoga materijala. Vrlo brzo se poèinje rabiti kao sirovina, te se s napretkom tehnologije razvija i proizvodnja raznih predmeta od kosti. Lako dostupna sirovina (rijeè je o obiènoj kosti, ne bjelokosti koja je bila jako skupa kao sirovina, a isto tako i predmeti izraðeni od nje) koja se dobivala lovom i relativno jednostavna obrada doveli su do toga da su se razvijale lokalne radionice za proizvodnju upotrebnih predmeta raznih namjena. Ogranièenost toga materijala je u dimenzijama, i uglavnom se rabila za izradu manjih predmeta, tako je izraðivan higijenski i kozmetièki pribor, dijelovi nošnje, nakit, alati za obavljanje kuæanskih poslova, dijelovi glazbala, kockice i figure za igru, ulaznice u teatar ili arenu i sl. Naronitanski materijal obraðen u ovom èlanku ulazi u te okvire, ali treba imati na umu da je obraðen tek jedan dio zbirke. Na tom su lokalitetu pronaðeni predmeti poput kozmetièke kutijice, koja se èuva u Arheološkom muzeju Split, s prikazom borbe Pigmejaca i •dralova,35 koji nisu ušli u ovaj izbor jer su u ranijoj literaturi objavljeni, ili æe biti obraðeni u okviru nekoga drugoga rada. Rijeè je o predmetu visoke umjetnièke kvalitete i s mitološkim prikazima borbi Pigmejaca i •dralova koji je, èini se, bio pronaðen u grobu. (sl. 1) Takve su kutijice, zajedno s ostalim kozmetièkim priborom, èest prilog •enskih grobova. Predmeti kvalitetne izrade, namijenjeni uporabi u svakidašnjem •ivotu, umjetnièka obrada pojedinih predmeta na visokoj razini ukazuju na moguæe po-

121

Antièki koštani predmeti iz Narone

stojanje radionica u antièkoj Naroni, a istovremeno i ukljuèenost toga grada u trgovinska i umjetnièka kretanja svoga vremena.

du•. 8,3 cm, promjer 0,5 cm, kako nedostaju oba kraja ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovoga predmeta, jednake je širine u cijeloj du•ini; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 5

KATALOG 1. inv. br. K 1029; kozmetièka lopatica; Narona; rimsko doba; kost; du•. 8,7 cm, nedostaju oba kraja, s jedne strane se vidi proširenje i dio recipijenta, s druge strane je bila zaoštrena; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 1 2. inv. br. 130; ukosnica; Narona; kraj 1., poèetak 2. st.; kost; du•. 12,2 cm, donji dio nedostaje, nešto je šira u gornjem dijelu, uz gornji rub su dva ureza, naglo se lomi i prelazi u bikoniènu glavu; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 2

6. inv. br. 228; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost; du•. 6,8 cm, promjer 0,6 cm, kako nedostaju oba kraja ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovoga predmeta, jednake je širine u cijeloj du•ini; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 6 7. inv. br. 220; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost; du•. 10,6 cm, promjer 0,3 cm - 0,1 cm, nedostaje vrh igle i ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovoga predmeta, su•ava se prema jednom kraju; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 7

3. inv. br. K 514; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost; du•. 12,5 cm, promjer 0,5 cm, kako nedostaju oba kraja ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovog predmeta, jednake je širine u cijeloj du•ini; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 3

8. inv. br. 246; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost; du•. 8 cm, promjer 0,4 cm - 0,3 cm, kako nedostaju oba kraja ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovoga predmeta, su•ava se prema jednom kraju uz širi rub vidljivi ostaci pozlate, vjerojatno je rijeè o ukosnici; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 8

4. inv. br. K 517; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost; du•. 10,3 cm, promjer 0,4 cm - 0,2 cm, kako nedostaju oba kraja ne mo•e se sa sigurnošæu utvrditi namjena ovoga predmeta, su•ava se prema jednom kraju; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 4

9. inv. br. 264; vreteno; Narona; rimsko doba; kost; du•. 8,6 cm, promjer u najširem dijelu 0,6 cm, uglaèana površina, s jedne strane nedostaje vrh, u sredini zadebljano; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 9

5. inv. br. K 518; ulomak, mo•da ukosnice; Narona; rimsko doba; kost;

10. inv. br. 258; vreteno; Narona; rimsko doba; kost;

122

Izdanja HAD-a 22/2003., 119-128

du•. 13,5 cm, promjer u najširem dijelu 1 cm, središnji dio nije ukrašen, površina mu je uglaèana, a krajevi su izrezbareni, klepsidrasti dijelovi meðusobno odvojeni jednom urezanom linijom, a prema središnjem dijelu su odijeljeni dvjema urezanim linijama, na mjestu gdje dolazi pršljen ima tri rebra kao i na donjem kraju, vidljivi ostaci pozlate po cijeloj površini; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 10 11. inv. br. 187; vreteno s pršljenom; Narona; rimsko doba; kost; du•. 4,5 cm, promjer pršljena 2,2 cm, pršljen koji je uèvršæen na vreteno ima urezanu liniju uz vanjski rub s donje strane, vreteno, od kojeg je saèuvan samo ulomak, je izrezbareno, ukrašeno je rebrima i astragalnim motivom naizmjenièno; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 11 12. inv. br. 265; pršljen za vreteno; Narona; rimsko doba; kost; promjer 2,6 cm; s gornje strane ima dvije urezane linije uz središnji otvor, gorio je, mo•da se nalazio na pogrebnoj lomaèi; smještaj: Arheološka zbirka Narone u Vidu T. I, 12 13. inv. br. K 1099; igla za šivanje; Narona; kost; 1.- 4. st.; du•. 15 cm; pravokutna ušica, vrh je zaravnjen i stanjen, pravokutna presjeka; T. I, 13

14. inv. br. K 520; •eton za igru; Narona; rimsko doba; kost; promjer 2 cm, •eton ima oblik polukugle, uglaèana površina, bez ukrasa; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 14 15. inv. br. K 1096; stilus; Narona; rimsko doba; kost; dr•ak: du•. 6,7 cm, promjer 0,6 cm; dio za pisanje: du•. 0,9 cm, promjer 0,3 cm, cijela površina je uglaèana, prema vrhu se dr•ak su•ava, na donjem kraju naglo se prekida i su•ava u dio koji je slu•io za pisanje; a dio drška uz taj je s jedne strane zaravnjen, kako bi se olakšalo dr•anje tijekom pisanja, dr•ak u tom dijelu ima polukru•an presjek; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 15 16. inv. br. K 515; mo•da dio šarke; Narona; rimsko doba; kost; širi dio: du•. 8,2 cm, promjer 0,6 cm; stanjeni dio: du•. 0,6 cm, promjer 0,2 cm, cijela površina je uglaèana, na vrhu je ukrašen sa èetiri urezane horizontalne linije, na donjem kraju naglo se prekida i su•ava; mo•da je slu•io kao dio pomiènoga zgloba za vrata namještaja ili poklopca kutijice; smještaj: Arheološki muzej Split T. I, 16

123

Antièki koštani predmeti iz Narone

* Autor crte•a Teodora Šalov, fotografija Tonæi Seser, konzervacija Ika Prpa-Stojanac 1 DAREMBERG-SAGLIO 1875: 63, sl. 102, bilj. 42. 2 DAREMBERG-SAGLIO 1875: 63, sl. 101. 3 IVÈEVIÆ 2000: 112, 113, kat. br. 34-44, sl. 24-26. 4 BÍRÓ 1994: 42, T. LII, 454. 5 BÍRÓ 1994: 171. 6 VIKIÆ-BELANÈIÆ 1948: 43, sl. 6b. 7 PETRU 1972: T. I, 15, 16; T. III, 13; T. XLIX, 18; T. XXIV, 25; T. LXXXVIII, 8. Prva dva primjerka nisu naðena u grobovima s kozmetièkim priborom, kao u preostalim primjercima koje navodim i gdje prilaganje u grob zajedno s balzamarijem, èešljem ili zrcalom potvrðuje upotrebu igle u kozmetièke svrhe. Kako u prva dva primjerka nema nikakva specifiènoga materijala, npr. medicinskih instrumenata, realno je navesti ih kao igle rabljene u kozmetici jer im je to najraširenija upotreba. 8 DULAR 1979: 278-293, T. 1, 21, 22; T. 3, 3. 9 BÍRÓ 1994: 42, 127, T. LII, 452, 453-nepoznato nalazište; T. LII, 455-Szöny. 10 COUDROT 1983: 274, kat. br. 238. 11 PETKOVIÆ 1995: 36, 37, T. XXI 1,2,3. 12 ŠARANOVIÆ-SVETEK 1981: 157, T. V, 1-3-cyathismelae, T. V, 4-spathomela. 13 IVÈEVIÆ 2002: 333, sl. 15-21. 14 DULAR 1979: 278-293, 284. 15 DULAR 1979: Emona: 279, T. 2, 7, 9; T. 3, 4; Poetovio: T. 2, 8, 13. 16 PETRU 1978: kat. 317, 318, T. XI, 39, 41. 17 PETKOVIÆ 1995: 31, kat. br. 272-274, T. XIV, 1-3. 18 RUPRECHTSBERGER 1979: 58, kat. br. 479. 19 BÍRÓ 1987: 28, sl. 7, 15. 20 BÍRÓ 1994: 50. 21 GOETHERT-POLASCHEK 1983: 197, sl. 142, a,b, e-h.

124

22

ISTENIÈ 2000: T. 24, 5, grob 118; T. 55, 6, grob 271. ISTENIÈ 2000: T. 103, 1, grob 493. 24 BÍRÓ 1987: T. 12, 60, 61, 63; T. 26, 173; BÍRÓ 1994: T. LXIV, 548-550, 554, 555; T. LXIX, 583-590; PETKOVIÆ 1995: T. XXIX, 1-10. 25 RUPRECHTBERGER 1979: 34 - pripadaju njegovoj grupi 7, igle s izdu•enom rupicom, koju dijeli na dvije podgrupe a: igle sa stanjenim tijelom i b: igle s kru•nim tijelom. 26 PETKOVIÆ 1995: 46, 47- dijeli ih na dva tipa; tip I s ravnom glavom-ušicom i tip II sa zaoštrenom glavom ušicom, te na varijante s obzirom na oblik rupice. 27 ŠARANOVIÆ-SVETEK 1981: 149-179, 160. 28 Maðarska: Szöny, Dunapentele: BÍRÓ 1994: T. LIX, 499505; Tac: BÍRÓ 1987a: T. 9, 54; T. 12, 100; T. 28, 247, 248, 251; T. 34, 335-337; Austrija: Lentia: RUPRECHTBERGER 1979: 297-299, 301-303; PETKOVIÆ 1995: T. XVII, 10, 13, 15, 18; PETRU 1972: T. I, 17, 18; T. XXX, 7; T. LXXXI, 1; T. LVII, 1; T. LXXIV, 19; T. LXXXIV, 1; Njemaèka: Nida-Hedderheim: KOHLERT-NÉMETH 1990: 90; Mainz: GOETHERT-POLASCHEK 1983: 200, sl. 145, f, c, b, d; Ptuj: ISTENIÈ 2000: T. 95, 11, grob 468; T. 95, 14, grob 472; T. 121, 6, grob 587; T. 125, 11, grob 589. 29 BÍRÓ 1994: 62, sl. 39. 30 Ahilej i Ajant na poznatoj crnofiguralnoj vazi Eksekijasa igraju igru sliènu današnjoj dami koja se mogla igrati s pet •etona - petta pentegramma, ili sa 15 •etona - polis. 31 BÍRÓ 1994: 53, T. LXVI, 569-573. 32 BÍRÓ 1994: 62, T. LXXIX, 707. 33 BÍRÓ 1994: T. LXXXIII, 838 - 843; BÍRÓ 1987: sl. 285; PETKOVIÆ 1995: T. XL, 5, 6; ISTENIÈ 2000: 35, gr. 72, T. 15, 5-11. 34 PETKOVIÆ 1995: 52; BÍRÓ 1994: 53. 35 ABRAMIÆ 1959: 60-63, sl. 13-16. 23

Izdanja HAD-a 22/2003., 119-128

LITERATURA ABRAMIÆ 1959 M. ABRAMIÆ, Pigmeji i •dralovi, Zbornik za umetnostno zgodovino, V/VI, Ljubljana, 1959., 53-67. BÍRÓ 1984 M. T. BÍRÓ, Bone-Carvings from Brigetio in the Collection of the Hungarian National Museum, Acta Archeologica Academiae Scientiarium Hungaricae, XXXIX, fasc. 3-4, Budapest, 1987., 155-192. BÍRÓ 1987 M. T. BÍRÓ, Gorsium Bone Carvings, Alba Regia XXIII, Székesfehérvár, 1987., 25-63. BÍRÓ 1994 M. T. BÍRÓ, The Bone Objects of the Roman Collection, Catalogi musei nationalis Hungarici, Series Archaeologica, II, Budapest, 1994. COUDROT 1983 J. L. Coudrot, Löffelsonden, Die Römes an Mosel und Saar, 274, Mainz, 1983. DAREMBERG-SAGLIO 1875 DAREMBERG-SAGLIO, Dictionnaire des antiquités grecques et romaines, I/1, A-B, Acus, Pariz, 1875. DULAR 1979 A. DULAR, Rimske košæene igle iz Slovenije, Arheološki vestnik, XXX, Ljubljana, 1979., 278-293. GOETHERT-POLASCHEK 1983 K. GOETHERT-POLASCHEK, Beinbüchschen, Die Römer an Mosel und Saar, Mainz, 1983. ISTENIÈ 2000 J. ISTENIÈ, Poetovio, zahodna grobišèa II, Katalogi in monografije 33, Ljubljana, 2000. IVÈEVIÆ 1999-2000 S. IVÈEVIÆ, Koštane preslice s prikazom Afrodite iz Arheološkog muzeja Split, Opuscula archaeologica, 23-24, Zagreb, 1999-2000., 473-480.

IVÈEVIÆ 1999 S. IVÈEVIÆ, Medicinsko-farmaceutski instrumenti iz Arheološkog muzeja u Splitu, VAHD, 90-91, Split, 1999., 101-160. IVÈEVIÆ 2002 S. IVÈEVIÆ, Kozmetièki pribor, Longae Salonae, I (ur. E. Marin), 327-348, Split, 2002. KOHLERT-NÉMETH 1990 M. KOHLERT-NÉMETH, Archäologische Reihe Römische Bronzen II, aus Nida-Heddernheim Fundsachen aus dem Hausrat, Frankfurt am Main, 1990. PETKOVIÆ 1995 S. PETKOVIÆ, Rimski predmeti od kosti i roga s podruèja Gornje Mezije, Beograd, 1995. PETRU 1972 S. PETRU, Emonske nekropole, Katalogi in monografije 7, Ljubljana, 1972. PETRU-PETRU 1978 S. PETRU, P. PETRU, Neviodunum, Drnovo pri Krškem, Ljubljana, 1978. RUPRECHTSBERGER 1979 E. M. RUPRECHTSBERGER, Die römischen Bein- und Bronzenadeln aus den Museen Enns und Linz, Linzer Archäologische Forschungen, 9, Linz, 1979. ŠARANOVIÆ-SVETEK 1981 V. ŠARANOVIÆ-SVETEK, Tipologija koštanih predmeta iz Sirmijuma, Rad vojvoðanskih muzeja 27, 149-180, Novi Sad, 1981. VIKIÆ-BELANÈIÆ 1948 B. VIKIÆ-BELANÈIÆ, Rimski koštani predmeti iz Osijeka u Arheološkom muzeju u Zagrebu, Osjeèki zbornik, II i III, Osijek, 1948., 36-47.

125

Antièki koštani predmeti iz Narone

SANJA IVÈEVIÆ OBJETS ANTIQUES EN OS PROVENANT DE NARONA (Résumé)

L’os en tant que matière première facilement accessible et disponible au traitement a souvent servi à la fabrication d’objets d’usages domestiques, pour les besognes quotidiennes ou pour l’hygiène personnelle. Ces objets qui, tenant compte de leurs multiples usages, étaient fabriqués et utilisés pratiquement partout et très longtemps ne changeaient pas essentiellement de forme et étaient rarement décorés. Il nous est donc difficile d’en former la chronologie se fondant sur la modification de l’ornement. On les date en conséquence approximativement ne connaissant pas les circonstances de leur découverte, dans la majorité des cas, de l’époque romaine. A peine seize objets d’usages différents ont été analysés, mais cela suffit pour constater qu’ils étaient fabriqués à un niveau de qualité correspondant à leur époque et à l’espace de leur création. On trouve des exemplaires analogues dans les limites de l’Empire, depuis les zones les plus éloignées jusqu’aux centres antiques les plus proches de notre région. Ces seize objets en os, faisant partie des accessoires quotidiens d’usage domestique, provenant de l’ancienne collection archéologique de Narona ont été étudiés. Une spatule de maquillage et une épingle à cheveux font partie des accessoires que la femme utilisait pour sa toilette et hygiène personnelle; les fuseaux et leurs pesons servaient au filage, les tessères (jetons) au jeu, et le stylet (stilus) à écrire, des gonds et autres ustensiles faisaient partie de l’inventaire de maison. L’usage de l’os pour la fabrication d’objets utilitaires et décoratifs remonte à la période préhistorique. L’os était utilisé même avant que l’homme ne le façonne comme outil de traitement de la peau ou comme support pour traiter d’autres matériaux. L’os com-

mence très tôt à servir de matière première. Avec le progrès de la technologie, la fabrication de différents objets en os connaît un essor rapide. L’os en tant que matière première facilement accessible par la chasse (l’os dans sa forme la plus simple, et non l’ivoire qui était très chère comme précieuse matière première ou objets modelés) et relativement facile à façonner entraîne la création d’ateliers locaux de fabrication d’objets utilitaires en os destinés à divers usages. Ce matériel archéologique, limité par sa taille, était surtout utilisé pour la fabrication de petits objets, tels que différents accessoires d’hygiène et de maquillage, ornements du costume, divers bijoux, outils pour travaux domestiques, éléments d’instruments de musique, dés et figurines de jeu, billets d’entrée au théâtre ou aux arènes etc. Le matériel archéologique provenant de Narona que nous étudions dans cet article en fait partie; rappelons toutefois que seule une partie de la collection a été analysée. Sur le site même ont été mis au jour des objets précieux et de grande qualité - comme ce petit coffret de toilette conservé au Musée archéologique de Split figurant le motif mythologique du combat entre les pygmées et les gruidés, découvert semblet-il dans une tombe (de tels petits coffrets, avec d’autres accessoires de maquillage, étaient souvent présents dans les sépultures féminines) - ainsi que d’autres encore, mais ils ne font pas partie de notre choix ayant été publiés précédemment, ou le seront dans le cadre d’un futur travail. Des objets d’une telle facture et qualité destinés à des usages quotidiens et le modelée artistique de certaines pièces pourraient indiquer la présence d’ateliers à Narona même, et témoigneraient ainsi de la participation de cette cité aux échanges commerciaux et artistiques de l’époque. Traduction: Gérard Denegri

126

Izdanja HAD-a 22/2003., 119-128

Sl./Fig. 1.

127

Antièki koštani predmeti iz Narone

T. I

128

Copyright © 2020 DOKUMEN.SITE Inc.